Sombor.info

Republički hidrometeorološki zavod (RHMZ) objavio je sezonsku prognozu vremena za Srbiju, u kojoj su naveli kakvo nas vreme čeka do kraja godine! Sudeći prema njihovoj prognozi, očekuje nas jesen kakvu davno nismo imali, dosta toplija, ali i dosta vlažnija, nego prethodne. Takođe, i decembar, prvi zimski mesec, biće blaži nego što smo navikli

Meteorolozi RHMZ navode da će oktobar biti dosta topliji i vlažniji mesec u odnosu na prosek, kao i novembar. Sa druge strane, decembar će biti dosta blaži i malo vlažniji nego što smo navikli i praktično neće doneti zimsko vreme.

- Srednja minimalna temperatura vazduha u oktobru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost oktobarske srednje minimalne temperature vazduha oko 10.2 stepeni. Srednja maksimalna temperatura vazduha u oktobru biće iznad višegodišnjeg proseka, sa vrednostima u proseku višim za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini srednja maksimalna temperatura vazduha tokom oktobra biće oko 19.0 stepeni - navode iz RHMZ.

Ističu da će mesečna suma padavina tokom oktobra biće iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će vrednosti sume padavina u većem delu Srbije biti 5 mm do 10 mm više, a u Negotinskoj Krajini za 10 mm do 20 mm više u odnosu na višegodišnji prosek.

- Srednja minimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko 1.1 stepeni u odnosu na višegodišnji prosek. U Beogradu i široj okolini predviđa se vrednost novembarske srednje minimalne temperature vazduha oko 5.6 stepeni. Srednja maksimalna temperatura vazduha u novembru imaće vrednosti iznad višegodišnjeg proseka, pri čemu će njena vrednost u proseku biti viša za oko jedan stepen u odnosu na višegodišnji prosek.

izvor: blic.rs

Imali ste priliku da pročitate priču nastavnika Darka Božića koji je posle 14 godina rada u prosveti, odlučio da da otkaz zbog, kako je tvrdio, šikaniranja i mobingovanja od strane direktora škole u kojoj je radio. I nastavnica srpskog jezika i književnosti Bojana Jovanović (42) iz Šapca, rešila je da napusti državni posao posle 15 godina rada, najviše zbog svog zdravlja i štitne žlezde. Kaže da je u tamošnjoj Školi primenjenih umetnosti previše dala sebe, trudila se na sve načine da nauči decu i istakne školu, a umesto da joj pomogne, direktorka škole joj je odmagala. Zato je u maju, mesec dana pred kraj školske godine, dala otkaz i otvorila privatnu školicu. Sada ponosno kaže da se nakon svega preporodila i da je prvi put, posle 15 godina, mogla da ode na more u septembru.

Bojana je svoj prvi posao u školi dobila na način na koji bi svako u Srbiji trebalo da se zaposli – na pošten. Samo tri dana nakon što se prijavila na Biro za zapošljavanje, dobila je ponudu da bude zamena u jednoj školi.

Narednih pet godina, menjala je nastavnike i nastavnice u više škola, kako u Šapcu, tako i u okolnim selima, a onda je 2013. godine stigla u šabačku Školu primenjenih umetnosti koja ju je oduševila. Nažalost, kako su godine prolazile, situacija u školi se menjala – direktorka je, kako Bojana priča za Nova.rs, imala drugačiji odnos prema njoj.

„Direktorka je bila i idalje jeste jedna ista žena svih deset godina, koja se naprosto godinama menjala. Promenila se atmosfera u školi, nastavni kadar i disciplina što se tiče kolektiva, a potom i dece. U početku sam bila oduševljena školom, već sam imala iskustva sa nadređenima, pa nisam bila uplašena, tako da sam bila zadovoljna pruženim uslovima. Srpski jezik podrazumeva i književnost, koja je vrsta umetnosti, a mi smo imali samo dva časa nedeljno. I to je, donekle, bio problem“, počinje Bojana svoju priču.

Škola primenjenih umetnosti je, prema rečima naše sagovornice, ustanova koja školuje četvorogodišnje smerove i na svakoj godini, svako odeljenje ima samo dva časa nedeljno. Bojana je tokom rada u školi saznala da će škola biti u istom rangu sa gimnazijama koje imaju četiri ili čak i pet časova srpskog jezika nedeljno, što je, smatra, ogromna razlika.

„Sistem maltene ne prepoznaje tu školu, a do te informacije sam došla tek kada je naišla priča o državnoj maturi. Tada sam tražila podršku direktorke rekavši joj: šta ćemo mi da radimo? Ne znam šta da predajem. Mi nemamo kako treba plan i program. Kada se obratim kolegama u grupi na Fejsbuku s pitanjem o pomoći, oni kažu da sam pomešala i da je ovo trogodišnji smer. I onda sam shvatila da sam prepuštena sama sebi“, nastavlja Bojana.

Potom je Društvo za srpski jezik potvrdilo njena zapažanja – Škola primenjenih umetnosti je zaista u nezavidnoj situaciji, prvenstveno đaci i to je jedina škola koja nije reformisana i koja ima dva časa srpskog jezika nedeljno, sa četvorogodišnjim smerovima.

„Kasnije sam čula da se to tako radi u našoj školi na uštrb dece i mog predmeta, dakle meni na grbaču, da bi neke kolege koji predaju umetničke predmete mogli da drže svoje. Bila sam šokirana i poludela sam što se uopšte toliko dajem, ali ta deca nisu ništa kriva. Ima zaista kvalitetne i dobre dece. Ali im je bila potrebna pomoć. Deca dolaze u srednju školu, a ne znaju da pišu, prave ogromne greške i ja sam rešila da se tome posvetim. Održavala sam dopunsku nastavu, provodila sam mnogo više vremena nego druge kolege koje ne drže ni redovne časove“.

Kako dalje objašnjava, za deset godina rada u školi, Bojana nikada nije dobila nijedan stručni seminar, što ju je, takođe, pogađalo jer, kada će se usavršavati ako ne sada.

„Kada sam pitala za zimski seminar u Beogradu, koji je najveći, direktorka je rekla: Ne ne, ja to ne mogu, skupo je, dobićeš druge seminare koji su ponuđeni ostalima. Ja kažem da su to seminari različitih struka i odbila sam taj njen besplatni koji mi je nudila. Toliko mogu da priuštim sebi 3.500 dinara godišnje, koliko plaćam da sebe obrazujem. Završila sam razne obuke za rad sa decom sa posebnim potrebama, a takve dece smo imali sve više, a nismo imali podršku od psihologa i defektologa. Želela sam da to radim kako treba, da deca ne sede na času tek tako da bi zauzimala mesta. Baš sam uložila i znanje i trud“, ističe naša sagovornica.

Vrhunac svega bio je, objašnjava Bojana, kada je ona počela da sarađuje sa gradskom bibliotekom u Šapcu i kada je dobila treću nagradu.

„U Zakonu stoji da je preporučljivo da škola sarađuje sa lokalnom zajednicom. Imali smo časove sekcije, samo u drugoj prostoriji, jer nisam imala adekvatne uslove u školi. Deca su radila strip, oslikavanje književnog dela i kada sam dobila pohvalu, pa i nagradu, direktorka je izjavila da je njena dobra volja da li će da pošalje decu na otvaranje izložbe, da ih finansira da odu u Novi Sad na izložbu. Zamislite. Jednog dana sam pomislila: što sam ja blesava, toliko se trudim, pa imam dva maloletna deteta kod kuće, dođem s posla, pa opet nešto radim, a niko me ne poštuje“.

Situacija je počela da se „zahuktava“ svakim danom sve više i više, pa je, prema Bojaninim rečima, direktorka „reagovala“ na svaki njen potez.

„Tražila sam slobodan dan da vodim dete kod doktora, a ona je rekla zašto moram baš tu da ga vodim, zašto ne ovde u Šapcu. Druge kolege su išle na letovanje, nisu dolazili na posao i ne drže časove. Jednog dana sam izašla na hodnik i shvatim da su sve učionice prazne, nema nastavnika. Deca demotivisana, sede po kafićima. Shvatili su da me niko ne poštuje. Ja ovde nisam poslednja krpa i ne želim to da doživim, pomislila sam“, objašnjava nam nastavnica.

Bilo je tu još nekih situacija zbog kojih je Bojana već bila sigurna u svoj odlazak iz škole.

„Jedan učenik je poslao peticiju protiv mene toga dana kada nisam bila u školi, gde je naveo da je razlog peticije moja neposvećenost radu. Tog dana sam vodila dete kod lekara. Direktorka nije želela da to reši nego kao to je moja stvar. Uputila sam pravnici i direktorki mejl i navela da je to narušavanje mog ugleda i dostojanstva i niko mi nije odgovorio na mejl. Kada je trebalo mene zaštititi, niko se nije želeo pojaviti. A kad je trebalo da se hvali škola brojnim nagradama, tu sam bila ja, pa onda kao nismo imali novca da odemo da primimo nagradu. I to je bilo to – pomislila sam: bolje da radim za sebe, imam malu decu, bolje da to što sam naučila iskoristim na bolji način gde ću biti zadovoljna i gde će se poštovati moj rad“.

I tada je, u februaru ove godine, Bojana otvorila školicu za podršku u jezičkom obrazovanju dece „Lingvil Algo“.

„Nisam još uvek želela da dam otkaz dok ne vidim kako će mi ići ta školica. A onda je došlo do toga da me direktorka namerno stavi na dežurstvo baš kada sam imala zakazane časove u mojoj školcii. I nisam želela to da trpim, da se debelo nerviram i zbog štitne žlezde, pa sam joj nagovestila da će u skladu sa Zakonom biti obaveštena na vreme o mom otkazu. A ona je obrazložila roditeljima da ja imam neke svoje privatne planove i da je to razlog napuštanja posla. Sve u svemu, pred kraj aprila sam otišla na godišnji, tako da već od tada nisam u školi. U maju je bio jubilej škole, nisam dobila poziv. A toliko dugo sam radila. Šteta. Eto, tako je, škola je, inače, dosta nazadovala. Kada sam tek počela da radim u školi, bilo je devet smerova, a sada ih ima šest. Jedan smer ima samo jednog đaka, ali se u odeljenjima kombinuje više smerova. Potpuno je opalo interesovanje dece za ovu školu“.

Preporođena žena

Bojana je danas, jednostavno rečeno, sam svoj gazda. Iako je postojala bojazan oko toga da li će školica uspeti i da li će imati polaznika, ipak je, uz podršku supruga, uspela.

„Radim čitanje i pisanje sa predškolcima, od ove nedelje sam u jednom privatnom vrtiću u kom držim radionice za predškolce. Radim sa decom sa posebnim potrebama, takođe i sa odraslima. Iznajmila sam mali lokal, imam svoju slobodu u potpunosti. U početku, kada sam tek dala otkaz u školi, nisam mogla da se opasuljim pošto mi je non stop stajalo u glavi šta treba danas da uradim, a onda shvatim da toga više nema. Nema plana i programa, ništa od tolike administracije. Mogu da putujem. Jedva sam dočekala da u septembru idem na more posle toliko godina. Em jeftinije em bolje, em manje ljudi. Dočekala sam tu vrstu slobode. Tako da, strah uvek postoji, ali mislim da svako treba da posluša sebe i svoj instinkt“, poručuje naša sagovornica.

Izvor: nova.rs

U organizaciji Udruženja građana „Bodrog“, organizovana je sedma po redu likovna kolonija „Dondo“, u Bačkom Monoštoru. Umetnike su ispred Grada Sombora posetili gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i gradski većnik za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić.

Likovna kolonija se tradicionalno organizuje u vikend naselјu Dondo po kom je i dobila ime, a likovni stvaraoci, inspirisani prirodnim lepotama Specijalnog rezervata prirode „Gornje Podunavlјe“, uz prelepo druženje i zabavu, na platnu su prikazali svoje znanje i veštine.

Sombor je sinoć bio okupiran grad. Okupirali su ga mladi umetnici studenti umetničkih akademija iz Novog Sada, Beograda i Beča. Na nekoliko lokacija na otvorenom priređeni su konceti, dramski i filmski programi, a pred Somborcima su nastajali i radovi mladih slikara. 

"Art okupacija" počela je u Somboru 2017. godine, a ideja je bila da se Somborcima predstave mladi, neafirmisani umetnici. Neki od njih i ostali su u Somboru kao glumci ili profesori u muzičkoj školi, a nekoliko mladih slikara svoje prve izložbe imalo je u Somboru.

"Plan je da naredne godine na slična način osim Sombora budu okuprana još dva grada u dve susedne države, a malo dalji plan je da se okupacije istovremeno dešava u 10 gradova",, kaže Mihajlo Nestorović idejni tvorac "Art okupacije".

Manifestaciju organizuje Kulturni centar "Laza Kostić" Sombor.

Izvor: RTV

Zavod za kulturu vojvođanskih Hrvata organizuje 70. naučni kolokvijum na temu "Biskup Lajčo Budanović – 150. godišnjicaa rođenja" u ponedeljak, 18. septembra) u Šokačkoj kući u Bačkom Bregu, Štrosmajerova 14, s početkom u 18 sati. Domaćin je HKPD Silvije Strahimir Kranjčević.

Predavač je vlč. Dražen Skenderović, sekretar i arhivar Biskupskog ordinarijata u Subotici, teolog i crkveni istoričar.

Ljudevit Lajčo Budanović (1873-1958) bio je rimokatolički sveštenik i prvi biskup Bačke apostolske administratore, crkvenog područja današnje Subotičke biskupije,nakon što je ona odvojena od Kaločko-bačke nadbiskupije posle Prvog svetskog rata. Bio je jedna od ključnih ličnosti narodnog preporoda Hrvata u Bačkoj i izuzetno plodan duhovnik i stvaralac. U godinama pre Prvog svetskog rata bio je župnik u Bačkom Bregu.

Kada je Smederevo palo 1459. godine pod tursku vlast, jasno je bilo da u našem jeziku, kulturi ili običajima neće biti isto. Kako je njihovo prisustvo u Srbiji trajalo puna četiri veka, sve do 1878. godine, kada je i poslednji turski vojnik napustio Beograd, jasno je zašto njihov uticaj i dalje ima toliki odjek u našim svakodnevnim životima.

Možda ni sami nismo svesni, ali njihove reči koristimo u govoru konstantno, njihova jela smo 'odomaćili' kao svoja, čak su i neka 'naša' tradicionalna imena zapravo turskog porekla. Turske serije, koje su u protekloj deceniji bile veoma popularne u Srbiji, zapravo su nam samo dočarale koliko smo običaja preuzeli od njih - od započinjanja dana turskom, odnosno crnom kafom, života u velikim zajednicama pod istim krovom, pa čak i nošenja tih čuvenih kućnih papuča, jer izuvanje je obavezno.

Jezik

Kada je jezik u pitanju, veliki broj turcizama je u našem svakodnevnom govoru.

Avlija, ajvar, barjak, burazer, čarapa, čorba, ćuprija, ćilim, dugme, ekser, jogurt, kapija, lakrdija, merdevine, pare, rakija, tavan, zejtin, hajduk, samo su neke od turskih reči kojima se služimo u komunikaciji.

"Trenutno je u upotrebi oko 3.000 turcizama", izjavila je nedavno za BBC na srpskom Mirjana Teodosijević, profesorka turskog jezika i književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.

Međutim, kako kaže, sve ih je manje i manje, a taj trend postoji poslednjih 20, 30 godina.

"Mlađi ih znatno manje koriste... Držim te predmete na fakultetu i kada postavim neko pitanje - na primer, koji je turcizam za zid - uglavnom ne znaju".

Po njenim rečima u Jugoslaviji je korišćeno znatno više turcizama - oko 8.000 - pre svega zbog populacije islamske veroispovesti na teritoriji Bosne i Hercegovine.

"Kroz istoriju, sve do kraja 19. veka, bio je veliki uticaj turskog jezika na ovdašnji život - širili su ga turska administracija, vojska, kao i ovdašnji ljudi koji su primili islam. Toga više nema, danas je strašno veliki uticaj engleskog", navela je Teodosijević.

Ipak, turcizmi i dalje imaju stilsku funkciju u jeziku, ali uglavnom kod književnika starijih generacija, dodaje.

"Najviše ih ima u religiji, jer najveći verski izrazi - džamija, muftija, namaz... - nikada nisu prevođeni, ali ima ih u brojnim drugim oblastima".

Njen omiljeni turcizam je "jok".

"Jok, što znači nema i bre. Volim i vala, što je islamska zakletva valahi bilahi, tj. tako mi boga. Mi vala koristimo za pojačavanje nečega".

Teodosijević tu ističe i jednu zanimljivost o turskim turistima.

"Oni ovde, ako izuzmemo mlad svet koji dolazi za vikend, uglavnom stižu turama Tragovima našeg carstva, pa često očekuju da ljudi ovde znaju turski. Čak se i čude kad ih neko ne razume", ispričala je ona.

Svakodnevni 'rituali'

Kao prvi i osnovni običaj izdvojićemo jutarnji ritual mnogih Srba – turska kafa nakon, ili čak pre doručka, za razbuđivanje i sprečavanje potencijalne glavobolje.

Postoji i određeni broj ljudi koji samo crnu kafu prepoznaje kao pravu kafu – ostale se ne računaju. Kakvog god da ste shvatanja, turska iz džezve, uz, pre ili posle hrane koju volimo da unesemo kao svoj prvi obrok, zaista čini naviku koja pruža adekvatan početak dana.

Ako se i na tacnicu ispod šoljice stavi i ratluk - nema većeg užitka za naša nepca.

Hrana

Kada smo kod ratluka, ako na nečemu treba da budemo zahvalni, to je za postojanje sarme u našim jelovnicima. Među ostalim 'domaćim' jelima koje volimo su i pilav, musaka, kiseli kupus, razne pite, ali i đevreci i drugi pekarski proizvodi...

Što se slatkiša tiče, od turskih specijaliteta koje obožavamo izdvajamo tulumbe, baklave, tufahije...

Kao glavne karakteristike turske kuhinje uglavnom se ističu čorbe, mnogo povrća i začina, a znamo koliko Srbi vole pasulj, krompir i belu čorbu i da su za sva ta jela 'višnjica na torti' su raznorazni začini.

Možemo navesti još mnoge uticaje turske kulture, ali moramo posebno naznačiti serije koje prodice ritualno gledaju uz večeru, a od turskih serija najviše su se istakle "Sulejman Veličanstveni", "Kad lišće pada" i ona koja utrla put svim potonjim 'sapunicama' - "10001 noć" ili popularno nazvana - Šeherezada.

Uzimajući u obzir istorijski kontekst, bilo bi čudno da se naši načini života nisu isprepletali. Pored toga, ako uđemo u suštinu stvari koje jednog čoveka čine onim što jeste, verovatno ćemo naći da ljudi imaju mnogo više zajedničkog nego što imaju različitog.

izvor: blic.rs

Sinoć su u pojedinim delovima Srbije i Hrvatske zabeleženi neobična beličasti tragovi na nebu, za koje mnogi tvrde da je reč o Starlink satelitima, koje lansira kompanija Ilona Maska, SpejsEks (SpaceX).

Građani su podelili fotografije tačkastih tragova koji su zabeleženi na nebu iznad Novog Sada, Kikinde, Gospođinaca, ali i hrvatskih gradova Zagreba i Koprivnice.

"Ovo je viđeno i u Lugavčini", "Isto smo videli i iznad Ohrida pre neki dan", "Pre nekoliko sati iznad Štutgarta", "Dešava se stalno", "Viđamo stalno iznad Vojvodine", samo su neki od komentara sugrađana.

Pored Srbije i Hrvatske, korisnici društvenih mreža podelili su da su sateliti viđeni večeras i iznad pojedinih delova Nemačke i Austrije.

Sateliti za pristup internetu

Starlink je satelitska konstelacija kompanije SpejsEks koja je osnovana radi pružanja satelitskog pristupa internetu. Konstelacija se sastoji od više od 12.000 masovno proizvedenih malih satelita u nisko Zemljinoj orbiti, koji rade u kombinaciji sa zemaljskim primopredajnicima.

Starlinkovi sateliti postavljeni su u nisku orbitu oko Zemlje kako bi veze između satelita i površine Zemlje bile što bolje. Ali ovi sateliti stvaraju probleme astronomima. Pri izlasku i zalasku sunca mogu se zapaziti golim okom jer je tada vidljiv odsjaj Sunca na njihovim krilima. To može uzrokovati pruge na slikama teleskopa te ometati pogled na zvijezde i planete.

Podsećamo, Starlink sateliti viđeni su početkom meseca iznad Beograda, Novog Bečeja, Pančeva, Sremske Mitrovice, i pojedinih delova Evrope.

Izvor: blic.rs

Nasin Džejms Veb teleskop možda je otkrio dokaze postojanja života na udaljenoj planeti.

Postoji mogućnost da je teleskop otkrio molekul koji se zove dimetil sulfid (DMS).

Bar na Zemlji, ovaj molekul jedino mogu da proizvedu živa stvorenja.

Istraživači naglašavaju da otkriće na planeti udaljenoj 120 svetlosnih godina nije pouzdano i da je potrebno još podataka koji bi potvrdili prisustvo ovog molekula.

Istraživači su takođe otkrili metan i ugljen-dioksid u atmosferi ove planete.

Otkriće ovih gasova može da znači da na planeti nazvanoj K2-18b postoji vodeni okean.

Profesor Niku Medhusudan sa Univerziteta Kembridž, koji je vodio istraživanje, kazao je za BBC Njuz da je ceo njegov tim bio „šokiran“ kada su videli rezultate.

„Na Zemlji, DMS proizvodi jedino život.

„Fitoplanktoni u morima i okeanima emituju najveći deo DMS-a u Zemljinu atmosferu“, kazao je.

Oprez

Profesor Medhusudan kazao je da je prisustvo DMS-a moguće i da je potrebno još podataka koji bi potvrdili da zaista postoji na planeti K2-18b.

Ti rezultati očekuju se za godinu dana.

„Ako rezultati potvrde prisustvo DMS-a, to bi bila velika stvar i ja osećam ličnu odgovornost da ovo sprovedemo na pravi način ako već iznosimo tako značajne tvrdnje.“

Ovo je prvi put da su astronomi otkrili moguće prisustvo DMS-a na planeti koja kruži oko udaljene zvezde.

Oni međutim otkriću prilaze oprezno, navodeći i da se 2020. godine tvrdilo da u atmosferi Venere postoji molekul fosfin koji mogu proizvesti živa bića, što je kasnije opovrgnuto.

I pored toga, doktor Robert Mesej, direktor Kraljevskog astronomskog društva iz Londona, koji nije učestvovao u istraživanju, rekao je da je uzbuđen zbog ovih rezultata.

„Polako idemo ka trenutku kada ćemo moći da odgovorimo na velika pitanja kao što je pitanje da li smo sami u svemiru“, rekao je.

„Verujem da ćemo jednog dana pronaći znake života. Možda je to ovo otkriće, a možda ćemo kroz deset ili čak 50 godina imati čvrste dokaze.“

Džejms Veb teleskop analizira svetlost koja prolazi kroz atmosferu udaljenih planeta.

Svetlost sadrži hemijski potpis molekula koji su u atmosferi.

Ovaj poduhvat je posebno zadivljujući jer je planeta udaljena više od 1,1 milion milijardi kilometara tako da je količina svetlosti koja dolazi do teleskopa veoma mala.

Pored DMS-a, sa veliki stepenom sigurnosti potvrđeno je i prisustvo gasova kao što su metan i ugljen-dioksid.

Količina ugljen-dioksida i metana tolika je da ukazuje na prisustvo vodenog okeana ispod atmosfere bogate vodonikom.

Nasin Habl teleskop ranije je otkrio prisustvo vodenih isparenja, zbog čega je ova planeta K2-18b izabrana da bude prva koju će istražiti još moćniji Džejms Veb teleskop.

Ipak, pretpostavka da postoji okean je veliki korak napred.

Recept za život

Da li će se na planeti razviti život zavisi od temperature, prisustva ugljenika i po svoj prilici vode.

Analiza Džejms veb teleskopa po svoj prilici pokazuje da su svi ovi uslovi ispunjeni na planeti K2-18b.

Ipak, to što neka planeta može da podrži razvoj života, ne znači da to zapravo i čini.

Zbog toga je moguće prisustvo DMS-a toliko primamljivo.

To što ova planeta nije nalik Zemlji čini je još zanimljivijom.

K2-18b je skoro devet puta veća od Zemlje.

Egzoplanete – planete koje se okreću oko zvezda – veličine između Zemlje i Neptuna, ne liče ni na šta što postoji u našem sunčevom sistemu.

To znači da se malo zna o ovim planetama, ‘pod-Neptunima’ kao i o njihovoj atmosferi, kazao je doktor Subhadžit Sarkar sa Univerziteta Kardif.

„Iako ovakve planete ne postoje u našem sunčevom sistemu, ‘pod-Neptuni’ su najčešća vrsta planeta u galaksiji, kazao je on.

„Dobili smo najdetaljniji spektar područja pod-Neptuna koje može biti nastanjeno, i to nam omogućava da otkrijemo koji molekuli postoje u njegovoj atmosferi.“

Izvor: danas.rs

Lista 20 vrsta proizvoda čija je cena snižena u okviru akcije "Bolja cena" uskoro bi trebalo da bude proširena za minimum još 10. Kako portal N1 saznaje, nova lista još nije u potpunosti precizirana, ali je izvesno da će na njoj biti jestivo ulje, margarin, keks, šljive, pašteta i sapun.

Cene 20 vrsta proizvoda snižene su do kraja godine, u više od 10 trgovinskih lanaca, odnosno u oko 2.500 prodavnica.

Akcija, koja je dogovorena na relaciji Vlada Srbije – trgovinske kompanije, biće, prema najavama, proširena tako što će se na listu dodati još 10 do 15 vrsta proizvoda.

Prema informacijama portala N1 na novoj listi će se svakako naći još neka vrsta povrća, pored krompira, koji je već na spisku.

Podsetimo, na listi 20 vrsta proizvoda čija je cena snižena od 13. septembra do kraja godine nalaze se: mleko, jogurt, beli sir u kriškama, jabuke, krompir, testenina, piletina (celo pile), salama u omotu, bezalkoholni napici, kafa, hrana za bebe, šampon za bebe, kupka za bebe, dečje pelene, šampon za odrasle, kupka za odrasle, toalet papir, higijenski ulošci, deterdžent za pranje sudova, deterdžent za pranje veša.

Na ovo bi, prema našim informacijama, uskoro trebalo da se dodaju i: jestivo ulje, margarin, keks, šljive, pašteta, sapun, još neke vrste povrća i proizvodi o kojima bude postignut dogovor trgovaca, proizvođača i države.

U akciji „Bolja cena“ učestvuju kompanije Delez Srbije, Merkator S, DTL sa svim svojim članicama, LIDL Srbija, UniverEksport, DIS, Metro, Domaća trgovina – Aroma, AMAN, GOMEKS.

Izvor: nova.rs

Velika grana koja se odlomila i pala u somborskom centralnom gradskom parku usled julskog neremena poslužila je slobodnom umetniku iz Sombora Goranu Šujici kao inspiracija da napravi skulpturu. Njegov rad privukao je pažnju građana, a najviše mališana koji neretko dođu da mu pomognu.
Duborez je druga ljubav somborskog slobodnog umetnika Gorana Šujice. Svoje slobodno vreme Goran provodi u gradskom parku gde stvara skulpturu od grane koja je pala usled nevremena.

“Raduje me što dođu deca, pa raduckamo zajedno ja i društvance. Umesto da ova velika grana završi u peći, biće nešto lepo u gradskom parku. Grad Sombor mi je izašao u susret i nisu odneli granu, pa će ovo biti jedna skulptura koja će upotpuniti ambijent parka u centru grada,” kaže Goran Šujica, slobodni umetnik.

U svemu oko nas treba videti lepotu, spominje Goran i dodaje da su to što radi volonterski, već u Somboru nazvali “Šuicizam”.

Goran skormno kaže da je oslikao gradske žardinjere, table na Velikom bačkom kanalu, a uskoro počinje oslikavati i ostatke somborske kaldrme. Najvažnije je da uradi nešto korisno i lepo što će drugi primetiti i čuvati.

Izvor: RTV