Sombor.info

Na pitanje kad može da dovede dete sa temperaturom od 39,5 stepeni, Apatinki Jeleni Begović je, u petak oko 15 časova, na šalteru dečje ambulante Doma zdravlja u Apatinu odgovoreno da su „prebukirani“, odnosno da nema više slobodnih termina za taj dan.

Pošto, i pored svih napora, detetu temperatura nije padala, ponovo je pokušala da dođe do lekara oko 19 časova. Međutim, u praznoj čekaonici, gde je jedino gorelo svetlo, zatekla je samo sestru na šalteru koja joj je objasnila da su „za danas završili i idu kući, pošto nema više pacijenata“ (iako je radno vreme do 20 časova) i uputila je u Hitnu službu, gde je detetu i pružena pomoć.

-Iako je prošlo već skoro četiri dana, i dalje sam i besna i razočarana. Ovo se ne događa prvi put, a iz iskustva prijateljica i koleginica znam da nisam jedina koja je ovako prošla. Prosto, dečje odeljenje već dugo ne funkcioniše, znam da nema dovoljno lekara, ali i ovi što rade, ne rade kako treba. Ovo odeljenje je najgore u celom Domu zdravlja, a ovamo slušamo i gledamo parole „Za našu decu“. Sa druge strane, sve reči hvale za osoblje u Hitnoj službi, gde su mi samo kratko rekli da su „upoznati sa tim“ i primili mi dete, pregledali ga, dali lek i prepisali dalju terapiju. Učinili su ono što je propustio da uradi onaj kome je to u opisu posla, odnosno dečji lekar, objašnjava Jelena.

Svi pokušaji, dodaje, da dođe do direktora ili zamenika direktora, do sada su bili bez uspeha.

-I ranije mi se ovo dešavalo i najdalje sam stizala do sekretarice koja je uspevala sama da „reši stvar“, dok je direktor redovno bio ili zauzet ili van zgrade, naglašava naša sagovornica i dodaje da ovo svoje iskustvo iznosi u javnost u ime svih očajnih, ali i bespomoćnih roditelja koji su imali slično ili isto iskustvo kao i ona, nadajući se da će se nešto promeniti u organizaciji rada dečje ambulante.

Izvor: apatinskenovine.rs

Beatris Metlić pobednica je ovogodišnjeg Somborskog salona, koji je večaras otvoren u Somboru. Pobednički rad rađen je u tehnici pletenja žice. Betaris Metlić samouka je umetnica koja se umetnosti posvetila tek nakon odlaska u penziju, a tehnika pletenja žice jedan je od njenih eksperimenata.

Selektor ovogodišnjeg Somborskog salona bio je Sava Stepanov, istoričar umetnosti i kritičar, ali zbog bolesti nije prisustvovao otvaranju izložbe.

U konkurenciji je bilo 45 umetnika, a Stepanov je odabrao 41 rad od 24 umetnika.

Obnovljeni "Somborski salon" pokrenut je posle više godišnje pauze 2013. godine. Izložba radova sa Somborskog salona postavljena je u galeriji Kulturnog centra "Laza Kostić" i biće otvorena do 15. septembra.

Izvor: RTV

Republički zavod za statistiku objavlјuje Rang listu prijavlјenih kandidata za popisivače.

Za kandidate koji se pozivaju u drugu fazu selekcije na Rang-listi je naveden termin i mesto za predaju dokumentacije i intervju.

Smatra se da su objavlјivanjem ove Rang-liste svi kandidati koji su konkurisali za posao popisivača obavešteni o rezultatima prve faze selekcije, i o tome kada i gde kandidati koji su ušli u drugu fazu selekcije treba da dođu radi predaje tražene dokumentacije i intervjua.

Rang-lista kandidata može se videti – ovde.
Potrebna dokumentacija može se videti – ovde.

Napomena: U slučaju da se ne odazove dovolјan broj kandidata potrebnih za obuku, redom će, telefonom i imejlom, biti pozivani kandidati „ispod crte“ (kandidati koji nisu u prvom krugu pozvani na predaju dokumentacije i intervju), dok se ne obezbedi potreban broj kandidata za obuku.

Preliminarna lista kandidata za popisivače koji se pozivaju na obuku biće objavlјena 1. septembra 2023. godine, u 16 časova.

Gradska biblioteka Karlo Bijelicki i udruženje građana Informa Sombor, organizuju veče posvećeno poeziji, ali i vinu i ljubavi, kao večitoj inspiraciji pesnika 26. avgusta, u dvorištu Gradske biblioteke Karlo Bijelicki, Kralja Petra I br. 11, u 18 časova.

Nakon realizovanog konkursa za najlepše pesme u kojima se spominju vino i ljubav, štampana je zbirka poezije Poezija vinom obojena 3, u koju su ušle pesme koje su prošle selekciju žirija konkursa. Uz promociju pesama pristiglih na konkurs i dodelu nagrada, biće upriličena i promocija vina vinarije Vučji podrum.

Da podsetimo, na konkurs Poezija vinom obojena, od pristiglih 140 pesama, koje su ušle u zbirku poezije, prve tri su: prvonagrađena U vinograde Silvane Marijanović, drugonagrađena pesma Za moj imendan Ivane Milankov i trećenagrađena pesma U odsustvu Olivere Marić.

Dodeljena je i jedna posedna nagrada za pesmu Vino i voda Aleksandra Gabona. O nagradama je odlučivao žiri u sastavu: Saša Radojčić, Goran Malbaša i Dragan Babić.

Izvor: RTV

U Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica, u kojima je smešteno blizu 6.000 dece i mladih do 26 godina. Hraniteljstvo u Srbiji je prepoznato kao poluprofesionalni posao i tu nema potrebe da se pravi neka mistifikacija da neko uzima novac zato što čuva decu. Mesečni iznos naknade za izdržavanje korisnika iznosi nešto više od 40.000 dinara.

Na hiljade hraniteljskih porodica obavljaju ne samo human posao, nego su i jedini način za zbrinjavanje dece kojoj je ova vrsta pomoći neophodna. Međutim, kroz sistem se prečesto provuče i poneka osoba koja je tu vrstu aranžmana sa državom i poverenim detetom spremna da zloupotrebi.

Dečak (14) iz Bečeja, poginuo je u subotu uveče, kada je pod nerazjašnjenim okonostima pao sa trećeg sprata kroz prozor. M.L. koja je starateljka četrnaestogdišnjaka sa posebnim potrebama, u subotu oko 18 časova je krenula na put, navodno na more, a i angažovala je komšinicu Z.K. da brine o dečaku dok je ona odsutna. Navodno joj je za tu uslugu platila.

Hraniteljstvo se smatra jednim od najhumanijih poslova, ali u Srbiji nisu retki slučajevi zloupotrebe. Mnogi tu decu uzimaju zbog novca. Hraniteljstvo se plaća i onda ih oni zato zbrinjavaju. Dešava se da potom tu decu gledaju kao neku vrstu svojih robova. Teraju ih da rade, da im održavaju imanja, iskorišćavaju ih na sve moguće načine dok su kod njih. Sve je to vrlo poznato. Podobnost hranitelja se preispituje posle dve godine. Ali da li je, i na koji način to ispitano i u gore pomenutom slučaju, za sada još nije poznato.

U zavisnosti od rezultata, potvrda o bavljenju hraniteljstvom se produžava ili ukida. U Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica, u kojima je smešteno blizu 6.000 dece i mladih do 26 godina. Hraniteljstvo u Srbiji je prepoznato kao poluprofesionalni posao i tu nema potrebe da se pravi neka mistifikacija da neko uzima novac zato što čuva decu. Mesečni iznos naknade za izdržavanje korisnika iznosi nešto više od 40.000 dinara. Zato je odgovor zašto novac koji se daje hraniteljima ne dobijaju biološki roditelji jednostavan - zato što nedostatak para i teška materijalna situacija nije razlog za oduzimanje deteta od bioloških roditelja.

Ako dete nije izdvojeno iz porodice zbog siromaštva, već zbog neke porodične patologije, onda se smatra da nije rešenje dati novac biološkim roditeljima, jer ga oni neće upotrebiti na pravi način.Tačnije, ako je dete izdvojeno zbog bolesti zavisnosti, nije rešenje dati novac majci ili ocu, jer će ga oni potrošiti na drogu i alkohol, a ne na dete.

U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je niz tragičnih događaja u hraniteljskim porodicama u Srbiji. Tako je u maju ove godine tinejdžer (13) iz sela Radojevo kod Srpske Crnje, nedaleko od Zrenjanina, uhapšen zbog sumnje da je nožem izbo svog druga (17), kao i da je sekirom povredio njegovu majku (57) u njihovoj kući. Dečak je, kako se navodi, bio je prepušten samom sebi. Izvesno vreme proveo je i u hraniteljskoj porodici, ali se njegova baba na kraju izborila za starateljstvo.

Podsetimo na slučaj devojčice iz Šida. U hraniteljsku porodicu je smeštena kada je imala samo šest godina, a njen pakao je trajao punih deset godina. M. M., njen tadašnji hranitelj, počeo je da je zlostavlja kada je napunila osam godina, a agonija u kojoj je živela devojčica prestala je nakon što je postala punoletna i smogla snage da ispriča kroz šta je sve prolazila.

Izvor: direktno.rs

Ravnoteža regulacije šećera u krvi ima ključnu ulogu u našem ukupnom zdravlju, utičući na nivoe energije, raspoloženje, pa čak i na upravljanje težinom.

Međutim, postoji složena veza između nivoa šećera u krvi i nakupljanja masnih naslaga na stomaku. Osim uobičajenih krivaca, poput viška kalorija i sedalačkog načina života, određeni sastojci skriveni u naizgled bezopasnoj hrani mogu izazvati pustoš kada je u pitanju nivo šećera u krvi, ali i obim struka.

Smutiji

Smutiji, koji se često reklamiraju kao nutritivno bogate i pogodne opcije, ponekad mogu imati neželjene posledice na šećer u krvi i masnoću na stomaku. Iako mogu da sadrže mešavinu voća, povrća i drugih sastojaka, koncentrovani šećeri iz voća ili dodati zaslađivači mogu izazvati brze skokove nivoa šećera u krvi.

„Iznenađujuće, ali mnogi smutiji se reklamiraju kao ‘zdravi’, ali su zapravo bogati šećerom i/ili visoko fruktoznim kukuruznim sirupom. Mnogi smutiji imaju više kalorije nego što biste smeli da unesete dnevno, a to dovodi do povećanja telesne težine“, ističe Karazi.

Pored toga, procesom pripreme razbijaju se vlakna, pa se smanjuje njihova sposobnost da uspore apsorpciju šećera. Ova kombinacija visokog šećera i smanjenih vlakana može dovesti do fluktuacija nivoa šećera u krvi i potencijalno doprineti akumulaciji masti u predelu stomaka tokom vremena.

Zdravije alternative

Odlučivanje za zdravije alternative smutija je strategija za uživanje u smutijima bez narušavanja ravnoteže šećera u krvi ili podsticanja nagomilavanja masti na stomaku.

Uključivanje sastojaka bogatih hranljivim sastojcima poput lisnatog povrća, voća sa niskim glikemijskim indeksom poput bobičastog voća i izvora zdravih masti poput avokada ili orašastih plodova može imati blaži uticaj na nivo šećera u krvi.

A uključivanje namirnica bogatih proteinima poput grčkog jogurta ili proteinskog praha može povećati sitost i smanjiti rizik od skokova šećera, prenosi N1 Zagreb.

Ovo su samo neki od pasa koji se nalaze u gradskom Prihvatilištu koji čekaju svog vlasnika.

Pozivamo sve naše sugrađane da posete Prihvatilište za napuštene životinje (pse i mačke) i izaberu za sebe vernog prijatelјa.

Prihvatilište se nalazi na adresi Monoštorski put bb.

Radno vreme od 6 do 14 časova.

Broj telefona: dežurni broj 063/11-99-625

Limenka teatar festu, koji je lane s velikim uspehom održan u Novom Sadu, ove će godine domaćin biti Sombor.

Najmlađu tamošnju publiku očekuje sedam predstava iz šest zemalјa (Bosne i Hercegovine, Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Srbije i Perua), koje su odabrale selektorka, glumica i reditelјka Ana Zdravković, i glumica Valentina Pavličić, umetnička direktorka Limenka teatar festa. “Kako nam poručuju umetnici iz Osijeka - vreme za bajku je uvek! A mi ćemo ih deci najlepše ispričati u vreme Limenka teatar festa”, navodi Valentina Pavličić.

Festival 30. avgusta počinje karnevalskom povorkom, u kojoj će učestvovati najmlađi somborski glumci, pevači, folkloraši, sportisti, balerine, tamburaši, pa čak i mali pčelari. A nakon svečanog otvaranja, prvog dana festivala na repertoaru je “Jedna gomila Kufli” Pozorišta lutaka Bela Kover iz Segedina. U četvrtak, 31. avgusta publika će moći da uživa u “Tri junaštva Kralјevića Marka” Dečjeg pozorišta “Čarapa” iz Beograda, da bi sledeće večeri “Vrijeme za bajku” izvelo Dječje kazalište Branka Mihalјevića iz Osijeka. U subotu, za matine je rezervisan “Ritualni ples makazama” Hoze Navaro teatra iz Perua, dok večernji termin donosi „Šest pingvinčića” Ilkova teatra iz Sofije. Za poslednji dan festivala, nedelјu, planirane su predstave “Cirkus” Lutka scene “Pepino” iz Niša, te “Cvrčak i mrak” Pozorišta mladih iz Sarajeva.

Valentina Pavličić kaže da sve predstave Limenka teatar festa na različite načine intrigiraju dečju maštu: dok jedna ulazi u svet srpske epske tradicije i upoznaje nas s običajima i verovanjima starih vremena, druge odgovaraju na pitanja o prijatelјstvu, lјubavi i hrabrosti, ili na komičan način prikazuju svet cirkuskih umetnika, ili pak propituju - da li je važnije duhovno ili materijalno, dok će nas jedna od njih odvesti u srce peruanskih Anda. Ukratko, sve predstave su avanturističkog duha, zabavne i poučne i, što je najvažnije, pale lampice mašte u dečjim glavama umesto na mobilnim telefonima.

Podsetimo, Limenka teatar fest nastao je kao korak dalјe u razvoju programa Limenkica ulaznica, koji postoji od 2009. godine. Dečje pozorište “Čarapa”, Udruženje Eko art i Škola plus idejni su tvorci ovog projekta koji već 14 godina okuplјa decu, roditelјe, mlade, njihove bake i dede koji se kroz razne programe edukuju o zaštiti životne sredine i značaju reciklaže. Za sve te godine, kroz programe je prošlo 80.000 dece i odraslih, a prikuplјeno je preko pola miliona limenki koje su reciklirane.

Posebna zanimlјivost festivala je da se ulaznice za predstave ne mogu kupiti novcem! Umesto toga, gledalac mora da sakupi i donese pet limenki, za koje potom dobija jedan alu-koin, prvu ekološku valutu na svetu, načinjenu od aluminijuma, koju menja za ulaznicu. Limenka teatar fest organizuje se uz podršku kompanije Ball Packaging, Recan fondacije, a u saradnji sa projektom „Svaka limenka se računa“. Pozorišni deo programa podržala je i kompanija NIS, koja će na četiri pumpe u Somboru postaviti kutije u koje će svako moći da ubaci praznu limenku. Sve tako prikuplјene limenke na poklon dobijaju somborski đaci četvrtih razreda, koji će tako obezbediti kartu za jednu od festivalskih predstava - “Tri junaštva Kralјevića Marka”, i to izvođenje koje je na programu 1. septembra od 11.30 sati.

Izvor: dnevnik.rs

U toku je asfaltiranje završne faze deonice puta iz pravca Stapara u dužini od 2.9 km. Trenutno se postavlјa noseći bituminizirajući sloj asfalta, nakon kojeg sledi nanošenje završnog sloja asfalta.

Izgradnja nove saobraćajnice od Stapara do Sivca, ima veliki značaj, kako za Grad Sombor, tako i za sva mesta u okrugu. Doprineće bolјoj povezanosti između naselјenih mesta na teritoriji Zapadnobačkog okruga, a opštine Apatin i Odžaci će na taj način imati olakšan pristup budućoj brzoj saobraćajnici „Osmeh Vojvodine“.

Izvođač radova je „Ekstra Auto Transport“ d.o.o. Vrbas, a projekat finansira Uprava za kapitalna ulaganja Autonomne pokrajine Vojvodine.

U toku prethodne nedelje, na području Policijske uprave u Somboru, evidentirana je 21 saobraćajna nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i 11 lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je devet vozača, dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i četiri zbog nasilničke vožnje.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je 13 saobraćajnih nezgoda u kojima je jedno lice zadobilo teške i šest lica lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je sedam vozača, dva zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci i dva zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Apatin evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Jedan vozač je zadržan zbog nasilničke vožnje.

Na području opštine Odžaci evidentirane su dve saobraćajne nezgode u kojima su četiri lica zadobila lake telesne povrede.

Na području opštine Kula evidentirane su četiri saobraćajne nezgode u kojima jedna osoba zadobila lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača i jedan zbog nasilničke vožnje.

Napisano je 75 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato 405 prekršajnih naloga.