Sombor.info

Povodom obeležavanja Dana srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave, Grad Sombor će u saradnji sa Pedagoškim fakultetom Sombor, organizovati tribinu na temu „Srpska nacionalna ideja i savremeni izazovi 1804-2023.“

Predavanje će održati istoričar prof. dr Saša Marković, dekan somborskog Pedagoškog fakulteta.Tribina će biti održana u petak 15. septembra, u Skupštinskoj sali u zgradi Županije sa početkom u 18 časova.

Umetnički festival studenata “Art okupacija“ biće održan u Somboru, u petak 15. septembra i to na tri lokacije - na Trgu Svetog Đorđa, u Atrijumu Gradske kuće u Somboru, i na Trgu Koste Trifkovića – plato ispred Evangelističke crkve.

U okviru “Art okupacije“ predstaviće se studenti Akademije umetnosti u Novom Sadu, studenti Fakulteta dramskih umetnosti u Beogradu i Univerziteta primenjenih umetnosti Beč.

Studenti će, tog dana, “okupirati” Sombor umetnošću, odnosno izvedbama u javnim prostorima – predstavama, koncertima, i likovnim performansima.

Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor je pokrenuo festival 2017. godine u nameri da promoviše savremenu umetnost I podrži mlade umetnike i stvaraoce.

Program “Art okupacije”:

18,00h Street art, Trg Svetog Đorđa

Studenti slikarstva Akademije umetnosti Novi Sad:
Anastasija Maletaškić
Ana Nišić
Jana Kujundžić

Student Univerziteta primenjenih umetnosti Beč
Ilija Nestorović

20,00 h Koncerti, Trg Svetog Đorđa

Studenti muzičkih odseka Akademije umetnosti Novi Sad:

1. Kristina Kovač – klavir i vokal
Akademija umetnosti u Novom Sadu
Program: Autorska muzika i aranžmani pesama, Kristina Kovač.

2. Trio:
Julija Grković – violina
Maša Bogićević – klavir
Radmila Stoiljkovoć – flauta

Program: Mel Bonis , Dmitri Shostakovich, Astor Piazzola

20,30h Dramski program,Atrijum Gradske kuće

“Lala”
Igra : Stefan Ostojić – Student master studija glume Akademije umetnosti Novi Sad
Režija: Li Delong
Tekst: Stefan Ostojić i Li Delong

21,00h Filmski program, Trg Koste Trifkovića – Plato ispred Evangelističke crkve

Studenti filmske režije

1. “Pobeći od Irene”
Rediteljka : Irena Antin
7min
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

2. "Dijagnoza"
Reditelj : Damjan Paunković
26min
Produkcija: Fakultet dramskih umetnosti u Beogradu

3. “Želim samo da me nađu”
30min
Reditelj: Lazar Vranić
Scenarista: Nina Plavanjac
Produkcija: Akademija umetnosti u Beogradu

4. Film “Velikani”
30min
Reditelj:Milorad Savanović
Adaptacija: Milorad Savanović
Produkcija: Akademija umetnosti u Novom Sadu

Međunarodni Limenka teatar fest, nastao s idejom da spoji pozorište za decu i ekologiju, posle prošlogodišnjeg izdanja u Novom Sadu ove godine se odvijao u Somboru i zabeležio je veliki uspeh – upriličena je velika karnevalska fešta, prikazano je sedam predstava iz šest država, i sakupljeno je 38.250 limenki za reciklažu.

U Narodnom pozorištu u Somboru najmlađa publika uživala je u predstavama “Jedna gomila Kufli” (Pozorišta lutaka Bela Kover, Segedin), „Ritualni ples makazama“ (Hoze Navaro teatar, Peru), „Tri junaštva Kraljevića Marka” (Dečje pozorište “Čarapa”, Beograd), “Vrijeme za bajku” (Dječje kazalište Branka Mihaljevića, Osijek).

Izvedena su i „Šest pingvinčića” (Ilkova teatar, Sofija), “Cirkus” (Lutka scena “Pepino”, Niš), poučna basna “Cvrčak i mrak” (Pozorište mladih, Sarajevo), a iza ovogodišnje selekcije stoje Ana Radivojević Zdravković, glumica Pozorišta na Terazijama, rediteljka i umetnička direktorka Teatra Madlenianum, i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa.

Sedam predstava iz šest država i više od 38.000 limenki sakupljenih za reciklažu: Epilog somborskog Limenka teatar festa 2
Foto promo V. Veličković
Jedna od mnogih važnih kulturno-ekoloških poruka koje su deca ponela sa ovog festivala je da kroz umetnost mogu da doprinesu ekologiji.
Ulaznice za festivalske predstave ne mogu se kupiti novcem! Da bi se gledala predstava, mora da sakupi i donese pet limenki, za koje se potom dobija jedan alu-coin.

To je prva ekološka valuta na svetu, načinjena od aluminijuma, kojom može da se kupi ulaznicu. Ukoliko je neko vredan da tokom dana sakupi i više od pet limenki, može da dobije još alu-coina.

Ovom valutom može da kupi nešto od školskih potrepština na Limenkica bazaru, eko olovke, blokčići od recikiranog papira, zanimljive knjige odštampane takođe na eko papiru…

Limenkica ulaznice postoje još od 2009. godine, a idejni tvorci ovog projekta su Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje Eko art i Škola plus.
On već 14 godina okuplja decu, roditelje, mlade, njihove bake i deke koji se kroz razne programe edukuju o zaštiti životne sredine i reciklaži.

Za to vreme, kroz njegove programe je prošlo 80 hiljada dece i roditelja, a prikupljeno je preko pola miliona limenki za piće, koje su reciklirane.

Manifestaciju Limenka teatar fest podržale su kompanije Ball packaging i projekat „Svaka limenka se računa“, koji aktivno rade na promociji reciklaže aluminijumskih limenki za piće, kao i Naftna industrija Srbije.

Izvor: danas.rs

Na 27. sednici skupštine, danas je usvojena Odluke o davanju saglasnosti i usvajanju predloga Projekta javno privatnog partnerstva za dugoročnu isporuku toplotne energije za grejanje 11 javnih objekata uz rekonstrukciju sistema za proizvodnju toplotne energije u opštini Apatin.

Odbornike je o tekstu odluke bliže upoznao predsednik SO Apatin Milan Škrbić, ističući važnost realizacije ovog projekta.

„Stanje sa grejanjem u školama je jako loše, što pored energenata podrazumeva i velike troškove za remont trenutnih postrojenja. Zahvaljujući partnerstvu koje smo ćemo realizovati, sve škole naše opštine će mazut i ugalj zameniti sa gasom, a prethodno će dobiti nove kotlove i kompletnu mrežu za grejanje“, rekao je Škrbić.

U toku prethodne nedelјe, na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je 16 saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile teške, a sedam lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je 11 vozača, dok su četvorica zadržana zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je sedam saobraćajnih nezgoda u kojima je jedna osoba zadobila teške, a tri lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a jedan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima je jedna osoba zadobila teške telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su četiri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržan je jedan vozač.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam, a zbog nasilničke vožnje tri vozača.

U pomenutom periodu napisana su 92 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 368 prekršajnih naloga.

Bez obzira da li je reč o dinarskom stambenom kreditu, ili onom vezanom za evro, ukoliko mu je kamatna stopa promenljiva i dužnik spada u korisnike "prvog stambenog kredita" - rata će mu biti manja narednih 15 meseci.

Banke će, počev od oktobra, klijentima koji otplaću stambene kredite morati da zaračunavaju niže kamatne stope sve do kraja decembra 2024. godine, proizilazi iz nove odluke koju je 11. septembra usvojila Narodna banka Srbije.

Nedoumicu je, međutim, stvorila činjenica da se kamate ograničavaju samo dužnicima koji su korisnici „prvog stambenog kredita“ sa promenljivom kamatnom stopom.

Šta se smatra „prvim stambenim kreditom“?

Najjednostavnije rečeno – ako jedan dužnik ima više stambenih kredita u jednoj banci, na prvi će dobiti umanjenje kamate, na ostale neće.

Svaka banka za sebe posmatra svoje klijente i računa im „prvi kredit“. To bi značilo da onaj ko ima dva ovakva kredita obezbeđena hipotekom u dve različite banke dobija umanjenje rata – za oba. Ako su oba kredita u istoj banci – umanjenje rate dobija samo na prvi.

Da li je i refinansirani kredit – prvi

I refinansirani stambeni kredit, kojim se otplaćuje prvobitni stambeni kredit, smatra se prvim, potvrđeno nam je u NBS.

„Odluka o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite fizičkim licima u delu koji se odnosi na ograničenje kamatnih stopa, primenjuje se na korisnike prvog stambenog kredita, ukoliko taj korisnik ima trenutno više stambenih kredita u jednoj banci. Ukoliko korisnik ima samo jedan stambeni kredit u ovom trenutku, i u slučaju da je u pitanju kredit za refinansiranje prvobitnog kredita, taj kredit se takođe smatra prvim kreditom“, rekli su u NBS za portal N1.

Mera se, ističu u NBS, odnosi na sve kredite, bez obzira na valutu zaduženja.

Odluka na snazi od 13. septembra

Odluka NBS o merama donetim, kako se navodi „u cilju je očuvanja stabilnosti finansijskog sistema koje je banka dužna da primeni radi zaštite dužnika ‒ korisnika stambenih kredita“ upravo je objavljena u Službenom glasniku i na snagu stupa 13. septembra 2023.

Ko plaća koliku kamatu

Krediti odobreni do kraja jula 2022.
Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022. u narednih 15 meseci mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto.

Zašto baš ovoliku – precizirano je Odlukom NBS.

„Nominalna kamatna stopa od 4,08 odsto predstavlja prosečnu ponderisanu kamatnu stopu na stanje stambenih kredita odobrenih u Republici Srbiji koju je objavila Narodna banka Srbije sa stanjem na dan 31. jula 2022. godine uvećanu za 30 odsto“, stoji u Odluci objavljenoj u Službenom glasniku.

Ovo umanjenje kamate tokom 15 meseci nijedna banka, nijednom dužniku ne sme naknadno da pripiše, predviđeno je Odlukom.

Krediti odobreni od 31. jula 2022. do sada
Dužnici koji su se zadužili počev od 31. jula 2022. godine do sada, a nominalna kamatna stopa im je u trenutku odobravanja stambenog kredita bila veća od 4,08 odsto plaćaće rate po prvobitnoj kamatnoj stopi – onoj iz ugovora, tj. iz prvog plana otplate.

Krediti koji će se odobravati do kraja 2024.
Novi stambeni krediti u periodu primene ove odluke, dakle do kraja 2024, moći će da se odobravaju po kamatnoj stopi od maksimum 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok kod promenljivih kamatnih stopa, koje zavise od euribora, visina bankarske marže neće smeti da bude veća od 1,1 odsto.

„Kod stambenih kredita s promenljivom kamatnom stopom koje odobrava u periodu primene ove odluke, banka je dužna da fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) utvrdi u procentu koji nije viši od 1,1 odsto u tom periodu, a nakon tog perioda u procentu koji je utvrđen ugovorom o tom kreditu“, precizira se u Odluci NBS.

Neobračunata kamata – „oproštena“ u potpunosti

Po prestanku primene ove odluke, kako se navodi, „banka nema pravo da od dužnika potražuje deo kamate koji nije obračunavala i primenjivala zbog primene kamatne stope propisane ovom odlukom“, navodi se u novom propisu NBS, i to važi za sve tri opcije – ranije zadužene, kao i one zadužene tokom sprovođenja nove mere.

U odluci se precizira da se „stambenim kreditom u smislu ove odluke smatra se kredit koji je banka odobrila dužniku za kupovinu stambene nepokretnosti, i to u iznosu do 200.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan puštanja kredita u tečaj, a koji je obezbeđen hipotekom na stambenoj nepokretnosti… Dužnikom u smislu ove odluke smatra se fizičko lice koje je korisnik prvog stambenog kredita“.

Prevremena otplata – bez troška i sutradan po zahtevu

Svaka banka će svom korisniku stambenog kredita morati, ukoliko dužnik to želi, da omogući tokom primene ove odluke da bez naknade otplati u potpunosti ili delimično svoj stambeni kredit, bez obzira na iznos koji se prevremeno otplaćuje.

„U slučaju delimične prevremene otplate banka je dužna da omogući korisniku da preostali rok otplate stambenog kredita ostane isti ili da se preostali rok otplate kredita skrati u skladu sa zahtevom korisnika, u zavisnosti od opcije za koju se korisnik opredeli“, precizira NBS.

Banka je, takođe, dužna da omogući korisniku da, u skladu sa ovom odlukom, „izvrši potpunu ili delimičnu prevremenu otplatu stambenog kredita narednog radnog dana od dana prijema zahteva za prevremenu otplatu“.

Važno je napomenuti da propis predviđa da banka koja klijentu ne omogući prevremenu otplatu (delimičnu ili u celosti) tokom narednog radnog dana, već kasnije – neće imati pravo da dužniku zaračuna kamatu na taj period za koliko mu je produžila mogućnost prevremene otplate.

Izvor: n1info.rs

Predstavljamo i spisak prekršaja zbog kojih bi vozači mogli da ostanu bez vozila

Srbija je dobila izmenjeni Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima, nakon što su i poslanici u Skupštini Srbije prošle nedelje usvojili predložene izmene i dopune ovog dokumenta, i samim tim stekli su se uslovi da počnu da se primenjuju odredbe na osnovu kojih će se oduzimati vozila zbog najteže učinjenih prekršaja.

Zakon je Skupština Srbije usvojila u sredu, 6. septembra, a odmah sutradan je objavljen u Službenom glasniku. Počinje da se primenjuje 8 dana od dana objave, odnosno u petak, 15. septembra.

Odredbe članova koji se odnose na finansiranje bezbednosti saobraćaja počinju da se primenjuju od 1. januara 2024. godine.

Oduzimanje vozila omogućeno je izmenom člana 295.

U starom se navodilo da "policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, radi dokumentovanja i dokazivanja prekršaja i drugih delikta, privremeno, a najduže 24 sata, od učinioca prekršaja, odnosno drugog delikta, oduzeti ispravu podobnu za dokazivanje protivpravnog ponašanja.

Oduzetu ispravu iz stava 1. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica Ministarstva unutrašnjih poslova, nakon isteka roka iz stava 2. ovog člana, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu od koga je oduzeta isprava po propisima koji važe za lično dostavljanje."

Izmenjeni član 295 umesto isprave, propisuje oduzimanje predmeta, odnosno vozila, od vozača koji je u poslednje dve godine osuđivan za teže prekršaje.

- Policijski službenik će u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, od učinioca težeg prekršaja iz oblasti bezbednosti javnog saobraćaja na putevima, koji je u poslednje dve godine pravnosnažno osuđivan za teže prekršaje iz ove oblasti, privremeno oduzeti predmet koji je bio upotrebljen za izvršenje tog prekršaja - navodi se u Nacrtu a zatim dodaje:

- Policijski službenik može u kontroli saobraćaja, odnosno u vršenju nadzora, privremeno, od učinioca prekršaja oduzeti predmet podoban za dokazivanje protivpravnog ponašanja.

Troškove nastale u vezi sa čuvanjem privremeno oduzetog predmeta snosi lice od koga je predmet oduzet.

Kako je ranije za Telegraf.rs objasnio direktor Agencije za bezbednost saobraćaja Branko Stamatović vozila će se oduzimati onim vozačima koji su zatečeni u vršenju težeg prekršaja a ustanovi se da su u protekle dve godine pravnosnažno osuđeni za najmanje dva teža prekršaja.

- U takvim slučajevima policijski službenik će moći da privremeno oduzme vozilo kojim je učinjen prekršaj na licu mesta do okončanja postupka pred nadležnim sudom koji može da traje i do godinu dana, nekada i više - objašnjava Stamatović.

Oduzeti predmet iz stava 2. ovog člana teritorijalno nadležna organizaciona jedinica ministarstva nadležnog za unutrašnje poslove, nakon isteka roka od 24 časa, bez odlaganja dostavlja pravnom, odnosno fizičkom licu od koga je predmet oduzet, osim ako zakonom nije drugačije određeno.

Izmenama i dopunama regulisan je i uvoz oldtajmera, vožnja trotineta, a i donete su izmene u vezi sa tehničkim pregledom vozila koji su imali sitne prepravke. Pored toga spuštena je i granica za dobijanje vozačke dozvole za C i D, sa 24 na 21 godinu za autobus a sa 21 na 18 za C kategoriju.

Spisak prekršaja zbog kojih bi vozači mogli da ostanu bez vozila

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila

2. Odbijanje alkotestiranja ili drogatestiranja

3. Prekoračenje brzine za više od 80 km/č van naselja

4. Prekoračenje brzine za više od 70 km/č u naselju

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/č u zoni škole ili zoni "30"

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/č u zoni usporenog saobraćaja

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument tabla, zadnja polica, spoljni delovi vozila i sl.)

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta

10. Preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu

17. Preticanje kolone pod pratnjom

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom

Izvor: Telegraf.rs

Istraživanja pokazuju da većina Amerikanaca žvače žvakaću gumu dva do tri puta nedeljno, a najveći ljubitelji žvakaće gume u proseku konzumiraju jednu dnevno, prenosi N1 Hrvatska.

“Bezbedno je žvakati žvakaću gumu svaki dan”, kaže Ilana Kerš, klinička nutricionistkinja koja se specijalizovala za bolesti organa za varenje u Irving medicinskom centru Univerziteta Kolumbija.

“Ali kao i u slučaju svih saveta u vezi sa ishranom, umerenost je ključna“, dodala je ona.

Ako žvačete žvakaću gumu svaki dan, objašnjava ova stručnjakinja za ishanu, možda ćete čak imati i zdravstvene koristi od ove navike, ali kod nekih ljudi mogu se pojaviti i negativni efekti.

Prema pisanju sajta The Healthy, sledeće stvari se događaju s vašim organizmom kada svaki dan žvačete žvakaću gumu.

Žvakaća guma može poboljšati vaše mentalno zdravlje

Pregled istraživanja iz 2015. objavljen u žurnalu „BioMed Research International“ otkrio je da ljudi koji redovno žvaću žvaku prijavljuju manje stresa i teskobe. “Kada žvačete žvakaću gumu, to zapravo može delovati u vašem mozgu na povećanje serotonina, što poboljšava vaše raspoloženje”, kaže Mišel Diblazi, šefica odeljenja za bolničku psihijatriju u Tafts medicinskom centru.

Žvakaće gume mogu povećati unos šećera

„Ako se ne pridržavate konzumiranja žvakaće gume bez šećera, jedna žvakaća guma ima samo malu količinu šećera – oko dva grama“, kaže Kerš i dodaje: “Ali ako imate naviku da žvaćete žvaku zaslađenu šećerom ceo dan, svaki dan, količina šećera može se povećati do količine koja ima negativan uticaj na vaše zdravlje.”

Žvakanje žvakaće gume bez šećera smanjuje rizik od karijesa

“Žvakaća guma podstiče proizvodnju pljuvačke, koja može pomoći u ispiranju kiseline i ostataka hrane koji su ostali u ustima nakon jela i pića”, kaže Kerš. Prema Američkom stomatološkom udruženju (ADA), klinička ispitivanja su pokazala da ljudi koji žvaču žvakaću gumu bez šećera 20 minuta nakon jela imaju manje zubnog karijesa.

Žvakanje žvakaće gume bez šećera moglo bi da vam uznemiri želudac

Žvakaće gume bez šećera mogu sadržati zamene za šećer koje obično nemaju nikakve negativne efekte na zdravlje u umerenim količinama, ali “ako imate IBS (sindrom iritabilnog creva) ili ste skloni problemima s organima za varenje, žvakanje velikih količina žvakaćih guma bez šećera može pogoršati te simptome.” Kerš kaže da gume sa zamenama za šećer poput aspartama ili sukraloze mogu biti malo nežnije za creva.

Držite žvakaće gume sa sastojkom Xylitol, koji ima još nekoliko nepoznatih naziva, van dohvata kućnih ljubimaca. To može biti izuzetno štetno ili čak smrtonosno za pse.

Žvakaća guma može poboljšati pamćenje

Studija iz 2018. objavljena u časopisu „Applied Cognitive Psychology“ pokazala je da su studenti koji su žvakali žvakaću gumu dok su učili imali bolje rezultate na ispitima. Istraživači tvrde da je to zato što žvakanje stimuliše protok krvi i kiseonika u mozgu, čineći nas budnim, koncentrisanim i prijemčivim za informacije koje učimo.

Žvakaća guma može vam pomoći da se više krećete

Možda postoji korist od hodanja i žvakanja žvakaće gume u isto vreme. Studija iz 2021. objavljena u žurnalu „Journal of Exercise Science & Fitness“ otkrila je da kada su ljudi žvakali žvakaću gumu dok su išli u šetnju, njihova pređena distanca, broj koraka, brzina hodanja i sagorevanje kalorija se značajno povećalo.

Žvakaća guma može poremetiti plan obroka

Žvakaća guma može delovati kao apetita, što može biti dobra stvar ako bezumno poseže za još jednim međuobrokom. “No, važno je imati na umu kako može smanjiti vaš osećaj gladi”, kaže dr DiBlazi i dodaje: “Ako ljudi ograničavaju svoju ishranu, žvakaća guma može dovesti do, ili pogoršati, poremećene obrasce ishrane.”

Za korisnike stambenih kredita konačno je stigla jedna dobra vest – Narodna banka Srbije ograničila je kamatne stope, pa one neće moći da rastu sve do samog kraja 2024. godine. Ovo je takođe dobra vest i za one koji tek planiraju da se zaduže kako bi kupili nekretninu – bilo da odaberu varijabilnu ili drastično ređu fiksnu kamatnu stopu. Naime, marža koju svaka banka uračunava u kamatu biće ograničena, a rate će samim tim biti značajno manje.

Na vanrednoj sednici Izvršnog odbora NBS zaključeno je da su kamatne stope na stambene kredite previsoke, te je centralna banka odlučila da ih ograniči.

U praksi, ova odluka znači da će svi oni koji su svoj prvi stambeni kredit do 200.000 evra sa varijabilnom kamatnom stopom, moći da odahnu, jer od oktobra, pa u narednih 15 meseci, njihove rate neće moći da rastu, kao što je to slučaj već duže od godinu dana. Takođe, ni nakon tih 15 meseci, odnosno nakon 31. decembra 2024. godine, banka neće moći od njih da naplati bilo kakvu razliku u kamati.

Osim što oni koji su se zadužili do kraja jula prošle godine neće moći da imaju nominalnu kamatnu stopu višu od 4,08 odsto, pa će im rate kredita biti manje između 10 i 25 procenata, od drastičnog rasta mesečnih rata sigurni su i oni koji će tek podići kredit. Ova odluka, inače, važi od oktobra, što znači da se primenjuje od rate za taj mesec, ili za kredite koji su uzeti od tog meseca pa nadalje.

Za one koji će tek da se zaduže

Prvo ograničenje koje je NBS uvela za one koji tek nameravaju da uzmu kredit, odnosi se na pozajmice sa promenljivom kamatnom stopom, koje su zapravo u našoj zemlji najčešće. U ovom slučaju, marža banke, koja je sastavni deo svake rate koju dužnik plaća, ne sme da bude veća od 1,1 odsto iznosa glavnice duga. Trenutno ta bankarska marža iznosi od 2,89 do 3,89 odsto.

Inače, marža je deo nominalne kamatne stope, a na nju se još dodaje, u ovom slučaju, euribor. Konačna kamatna stopa koju klijent plaća je efektivna, a u nju ulaze svi ostali troškovi kredita i to je zapravo “stvarna” kamata. Ona nije direktno ograničena, ali je od nominalne svakako uglavnom veća oko jedan procenat.

Dakle, bankarska marža sada neće smeti da pređe 1,1 odsto. Na to se onda dodaje euribor, što je zapravo kamata na kredite u evrima, a u Srbiji se stambeni krediti gotovo uvek podižu upravo u toj valuti. Dakle, na maržu se dodaje euribor, koji trenutno iznosi 3,8 odsto ako je tromesečni i 3,952 ako je šestomesečni.

Ako sa nominalnom kamatnom stopom rata trenutno iznosi 515 evra, od oktobra će ovaj iznos biti drastično manji, 386 evra. Ipak, na to treba dodati i ostale troškove koji ulaze u trošak rate, a koji su individualni te variraju od banke do banke. U svakom slučaju, ako je, prema gruboj računici, mesečna ušteda veća od 100 evra, za ukupno 15 meseci, koliko će važiti ova mera, može da se uštedi više od 1.500 evra.

Tek nakon 31. decembra 2024. godine, marža će moći da se obračunava po iznosu koji piše u ugovoru. Dakle, u ugovoru koji klijent potpisuje s bankom, svakako se nalazi standardna marža koju je banka ubirala pre ograničenja, ali tek od prvog dana 2025. godine, rate kredita mogu da se obračunavaju tako. Do tada, prednost ima odluka koju je donela NBS.

Dakle, dužnici neće morati da strepe od toga da će im na svakih tri ili šest meseci rasti rata, jer će do kraja naredne godine ona moći samo da pada, ukoliko se to desi sa euriborom.

Iako od 20 banaka, koliko posluje u Srbiji, samo četiri nudi fiksnu kamatnu stopu, NBS je donela mere koje utiču i na dužnike koji odaberu upravo ovu kamatu. Iako rate ovakvih kredita ne mogu da rastu kao što je slučaj sa varijabilnim kamatama, one su u startu, po pravilu, više, jer se tako banka osigurava da, ukoliko euribor bude porastao neće biti u gubitku. Nominalna kamatna stopa u tom slučaju, nakon odluke NBS, može da bude najviše 5,03 odsto. Ovo je drastično manje, jer su nominalne kamate do sada bile od 6,95 do devet odsto.

Ako je rata dužnika kredita sa fiksnom kamatnom stopom trenutno, primera radi, 530 evra, od oktobra će ona, zahvaljujući odluci NBS, biti oko 410. I na ovo, kao i kada je u pitanju varijabilna kamata, treba dodati ostale troškove kredita.

Šta će biti sa starim dužnicima?

Ako je neko podigao kredit 1. decembra 2021. godine, i to u iznosu od 100.000 evra, a odabrao je varijabilnu kamatnu stopu vezanu za šestomesečni euribor, te se obavezao da će ceo dug da otplati za 25 godina, njegova rata trenutno iznosi 694 evra, jer je kamata oko 6,95 odsto. Oktobarska rata biće drastično niža. Naime, ako je nominalna kamata 4,08 odsto, rata će biti 532 evra. To je 162 evra, odnosno 23 odsto manje.

Izvor: nova.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u četvrtak, 14. septembra, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.