Sombor.info

Na sajtu Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) dostupna je elektronska usluga e-Kalkulator, preko koje građani mogu da saznaju sve podatke o svom stažu osiguranja, da obračunaju visinu svoje penzije i dobiju tačan datum kada će moći da se penzionišu.

Kako je rekao direktor PIO Fonda, Relja Ognjenović, osiguranici će zahvaljujući ovom portalu, iz svog doma, preko računara, tableta i mobilnih uređaja moći da saznaju i sve drugo što ih interesuje vezano za ostvarivanje prava iz penzionog i invalidskog osiguranja.

Da bi dobili pomenute podatke, kako je objasnio direktor PIO Fonda, korisnici koji se prijavljuju preko računara potrebno je da imaju elektronski ID koji izdaje MUP i čitač lične karte kako ne bi bilo zloupotrebe podataka, a ukoliko je prijava preko mobilnog uređaja ili tableta potrebno je da se skine besplatna ID aplikacija i elektronski pin iz pošte koji se dobija za svega 30 sekundi.Ognjenović je dodao da će putem e-Kalkulatora ljudi koji su u poslednjoj godini radnog staža i ostvaruju pravo na penziju sa skoro 100 odsto tačnosti moći da saznaju kolika će im biti penzija, a to je, kako je dodao, jedno od najčešćih pitanja korisnika koje se upućuje kol centru PIO Fonda.

U galeriji Meander u Apatinu u toku je postavka našeg sugrađanina Milorada Blanuše – Micina. U pitanju je izložba iz ciklusa “Podvodna prostranstva - From the cycle Underwater Vastness”, a svi ljubitelji umetnosti moći će je pogledati do 7. septembra.

“Tema mog likovnog stvaralaštva je ekologija, pošto sam od rane mladosti preokupiran problematikom očuvanja životne sredine. Od 1975. godine pa do danas, nastajali su radovi u različitim tehnikama: slike, pasteli, crteži i skulpture, koji su reflektovali fokus mog likovnog istraživanja o temama koje su vezane za opasnost na globalnom nivou: zagađenja, pandemije, ratovi, mogućnost nuklearne katastrofe…

U novom ciklusu slika, koji se stilski može svrstati u asocijativnu apstrakciju, preovladava crveni kolorit slojevitog i bogatog bojenog nanosa, što je novo u mom likovnom izrazu.

Pastuozno i gusto naneta crvena boja simbolički predstavlja upozorenje za čovečanstvo, crveni alarm za opasnost, na moguće katastrofalne posledice koje naše neodgovorno ponašanje izaziva u svetu koji nas okružuje i koji predstavlja izvor života.

Goruća savest mi ne dozvoljava da ćutim. Ono što kao umetnik mogu da uradim jeste da preuzmem ulogu borca protiv uništenja prirode i da kroz to svoje oruđe delovanja emitujem snažnu poruku, odnosno opomenu današnjem čoveku da prestane sa uništavanjem flore i faune – iskonskog izvora života za sve nas na planeti Zemlji”, rekao je autor o svojoj postavci.

Izvor: Radio Apatin

Zanat dobrog firmopisca podrazumevao je ne samo volju, upornost i predanost poslu, već i svojevrsnu majstorsku i umetničku crtu, naravno, sve to u jednoj ličnosti. Sigurna ruka za volanom jednako i sa olovkom i idejom, to je ono bi najkraće opisalo krepkog Somborca Stipana Kolara, već duboko zašlog u devetu deceniju. 

Neobično talentovan za slikanje jednako i za dizajniranje, po struci firmopisac, a u duši strastveni vozač auto-moto relija, osamdeset osmogodišnji Somborac u svojoj mini radionici čuva brojne autorske plakate i idejna rešenja, kao i vitrinu prebogatu peharima sa šampionata širom bivše Jugoslavije.

"Počeo sam sa fićom, potom sam vozio "fiat 850 specijal", pa "fiat 128 sport". Vozio sam Una i otprilike po 4-5 godina sam vozio isti, pa promenio auto po svojim mogućnostima i to mi je činilo veliko zadovoljstvo. Taj pehar je osvojen na reliju u Novom Sadu, vožnja na Crveni Čot, vozilo se i to je bio moj vrhunac karijere. Prvenstvo Jugoslavije je održano u Somboru i tu sam učestvovao ne kao učesnik vozač već kao dizajner, pa sam napravio plakatu i ta plakata je ostala kao uspomena na to da se ovakvo takmičenje desilo u Somboru", kaže Kolar.

Čuveni slikar Sava Stojkov svojevremeno je, kao pretpostavljeni, u Stipanu prepoznao talenat dizajnera.

"Video je da imam volju i strast za poslom, da me oduševljava. Počev od samog zanata i tajni kako da radim, mnogo toga sam od njega preuzeo, učio i bili smo zaista jako dobri", kaže Kolar.

Iz male kućne radionice je započela višedecenijska umetnička izrada brojnih, najviše auto-moto plakata, kao i zaštitnih znakova, loga i sve to na mašini koju je sa prijateljom ručno izradio.

"Otišli smo u Zagreb i kopirali takvu jednu mašinu, jer je moj prijatelj bio veoma vešt i uz pomoć majstora smo je napravili. Iako jednostavno izgleda, na njoj se mogu napraviti odlične stvari", ističe on.

Kolar je izlagao širom bivše Jugoslavije i u inostranstvu, mnogo puta nagrađen prvim nagradama, a neka od njegovih idejnih rešenja, poput loga Gradskog muzeja u Somboru i loga omladinskog lista "Pokret", i danas se koriste.

Izvor: RTV

U organizaciji Mesne zajednice „Kljajićevo“, uz podršku Grada Sombora, organizovana je trodnevna proslava u Kljajićevu, povodom slave ovog naseljenog mesta, Velike Gospojine.

Proslava seoske slave u ovom naseljenom mestu prošla je uz bogat sportski, kulturno-umetnički, kulinarski i muzički program. U sportskom delu, igrala se rukometna utakmica, kao i turnir u fudbalu na stadionu FK „Kordun“ u Kljajićevu. U večernjim satima je organizovano takmičenje u kuvanju ribljeg paprikaša, a gradonačelnik Ratković, imao je priliku da svečano zapali prvu vatru, time označavajući početak ovog takmičenja, u kome je učestvovalo preko 27 vrsnih kuvara.

Tokom svog boravka u Kljajićevu, gradonačelnik Ratković je posetio štand Udruženja žena „Rubac“, koje su pravile slatke i slane poslastice i porazgovarao sa njima o njihovom radu, razmenivši mišljenja i utiske.

Nastup Kulturno-umetničkog društva „Đurđevak“ i Jane Milenković koja je pevala splet rodoljubivih pesama, obeležili su tradicionalni karakter ove manifestacije, a za kraj večeri, sve prisutne goste je zabavljao muzički sastav „OK Bend“.

Program na dan seoske slave je obuhvatao turnir u fudbalu za decu koji je održan na stadionu FK „Kordun“, dok je na platou u centru Kljajićeva nastupao dečiji hor „Teslini slavuji“.

U večernjim časovima, kroz Liturgiju i rezanje Slavskog kolača, u prisustvu episkopa mohačkog Damaskina, svečano je osvećen Hram „Uspenje Presvete Bogorodice“.
Po završetku crkvene službe, za sve prisutne goste, organizovan je muzički program.

U organizaciji Mesne zajednice „Stapar, a uz podršku Grada Sombora, obeležena je slava ovog naseljenog mesta, Velika Gospojina. Višednevne aktivnosti obeležavanja seoske slave u Staparu, sadržale su bogat sportski, kulturno-umetnički i muzički program.

U danima koji su prethodili samoj slavi, između ostalog, organizovana je tradicionalna fijakerijada na stadionu FK „Hajduk“ Stapar, kao i smotra starovremenskih vozila, kod “Dare među topolama”.

Održanoj Liturgiji, u crkvi „Uspenje Presvete Bogorodice“, na Vodicama, ispred Grada Sombora, prisustvovali su pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje, Branislav Svorcan i pomoćnica gradonačelnika za oblast ekonomskog razvoja i turizma, Jovana Miljević.
Tokom dana, prisutne goste ovog naseljenog mesta, zabavljali su tamburaši, dok je u večernjim časovima organizovan šarenolik muzički program.

Naseljeno mesto Rastina, obeležilo je seosku slavu, Veliku Gospojinu, u organizaciji Mesne zajednice „Rastina“, a uz podršku Grada Sombora. Proslava je otvorena Liturgijom u Hramu „Uspenja Presvete Bogorodice“, nakon čega je na stadionu FK „Polet“, organizovana „Rastinska Olimpijada“, gde se nekoliko ekipa takmičilo u 16 sportskih i tradicionalnih disciplina.

Otvaranje izložbe „Rastina kroz vekove“, u zdanju nekadašnjeg Redlovog kaštela, predstvaljala je slikovni i narativni viševekovni prikaz istorije Rastine, a samoj izložbi prisustvovao je gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković.

U nastavku dnevnog programa rastinske manifestacije, usledilo je svečano polaganje venaca na spomen obeležje osnivačima ovog naseljenog mesta. Solunskim dobrovoljcima su ispred Grada Sombora, odali počast i član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić i član Gradskog veća za oblast poljoprivrede, Jovan Keča.

U večernjim časovima, prisutni gosti su mogli da pogledaju nastup Kulturno-umetničkog društva „Laza Kostić“ iz naseljenog mesta Gakovo, nakon čega je organizovana prigodna večera.

Divčibare su svima nama koji živimo u Vojvodini, svakako najbliža ozbiljna planinska destinacija.

Ono što malo ljudi zna je podatak da Divčibare nisu planina, već jedno mesto na planini Maljen. Ovo mesto se svakako razvilo turistički mnogo bolje i brže od svih ostalih pa kada ljudi pomisle na ovu planinu automatski obično misle na Divčibare.

Ovo planinsko mesto je poslednje 3 godine doživelo toliko veliku turističku ekspanziju kakvu nije možda za sve godine pre toga.

Urađena je cela jedna deonica puta od Krčmara do Divčibara, zatim je uveden brzi optički internet, pušten u rad novi trafo koji je rešio sve probleme sa strujom, a upravo se završavaju još 2 nova vodovoda koji će svakako i bilo kakve probleme sa vodosnabdevanjem ostaviti u prošlosti.

Mnogi koji su se zasitili Zlatibora, sada svoj beg u planinu traže upravo na Divčibarama. Većina je nezadovoljna činjenicom kako sada Zlatibor izgleda i koliko je tu izgradjeno zgrada sa 8-9 spratova i koliko to više ne liči na klasičnu planinu.

Na Divčibarama to nije slučaj. Iako se solidno gradi u poslednje vreme, tamo su zgrade pod kosim krovom koji je oličenje planinskog stila, a takođe nema velikog broja spratova pa tako zgrade na Divčibarama najviše imaju samo po 3-4 sprata.

Sve to je garant da Divčibare neće postati novi Zlatibor kako mnogi strahuju.

Ukoliko se odlučite da krenete put Divčibara, korisno je da znate da je ovo mesto udaljeno od Novog Sada 176km, od Beograda oko 110km, a od Sombora oko 280km.

Zimska sezona na Divčibarama je neverovatna i za nju vlada jako veliko interesovanje. Ukoliko se odlučite da zimu provedete ovde, biće potrebno da apartman na Divčibarama rezervišete bar 10-15 dana ranije, pošto je velika popunjenost i uvek se traži smeštaj više, pogotovo ako se radi o praznicima.

Ovo planinsko mesto poseduje jednu veću ski stazu koja se zove Crni Vrh kao i jednu manju za rekreativce i početnije, koja se nalazi u centru, u blizini hotela Pepa.

Pored skijanja, na Divčibarama se možete sankati, klizati i još mnogo toga.

Osim zimske sezone, ovo mesto je popularno i u svim ostalim godišnjim dobima. Leti vlada velika potražnja za smeštajem, a većina ljudi spas od visokih temperatura traži upravo ovde.

Pored letnje sezone, jako dobra može biti i prolećnja i jesenja kada su temperatura možda i najidealnije za duge šetnje. Ako odlučite u ovom periodu posetiti ovo planinsko mesto, onda ćete svakako uživati pošto na Divčibarama postoji jako puno lepih staza za pešačenje kao i puno prekrasnih vidikovaca sa kojih će pogled biti nestvaran.

Priroda je prelepa i ovde još uvek možete čuti cvrkut ptica, uživati u zvuku reke i diviti se fantastičkim četinarskim šumama u kojima najviše preovlađuje bor.

Pored divne prirode, ovde možete uživati i u domaćoj hrani i izvrsnim restoranima kojih je sve više. Neki od najpoznatijih restorana su svakako Central D, Sanjar, Drina, Divčibarski zamak, Četvorka i mnogi drugi.

Cene u restoranima su malo iznad proseka ali svakako je povoljnije nego na Zlatiboru i Kopaoniku pa vas to onda svakako ne bi trebalo brinuti.

Takođe, cene smeštaja su sasvim prihvatljive i opravdavaju ono što ćete dobiti za taj novac.

Na Divčibarama ima i nekoliko igrališta za decu, a najveće je ono u centru, koje se nalazi preko puta crkve Sv.Pantelejmona.

Ukoliko do sada niste posetili ovo planinsko mesto, preporučujemo da to svakako učinite. Za početak je najbolje da oderete period godine kada nije velika gužva kako bi mogli na miru da uživate u čarima ovog prelepog mesta valjevskog kraja.

Reprezentativna udruženja penzionera Srbije zatražiće u utorak, na sastanku sa predsednicom Vlade Srbije Anom Brnabić, povećanje penzija od 1. oktobra ove godine od deset odsto i po 19 odsto u 2024. i 2025. godini kako bi prosečna penzija dostigla 50 odsto prosečne plate, rekli su njihovi predstavnici agenciji Beta.

Zahtev za razgovor oko povećanja penzija Udruženja sindikata penzionera Srbije, Saveza penzionera Srbije i Udruženja sindikata penzionera Srbije „Nezvisnost“ je međusobno usaglašen, a upućen je Brnabić proletos, ali je razgovor o tome više puta odlagan.

Predsednik sindikata penzionera Srbije Milan Grujić rekao je za Betu da je njihov zahtev da od 1. oktobra povećanje penzija umesto 5,5 odsto iznosi deset odsto, a da povećanje u 2024. i 2025. godini iznosi po 19 odsto.

„Tako bi se postiglo da prosečna penzija 2025. iznosi 50 odsto prosečne plate. Sada je prosečna penzija 37.800 dinara, a prosečna plata 85.000 dinara, pa je prosečna penzija oko 42 odsto prosečne plate“, rekao je Grujić.

Dodao je da je drugi zahtev da se penzionerima vrati po deset odsto od oduzete penzije od 2014. do 2018. godine, što ukupno iznosi oko 840 miliona evra.

Oni taraže i da se osnuje Nacionalni savet za stare koji bi se bavio problemima penzionera.

Grujić je rekao da je njihov predlog i da najavljena solidarna pomoć penzionerima od 8.500 dinara, koja bi se jednokratno isplatila, ne bude podeljena linearno, već selektivno, tako što bi najveći iznos dobili penzioneri sa najnižim primanjima, a oni sa penzijama, većim od 100.000 bi bili isključeni.

On je rekao da će od Brnabić zatražiti da Komisija koja je osnovana za praćenje primene Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju bude osnažena tako da postane operativno telo u rešavanju pitanja koja se tiču te populacije, a ne pasivni posmatrač.

Ta udruženja su u zahtevu za razgovor Brnabić i predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću navela da je „poslednje dve godine došlo do dramatičnog osiromašenja penzionerske populacije, uzrokovano stalnim povećanjem cena prehrambenih proizvoda, energije troškova stanovanja, lekova, zbog čega se čak oko million najstarijih našlo na rubu fizičkog opstanaka“.

Grujić je rekao da u Srbiji 980.000 penzionera ima penziju do prosečne od 37.800, a 600.000 njih do 30.000. Penziju od oko 15.000-16.000 dinara prima 178.000, a njih 300.000 do 25.000 dinara.

Primanja, viša od 100.000 ima u Srbiji 32.000 ljudi, što je samo 2,3 odsto ukupne penzionerske populacije.

On je rekao da je za poslednje četiri godine preminulo 60.000 penzionera više nego što je penzionisano.

Predsednik Udruženja Sveza penzionera Srbije Andrija Savić rekao je da su zahtevi jedinstveni, a da male razlike postoje u modalitetima kako da se dođe do zajedničkog cilja.

„Razlike su samo u iznosima povećanja narednih godina, a krajnji cilj je isti – da prosečna penzija iznosi najmanje 50 odsto prosečne zarade“, rekao je Savić.

Izvor: n1info.rs

Američka glumica Deniz Ričards uslikana je tokom ručka sa ćerkom i prijateljicom u jednom restoranu u Kaliforniji. Mnogi su se zaprepastili kada su videli koliko, se nekada najlepša žena na svetu, uništila operacijama. Ponovo je povećala usta, i dorađivala lice filerima, a od njene nekadađnje lepote nema ni traga.

Deniz Ričards godinama je važila za jednu od najlepših glumica u Holivudu. Slavna plavuša bila je predmet snova i žena i muškaraca, koji su podjednako maštali o njoj, a brojne dame nosile su njene fotografije u ordinacije hirurga ne bi li ih učinili što više nalik na lepu glumicu.

Nažalost, dani kada je bila poznata po svojoj lepoti davno su iza nje, a poslednjih godina više se priča o njenim neuspelim plastičnim operacijama i turbulentnom privatnom životu.

Nažalost, Deniz je, kao i njene brojne koleginice imala problem da se pomiri sa starenjem, te je pomoć potražila u ordinacijama hirurga. Vremenom je njena zavisnost od operacija učinila njen lik neprepoznatljivim, a nove fotografije idu u prilog toj tvrdnji.

Čini se da su njena usta ponovo veća nego što su bila, a zbog svega su "pala" na ivicama formirajući takozvani "osmeh Džokera". Od trenutka kada su se fotografije našle na mrežama, mogli su se pročitati i zabrinuti komentari fanova koji su najpre posumnjali da nešto nije u redu.

"O bože, šta je uradila sa licem", "Ovo je za psihijatra, a ne plastičara", "Ženo što se unakazi", "Od onakve lepotice, šta ispade"... samo je delić koji se mogao pročitati.

Podsetimo, Deniz je karijeru započela kao model, a krajem 90-ih se probila u glumačkom svetu zahvaljujući ulogama u filmovima "Džejms Bond: Svet nije dovoljan" i "Divlje stvari".

Kasnije je punila medijske stupce svojim turbulentnim brakom s glumcem Čarlijem Šinom s kojima ima dve ćerke Sem Šin (16) i Lolu Šin (14), ali i zbog učešća u rijalitiju "Domaćice iz visokog društva".

Tada su i krenule priče da je uništila lice botoksom i ostalim tretmanima, iako je nekad bila jedna od najzanosnijih glumica.

"Ako ljudi malo bolje pogledaju, imam isti nos i iste usne. Ne koristim botoks ni filere", rekla je jednom prilikom samouvereno, ali činjenica je da joj lice često izgleda natečeno, podbulo i "izmučeno", pogotovo u poslednje vreme.

Izvor: blic.rs

Pre skoro godinu dana, u avgustu 2022. godine, Narodna banka Srbije apelovala je na banke, a one su to prihvatile, da umanje naknade i provizije za 30 odsto ili ih vrate na nivo pre prethodnih povećanja, kao i da odustanu od daljih poskupljenja u narednih godinu dana. Rok trajanja te odluke ističe 1. septembra i postavlja se pitanje šta će banke da urade.

Da li će vratiti naknade i provizije na nivoe pre smanjenja, odnosno faktički povećati ove namete svojim korisnicima ili će možda krenuti drugim putem?

U periodu niskih kamatnih stopa i kamatne marže, odnosno razlike između kamatnih stopa koje banke plaćaju za svoje izvore finansiranja i kamatnih stopa na kredite koje plasiraju, takođe su bile niske, u apsolutnim iznosima.

U tom periodu, bankari su objašnjavali da moraju da nadoknade prihode na drugoj strani, a to su naknade. Tako je krenuo talas poskupljenja održavanja tekućih računa, a neke usluge su odjednom počeli da naplaćuju, na primer plaćanja računa putem elektronskog bankarstva ili proveru stanja računa na bankomatu.

Neto prihodi bankarskog sektora od naknada i provizija u 2021. godini u odnosu na 2020. su povećani za 50 odsto na 55,7 milijardi dinara, a u 2022. u odnosu na 2021. godinu za još 20 odsto na 67 milijardi i pored pomenutog vraćanja cena usluga u septembru.

Neto prihod od kamata iznosio je prošle godine 147 milijardi dinara, za 14 odsto više nego godinu pre.

S druge strane, situacija na tržištu kamatnih stopa znatno se promenila. Prethodnh godinu dana rastu kamatne stope i Evropske centralne banke koje utiču na kredite u evrima i Narodne banke Srbije koje utiču na kredite u dinarima.

Prosečna kamatna stopa na stambeni kredit indeksiran u evrima u julu prošle godine iznosila je 3,1 odsto, a ove 6,7 odsto. Prosečna kamatna stopa na keš kredite koji se odobravaju uglavnom u dinarima povećana je sa 10,8 odsto prošlog jula na 14 odsto u julu ove godine, prema poslednjim objavljenim podacima Narodne banke.

Ako uzmemo podatke NBS o prosečnim ponderisanim kamatnim stopama na kredite i štednju, razlika, odnosno kamatna marža je u julu ove godine iznosila 3,2 odsto, naspram 0,6 odsto u julu prošle godine.

Prosečna kamatna stopa na kredite u evrima je u julu iznosila 6,8 odsto, a za kredite u dinarima 11,5 odsto. S druge strane, prosečna kamatna stopa na štednju u evrima je iznosila u julu 2,95 odsto, a u dinarima 5,9 odsto. Treba reći i da su kamatne stope na depozite privredi daleko veće od kamatnih stopa na štednju stanovništva.

Zvanične podatke o kretanju kamatnih marži u ovoj godini juče nismo dobili od NBS, a nažalost centralna banka je prestala da objavljuje kvartalne izveštaje o poslovanju bankarskog sektora (poslednji je za treće tromesečje 2019. godine), kao i kvartalne nerevidirane bilanse banaka (poslednji je objavljen za treće tromesečje 2022. godine).

Đorđe Đukić, profesor ekonomije, ističe da su u evrozoni dugi niz godina kamatne stope na štednju bile blizu nuli što je faktički značilo da su štediše oporezovane.

Prema Đukićevim rečima i kamatne stope na štednju u Srbiji su bile jako niske, posebno ako uzmemo da su u koroni građani zbog straha u velikoj meri prebacivali štednju na depozite po viđenju i tako znatno smanjili prinos.

„Onda dolazi period povećanja referentnih kamatnih stopa, prvo FED-a, a zatim i ECB, što je za nas važnije. Banke su reagovale na to bržim rastom kamata na kredite i druge bankarske usluge nego na štednju, odnosno povećane su kamatne marže i profiti banaka.

Taj fenomen izazvao je ljude od struke u Italiji da reaguju, da traže da se ispita da li postoji kartelizacija u bankarskom sektoru. Mislim da svaka zemlja treba to da uradi, pa i Srbija“, napominje Đukić pozivajući se na odluku italijanske vlade da uvede porez na ekstradobit bankama.

Inače, bankarski sektor u Srbiji je u 2022. godini zabeležio rekordan iznos neto dobiti od 742 miliona evra, naspram 383 miliona u 2021. godini.

Đukić ističe i da je još pre krize 2008. godine apelovao na NBS i Komisiju za zaštitu konkurencije da ispitaju da li eventualno postoji kartelizacija u bankarskom sektoru, ali bez odgovora.

„Ako nema dokaza da postoji kartelizacija, onda nema ni potrebe za porezom na ekstradobit.
Institucija koja je zadužena za finansijsku stabilnost trebalo bi da vodi računa da li banke ostvaruju ekstremne profite zahvaljujući bržem rastu aktivnih od pasivnih kamatnih stopa“, napominje Đukić dodajući i da je to i političko pitanje, pa je Orban u Mađarskoj uveo bankama porez još pre korone.

On ističe da ipak uvođenje poreza bankama nije izvodljivo u Srbiji.

„Mi godinama baziramo našu politiku na privlačenju stranih investicija i mi ne smemo tako nešto da uradimo. Osim toga imamo stend baj aranžman sa MMF i verujem da bi oni bili brana uvođenju tako nečega. Na kraju, banke kod nas su u rukama stranaca i takav potez bi izazvao daleko više negativnih efekata nego što bi donelo prihoda u budžet“, smatra Đukić dodajući i da je protiv administriranja i ograničavanja cena, jer to je „dokaz da regulator nije dobro radio posao“.

On takođe ističe i da se menadžeri banaka ponašaju očekivano i pokušavaju da maksimiziraju profite svojim akcionarima.

Dejan Šoškić, profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu i nekadašnji guverner NBS, protiv je eventualnog uvođenja poreza na ekstradobit bankama zato što to uvodi nesigurnost u poslovanje.

„Osim toga banke će svaki porez prevaliti na krajnjeg korisnika, što bi značilo više kamatne stope, a to niko ne želi“, napominje Šoškić.

On ističe i da bi konkurencija trebalo da ograniči rast provizija banaka.

„Konkurencija bi trebalo da bude korektiv, ako ne postoji neki dogovor ili kartelizacija na tržištu, a nikada ne možete biti 100 odsto sigurni. Verujem da su provizije banaka kod nas bile previsoke i više nego u istim tim bankama u EU. Ipak, regulator ne bi trebalo da administrativnim putem ograničava cene usluga banaka, već da razgovara sa njima, da pruži smernice, da ukaže na cene njihovih usluga na matičnim EU tržištima i ovde“, napominje Šoškić, dodajući da s obzirom na rast prihoda od kamata, banke možda i odustanu od povećanja provizija nakon 1. septembra.

Dejan Gavrilović iz udruženja potrošača Efektiva je pesismističan i očekuje da će banke povećati provizije nakon isteka roka.

„Građani treba da znaju i da je NBS naterala banke da ponude osnovni tekući račun od 150 dinara u okviru kog je besplatno elektronsko bankarstvo i taj paket je dovoljan većini korisnika“, kaže Gavrilović.

Gavrilović ističe i da je dobar deo provizija nezakonit i da same banke ne umeju da objasne koju uslugu naplaćuju.

„Kada sam pitao banku koja je to usluga održavanje računa i da je ne želim, oni nisu znali da mi odgovore. Ovih dana imamo pozive ljudi koji tvrde da im banke naplaćuju održavanje neaktivnih računa. Profit bankarskog sektora meri se stotinama miliona evra i jedino objašnjenje za poskupljenje usluga je da hoće još veći profit“, zaključuje Gavrilović.

Izvor: danas.rs