Sombor.info

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, zajedno sa članom Gradskog veća za oblast polјoprivrede, Jovanom Kečom, prisustvovao je auto-kros takmičenju za „Nagradu Grada Sombora 2023“, realizovanim u organizaciji Automobilskog sportskog udruženja „Somborska arena“, a pod pokrovitelјstvom Grada Sombora.
Tom prilikom, predsednik auto-kros Asocijacije Srbije, Zoran Karalić, dodelio je pehar gradonačelniku Ratkoviću, u znak zahvalnosti za lični doprinos razvoju ovog sporta kod nas, ali i zahvalnosti na podršci koju daje Grad Sombor.
Na takmičenju je učestvovalo 52 takmičara iz Mađarske i Srbije, u osam klasa, i to: do 1.200, do 1.400, do 1.600, do 2.000 kubika u prednjoj vuči, do 2.000 kubika u zadnjoj vuči, do 4.000 kubika sa pogonom na sva četiri točka, u „Buggy“ klasi i klasi za Kup dama.
U 1. klasi, najbrži je bio Milić Goran, u 2. klasi Lenard Lakološ, u 3. klasi Lenard Lakološ, u 4. klasi Robert Seri, u 5. klasi Vid Zubić, a u 6. klasi Zoltan Nađ. Pobednica u Kupu dama bila je Gorana Draganić, a pobednik u „Buggy“ klasi bio je Čaba Balaš.

Grad Sombor je, u dugogodišnjoj i uspešnoj saradnji, sa Kazneno-popravnim zavodom Sombor, a pod pokroviteljstvom Ministarstva pravde – Uprave za izvršenje krivičnih sankcija, već 28. put podržao i okupio slikarske i vajarske umetnike među kojima su i osuđena lica iz kazneno-popravnih ustanova. Događaj je posetio direktor Uprave za izvršenje krivičnih sankcija Dejan Carević te gradonačelnik Sombora Antonio Ratković, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković i upravnik Kazneno-popravnog zavoda Sombor Miljan Rabrenović.

Elanova likovna kolonija je tradicionalno predstavljena somborskoj publici na velelepnom platou ispred zgrade Županije. U okviru ovogodišnjeg saziva Slikarske kolonije „Elan 2023“, postavljena je dvadeset prva izložba osuđenih lica dok je učešće uzelo čak 24 likovna umetnika.

Predstavnik Grada Sombora, gradonačelnik Antonio Ratković je svojim uvodnim govorom pozdravio i svečano otvorio početak ove nesvakidašnje izložbe srdačnim rečima podrške: „Ravnomerno učestvovanje likovnih umetnika i osuđenih lica daje posebnu čar ovoj manifestaciji i nije slučajno što se ovaj događaj dešava baš u Somboru, u našem gradu kulture“, i istakao: „Za sva osuđena lica koja su učesnici kolonije uvek ima nade i treba im pružiti novu priliku, a tome ide u prilog i sve veća posećenost izložbe iz godine u godinu“.

Simbolično, na dan Preobraženja Gospodnjeg, izložba umetnika je pokazatelj truda i sluha Grada Sombora za sve koji možda nisu dobili pravu priliku za otkrivanje i razvoj svog umetničkog talenta. Plemenitim pristupom osuđenim licima šalje se poruka da niko nije odbačen u društvu i da isto to društvo brine i aktivno učestvuje u njihovoj socijalizaciji i svakodnevnom životu.

Kružni tok je izgrađen na nekadašnjoj trokrakoj raskrsnici ulica Venac vojvode Petra Bojovića te Venac vojvode Stepe Stepanovića i Arsenija Čarnojevića.

„Drago mi je što danas imamo priliku da pustimo u saobraćaj još jednu kružnu raskrsnicu u našem gradu. Zahvalio bih se svim našim sugrađanima na strpljenju koje su imali u prethodna četiri meseca. Ovom prilikom je jedan od komplikovanijih kružnih tokova u našem gradu uspešno završen“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Prema projektnom planu, pored izgradnje kružnog toka i prateće saobraćajne signalizacije, izgrađena je nova i rekonstruisana već postojeća biciklistička staza koja povezuje Staparski i Apatinski put. Izgrađeni su novi trotoari i ulična rasveta prilagođena novoj saobraćajnici sa pojačanim intenzitetom svetlosti. Pored toga, zamenjena je atmosferska kanalizacija i korigovana elektroinstalacija, koja je prilagođena samom kružnom toku, prelazeći sa vazdušne na podzemnu vezu, doprinoseći lepšem izgledu ovog dela grada.

Posebnost ovog projekta je ta što je uz velelepni kružni tok, izgrađen i servisni put za roditelje i decu ispred vrtića „Venčić“, kako bi se olakšao pristup obližnjim vaspitnio obrazovnim ustanovama i time osigurala bezbednost dece i roditelja.

U cilju olakšanja parkiranja vozila u centru grada, izgrađena su i parking mesta kod „Sokolskog doma“ i Osnovnog suda.

Finansijska sredstva za ovaj projekat obezbedio je Grad Sombor u iznosu od 51 milion dinara bez PDV-a.

Izgradnjom najnovije saobraćajnice na ovako bitnoj i prometnoj lokaciji, rešio se problem opterećenog saobraćaja kao i bezbednost istog. Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem sredstava u modernizaciju putne infrastrukture kako bi promet ljudi, robe i usluga bio na optimalnom nivou.

Stanovnici naseljenog mesta Stanišić, svečano su proslavili slavu sela – Preobraženje Gospodnje. Višednevni program je obuhvatao sportski, umetnički i muzički sadržaj, namenjen svim uzrastima. Prisutni gosti su mogli da uživaju u dečijem turniru u malom fudbalu i likovnoj izložbi „Bukova(i)čka slagalica“, u seoskoj Galeriji. Nakon održane večernje službe u Hramu „Prenosa moštiju Svetog oca Nikolaja“, gosti su se okupili na večeri u sali mađarskog kulturno-umetničkog društva „Adi Endre“, gde je nastupao tamburaški orkestar „Đuvegije“ i Zorana Iđuški, vokalna solistkinja RTV-a. Organizator proslave tradicionalne proslave seoske slave je Mesna zajednica „Stanišić“, a podržao je Grad Sombor. Ispred Grada Sombora, prisustvovali su Gradski većnik za oblast komunalne delatnosti i investicija, Đorđe Zorić, Gradska većnica za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov i Gradski većnik za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić.

U organizaciji Mesne zajednice „Stapar“, a uz podršku Grada Sombora, održana je Fijakerijada na stadionu FK „Hajduk“. Uoči Velike Gospojine, seoske slave naseljenog mesta Stapara, upriličeni su višednevni događaji, a tokom takmičenja u vožnji zaprega, prisutne je toplo i srdačno pozdravila državna sekretarka u Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, Dušanka Golubović. Ispred Grada Sombora, prisustvovali su pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje, Branislav Svorcan, Gradski većnik za oblast socijalne zaštite, Darko Smiljanić, kao i Gradski većnik za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić.

Dani sela u naseljenom mestu Telečka su i ove godine prošli u prijatnoj atmosferi, uz niz društvenih i kulturno-zabavnih aktivnosti na zadovoljstvo svih prisutnih. Kompletan događaj odvijao se dvojezično, na srpskom i mađarskom jeziku, a organizator je bila Mesna zajednica „Telečka“, uz podršku Grada Sombora. Defile konja, fijakera i motorista je predstavljen kao spoj starih vremena i tradicije s jedne strane i savremenog doba s druge. Meštanke ovog naseljenog mesta su održale izložbu ručnih radova, nakon čega je održano sportsko takmičenje na stadionu FK „Telečka“. Bogat kulturno-umetnički deo programa upotpunili su MKD „Petefi Šandor“ Telečka i OŠ “Kiš Ferenc“, koji su ugostili i predstavnike KUD „Đurđevak“ Kljajićevo i folklornu grupu „Ibolja“ iz opštine Kula. Za kraj večeri domaćin je organizovao prigodnu večeru uz muziku i bal. Ispred Grada Sombora, prisustvovali su zamenica gradonačelnika, Ljiljana Tica, član Gradskog veća za oblast ekologije i zaštite životne sredine, Slobodan Stanić, Gradska većnica za oblast sporta, dece, omladine i zdravstva, Antonija Nađ Kosanović, kao i Gradski većnik za oblast socijalne zaštite, Darko Smiljanić.

Viši sud u Somboru potvrdio je prvostepenu presudu Osnovnog suda u Vrbasu u kojoj se navodi da meštanin Ravnog Sela Božidar Caričić mora da plati oko 1.400 dinara za komunalne usluge.

Caričić je pre nekoliko godina na sudu dokazao da voda koju domaćinstvima u njegovom selu dostavlja JKP "Komunalac" iz Vrbasa sadrži kancerogeni arsen, nakon čega je sud odlučio da on nije u dužnosti da plaća zagađenu vodu.
Osnovni sud u Vrbasu je 12. septembra prošle godine presudio da Caričić ipak treba da plati određenu sumu za fiksni deo troškova ovog javnog preduzeća, a koji bi predstavljali ukupno 10 odsto naknade.

Ovu presudu je potvrdio i Viši sud pre mesec dana, a meštaninu Ravnog Sela se nalaže da "Komunalcu" plati oko 2.800 dinara, sa troškovima procesa, a odnosi se na račune za 2016. godinu.

Šta piše u presudi?

U drugostepenoj presudi Višeg suda u Somboru u koju je 021.rs imao uvid, naglašeno je da se prema Zakonu o komunalnim delatnostima cene komunalnih usluga dele na fiksne i varijabilne.

Fiksni deo tiče se održavanja sistema, priključka i drugih tehničkih aspekata sistema, dok se varijabilni delovi odnose na korišćenje i potrošnju konkretne komunalne usluge.

"U konkretnom slučaju, 'Komunalac' nema pravo na varijabilne troškove jer nije isporučio tehnički ispravnu vodu i na taj način pružio komunalnu uslugu, dok sa druge strane bez obzira na (ne)korišćenje usluge ima pravo naplate fiksnih troškova, samom činjenicom da tuženi ima priključak i da je deo sistema", navodi se.

S tim u vezi, Caričiću nije pružana usluga vodosnabdevanja, te preduzeću ne pripada naknada jer nije pružilo uslugu koju je trebalo da pruži.

"Iz izvedenih dokaza i utvrđenih činjenica u toku postupka, proizilazi da tužilac kao komunalno preduzeće nije izvršio usluge u skladu sa svojom zakonskom obavezom, vršeći isporuku vode koja nije hemijski i bakteriološki ispravna", dodaje se.

Viši sud ceni da je pravilan prvostepeni stav da "Komunalac" izvršenu uslugu ne može da naplati, naročito po cenama koje važe za uredno pružanje komunalne usluge, jer se istom ne može smatrati isporuka hemijski i bakteriološki neispravne vode, niti je propisima regulisana i predviđena cena za takvu vodu.

Da li je ovo presedan i za ostala mesta sa neispravnom vodom?

Božidar Caričić je krajem 2015. godine odlučio da ne plaća vodu za piće iz mreže koju održava "Komunalac" jer voda već "na oko" nije izgledala ispravno.

Kad je komunalno preduzeće pokušalo da naplati dugove putem izvršitelja, Caričić je uložio žalbu i ceo slučaj je otišao na sud.

Da je voda u Ravnom Selu neispravna meštani znaju već dugi niz godina, a da sadrži povećane doze arsena saznalo se, kaže Caričić za 021.rs, zvanično na sudu.
Božidar Caričić i drugi meštani Ravnog Sela još uvek se bore za pravdu u koju veruju, a to je da ne treba da plaćaju vodu koja nije ispravna i da komunalno preduzeće mora da isporuči ispravnu vodu - to im je posao.

"Nadam se da ova presuda predstavlja presedan za ljude koji isto nemaju ispravnu pijaću vodu jer bi to značilo da bi opštine morale građanima da vrate onih 90 odsto uplaćenih troškova, a da zadrže 10 odsto koji je određen i ovom presudom. Na taj način bi verovatno i nadležni bili prisiljeni da počnu isporučivati ispravnu vodu", kaže on.

Inače, Apelacioni sud u Novom Sadu ukinuo je presudu Osnovnog suda u Vrbasu kojom je Caričić uslovno osuđen na dve godine zatvora, a koja se odnosi na postupak koji je protiv njega pokrenuo "Komunalac" optužujući ga za sprečavanje službenog lica u izvršavanju radnje.

Izvor: 021.rs

Pojavom novog podsoja korone nazvanog Eris ponovo su počele da rastu brojke zaraženih, pa se sve češće spominju masovna testiranja, nošenje maske u zatvorenim prostorima i ponovna vakcinacija.

Prve vesti o Erisu, mlađem bratu Omikrona, krenule su iz SAD i Velike Britanije, ali je za nas mnogo interesantnije da se on masovno pojavio i u nama izuzetno popularnoj Grčkoj gde će, prema procenama, letovati više od 700.000 građana Srbije.

Dakle, iako se kod nas više ne vrši sekvenciranje virusa korone, te se trenutno ne zna koji su sojevi i podsojevi aktuelni, skoro da nema dileme da je Eris stigao i na naše prostore, pošto je on u Grčkoj već nedeljama dominantan, a posebno na ostrvima, poput Krita.

Prema podacima Instituta “Batut” i u Srbiji je poslednjih nedelja zabeležen porast broja zaraženih, za nekih 20-tak posto, mada su to realno brojke koje su, u odnosu na 20.000 zaraženih na dnevnom nivou sa početka 2022. godine, sada na nivou statističke greške (malo više od 3.000 testiranih i manje od 300 pozitivnih za nedelju dana).

U ovom trenutku pet je glavnih pitanja vezanih za korona virus i epidemiju koja još nije odjavljena u Srbiji.

1. Da li je Eris zarazniji?

Iako je već postao dominantan soj korone u mnogim zemljama, za sada nema dokaza, bez obzira na veći broj mutacija, da je zarazniji od prethodnika, odnosno da se brže širi. Baš kao i što nema potvrda da ima teže simptome ili da dovodi do ozbiljnijeg obolevanja.

- Bilo je potpuno očekivano da omikron daje nove podsojeve i mutacije, ali da ćemo imati nešto poput delte, to sigurno neće biti slučaj. Kovid sada daje lakše oblike, naravno teški i hronični bolesnici su uvek u riziku, ali generalno svi ostali nemaju razloga za paniku - rekao je epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.

SZO je Eris proglasila za “soj od većeg javnog zdravstvenog značaja”.

2. Da li treba nositi maske?

Kod mlađih i zdravih ljudi korona dovodi do simptoma poput blažeg gripa, ali smo zaboravili da ona i dalje može da bude opasna po starija lica i hronične bolesnike. Pa ne čudi što u SAD raste broj hospitalizovanih.

Grčki epidemiolozi upozoravaju da su “ljudi skoro potpuno zaboravili da korona postoji i da je još među nama”.

- Osetljive grupe moraju da budu pažljive, i koriste maske koje više nisu obavezne, ali pružaju zaštitu. Veoma je važno da, ako neko oseti simptome ode kod lekara, da se testira i dobije adekvatnu terapiju kako bi se sprečila eventualna hospitalizacija. Hronični bolesnici i stariji ljudi bi trebalo da nose maske na mestima gde je mnogo ljudi. A trebali bi i ostali ako imaju simptome poput kašlja, temperature, curenja nosa - rekao je Teodoros Vasilakopulos, jedan od vodećih grčkih zdravstvenih stručnjaka.

3. Da li su vakcinisani zaštićeni?

“Nije samo virus različit, već smo i mi drugačiji. Imamo značajan pad imuniteta. Ako je neko preležao Omikron, ili je vakcinisan, posebno ako je primio i buster dozu, to će svakako uticati na njegov odbrambeni bedem. Međutim, to ne znači da vakcinisani ne mogu da se zaraze, da su potpuno zaštićeni”, rekao je Dejvid Alen Vol, stručnjak za infektivne bolesti sa Univerziteta Severna Karolina.

- Tokom poslednjih meseci broj osoba koje su primile vakcinu protiv kovida iznosio je u maju 616, u junu 180, u julu 103, a u prvoj polovini avgusta 36. Od početka 2023. broj osoba koji je primio bivalentnu vakcinu protiv kovida, koja se može primeniti kao buster doza i kod osoba koje su prethodno primile dve buster doze tj. četiri doze vakcine, iznosio je 11.189 - rekli su iz “Batuta” za N1.

Ipak, ima i onih koji smatraju da je rok ranijim vakcinama “istekao”.

- Oni koji su oboleli ili vakcinisani pre više od šest meseci imaju malu zaštićenost, jer je u međuvremenu virus evoluirao, a naš imuni sistem nije - smatra Fabricio Preljasko sa Univerziteta u Milanu.

4. Ko bi trebalo da se vakciniše?

“Vakcine uvek kaskaju i protiv aktuelnog soja nemamo vakcinu, ali i svet i mi je očekujemo. Ona neće biti direktno protiv Erisa, jer je to nemoguće, ali će biti napravljena na osnovu Krakena. To što budemo imali u tom trenutku biće najbolje što postoji. Svakako se treba vaksinisati. I postojeća koju sada imamo je dobra. Ne znači da neko neće da oboli čak i ako je vakcinisan, ali vakcina smanjuje verovatnoću za težu kliničku sliku i hospitalizaciju, i smrtni ishod”, jasan je epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici.

Kako je rekao prof. Tiodorović, vakcina je posebno značajna za starije osobe i hronične bolesnike.

- U ovom trenutku preporučuje se primena buster doze bivalentne vakcine protiv kovida koja pruža zaštitu od omikron soja SARS-CoV2 virusa i to kod osoba starijih od 60 godina, osoba sa komorbiditetima i stanjima oslabljenog imuniteta, koje su u većem riziku od teže kliničke slike i komplikacija od COVID-19 infekcije - savetuju iz “Batuta”.

5. Da li je korona novi grip?

Majkl Rajan, jedan od čelnika SZO, u martu je rekao da “dolazimo u poziciju da ćemo koronu tretirati kao novi grip” i da će ona “biti sezonskog karaktera”.

- Korona će nastaviti da bude pretnja, virus koji je i dalje sposoban da ubija. Međutim, očekujem da imamo redovne godišnje vakcine, baš kao što ih imamo i za grip - istakao je italijanski naučnik Mateo Baseti.

On je dodao i da “ne očekuje više ikada da vidi prepune bolnice i srušen zdravstveni sistem zbog kovida”.

Na pitanje N1 da li se uskoro može očekivati proglašenje kraja epidemije u Srbiji, u “Batutu” kažu da “imajući u vidu pojavu novih varijanti SARS-CoV-2 virusa, još se nisu stekli uslovi za proglašenje kraja epidemije kovid-19 infekcije u Srbiji, Evropi i svetu”.

Simptomi Erisa

* Curenje ili začepljen nos

* Glavobolja

* Umor

* Kijavica

* Upaljeno grlo

* Kašalj

* Promene čula mirisa

Izvor: blic.rs

Pavel Globa, možda i najpopularniji ruski astrolog, čije astro prognoze na dnevnom nivou obilaze sovjetske zemlje, nedavno je naveo dva znaka Zodijaka koja neće tako dobro proći u poslednjim danima avgusta. Globa ih je upozorio na nadolazeće loše događaje, a hajde da vidimo ko to treba da se pričuva do kraja avgusta.

OVAN

Predstavnici vatrenog znaka krajem avgusta prolaziće kroz turbulentan period - moguće je da će uronuti u sopstvenu tugu i malo toga će moći da ih trgne iz te apatije. Izdaje iz prošlosti i prošli događaji postaće uzrok trenutnih nevolja. Moguće je da se Ovan u prošlosti ogrešio o voljene osobe, a to će tek sada doći na naplatu. Sve što ste pažljivo krili, saznaće se i moraćete da se obračunate sa sopstvenim greškama. Globa tvrdi da vas čeka lekcija koju nikada nećete zaboraviti, prenosi "Progoroduhta.ru".

DEVICA
Device će krajem avgusta upasti u mrežu sumnjivih odnosa i uplešće se u veoma loše, pa čak i rizično društvo. Čuvajte se loših navika i opasnih hobija, Univerzum za vas sprema velika iskušenja u ovom periodu. Globa savetuje da dva puta razmislite pre upuštanja u rizične poduhvate i druženja sa ljudima koje ne poznajete dobro.

V. S. (35) uhapšena je u Jagodini jer je primoravala devojku (22) na prostituciju, a dan ranije, u Bijelom Polju uhapšene su dve osobe koje su devojku iz Prokuplja, odveli iz Srbije uz obećanje da će raditi kao konobarica, a zatim je primorali da se bavi prostitucijom. Istraživanja pokazuju da su prošle godine identifikovane 34 žrtve seksualne eksploatacije, gotovo u svim slučajevima se radilo o ženama i čak njih 13 su bile maloletne devojčice.

V. S. iz okoline Jagodine je prema saznanjima portala Nova.rs, bila posrednik pri prostituisanju žena na teritoriji pomoravskog grada. Svoje „žrtve“ vrbovala je preko društvenih mreža, a na meti su joj bile studentkinje i tinejdžerke.

Sa druge strane, u Crnoj Gori, uhapšena je Nislijka i njen saučesnik. Aleksandra M. je iskoristila tešku životnu situaciju devojke koju je poznavala, ubedila je da treba da ide u Bijelo Polje da radi kao konobarica, da bi je tamo zajedno sa Dragom L. primoravala da pruža seksualne usluge i do desetorici muškaraca dnevno uz obrazloženje da treba da im vrati novac za put. Osobe koje su koristile seksualne usluge su za pola sata plaćale 50 evra, za sat 100, a za celu noć 500 evra.

Trgovci ljudima vrebaju na internetu

Iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima i svih oblika rodno zasnovanog nasilja „Atina“, za portal Nova.rs otkrivaju kako otkriti i prepoznati kada vas neko vrbuje na internetu.

„Ovde se pre svega mora naglastiti da se stalno postavlja pitanje šta je to što devojke i žene treba da urade, a zapravo je pravo pitanje šta državne institucije čiji je mandat i odgovornost da istražuju i procesuiraju nasilnike i trgovce ljudima rade, i kako ih onemogućavaju u vršenju zločina, te kako sprečavaju da do tih zločina uopšte i dođe“, kažu iz „Atine“, pa dodaju:

„Stavljanje odgovornosti isključivo na žene i devojke ne može dovesti do suzbijanja ovih kriminalnih dela i veliki deo odgovornosti upravo leži u policiji i tužilastvu koji to treba da spreče”.

Kako pojašnjavaju, često se na internetu pojavljuju oglasi koji nude laku zaradu, poslove u inostranstvu, traže se devojke za pomoć u kući.

“Treba da imamo na umu da bez obzira o kakvoj se poslovnoj ponudi radi, onaj ko je za te poslove zainteresovan, mora pažljivo i strpljivo da se raspita ko stoji iza tih oglasa, da li je navedeno ime poslodavca, firme, da li se radi o agenciji koja posreduje u zapošljavanju ili ne. Ako je ostavljen samo broj telefona bez drugih podataka, to je onda već znak za opreznost i takve oglase treba zaobilaziti. Za svaku poslovnu ponudu važno je da znamo ko je poslodavac, gde se nalazi firma, da li je agencija koja posreduje u zapošljavanju ovlašćena za to ili ne. Sve su ove stvari koje devojke mogu da provere pre nego što se upuste u poslovnu ponudu“, navode iz pomenutog udruženja za naš portal.

Iz Udruženja građana za borbu protiv trgovine ljudima navode da postoji onoliko vrsta trgovaca ljudima koliko i načina da se ljudi eksploatišu.

„Ono što je pak svim trgovcima ljudima na svetu zajedničko jeste da eksploatišu druga ljudska bića i to samo zbog sopstvenog profita. To mogu biti strani državljani ili građani Srbije, muškarci i žene, članovi porodice, čak i roditelji, partneri, poznanici i stranci – različitih godina, bračnog i socio-ekonomskog, obrazovnog statusa. Svako od njih ima svoju ulogu u lancu trgovine ljudima, od vrbovanja do eksploatacije. Neke od njih je žrtva poznavala duži vremenski period; s druge strane, eksploataciju može vršiti i nepoznata osoba koju je žrtva upoznala uživo ili online tražeći posao, mogućnost za školovanje u drugoj zemlji ili drugom gradu“.

Kako dodaju, vrlo često trgovci ljudima i njihove žrtve dele istu nacionalnu, etničku i kulturnu pripadnost što im omogućava da bolje shvate okolnosti u kojima žrtve žive i iskoriste njihovu ranjivost.

„Žrtvu često u lanac trgovine uvlači osoba koju ona poznaje i u koju ima poverenje (drugarica, rođak, kum, komšija, tetka, dečko, muž…) Trgovac ljudima zloupotrebljava poverenje žrtve i njenu želju za boljim životom. Često trgovac ljudima simulira ljubavnu vezu i po nekoliko meseci pa joj tek onda predloži da odu npr. u inostranstvo da rade, žive, nađu bolji posao i veću zaradu. Trgovci ljudima mame i hvataju osobe u zamku prinudnog rada, primoravanja na vršenje krivičnih dela, primoravanja na prosjačenje ili prostituciju i to – koristeći različite metode, od brutalnih kao što su fizičko, psihološko, ekonomsko nasilje kako bi ih kontrolisali, stvaranje odnosa zavisnosti i zloupotreba teškog položaja osobe, pa do “suptilnijih” metoda kao što su ucena ili čak emotivno zavođenje žrtve, dovođenje i držanje žrtve u zabludi“, kažu za “Novu” iz „Atine“.

Kako trgovci ljudima prilaze žrtvama

Trgovci ljudima se približavaju potencijalnim žrtvama na različite načine, uključujući direktan kontakt sa osobom ili sa njenom porodicom i rođacima, zatim lažno se predstavljajući kao potencijalni poslodavac kroz reklame koje obećavaju poslove i prilike za zaradu ili radi uspostavljanja emotivne veze.

„Trgovci ljudima najčešće namamljuju žrtve u situacije eksploatisanja nudeći im lažnu nadu da će na taj način moći da poprave svoje živote i živote svojih porodica. Obećavaju šansu za bolji život – dobar posao i zaradu, divnu vezu ili nove i uzbudljive mogućnosti. U isto vreme, brojni su i različiti načini na koji se vrše prevare na internetu”, objašnjavaju.

Crna statistika

“Atina” je uradila istraživanje koje je pokazalo da je jedna trećina žena žrtava trgovine ljudima bilo vrbovano na internetu. Iskustva žrtava govore da su među onima koji su ih vrbovali na internetu najviše bile poznate osobe (51%), zatim nepoznate osobe (42%), prijatelji (5%), i partneri (2%).

Svake godine, prema navodima Udruženja, nadležni Centar za zaštitu žrtava trgovine ljudima objavljuje broj identifikovanih žrtava trgovine ljudima, a u okviru njega i broj žrtava seksualne eksploatacije.

13 maloletnica seksualno eksploatisano 2022.

„Prošle godine u Srbiji su identifikovane 34 žrtve seksualne eksploatacije, što je više od polovine svih identifikovanih žrtava. Gotovo u svim slučajevima se radilo o ženama, i čak njih 13 su bile maloletne devojčice. Slično je bilo i u 2021. kada je polovina od 46 identifikovanih žrtava bila trafikovana u svrhu seksualne eksploatacije, i sve su bile žene. Vidimo da se iz godine u godinu povećava broj žrtava seksualne eksploatacije i što je naročito zabrinjavajuće, povećava se broj devojčica koje su žrtve seksualne eksploatacije“, navode.

Sa druge strane, imamo veliki broj prekršajnih prijava koje protiv žena podnosi policija za takozvano “odavanje prostituciji”, navode iz „Atine“.

„Iako Zakon o javnom redu i miru koji reguliše prekršaj prostitucije propisuje da se kažnjavaju i oni koji se “odaju” prostituciji i oni koji kupuju usluge, praksa pokazuje da se neuporedivo više kažnjavaju žene. Tako su, recimo, 2022. godine podnete prijave protiv 185 žena (za trećinu više nego protiv muškaraca), dok je u 2021. je taj odnos bio još i gori – podnete su prijave protiv 205 žena i samo 79 muškaraca. Prema onome što znamo za 2023. godinu, to se sada malo menja, i povećan je broj prekršajnih prijava protiv muškaraca. Nažalost, veliki broj žena protiv kojih su podnete prijave za prostituciju su u njoj prisilno, ali je očigledno izostala adekvatna koordinacija nadležnih organa kako bi se one zaštitile, prepoznale kao žrtva, a prekršajne prijave podnete protiv njih – odbacile“, zaključuju iz ovog udruženja.

Sumnjivi poslovi sekretarica i promoterki

Javna je tajna da se prostitucija i dalje odvija iza zatvorenih vrata sumnjivih salona koji navodno pružaju usluge ulepšavanja i raznih tretmana, a praksa je pokazala da im nije strano ni da tako „maskirane“ oglase objavljuju i na internetu.

Pre nekoliko meseci uhapšeni su A. M. (36) i J. Š. (30) jer su jednu devojku (26) terali na prostituciju. Oni su oštećenu vrbovali putem internet oglasa za posao sekretarica i promoterki, obećavajući im visoku zaradu.

Krajem prošle godine uhapšena je T. J. (20) zbog sumnje da je sa svojim partnerom M. S. (20), koji je u bekstvu i F. T. (20), od februara do juna 2022. godine primoravala maloletnu štićenicu jednog doma za nezbrinutu decu na prostituciju, tako što su joj ponudili posao u pekari, a onda joj pripisali nepostojeće dugove koje treba da im otplati i uzimali joj sve pare.

Protiv Ljubiše Vasića iz okoline Smedereva, poznatog pod nadimkom „Prva frizura Srbije“, podignuta je optužnica zbog sumnje da u periodu od 2019. do 31.3.2022 godine podsticao i predavao radi vršenja prostitucije više osoba ženskog pola.

Izvor: nova.rs

Po Javnom konkursu za dodelu bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom za 2023. godinu, raspisanom od strane Ministarstva za brigu o selu, a Grad Sombor utvrdio ispunjenost uslova konkursa propisanih Uredbom, potpisali su Ugovor svih 13 korisnika ovih sredstava.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, je danas u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora bio potpisnik Ugovora, a sa druge strane potpis su stavili Nikolina Vuković i Borivoj Bojčetić i obezbedili svoj novi dom u naselјenom mestu Stapar, zatim Svetlana Vladisavlјev u naselјenom mestu Doroslovo, Bojan Andrić u Svetozar Miletiću, Tanja i Miloš Boškov u Staparu, Marija i Novak Dragičević u Stanišiću, Milan Elesin u Doroslovu, Selena Surnić u Svetozar Miletiću, Nevena Petrović u Čonoplјi, Mirjana i Čedomir Terzija u Gakovu, Kristijan Kovačić u Aleksa Šantiću, Vanja i Dragan Kovčin u Staparu, Lidija Ivanković i Dragan Pucarin u Svetozar Miletiću i Staša i Đorđe Živković takođe u Svetozar Miletiću. Svojim potpisom su se dobitnici finansijskih sredstava i zvanično opredelili za život na selu.

Javni konkurs za realizaciju programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoskih kuća sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu, otvoren je do utroška budžetskih sredstava predviđenih za ovu namenu, a najkasnije do 1. novembra, do kada svi zainteresovani mogu da dostave prijave.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi, kako za mlade bračne parove, decu, tako i za samohrane roditelјe. Gradski većnik Smilјanić je izrazio zadovolјstvo odazivom lјudi na ovaj značajan i egzistencijalan program i naglasio da su današnjim potpisivanjem Ugovora dodelјena sredstva za ukupno 121. kuću počevši od 2021. godine, od kada je pomenuto Ministarstvo počelo da dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu kuća na selu.

Građani Srbije, čini se sasvim slučajno, saznali su da domaći čips sa paprikom sadrži kancerogene materije, te da je zbog toga uništen. Problem je prijavila Hrvatska koja robu nije pustila u svoju zemlju. Nadležni u Srbiji su se oglasili tek kad je vest objavljena. Informaciju o čak devet kontigenata različite robe iz Srbije koji, od početka godine nisu mogli da izađu iz zemlje jer je utvrđeno da su opasni po zdravlje, država nijednom rečju nije obavestila javnost. A spisak je poduži i zabrinjava.

Informacija da se u čipsu sa ukusom paprike, koji proizvodi Chips way d.o.o. iz Čačka nalazi kancerogena materija objavljen je na sajtu za brzo alarmiranje na hranu i stočnu hranu pri Evropskoj komisiji.

Na sajtu je pisalo da je u čipsu pronađen visok nivo kancerogenog akrilamida za koji se procenjuje da u hrani može da poveća rizik od razvoja raka.

Proizvođač je tvrdio da je sve uništeno na granici, ali se ispostavilo da nije. Ministarstvo poljoprivrede je u svom saopštenju navelo da je naknadno dat nalog da se unište preostali proizvodi iz iste serije.

Ovo, međutim, nije prvi put od početka godine da roba iz Srbije nije mogla da pređe granicu. Naime, čak deset puta su kontingenti zaustavljeni. I svaki put je ustanovljeno da roba sadrži nešto što je opasno po zdravlje.

Tako su pre mesec dana, 7. jula, sa granice sa Slovenijom vraćene breskve proizvedene takođe u našoj zemlji. Tada je ustanovljeno da breskve sadrže insekticid hlorpirifos. Nakon kontakta sa ovim insekticidom, kod potrošača može da dođe do različitih efekata na nervni sistem, poput glavobolje, zamagljenog vida, pojačanog lučenja pljuvačke, napada, a u ekstremnim slučajevima, u zavistnosti od količine i dužine izlaganja – i do kome i smrti, navodi američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Informacije šta se desilo sa ovom robom na sajtu nema.

20. juna, a zatim ponovo 7. jula na granici sa Bugarskom, kontrola je utvrdila da se u stočnoj hrani iz Srbije nalazi aflatoksin B1, koji je najtoksičniji od svih aflatoksina. Međutim, nikakve mere, poput uništenja, nisu preduzete, navodi se na sajtu EK. Velika verovatnoća je da je ovo mleko završilo na našem tržištu.

Reč “ozbiljno”, napisana crvenim slovima, prva je stvar koja “upada” u oči kada se pogleda naredni proizvod u kojem su pronađene nedozvoljene materije. U dimljenom lososu, proizvedenom u Srbiji, u kontroli na granici sa Hrvatskom, 5. jula pronađena je bakterija listeria monocytogenes, koja se često može naći u različitoj hrani. Ona izaziva bolest listeriozu, koja najčešće prolazi kao upala moždanih omotača, a može da izazove i upalu mozga, dok trudnice mogu da budu u riziku od pobačaja ili rođenja mrtvog deteta. Proizvod je povučen iz prodaje u Hrvatskoj.

Kao ozbiljan označen je i insekticid hlorpirifos, koji je pronađen u nekaterinama iz Srbije, i to na granici sa Rumunijom 12. jula. Na sajtu piše da su sve nektarine koje su tada bile namenjene za izvoz uništene.

5. jula na granici sa Hrvatskom, utvrđeno da nije postojala sva zdravstvena dokumentacija neophodna za izvoz u države Evropske unije, i to za kikiriki koji se proizvodi kod nas. Ova roba je vraćena, a potom je, kako se navodi na sajtu EK, poslata nova tura.

12. aprila ove godine, Srbija je u Belgiju izvezla zamrznute jagode, ali je u toj zemlji kontrola ustanovila prisustvo veće količine kadmijuma od dozvoljene. Inače, ovo je metal čije velike količine mogu da imaju kancerogeno dejstvo, a on može i da dovede do oštećenja bubrega, bolesti kostiju i anemije. Ove jagode povučene su sa tržišta Belgije.

Još jedna isporuka koja je označena kao ozbiljna uništena je na granici sa Hrvatskom, kada su 18. februara na jabukama iz Srbije pronađeni ostaci pesticida formetanat hidrohlorida koji, prema naovidma Agencije za zaštitu okoline pri Ujedinjenim nacijama, može biti toksičan ako se unosi oralnim putem. Inače, dozvoljena količina ovog pesticida koju je propisala EU je 0,01 miligram po kilogramu, a u ovim jabukama pronađeno je oko 0,15, te je naloženo da se one unište.

Još jedan problem desio se na granici sa Hrvatskom, kada je 31. marta naloženo uništenje biljnog likera iz Srbije, u kojem je pronađen nedozvoljeni aditiv Orange II.

Šta se desilo sa hranom za koju je utvrđeno da sadrže opasne materije pitali smo Ministarstvo poljprivrede. Zanimalo nas je da li je ona uništena kao i šta je garancija da se nije našla na trpezi domaćih potrošača. Ogovore do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Izvor: nova.rs