Sombor.info

Na inicijativu koordinatora Srpskog atletskog saveza za atletska takmičenja izvan stadiona Gorana Čegara, a uz svesrdnu pomoć Srpskog atletskog Saveza, Grada Jagodine i čelnih ljudi Jagodinskog maratona u subotu drugog septembra održan je skup organizatora uličnih trka u Srbiji, najveći takve vrste u poslednje četiri godine. Na skupu je učestvovalo 35 organizacija sa blizu 50 učesnika, a akitvno učešče uzeli su i čelni ljudi ‘‘Somborskog polumaratona‘‘ Damir Marković i Milan Kovačić kao i predstavnici najvećih trka u Srbiji - Beogradskog maratona, kao i trka u Novom Sadu, Subotici, Apatinu i drugim mestima širom naše zemlje.
Skupu se iz sedišta Evropske atletike putem video linka obratio Marko Vasić, direktor za trčanje Evropske atletike koji je učesnike upoznao sa aktivnostima koje slede u naredne dve godine: Evropskom trkačkom biznis konferencijom 2024. godine koja će se održati u Grčkoj kao i Evropskom prvenstvu u trčanju 2025. godine koje će se održati u Belgiji.

U proteklih nekoliko godina napravljen je veliki iskorak u uređenju atletskih trka izvan stadiona. Ekspanzija razvoja trka je privremeno zaustavljena tokom pandemije, ali dobra vest je što se uočavaju trendovi oporavka. Takođe u proteklih pet godina urađeno je merenje i sertifikovanje najvećeg broja staza na teritoriji cele Srbije (48 staza u 26 gradova) koje su izvršili zvanični merioci AIMS i Svetske atletike. Iskutsva i informacije sa ovog veoma bitnog skupa biće primenjene i u pripremama za 44. izdanje Somborskog polumaratona – koje će se održati 19.05.2024. godine.

Dan kasnije, u nedelju trećeg septembra, održan je Jagodinski polumaraton koji je istrčao Damir Marković, zauzevši treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji, dok je Milan Kovačić istrčao deonicu od 5 kilometara.

Ako je neko svojevremeno zaista i verovao u priču o preporodu Apatina, kada se uspostavi "vertikala" sa najvišim organima vlasti, sada kada je jasno da je Apatin posle luke zvanično ostao i bez pruge, nameće se zaključak da od cele priče ipak nema ništa.

Železnička pruga u Apatinu definitivno više ne postoji. Poslednje što je urađeno je vađenje šina u delu između "Šarana" i "Zlatne krune", čime je železnički saobraćaj zauvek postao prošlost.

Postavlja se pitanje zašto se Apatin obilazi u širokom luku po pitanju svih važnih investicija? Šta je opštinsko rukovodstvo uradilo s obzirom na sve političke horizntale i vertikale o kojima je pričalo pre dolaska na vlast?

Jedan od osnovnih preduslova za dovođenje investitora, bilo domaćih ili stranih, upravo je putna infrastruktura. Bez luke i železničke pruge svakako da nema mnogo prostora za optimizam po pitanju napretka u apatinskoj opštini.

Izvor: apatinsknovine.rs

Članovi reprezentacije Srbije osvojili po dve srebrne i bronzane medalje na 35. Međunarodnoj informatičkoj olimpijadi (International Olympiad in Informatics – IOI) održanoj u Segedinu, a u konkurenciji je bilo 355 mladih informatičara iz 89 zemalja.

U somborskoj Gimnaziji "Veljko Petrović“ navode da su ponosni što je Nemanja Majski, učenik ove Gimnazije osvojio bronzanu medalju i to na takmičenju koje okuplja najbolje mlade informatičare iz celog sveta. Majski je ovu medalju osvojio sa Filipom Bojkovićem (Matematička gimnazija, Beograd).

Ilija Kondakov(Internacionalna škola Prima, Beograd) i Miloš Milutinović (Računarska gimnazija, Beograd) na olimpijadi su se okitili srebrnom medaljom. Srebrne i bronzane medalje sa ovog prestižnog takmičenja pokazuju da u našoj zemlji imamo izuzetne mlade talente pred kojima je blistava budućnost u informatičkoj sferi.

Izvor: RTV

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas su u akciji suzbijanja iregularnih migracija koja je sprovedena na području Sombora, pronašli 36 iregularnih migranata koji borave van prihvatnog centra.
U saradnji sa Кomesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatne centre gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Predstavnike vozača saniteta primila je direktorka RFZO Sanja Radojević Škodrić sa saradnicima, saslušala njihove zahteve i rečeno nam je da će nam se obratiti za sedam do 10 dana, rekao je za Danas Mirko Mitrović iz opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ iz Sombora.

„Vozači očekuju da im usvoje sve zahteve, u suprotnom će radikalizovati protest i neće ići ispred Vlade sledeći put već na Andrićev venac“, kaže Mitrović.

Više stotina vozača saniteta Hitne pomoći okupilo se ispred zgrade Vlade Srbije u Nemanjinoj ulici, nezadovoljni zbog malih plata i loših uslova rada.

„Svakoga dana rizikujemo naše živote kako bismo spasili druge, a plaćaju nas minimalcem. Ove sramote nigde nema, osim u Srbiji“, poručili su vozači saniteta.

Prema njihovim rečima, trenutno plata vozač saniteta u službama Hitne pomoći je oko 42.000 do 43.000 dinara, sa radom na praznik najviše izađe do 47.000, odnosno 48.000, zbog čega su mnogi primorani da rade još jedan posao kako bi prehranili porodicu.

Izvor: danas.rs

Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture objavilo je na svom sajtu Uputstvo za građane za privremeno priključenje nelegalno izgrađenih objekata na komunalnu infrastrukturu, a prijava za priključak počinje 15. septembra.

Prijava će trajati 30 dana, do 15. oktobra, a produženja roka neće biti.

Ministar Goran Vesić pozvao je građane koji žive u nelegalno izgrađenim objektima da preuzmu Uputstvo sa sajta Ministarstva, informišu se, pripreme dokumentaciju i prijave se za priključenje na struju, vodu, gas, grejanje ili kanalizaciju.

Uputstvo možete pogledati OVDE.

Izvor: danas.rs

Vlada Srbije usvojila je na današnjoj sednici Predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o akcizama, kojim je predloženo povećanje akciza na derivate nafte, duvanske prerađevine i alkoholna pića, kafu i tečnosti za punjenje elektronskih cigareta za osam odsto.

Ovaj zakon se primenjuje od 1. oktobra 2023. godine, s tim da je za deo odredaba predviđeno da se primenjuje kasnije od navedenog roka.

Kako je navedeno u obrazloženju razloga za donošenje ovog zakona, predloženim povećanjem akciza, očekuje se povećanje prihoda, pre svega, od derivata nafte i cigareta od oko četiri milijarde dinara do kraja 2023. godine.

U obrazloženju je istaknuto da je predloženo da se akciza na biogorivo i biotečnosti ne uvećava, jer je regulatorni okvir koji uređuje ovu materiju još uvek u razvoju, pa će se poreska politika oporezivanja ovih proizvoda detaljnije urediti nakon donošenja svih relevantnih strateških dokumenata.

Dodaje se da se u cilju izbegavanja povećanja troškova zbog povećanja akcize ne menja ni iznos do kojeg se ostvaruje pravo na refakciju akcize za derivate nafte koji se koriste u transportne svrhe, grejanje, kao i u industrijske svrhe, a takođe, u cilju smanjenja troškova poljoprivrednih proizvođača, odnosno gazdinstava i fizičkih lica koji su upisani u registar poljoprivrednih gazdinstava, predloženo je uvođenje refakcije plaćene akcize na derivate nafte – dizel gorivo i biogorivo, koje se kao motorno gorivo koristi u poljoprivredne svrhe za pogon poljoprivrednih mašina.

Predloženo je i to da imajući u vidu da je obim proizvoda koji podležu oporezivanju akcizama u Srbiji manji od onog koji zahteva Direktiva o oporezivanju energenata i električne energije, da uvođenje akcize na prirodni gas za krajnju potrošnju koji se koristi kao gorivo za pogon motornih vozila i za grejanje bude od 1. januara 2025. godine.

Naglašava se da su predložene zakonske izmene pažljivo odmerene, kako ne bi izazvale neželjene poremećaje na tržištu Srbije, uz uvećanje budžetskih prihoda.

U obrazloženju je navedeno da kada je reč o cigaretama, da se model oporezivanja akcizom cigareta koji predviđa povećanjem specifičnog iznosa akcize na svakih šest meseci primenjivao i u prethodnom periodu i prihvatljiv je sa stanovišta planiranih budžetskih prihoda od akciza na cigarete, s obzirom na to da je taj prihod u velikoj meri nezavisan od cenovne politike proizvođača, odnosno uvoznika cigareta.

„Istovremeno, predložena zakonska rešenja mogu da utiču na povećanje maloprodajnih cena cigareta, što za posledicu može da ima smanjenje potrošnje cigareta, čime se sprovodi Okvirna konvencija o kontroli duvana i sprovode ciljevi javne zdravstvene politike“, piše u obrazloženju.

Istaknuto je i da se ovim zakonom predlaže uvođenje novog akciznog proizvoda – nikotinske vrećice, kojim se smatraju proizvodi za jednokratnu upotrebu upakovani u vrećice i koji sadrže nikotin ili jedinjenja nikotina i druge sastojke i isključivo su namenjeni oralnoj upotrebi, a koji se stavljaju u promet u skladu sa normativima propisanim za tržište Srbije.

Imajući u vidu da su ovi proizvodi supstitut za cigarete i ostale duvanske prerađevine, naročito među mlađom populacijom, ovim zakonom, kako je navedeno, predlaže se oporezivanje istog akcizom, pri čemu bi osnovica za obračun akcize bila kilogram neto mase nikotinskih vrećica.

Primena normi vezane za oporezivanje ovog proizvoda predložena je od 1. januara 2024.godine.

Danas usvojenim zakonom predlaže se i uvođenje sistema e-akciza koji je centralizovani informacioni sistem kojim upravlja ministarstvo nadležno za poslove finansija, a koji preuzima podatke iz drugih registara koji se vode kod nadležnih organa, kao i podatke u vezi sa akciznim proizvodima, obveznicima akcize i učesnicima u prometu, omogućava podnošenje elektronskih zahteva za izdavanje kontrolnih akciznih markica, i zahteva za izdavanje i obnavljanje dozvola za akcizna skladišta.

U okviru sistema e-akciza uvode se kontrolne akcizne markcice sa QR kodom, a s tim u vezi precizira se i koji učesnici u prometu akciznih proizvoda su u obavezi da skeniraju akciznu markicu obeleženu sa QR kodom.

„Ovaj sistem će omogućiti praćenje akciznih proizvoda, cigareta i duvanskih prerađevina koje se pri upotrebi greju ali ne sagorevaju (nesagorevajući duvan) čija potrošnja je u konstantnom porastu, od proizvođača/uvoznika do krajnjeg korisnika akciznih proizvoda a u cilju sprečavanja nelegalne trgovine ovim proizvodima, što će imati uticaj na povećanje prihoda u budžetu Srbije i smanjenje sive ekonomije“, piše u predlogu.

Ovim zakonom predlaže se i da Uprava carina vodi registar uvoznika alkoholnih pića i kafe, a sve u cilju što adekvatnijeg praćenja akciznih proizvoda u svim fazama prometa.
Predlog predviđa i kazne za nepoštovanje odredbi zakona i one se kreću od 5.000 do dva miliona dinara.

Izvor: nova.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas su u akciji suzbijanja iregularnih migracija koja je sprovedena na području Sombora, pronašli 52 iregularna migranta koji borave van prihvatnog centra.
U saradnji sa Кomesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatne centre gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

CRVENA zvezda je pokazala da misli i na budućnost kluba. Crveno-beli su angažovali talentovanog centra Stefana Marjanovića.

Šampion Srbije je potvrdio da je jedan od najtalentovanijih centara Evrope stigao na Mali Kalemegdan.

On je rođen 04.09.2007. godine u Somboru, visok je 210 centimetara i predstavlja veliku budućnost srpske košarke i Crvene zvezde.

- Odlikuje ga izvanredna igra u oba pravca i ogroman potencijal koji će moći dalje da razvija igrajući u sistemu KK Crvena zvezda - saopštio je beogradski klub.

Marjanović je ugovor sa Zvezdom potpisao u četvrtak.

- Izuzetno mi je drago što sam postao član Crvene zvezde predstoji mi izuzetno naporan rad u narednom periodu, takođe i uložen trud kako bih jednog dana došao do prvog tima Crvene zvezde što mi je cilj. Pre toga puno rada, treninga, utakmica kako bih sa svojim timom stizao do pobeda i titula - istakao je mladi centar.

Izvor: novosti.rs

Više javno tužilaštvo u Somboru podnelo je predlog da se S. I. (26) iz Srpskog Miletića, kod Odžaka, koji je osumnjičen da je oštrim predmetom usmrtio strica Branka Ilića (63), izrekne mera obaveznog prsihijatrijskog lečenja i čuvanja u zdravstvenoj ustanovi. Nјemu je produžen pritvor, najduže do 13. oktobra, i istim rešenjem je određeno da će smestiti u Specijalnu zatvorsku bolnicu u Beogradu.

U toj zdravstvenoj ustanovi, prema rečima portparola Višeg suda u Somboru Manela Operta Podunavac, može ostati do završetka sudskog postupka.

Operta Podunavac pojašnjava da je za S. I. pritvor predložen zbog bojazni da bi, ukoliko bi se našao na slobodi mogao da ponovi krivično delo. To, naime, proizilazi iz nalaza i mišlјenja veštaka Specijalne zatvorske bolnice, i to po pitanju sposobnosti shvatanja značaja dela koje se S. I. stavlјa na teret kao i mogućnost upravlјanja postupcima u vreme izvršenja krivičnog dela.

Predlog da S. I. i dalјe bude iza rešetaka zasnovan je i načinjenici da se tereti da je počinio krivično delo za koje je zaprećena kazna veća od 10 godina, kao i da je krivično delo počinio prema stricu s kojim je živeo u istoj kući. Sve to ukazuje na izraženu posebnu drskost i bezobzirnost prilikom izvršenja krivičnog dela za koje se tereti, a što je dovelo do znemirenja javnosti u Srpskom Miletiću, koje je malo mesto i gde se stanovnici međusobno poznaju.
Podsetimo, pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru uhapsili su S. I. 4. februara, zbog sumnje da je na svirep ili podmukao način ubio svog strica, čiji je nestanak prijavlјen 3. februra, a telo pronađeno tek 11 dana kasnije.
On se sumnjiči da je u januaru ove godine u Srpskom Miletiću, kod Odžaka oštrim predmetom u kući usmrtio svog strica Branka Ilića, a potom njegovo telo sakrio u šaht.

Posle jezivog otkrića, šokirani žitelјi Srpskog Miletića su ispričali da ne pamte da se ikada dogodio tako svirep zločin.

Prema rečima meštana, telo nesrećnog Branka je pronađeno u šahtu, na međi između komšijske kuće i kuće u kojoj je stanovao sa bratancem, koji ga je usmrtio sekirom, a potom njegovo telo umotao i ubacio u šahtu.
- Ne mogu da poverujem da je digao ruku na Branka, koji ga je prihvatio kao svoje dete nakon što su mu roditelјi umrli. Dao mu je da stanuje na spratu kuće, a on je živeo u prizemlјu - rekao je sagovornik „Dnevnika” nakon što je zločin otkriven.

Prema rečima žitelјa Srpskog Miletića, mirnog i pitomog vojvođanskog sela, zastrašujuća je činjenica da je nakon što je prijavlјen nestanak nesrećnog čoveka, S. I. aktivno učestvovao u potrazi.

- Govorio je da je izašao da prošeta i da ga od tada nije video - ispričali su meštani koji, kako kažu, nisu bili iznenađeni kada je S. I. uhapšen jer je bio sklon alkoholu i drogama, a bio je u selu poznat i po krađama.
Za razliku od njega, meštani za Branka imaju samo reči hvale.

- Pomagao je svima u selu. Ništa mu nije bilo teško iako je bio bolešlјiv - ispričao je za naš list jedan od poznanika ubijenog.

Branko Ilić je bio nezaposlen i siromašan, te njegovi sugrađani koristolјublјe odbacuju kao motiv ovog stravičnog ubistva. Pretpostavlјaju da se zločin dogodio u svađi, a ne isklјučuju ni mogućnost da je u tom trenutku osumnjičeni bratanac bio pijan ili drogiran, a možda i jedno i drugo.

Izvor: dnevnik.rs