Sombor.info

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u današnjoj akciji usmerenoj na suzbijanje ilegalnih migracija na području Subotice, Sombora i Kikinde pronašli su 371 iregularnog migranta i oni se prevoze u prihvatne centre, saopštio je danas MUP.

U akciji su pronađene i tri automatske puške, jedna poluautomatska puška i pištolj, dva agregata, kao i 25 pasoša i 12 ličnih karata.

Na teritoriji Policijske uprave Subotica jednom iregularnom migrantu je određeno zadržavanje zbog prekršaja iz oblasti Zakona o strancima, dok su na području Policijske uprave Sombor protiv četiri srpska državljanina podneti zahtevi za pokretanje prekršajnog postupka zbog sumnje da su učinili prekršaj pomaganje u nezakonitom boravku stranom državljaninu.

Pomoćnik direktora policije Dragan Vasiljević poručio je da će najveći broj migranata biti sprovden u prihvatne centre.

Pronađeno je više komada vatrenog oružja, tačnije na jednoj lokaciji nađene su četiri automatske puške. U toku je uviđaj lica mesta i krim-tehnička obrada lica mesta. Videćemo da li nekome od ovih migranata koje smo pronašli na licu mesta pripada to oružje, rekao je Vasiljević.

Naveo je da je u ovoj akciji prvi put jedan broj migranata takozvanih izviđača pronađen u krošnjama drveća, a da policija prilagođava svoje mere i radnje promenama u njihovim aktivnostima.

Mogu da poručim svim građanima da mogu da budu maksimalno spokojni i bezbedno će biti na svim područjima u Republici Srbiji, kazao je Vasiljević.

Istakao je i da će od sutra na području Subotice patrolirati jedan broj pripadnika Žandarmerije.

Cilj nam je da migranti budu tamo gde im je mesto - u Prihvatnim centrima, da oni koji se kreću da imaju legalnu dokumentaciju, a da broj sukoba među migrantima svedemo na minimum, rekao je Vasiljević, naglasivši da do sada sukobi u proteklim mesecima nisu doveli do ugrožavanja lokalnog stanovništva, već se radi o sukobima među migrantima, kao i da će policija preduzeti sve mere i radnje da ovakve pojave potpuno anulira.

Akciji je prisustvovao i ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić koji je istakao da se ovakve akcije detaljno planiraju, kao i da u njima učestvuju najobučeniji pripadnici elitnih jedinica MUP-a.

Republika Srbija je zemlja humanih i dobrih ljudi. I tako se i odnosimo prema svima kojima je pomoć potrebna. Ali država neće dozvoliti da bilo ko zloupotrebi to gostoprimstvo i ugrozi bezbednost naših građana", rekao je Gašić.

Naglasio je da je ova akcija još jedna u nizu koje Ministarstvo unutrašnjih poslova sprovodi u cilju suzbijanja ilegalnih migracija, a posebno na suzbijanju njihovih međusobnih obračuna i kriminalnih aktivnosti.

"Zbog nepristupačnog i nepreglednog terena ovakve akcije se detaljno planiraju i u njima učestvuju najobučeniji pripadnici elitnih jedinica ministarstva, naveo je on.

Gašić je poručio da Ministarstvo unutrašnjih poslova aktivno prati dešavanja i da su pripadnici MUP-a spremni da adekvatno reaguju u svakom trenutku.

Zaštitićemo sve građane Srbije i nećemo dozvoliti da bilo ko ugrozi njihovu bezbednost i bezbednost njihove imovine, poručio je Gašić.

Okončani radovi na zgradi MZ „Telečka“ su se odvijali u dve faze. U prvoj fazi je prošle godine u sklopu participativnog budžetiranja, zamenjena komplet stolarija i okrečena unutrašnjost objekta. U drugoj fazi, radovima koji su finansirani putem participativnog budžetiranja tekuće godine, zamenjen je i rekonstruisan krov sa olucima, kao i renovirana kompletna fasada.

Od 2015. godine, kada je započet projekat participativnog budžetiranja, građani su se značajnije uklјučili u razvoj i unapređenje svojih zajednica, a Grad Sombor će nastaviti sa dalјom podrškom i ulaganjem.

U Srbiji su poslednjih godina veoma popularna imena arapskaog porekla. Tako možemo da čujemo da se mnoge devojčice u Srbiji zovu Sara, Lejla, Ema, Selma, Emina, Aida... A malo ko zna da su ova imena potekla iz arapskog sveta.

U Srbiji u određenom periodu roditelji masovno daju deci imena koja postanu apsolutni trend, pogotovu kada su devojčice u pitanju, međutim, ipak ima i onih starih koja ostaju za sva vreme. Pored naših srpskih, među onima koja nikako ne izumiru a koja se daju devojčicama su i imena arapskog porekla.

Ovo je spisak 10 imena arapskog porekla koja se najčešće daju ženskoj deci u Srbiji i njihova značenja, koja možda i imaju presudan značaj u odabiru.

Imena imaju, zaista, prelepa značenja:

1. Sara

Ime je izvedeno od reči sarai a znači kneginjа, vladarica, žena visokog ranga. Na arapskom ime Sara znači “ona koja donosi sreću gledaocima, vesela i radosna". Ono je u raznim varijantama veoma popularno kako kod hrišćana tako i kod muslimana. U BiH, Hrvatskoj i Srbiji ime Sara je u poslednjih nekoliko godina bilo među 10 najpopularnijih imena koje je davano devojčicama.

Mnogi su imali bake Sare i po njima daju ime svojim ćerkama, možda i ne znajući koliko je drevno ime i kako ima divno značenje.

2. Ema

Ema je skraćena varijanta više imena, pa samim tim ima i više značenja. U Srbiji je to skraćena varijanta od Emilijа, a kod muslimana od Emina, Emira.

Izvedeno je od nemačke reči ermen - što znači ceo i univerzalan.

Ovo ime je zaista prelepo za dete.

3. Lejla

Na arapskom "laylā" znači noć, veče. Ime je najverovatnije preuzeto iz popularne arapske pesničke legende o Medžnunu odnosno o mladiću koji se do ludila zaljubio u Lejlu, ćerku starešine susednog plemena. Priča "Medžnun i Lejla" je nastala u 7. veku i u arapskim zemljama ima značenje kao i "Romeo i Julija" na evropskim prostorima.

4. Hana

Ime Hana je arapskog porekla i ima značenje razumevanje, iskusna pametna žena. Postoji i priča da je ime nastalo od imena biljke kane (hannan) što znači "milost".

5. Esma

Ime je arapskog porekla. Znač najuzvišenija, najplemenitijeg karaktera a izvedeno je od arapskog Asma (ugled, slava). Esma, takođe, može biti skraćena verzija imena Esmeralda što znači smaragd (dragi kamen).

6. Emina

Znači verna, poštena, pouzdana i sigurna, žena mira i harmonije. Fantastično značenje imena, a poznata je i čuvena pesma Alekse Šantića, po kojoj mnogi se odluče da svojoj ćerki daju baš to ime. Naravno, poreklo imena nije važno, kao ni vera u ljudi, važno je da li je ime lepo roditeljima i da li su ljudi dobri u duši.

7. Aida

Ma arapskom jeziku Āida ima značenje posetilac, gost. Uglavnom se koristi kod Bošnjaka

8. Hanka

Ime Hanka je verzija imena Hana, arapskog je porekla i ima značenje razumijevanje, iskusna pametna žena . Verzije ovog imena uključuju imena: Hanija, Hanka, Hanuša, Hanča.

9. Selma

Selma je relativno često ime među muslimankama na našim prostorima. Značenje ovog imena na arapskom jeziku je zdrava.

10. Majda

Majda je modifikovano od arapskog Maida. Značenje imena je - sto sa gozbom, trpeza, jelo.

Izvor: blic.rs

Aleksa Avramović se na Svetskom prvenstvu u Manili nametnuo kao jedan od najvažnijih šrafova selekcije Srbije, koja je na planetarni šampionat otišla nekako tiho, a sa njega se vratila sa srebrnim odličjem i vizom za Olimpijske igre u Parizu.

Avramović je tokom tek završenog Mundobasketa osvojio ljubitelje košarke u Srbiji, koji su kod beka Partizana prepoznali neverovatnu energiju, želju i zalaganje iz meča u meč.

Izluđivao je najbolje protivničke poentere u fazi odbrane, bio njihova verna senka gde god da se okrenu, ali je i prenosio loptu u fazu napada, organizovao igru Orlova, a kada je trebalo preuzeti odgovornost umeo je i da zatrpa protivnički obruč, kao što je to uradio u finalu protiv Nemačke u kojem je postigao 21 poen.

To nije bilo dovoljno da naša reprezentacija osvoji zlato, ali niko u Srbiji nakon planetarnog šampionata nema na čemu da zameri Aleksi i drugovima, koji su u Manili nadmašili sva očekivanja javnosti.

Jedan od igrača koji su ostavili najveći utisak na srpske navijače jeste upravo Avramović, a nakon utakmice sa Kanadom u polufinalu Mundobasketa počela je da se vrti jedna njegova davnašnja objava sa Fejbuka.

-Ako hoće više, moraju da pošalju bolje igrača - napisao je Aleksa 2010. godine, kao aluziju na reči sportskog komentatora Slobodana Šarenca iz 2002. godine i njegov komentar nakon četvrtfinala Svetskog prvenstva 2002. godine sa Amerikom u Indijanapolisu.

Ova objava ponovo je zaživela nakon sjajnih izdanja Avramovića u duelima sa Litvanijom i Kanadom na Mundobasketu, gde je prosto "zaključao" najbolje protivničke poentere i bio jedna od ključnih karika na putu Srbije do finala.

Može se reći da je ono čuveno: "Hoće li neko na baket?" Nikole Jokića, barem privremeno palo u drugi plan i zamenjeno Aleksinim rečima koje su postale viralne.

Izvor: blic.rs

Ovo je pravo značenje završne molitve AMIN.

U jevanđeljima se koristi čak 77 puta, i to se većinom stavlja u usta Spasitelja. Amin je deklaracija potvrde nečega koja se može naći u hebrejskoj Bibliji i koja znači "neka bude, vaistinu, bez sumnje, nesporno".

Jedna je od retkih hebrejskih reči koja je u liturgiju hrišćanske Crkve ušla u neizmenjenom obliku zbog svoje vanredne svetosti: to ne treba da čudi pošto se u Jevanđelju po Mateju stavlja u usta Spasitelja dvadeset i osam puta, a u Jevanđelju po Jovanu dvadeset i šest.

Etimološki, dolazi od hebrejskog glagola "aman", što se prevodi kao "osnažiti, potvrditi". Međutim, koren ove reči je opštesemitski i može se naći i u aramejskom jeziku, kojim je govorio i na kojem je propovedao i sam Isus Hrist.

Reč amin je iz judaizma ušla u grčki jezik rane Crkve, a iz grčkog u latinski iz kojeg se zatim rasejala po zapadnoj Evropi. Ovde treba reći jednu važnu stvar: latinski je bio zvanični jezik Istočnorimskog carstva sve do 610. godine, ali tokom cele istorije ujedinjenog Rimskog carstva i kasnije grčki je bio jezik kulture i filozofije, pa samim tim i religije.

Na pitanje da li je reč "amin" među Srbe došla iz grčkog ili latinskog, nije lako odgovoriti. Na prvi pogled, rekli bismo da je stiglo preko grčkog, jer mislimo da smo hrišćanstvo primili iz Carigrada zbog Nemanjića.

Istina je da smo hrišćanstvo primili mnogo pre epohe Nemanjića, da postoji pečat srpskog kneza Strojimira iz sredine IX veka sa patrijaršijskim krstom na sebi koji o tome ubedljivo svedoči, kao i da je cela teritorija čak i savremene Srbije bila po jurisdikcijom Rima sve do 740. godine kada je romejski vasilevs Lav III oduzeo Balkan od Rima zato što se papa rimski suprotstavio ikonoboračkoj jeresi koju je vizantijski car podržavao.

Dukljanski Mihailo I Vojisavljević iz XI veka, bio je kršten i pripadao je Latinskoj crkvi, kao uostalom i Stefan Nemanja dok ga Grci nisu pokrstili (termini "katoličko" i "pravoslavno" nisu bili polarizovani kao danas da bismo mogli da ih iskoristimo). Tako da ne možemo pouzdano reći da li je preko Grka ili preko Latina reč "amin" došla među Srbe, jer ne možemo pouzdano da kažemo od koga smo tačno primili hrišćanstvo. Uostalom, to i nije od preterane važnosti, važno je da smo danas pravoslavni hrišćani.

Izvor: okonas.org

Dr Gabor Mate objašnjava šta znači "ne postoje deca s istim roditeljima".

Dr Gabor Mate je jedan od najboljih svetskih govornika i autora bestselera, veoma je tražen zbog svoje stručnosti po pitanju više tema koje uključuju traumu, zavisnost, stres i uticaj prevencije na pravilan razvoj ličnosti, ali su mu fokusi u okviru svega toga i roditeljstvo i vaspitanje dece. On će uskoro biti gost Srbije na poziv Fondacije Novak Đoković.

Pitanje da li nas određuje priroda ili pak vaspitanje intrigira ljude otkako filozofiramo o svom postojanju.

Šta nas čini onim što jesmo? Koliko su naše ličnosti i sklonosti proizvod naše genetike, a koliko vaspitanja ili uticaja sredine?

Svako ko je odgajao više od jednog deteta može potvrditi činjenicu da deca nisu samo prazne table – svako ima svoju urođenu ličnost. I svako ko je video braću i sestre od istih roditelja i iz iste kuće zna da deca mogu doći iz istog okruženja i ispasti potpuno različita.

Neki mogu uočiti kako se braća i sestre razlikuju i pretpostaviti da su sve te razlike posledica prirode, ali, kako ističe stručnjak za razvoj dece dr Gabor Mate, nije samo ličnost ono što čini razliku.

„Ne postoje deca koja su odgajana u istoj porodici“, rekao je Mate Daliji Kurc, voditeljki podkasta „Live and Help Live“. „Ne postoji dvoje dece koja imaju iste roditelje.“

Mate je potom pitao voditeljku da li ona ima braću i sestre, a ona mu je odgovorila da ima i mlađu i stariju braću i sestre.

„Vi niste odgajani u istoj porodici“, rekao joj je, ističući da ona nikada nije imala iskustvo da bude najstarije dete. Bila je srednje dete, što bi, kako je rekao, moglo biti prilično teško jer srednja deca nemaju poštovanje i autoritet kao najstarije dete ili ljupkost i simpatičnost najmlađeg deteta.

„Ne samo to, kada su roditelji dobili vas, a već su imali vašu mlađu braću i sestre, možda su bili u različitoj fazi svog ličnog razvoja, ili u drugačijoj fazi svog odnosa, ili u drugačijem ekonomskom položaju“, rekao je.

„Još važnije, po temperamentnu je svako dete drugačije i to znači da evocira drugi deo roditelja“, dodao je on. „Dakle, čak i ako roditelj voli svoju decu podjednako – što ne dovodim u pitanje – neće odgovoriti detetu na isti način. Dete neće izazvati iste odgovore od roditelja. Dakle, deca nemaju dva ista roditelja.“

I doktor je, naravno u pravu. Ne samo da su deca jedinstvene ličnosti koje se stalno menjaju, već su i roditelji. Dinamika i okolnosti porodičnog života se stalno menjaju, čak i u najstabilnijim porodicama. Jedno dete može da se rodi tokom otpuštanja sa posla ili preseljenja u drugu zemlju. Formativne godine jednog deteta mogu pasti upravo kada njegovi roditelji prolaze težak period u braku, a drugog pak tačno kad imaju koristi od terapije u savetovalištu.

Govoreći iz iskustva, ne biste mogli da odgajate svako dete na potpuno isti način čak i da to želite. Pre svega, različita deca različito reaguju na različite stvari.

Jedno dete bi se moglo srušiti od strogog pogleda, dok drugo amortizuje sav roditeljski gnev. Jedno dete može biti verbalni procesor koji treba da progovori kroz svoja osećanja, dok će drugo možda morati da se izrazi fizički ili kreativno kako bi shvatilo šta ga muči.

Svako dete ima jedinstvene potrebe i sklonosti, a pokušaj da vaspitanje bude jednoobrazan, savršeno jednak poduhvat je samo vežba frustracije.

Mate ističe još jednu važnu stvar – različita deca otkrivaju naše različite delove. Ljudski odnosi su složeni i pokušaj da se roditeljstvo zakači za jedan određeni skup pravila ili jedan specifičan pristup jednostavno nije realan. Morate da budete roditelj deteta ispred sebe ko god da ste u tom trenutku, a obe te stvari će se menjati tokom vremena kako oboje učite i rastete.

I budimo realni. Roditeljstvo može biti iscrpljujuće, tako da najmlađa deca zaista dobiju roditelje koji su opušteniji i možda malo popustljiviji jednostavno zbog količine energije koja je potrebna mamama i tatama. Tokom godina učimo koje bitke vredi voditi, kojih se standarda pridržavati i koje stvari mogu biti odbačene bez ikakve štete. Roditeljstvo je proces stalnog učenja u kontinuitetu, tako da će, naravno, deca različitog uzrasta imati različite roditelje na mnogo načina iako su mama i tata dve iste osobe.

Dr Mate je to tako lepo i sažeto objasnio. „Ne postoje deca koja se odgajaju u istoj porodici“ i „Nema dvoje dece sa istim roditeljima“. Mudre reči koje treba prihvatiti bilo da ste roditelj više od jednog deteta ili i sami imate braću i sestre.

Izvor: nova.rs

Termin "prehlada bubrega" obično se ne koristi u medicinskom kontekstu, ali najčešće se radi o nezvaničnom izrazu koji se koristi za opisivanje određenih simptoma ili stanja povezanih s bubrezima.

Prehlada bubrega, upala bubrega ili pijelonefritis je ozbiljna infekcija koja može biti akutna ili hronična.

Najčešći uzrok prehlade bubrega su bakterije koje dolaze iz donjeg dela mokraćnog sistrema, na primer bešike ili mokraćnih kanala.

Kod nekih osoba, kao na primer trudnica ili osoba koje boluju od neke autoimune bolesti, postoji veća sklonost nastanku prehlade bubrega.

Šta je prehlada bubrega?

Neretko su, posebno žene, od starijih znale da čuju da ne smeju da sede na hladnom kako ne bi prehladile bubrege – ili jajnike.

Iako prehlada bubrega kao medicinski pojam ne postoji, jasno je da se misli na pojavu simptoma upale.

Upala bubrega obično počinje prisustvom bakterija ili mikroorganizama u mokraćnom sistemu.

Bakterije mogu ući u mokraćni trakt od spolja, kroz uretru, ili se mogu proširiti iz donjeg dela mokraćnog trakta u bubrege. Najčešći način infekcije bubrega je uzlazna infekcija.

Nakon spoljnje infekcije i ulaska bakterija u mokraćni trakt, one dospevaju do osnovnih funkcionalnih jedinica bubrega i tamo se razmnožavaju.

Tako nastaje upala ili prehlada bubrega. Ta upala tada može izazvati oštećenje tkiva što izaziva uobičajene simptome prehlade bubrega poput bolova u leđima, povišene temperature i bol pri mokrenju.

Kako smo ranije naveli, postoje osobe koje su sklonije dobjvanju upale bubrega, a to su:

– osobe slabijeg imuniteta zbog bilo kojeg razloga su generalno podložnije infekcijama bubrega

– osobe s anatomskim abnormalnostima mokraćnog sistema, poput suženja uretre ili vezikoureteralnog refluksa

– osobe koje imaju kateter ili druge medicinske procedure koje uključuju mokraćni trakt

– osobe s oslabljenim imunološkim sistemom poput osoba koje imaju HIV, transplantirane organe ili prolaze kroz hemoterapiju

– u većem riziku od dobijanja prehlade bubrega su žene zbog toga što imaju kraću uretru od muškaraca te su tako sklonije infekcijama

– deca i stariji zbog slabijeg imuniteta

– trudnice

Prehlada bubrega može proći bez prevelikih poteškoća, ali ako se ne leči, ili se ne leči pravilno, može doći do ozbiljnih komplikacija i oštećenja bubrega. To stanje može izrazito zakomplikovati život i smanjiti kvalitet života kod pacijenta.

Simptomi upale bubrega

Simptomi upale bubrega se mogu razlikovati od osobe do osobe, a varirati može i intenzitet određenih reakcija. Tako na primer, neke osobe mogu osećati jaki bol u leđima dok kod drugih to uopšte ne mora biti jedan od simptoma. Nema konkretnog objašnjenja zašto neke osobe doživljaju simptome jače, a neke slabije.

Međutim, ističe se da su simptomi pojačani kod osoba slabijeg imuniteta.

Najčešći simptomi prehlade bubrega su:

– bol u donjem delu leđa: pacijenti često opisuju intenzivan bol u donjem delu leđa, obično na strani zahvaćenog bubrega jer se tamo i nalaze; ovaj bol uzrokuje upalna reakcija te oštećenje tkiva bubrega koja nadražuje receptore za bol

– povišena telesna temperatura: visoka telesna temperatura iznad 37,6°C i osećaj groznice su uobičajeni simptomi prehlade bubrega i mogu biti popraćeni drhtavicom i groznicom

– mučnina i povraćanje

– učestalo i bolno mokrenje: infekcija i prehlada bubrega mogu uzrokovati učestalo mokrenje, koje se neretko pojavljuje uz osećaj pečenja ili bola tokom mokrenja

– bol u trbuhu: bol u trbuhu, posebno u području abdomena može biti prisutna kao dodatni simptom, a ponekad se može zameniti s bolom u donjem delu leđa

– opšta slabost i umor: pacijenti često osećaju opštu slabost i umor, što je odgovor tela na infekciju

– proliv i gastrointestinalni problemi: iako ređe, upala i prehlada bubrega mogu uzrokovati probavne smetnje, uključujući proliv i bol u trbuhu

Navedeni simptomi prehlade bubrega mogu biti drugačiji kod svih pacijenata, ali na pojavu onih koji traju duže od jednog dana bez prestanka, potrebno je obratiti se lekaru

Cilj je da se što pre počne pravilno lečenje kako bi se sprečile komplikacije i produžile upale.

Lečenje prehlade bubrega

Nakon pojave simptoma je jako bitno da se što pre krene s lečenjem kako ne bi došlo do pojave rizika i komplikacije nakon upale bubrega.

Ako se prehlada ne leči ili ne leči pravilno može doći do oštećenja bubrega ili gnojnih upala u području bubrega. Isto može nastati i ako se kod pacijenta događaju ponavljajuće prehlade bubrega.

U tom slučaju je potrebno dodatno lečenje i drenaža. Kod nekih se pacijenata mogu pojaviti i ožiljci na bubrezima što utiče na njihovu funkciju.

Jedna od mogućih komplikacija prehlade bubrega je septički šok koji može nastati zbog teške bakterijske infekcije, ali i infekcija krvi kada bakterije uzrokuju sepsu što je izuzetno opasno stanje.

Nije retko da osobe koje su jednom imale prehladu bubrega postanu sklonije ponovnom oboljenju.

Ali, da do svega toga ne dođe, potrebno je pravilno lečenje prehlade bubrega. Ono se obično bazira na primeni antibiotika koji su ključni za lečenje. Oni pomažu u suzbijanju bakterijske infekcije.

Ne uzimajte antibiotike bez prethodnog savetovanja lekara. Uz antibiotike se mogu koristiti i drugi lekovi za smanjivanje boli i drugih simptoma, ali ni njih nemojte uzimati bez dozvole lekara.

Kod lečenja je jako bitno da osoba uzima dovoljno tečnosti jer telo zbog upale i povišene telesne temperature može dehidrirati.

Važno je osigurati dovoljno unosa tečnosti kako biste održali hidrataciju. U nekim slučajevima, posebno kod teških simptoma, može biti potrebno korišćenje intravenske infuzije.

Kod prehlade bubrega je jako važno mirovanje i smanjivanje fizičkog napora kako bi se telo što lakše i brže oporavilo.

Prirodni načini za lečenje bola u bubrezima

Osim antibiotika i lekova koji smanjuju simptome, nekim pacijentima mogu pomoći i prirodni načini poput čajeva za bubrege za smanjivanje upale. Važno je napomenuti kako kod alternativnih lekova ne postoji naučni medicinski dokaz da deluju, jedino postoje iskustva koja su u većem delu pozitivna.

Ako želite da smanjite bolove i ubrzati oporavak, postoje iskustva koja navode da su biljni, organski čajevi dobar način. Kao čaj za bubrege predlažu topli napitak od konoplje, čaj od maslačka, čaj od smreke, čaj od peršuna i uvin čaj.

izvor: n1info.rs

"Ako tražite neku ne toliko poznatu, a opet neverovatnu destinaciju, s prekrasnom arhitekturom, niskim cenama, dobrom hranom i pregršt stvari koje možete videti, ovo mesto je zaista savršeno“, otkriva Robert Dacešin u svom videu o poljskom gradu Vroclavu.

Putovanja s putopiscem Robertom Dacešinom su uvek slikovita, puna korisnih informacija i zabavnih doživljaja, a ovoga puta nas je odlučio da svoje pratioce odvede u, kako kaže, „najlepši evropski grad u koji niko ne ide“, piše punkufer.hr.

„Iako sam do sada obišao mnoge evropske gradove, za ovaj mogu reći da je sasvim sigurno jedan od najlepših“, kaže Robert o nepravedno zanemarenom Vroclavu, trećem po veličini gradu u Poljskoj, koji turistima često pobegne ispod radara.

„Ako volite da putujete, pretpostavljam da imate određen putničke destinacije koje su na vrhu vaše liste. Ako mene pitate, od destinacija na kojima još nisam bio a koje bih želio da posetim su Peru, Filipini i Južnoafrička Republika, te još neke destinacije“, počeo je Robert.

No, postoji i čar u nepoznatom.

„Ono što iskreno najviše volim je kada bez nekog posebno plana i spletom nekih životnih završim na nekom mestu o kojem i ne znam mnogo, a za koje se kasnije ispostavi da bude neko od najlepših mesta koje ćete ikada vidjeti. Baš to mi se desilo u Vroclavu, trećem po veličini gradu u Poljskoj“, rekao je.

On je otkrio šta ga je u ovom gradu toliko privuklo.

„Iako sam ranije od pojedinih prijatelja tokom studija u Bratislavi slušao koliko je grad lep, tek kada dođeš ovde uveriš se u to. Stoga ljudi, ako tražite neku ne toliko poznatu, a opet neverovatnu destinaciju, s prekrasnom arhitekturom, niskim cenama, dobrom hranom i pregršt stvari koje možete videti, ovo mesto je zaista savršeno“, otkriva Robert u čijem video-putopisu možete videti predivne kadrove tog grada u Poljskoj, ali i saznati neke zanimljivosti.

Vroclav ima čak 12 reka, 21 ostrvo i više od 300 mostova, a zbog ugodne klime i prijateljskih cena predstavlja jedan od omiljenih gradova za život u Poljskoj, ako ne i šire.

Unsplash/Anastasiia Chepinska
Stari grad jedan je od najlepših u Evropi, a Robert svoje pratioce vodi od lepe zgrade Skupštine s neobičnim satom, do katedrale s koje puca predivan pogled na grad.

U šetnji gradom možete videti i stotine neobičnih stanovnika – skulpture patuljaka koji podsećaju na neka prošla vremena.

„Patuljci su nas zasmejavali u tim teškim vremenima, i to je bila cela ideja: prikazati apsurdnost situacije i podstaći ljude da prestanu da se boje“, izjavio je poljski novinar Arkadius Forster za BBC.

Naime, oko tridesetak kipova postavljeno je početkom 2000-ih, a sve je počelo s jednim kao spomenikom Narandžastoj alternativi.

Reč je o poljskom anti-komunističkom pokretu začetom 1980-ih godina.

Jedno od nezaobilaznih mesta je i gradska pijaca na kojoj možete osetiti duh grada, kao i isprobati neke lokalne specijalitete – pa i naučiti ponešto poljskog, zaključio je Robert.