Sombor.info

Sastanak predstavnika sindikata, poslodavaca i Vlade završen je opet bez dogovora o minimalcu koji bi trebalo da bude isplaćivan od 1. januara 2024. Država je predložila povećanje na 47.000, a sindikati traže 52.000 dinara.

Trenutno, minimalac je oko 40.000 dinara. Država je predložila povećanje na 47.000, a sindikati traže 52.000 dinara – koliko košta i minimalna potrošačka korpa, prenosi RTS.

Istovremeno, Vlada je poslodavcima ponudila da se neoporezovani deo zarade poveća sa 21.700 na 25.000 dinara.

Nakon današnje runde razgovora, oglasio se samo ministar finansija Siniša Mali na društvenim mrežama.

„Očekujemo da početkom septembra bude poznat i tačan iznos minimalne zarade, ali to će svakako biti najveće procentualno povećanje u istoriji. Važno je da to povećanje bude balansirano, kako bismo održali punu zaposlenost. Zahvaljujem se poslodavcima i sindikatima na konstruktivnom dijalogu“, objavio je Mali.

Izvor: n1info.rs

Teritorija Republike Srbije, zahvaljujući svom geografskom položaju, geološkoj i pedološkoj raznolikosti, kao i uticaju različitih klimatskih faktora, predstavlja jedan od najznačajnijih centara biodiverziteta u svetu.

Tu biološku raznovrsnost flore čine 3.272 vrste. Smatra se da je 700 vrsta lekovitih biljaka, od kojih je 420 zvanično registrovanih i opisanih, dok se u prometu nalazi 280.

Do lekovitog bilja se dolazi na dva načina: gajenjem i sakupljanjem u prirodi.

Površine pod gajenim lekovitim, aromatičnim i začinskim biljkama u Srbiji variraju od 2.000 do 3.000 ha godišnje, pri čemu se najviše gaji 20-25 vrsta: pitoma nana, kamilica, morač, timijan, beli slez, peršun, neven, mirođija, bosiljak, origano, žalfija…

U ove površine nije uračunata začinska paprika koja se gaji na oko 5.000 ha.

Procenjuje se da je u ovoj proizvodnji angažovano oko 50.000 ljudi.

Sakupljanjem lekovitog bilja u Srbiji se bavi i od toga živi 4.000-5.000 građana, dok se otkupom bavi 30 do 40 manjih i većih firmi. Najviše se obezbeđuje: kleka, lipa, zova, hajdučka trava, kantarion, beli slez i majčina dušica.

Procenjuje se da površine pod lekovitim, aromatičnim i začinjskim biljem u Srbiji mogu biti i dva-tri puta veće.

Da to može biti isplativa proizvodnja, svedoči podatak da je u prvih šest meseci 2014. godine Srbija izvezla 1.800 tona lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja u vrednosti 7,6 miliona dolara, dok je istovremeno uvezeno 1.184 tone u vrednosti od 4,4 miliona dolara. Uvozimo eterična ulja, kozmetičke i druge prerađene proizvode od lekovitog bilja. Izvoz se povećava iz godine u godinu. U 2017. godini iz Srbije je izvezeno lekovitog bilja u vrednosti od 16 miliona dolara. Šanse za veću proizvodnju su u povećanju izvoza, ali i supstituciji uvoza.

Za proizvodnju belog sleza, čije gajenje traje takođe godinu dana, ulaganje iznosi oko 1.200 evra po hektaru, a prihod može da dostigne čak 9.000 evra!

Ulaganja u obradu zemljišta, pripreme za sadnju i berbu za gajenje sedmogodišnje biljke matičnjaka na jednom hektaru iznose oko 1.200 evra i to samo u prvoj godini, dok su prihodi od druge do sedme godine oko 6.000 evra godišnje!, objavila je Agromedia.

Preporuka stručnjaka je da se lekovito bilje u Srbiji u plantažnoj proizvodnji može uspešno gajiti na celoj teritoriji republike, uz obaveznu primenu dobre poljoprivredne prakse (GAP) i principa organske poljoprivrede.

Sakupljanje i prirodi, uz kombinovanje sa plantažnom proizvodnjom, preporučuje se u brdskoplaninskim regionima Stare planine, Tare, Deliblatske peščare, Fruške gore, Maljena, Prokletija, Suvobora, Medvednika, Sićevačke klisure, Sokobanje…

Izvor: agromedia

U sklopu programa Grada Sombora „Zdravi i na selu i u gradu“, nastavljeni su radovi na renoviranju ambulanti Doma zdravlja kako u gradu, tako i u ostalim naseljenim mestima, a trenutno su u toku radovi u Aleksi Šantiću i Čonoplji.

U sklopu završenih radova u Čonoplji, zamenjena je komplet stolarija, okrečeni su zidovi, kupljen je novi kotao i u pripremi je projekat za priključak na gasnu instalaciju. Na objektu ambulante u Aleksi Šantiću, u toku su radovi na pripremama za krečenje prostorija.

- Prethodne godine, završeni su radovi na renoviranju ambulante u Kljajićevu, Doroslovu, Riđici i Bezdanu a programom za 2023. godinu, pored Alekse Šantića i Čonoplje, biće renovirani domovi zdravlja i u Stanišiću, Svetozar Miletiću i Bačkom Monoštoru. Za narednu godinu, ostalo nam je da renoviramo ambulante u Bačkom Bregu, Staparu, Kolutu, Telečkoj i Rastini - kaže Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora. - Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem u sve ambulante u gradu i naseljenim mestima, kako bi naši sugrađani i medicinsko osoblje imali što bolje uslove kako za zdravstvene preglede, tako i za rad.

Izvor: novosti.rs

Neki bi rekli da je gotovo neprepoznatljiva...

Soraju Vučelić upoznali smo 2011. kao učesnicu rijalitija "Veliki brat", ali ova devojka danas nimalo ne liči na onu koju smo gledali pre sedam godina na malim ekranima.

Soraja Vučelić je od vremena kada je učestvovala u "Velikom bratu" što ju je i poslavilo do danas potpuno promenila svoj izgled zahvaljujući estetskim operacijama koje ne krije.

Bivša učesnica rijalitija je radila nos, usta, grudi, jagodice, a nadogradila je čak i obrve.

-Povećala sam grudi i usta i smanjila nos iako sada žalim što sam povećala usta. Devojke s prevelikim ustima izgledaju kao patkice. Zbog toga sam izvadila sav silikon iz usana. Nisam vadila rebra, niti planiram da korigujem još nešto na sebi- rekla je Soraja jednom prilikom.

Fanovi su Soraju upoređivali sa njenom nekadašnjom najboljom drugaricom, Anom Korać sa kojom je Soraja bila nerazdvojna. Njih dve su istovremeno uvećale grudi, smanjile nos i istakle jagodice, a u jednom momentu je i Soraja prešla u brinete te su njih dve veoma ličile jedna na drugu u jednom periodu.

Podsetimo, Soraja je nedavno ponovo dospela u centar skandala kada je navodno uhapšena u Budvi jer je pokušavala da izvrda i da se ne testira kada je policija zaustavila jer je bila pojačana kontrola u saobraćaju, prenosi Republika.

Izvor: Srbija danas

Kako prepoznati znake da li vaš ljubimac pati od problema prouzrokovanih ovom biljkom...

Popino prase je jedna od najrasprostranjenijih travki, kako u svetu, tako i u našim predelima. Upravo iz ovog razloga, ova biljka može postati jedan od najčešćih razloga poseti veterinaru tokom proleća i leta.

U nastavku teksta, donosimo vam kako možete da prepoznate znake da li vaš ljubimac pati od problema prouzrokovnih popinim prasetom.

Šta je popino prase?

Hordeum murinum ili lisičiji repak, u narodu je poznat kao popino prase, je biljka koja pripada rodu ječmenih trava. Možete je videti u gotovo svim urbanim i ruralnim predelima koji imaju travnatu površinu, u parkovima, dvorištima i zelenilu oko zgrada.

Popino prase ne prelazi visinu od 40 centimetara. Vrh ove travke izgleda kao metlica, a njeno seme ima zaštitni omotač koji omogućava ovoj biljci da se lako zakači za životinjsku dlaku. Vrh biljke je oštar, i omogućava joj da se lako zakači za dlaku psa ili zabode u kožu.

Najveći problem kod popinog praseta je seme koje ima oštar vrh i kada se zakači, lako se dalje ukopava u kožu.

Zbog svoje strukture i oblika, popino prase predstavlja potencijalni rizik za vašeg psa.

Zašto popino prase može biti opasno za Vašeg psa?

Popino prase, zahvaljujući svojoj strukturi, može se lako zakačiti na dlaku ili kožu psa. Popino prase se najčešće zakači na neku od sledećih regija:

• Šape
• Kožu
• Usnu duplju
• Genitalne Organe
• Uši
• Oči

Ukoliko se popino prase zakači za krzno, vlasnici pasa je mogu lako ukloniti ukoliko ga odmah primete. Savetujemo da popino prase odmah uklonite sa krzna psa, i tako rešite potencijalne komplikacije. U slučaju da se popino prase već nalazi zabodeno u šapi, nosnoj šupljini, uhu psa ili drugoj nepristupačnoj regiji – savetujemo vam da uklanjanje prepustite veterinaru.

Komplikacije izazvane popinim prasetom

Ozbiljne komplikacije mogu da nastanu ukoliko popino prase uđe u oči ili uši vašeg psa, ili ukoliko pas pojede ovu biljku. U tom slučaju je neophodna intervencija veterinara, koji će pažljivo ukloniti popino prase, proceniti komplikacije i primeniti dalju terapiju, ukoliko je potrebna.

Postoje slučajevi u kojima je ova biljka uzrok ozbiljnih problema u kojima je neizbežna hitna hirurška intervencija. To su situacije u kojima popino prase može oštetiti organe digestivnog sistema (nakon što pas pojede biljku) ili oštećenja respiratornog sistema (pluća), ukoliko dospe u respiratorni sistem kroz nosnu šupljinu psa. Ukoliko se ovo desi vašem psu, savetujemo vam da se hitno obratite Vašem veterinaru.

Kako uočiti popino prase kod psa?

Ukoliko se popino prase zaglavilo u šapi psa, prvo što ćete primetiti je šepanje. Ako je popino prase dospelo na krzno ili dlaku psa, primetićete da se pas jako češe. U ovim slučajevima, možete reagovati odmah i odstraniti popino prase. Savetujemo da to uradite odmah, pre nego što se dublje zabije u šapu ili kožu.

U zavisnosti od toga gde se popino prase nalazi, najčešći znaci i simptomi koje možete primetiti kod Vašeg psa su:

- Suzenje, oticanje ili zatvaranje oka

- Pojačano kijanje, i izbacivanje sekreta kroz jednu nozdrvu

- Naginjanje glave na stranu

- Kašalj

- Odbijanje hrane

- Šepanje i lizanje šape

- Pojava apscesa na telu

Ukoliko neki od ovih znakova primetite kod svog psa, neophodna je hitna intervencija veterinara!

Izvor: sd.rs

Piše: Filip Mijatov

Saška Karan za naš portal o novom albumu J.K. Sok iz moje – je očigledno...

K. je naša srpska Madona. Ona je neko ko razbija standarde ko savršeno razume šou biznis. Ko to ne kapira ima prema njoj otpor i pogrešno mišljenje o njoj.
Poznavala sam joj majku sa kojom sam bila super i koja je bila stvarno divna žena...
Volim njene pesme a najviše,, Dolari marke ,, Oro osmoro, itd.

Kao i do sad ocčkujem da će i nove pesme izazvati veliku pažnju i da će publika da uživa u njenim pesmama.

Ova nova pesma ,, Sok od moje ,, je očigledno pesma koja će biti različito tumačena. Ali treba imat hrabrosti i izneti. Jedino to ona može. Sećam se napada na mene kad sam snimila Daću daću.

Tako da želim i Jeci da nastavi ovim putem. – Zaključila je Saška.

Izvor:okonas.org

Radnici u Vrbasu, njih oko 200, dobili su od svog bivšeg poslodavca „Matijevića“ opomenu pred tužbu u kojoj se traži da vrate deo otpremnine, koja im je, kako tvrde iz ove kompanije, sračunata više nego što treba. Optuženi su tako za „bespravno bogaćenje“.

Priča je počela krajem 2021. godine kada je „Matijević agrar“ postala većinski vlasnik kompanije „Mirotin grupe“ iz Vrbasa u čijem je sastavu poslovalo Poljoprivredno preduzeće „Sava Kovačević“ iz Vrbasa, čiji su radnici uskoro kao tehnološki višak ostali bez posla, a sada će izgleda morati da vrate i deo dogovorene otpremnine.

Kako piše u opomeni pred utuženje, greškom je sračunat bruto, umesto neto iznos njihovih zarada prilikom računanja visine otpremnine, zbog čega bi trebalo da vrate oko trećine cifre koju su dobili.

Radnici kažu kako je ovo klasično iživljavanje nakon dobijanja otkaza, jer je prosek zarada izručunat upravo onako kako to zakon i resorno ministarstvo preporučuju, kao i da većina njih ne bi pristala na ove umanjene cifre koje je kompanija „Matijević“ obračunala ponovo, godinu i po dana nakon njihovog otkaza.

U proseku su radnici dobili nekoliko hiljada evra i kako dodaju, pare su većinom potrošili, jer su od nečeg morali da žive nakon što je novi poslodavac zatvorio sve što su godinama stvarali. Novce tako ne nameravaju da vrate, jer ih nemaju.

„Kada su kupili firmu, sve je zatvoreno, a radnicima je ponuđena otpremnina. To da je neko u računovodsvu pogrešio, ne pije vodu. Verovatno se neko naknadno setio da bi mogao da nas maltretira pa su to i učinili. Mi se evo bespravno bogatimo na svu ovu svoju muku“, rekla je jedna radnica PP „Sava Kovačevič“.

Kako dodaje, njihov bivši gazda se uhvatio za jednu presudu Apelacionog suda gde je dosuđeno da računanje zarade prilikom isplate otpremnine bude u neto iznosu, dok iz Ministartva za rad imaju suprotne preporuke, odnosno da to bude bruto iznos.

Neki radnici su dobili opomenu pred utuženje, drugi opet nisu. Onima koji su među poslednjima dobili otkaze, isplaćena je umanjena cifra, odnosno neto iznos.

Kako piše u zahtevu za vraćanje više otpremnine koja je stigao na adrese radnika, „obračun otpremnine izvršen je očiglednom greškom obračunskog radnika prema tromesečnom proseku bruto zarade koja je isplaćena za poslednja tri meseca pre isplate otpremnine. Kako je Apelacioni sud u Novom Sadu u presudi broj 955/23 utvrdio da se pod pojmom „isplaćene zarade“ ima za smatrati zarada u neto iznosu, „Sava Kovačević“ je pretrpeo štetu, jer vam je isplaćena otpremnina u većem iznosu nego što vam pripada“.

Kako su naveli na kraju opomene, ukoliko radnici ovu razliku ne nadomeste u roku od osam dana, podneće tužbu nadležnom sudu radni prinudne naplate.

„Zatvorena je farma muznih krava kojih je bilo oko 820, a ukupno smo imali oko 2.000 grla sa farmom tovnih junadi, gde smo nekada držali i ovce. Preorano je 65 hektara voćnjaka. Bioenergana je prestala sa radom, kao i doradni centar, sušara i pecara, gde smo proizvodili prirodne sokove. Ostale su samo njive, traktori i traktoristi. Ljudi su postali višak zato što nisu imali više gde da rade. Radna mesta su ugašena u tišini, nije bilo talasanja, ali sada su ljudi besni. Bilo je teško tih dana kada su ljudi odlazili sa posla, svi su bili preplašeni. Ali sigurno je da se znalo pod kojim uslovima odlaze, to je bilo jasno predočeno. Sad posle godinu i više dana oni menjaju uslove“, rekao je Ilija Bjelica nekadašnji radnik u PP „Sava Kovačević“.

Kako dodaje, on za sada nije dobio od novog direktora PP „Save Kovačevića“ opomenu da je dužan za višak otpremnine. Ističe da radnici sa kojima je pričao nemaju nameru da vraćaju novce, jer su ih većinom potrošili.

„Od ovih mojih kolega koji su radili sa mnom u ratarstvu, sada su neki u obezbeđenju, kao i ja. Male su plate, ali je tu najlakše doći do posla. Drugi se nisu još ni snašli, idu na sezonu u njive. Novci su sigurno potrošeni, a ljudi su u neizvesnosti, ne znaju šta će biti“, nastavio je Bjelica.

Pravnik Milan Predojević iz Infostuda u svom autorskom tekstu kaže da s obzirom na zakonsku formulaciju „isplaćena zarada“ postoje u praksi nedoumice oko toga šta se pod tom zaradom podrazumeva, odnosno da li je reč o bruto ili neto zaradi, Ministarstvo rada je u svojim mišljenjima iz 2011. i 2015. godine zauzelo stav da se radi o bruto zaradi, koja obuhvata neto zaradu i poreze i doprinose koji se plaćaju iz zarade.

 „Imajući u vidu da Zakon o radu definiše da se pod zaradom smatra zarada koja sadrži porez i doprinose koji se plaćaju iz zarade deo poreza i doprinosa koji idu na teret zaposlenog, a ne na teret poslodavca, Ministarstvo rada je mišljenja da kod izračunavanja visine otpremnine treba računati trećinu zarade koju čini neto iznos plus porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade. Za razliku od Ministarstva rada, većina sudova (uključujući i Ustavni sud postupajući u jednoj ustavnoj žalbi iz 2015. godine) zauzela je stav da je visina osnovice za obračun otpremnine vezana za isplaćenu, to jest neto zaradu koja zaposlenom pripada nakon uplate poreza i doprinosa iz bruto zarade, a ne obračunatu zaradu, odnosno njenu bruto vrednost“, napisao je Predojević.

Kako dodaje, bilo bi poželjno da sudovi promene ovakvu praksu jer ima pravnog osnova da se pod isplaćenom zaradom smatraju i porezi i doprinosi koji se plaćaju iz zarade, pored nesporne neto zarade, jer je i taj deo zarade isplaćen, samo što je automatski prebačen na račune javnih prihoda na koje se plaćaju porez i doprinosi za socijalno osiguranje.

Ipak je reč o sastavnom delu zarade po Zakonu o radu, samo je poslodavac dužan da taj deo plate u ime zaposlenog uplati na odgovarajuće račune službi koje rade naplatu javnih prihoda.

Iz kompanije „Matijević“ nisu odgovorili na naša pitanja zašto su odlučili da posle više od godinu dana od otkaza radnicima obračunaju neto umesto bruto zaradu.

Izvor: danas.rs

Dejvid Džejson i Nikolas Lindherst proslavili su se ulogama u kultnoj seriji.

Serija „Mućke“ (Only Fools and Horses) je već godinama na vrhu liste najgledanijih programa u istoriji britanske televizije i proglašena je za seriju čiji bi povratak na male ekrane Britanci najviše želeli.

Iako su Del Boj i Rodni na ekranima bili neponovljivi dvojac i tokom snimanja serije su se družili, kako su godine prolazile oni su izgubili kontakt.

„Nikolas je postao puvučen. Nažalost, više se ne viđamo toliko često. Ponekad život tako funkcioniše“, rekao je Dejvid Džejson u razgovoru za Radio Times.

Glumac je dodao i da mu je snimanje „Mućki“ jedan od najlepših perioda u životu.

„To nije bio posao. Snimanje je izgledalo kao luda zabava s prijateljima. Voleli smo se“, rekao je.

Izvor: nova.rs

Ovogodišnji, internacionalni „Limenka teatar fest“ održaće se u Narodnom pozorištu Sombor od 30. avgusta do 3. septembra.

U toku pet festivalskih dana najmlađa publika će imati priliku da pogleda sedam predstava iz šest država - Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Perua i Srbije, koje su odabrale selektorka Ana Zdravković, glumica i rediteljka i Valentina Pavličić, glumica i umetnička direktorka „Limenka teatar festa”.

Festival će početi karnevalskom povorkom u kojoj će učestovati talentovana deca Sombora - glumci, pevači, balerine, tamburaši, folkloraši, sportisti i mali pčelari. Povorka će u 17.30h krenuti od zgrade Županije da bi, ulicom Kralja Petra I (Glavnom ulicom), u 18.30h stigla do Narodnog pozorišta Sombor, na otvaranje festivala.
Ulaznice za festivalske predstave se ne kupuju novcem već je potrebno da svaki gledalac na festival donese pet praznih limenki, za koje dobija jedan Alu-coin, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, kojom kupuje ulaznicu.

„Limenka teatar fest” nastao je u razvoju programa „Limenkica-ulaznica" koji postoji od 2009. godine. Idejni tvorci ovog projekta su Dečje pozorište „Čarapa”, Udruženje „Eko art" i „Škola plus" koji, četrnaest godina, kroz razne programe edukuju decu da recikliraju i da štite životnu sredinu.

Kroz programe je prošlo 80.000 dece i roditelja, a prikupljeno je i reciklirano preko pola miliona limenki.

U subotu, 2. septembra na terenima sportskog kompleksa Žak (Karađorđeva ulica) održaće se treća, ujedno i finalna Venera CX Kids trka. Kako se navodi u najavi organizatora (Biciklistički klub Sombor) u pitanju je dečija biciklistička trka uzrasti od 3 do 14 godina.

Online prijave za istu su počele, a biće omogućena i prijava na licu mesta, na dan trke u vremenu od 10 do 10.45 časova, dok će petnaest minuta kasnije započeti takmičenje.

Posle jurnjave po stazi, sledi proglašenje pobednika i pobednika za generalni plasman iz sve tri trke, a nakon toga sledi tombola sa nagradicama – navodi se u klupskom saopštenju.

Izvor: somborsport.org