Sombor.info

Postavka izložbe trajaće do 15. 9. 2022. godine.

Na konkurs za “Somborski salon 2023” prijavljeno je 45 autora sa jednim ili više radova. Selektor Salona, likovni kritičar, Sava Stepanov, je u postavku izložbe uvrstio radove 24 autora. Izložbu somborskih autora ove godine sačinjavaće 41 rad.

Obnovljeni Somborski salon je svoju misiju započeo pre jedne decenije (2013), posle dugotrajnijeg perioda neodržavanja ove manifestacije. Pored nekolicine ustrajnih slikara pripadnika starije generacije čiji su izrazi pripadali duhu predhodnog veka (Blesić, Stošić-Vranjski, Sava Stojkov, Spasić) još uvek aktivnih tokom te druge decenije novog veka, na ovoj izložbi nam se predstavljao čitav niz mladih i „novih“ stvaralaca. Obnovljeni salon je tako, postupno, iz izložbe u izložbu, postajao platforma za promociju novih umetničkih senzibiliteta i kvalitetnih reakcija na impulse savremenog sveta i umetnosti.

Sve se to dešavalo usred procesa intenziviranja globalna tehnologizacija i medijalizacija društva i umetnosti. U tom okružju se uspostavljao novi odnos prema slici. U novoj, upravo tada ustanovljavanoj globalnoj informacijskoj mreži – slici/slikarstvu je „ukinut“ dotadašnji primat u vizuelnom sistemu, jer je društvu ponuđena enormna količina tehnoloških, ekranskih, nerukotvorenih slika. U tim momentima izgledalo je da će doći do povlačenja slike, čak i na umetničkoj sceni, jer je novo doba donelo tehnološku umetnost.

Ipak, slikarstvo se održalo. Zahvaljujući svom iskonskom humanom poreklu, zahvaljujući večitoj potrebi umetnika da personalizuje sopstveno viđenje i interpretiranje sveta, zahvaljujući, još uvek, neprevaziđenoj relaciji između čoveka-umetnika i čoveka-posmatrača, relaciji u kojoj obe strane čuvaju svoju ljudskost, pothranjuju svoju osećajnost, grade vlastiti dignitet i dostojanstvo. Istovremeno, tehnološka, medijska, kompjuterska slika je prihvaćena kao logična posledica civilizacijskog progresa. Novo vreme donosi nove načina delanja, reagovanja i izražavanja. Ipak, napredak donosi velike promene koje, u početku, izazivaju sumnju. Zbog toga su, u ranom period procesa ovovremenske medijalizacije slike teoretičari bili oprezni i sumnjičavi: Tehnička slika (osim nekih sjajnih izuzetaka) unifikuje rezultate zadovoljavanjem tehničkom perfekcijom u konačnom statusu slike. Pojam kreativno kao da sve više nestaje u biću umetničkog dela, gde se i sama umetnost u svom globalnom manifestovanju svodi na nivo i značenje masovne kulture, gubeći granice svog kreativnog profila i bića svog kreativnog identiteta. Tehnička slika po zajedničkim standardima depersonalizovanog nastanka, postaje sve vise konvencionalno „uniformna“, pisao je početkom veka Kosta Bogdanović, naš poznati umetnik i teoretičar medija. No, postupno, tokom protekle dve i po decenije umetnici su Bogdanovićevu „tehničku sliku“ i svu tu novu tehnologiju svojom ljudskošću „prilagodili nameni“ iznašavši delotvoran odnos prema novim mogućnostima, prilagodivši je svojim stvaralačkim postupcima i namerama – nastojeći da ovovremenskim sredstvima i načinom definišu svoj stav o dobu u kojem žive i deluju. Zbog toga, danas, nova tehnološka umetnost, uporedo sa slikarstvom, skulpturom i drugim „klasičnim medijima“ zapaženo deluje u okviru savremene umetničke scene.

Nažalost, istorija dosadašnjih salona pokazuje da su procesi medijalizacije u somborskom likovnom krugu usporeni, da su slikarstvo i drugi klasični mediji još uvek primarni načini umetničkog reagovanja na impulse sveta i vremena u kome živimo. Taj izostanak nas upozorava na svojevrsnu neprihvatanje, pa čak, i nerazumevanje realnosti. Samo po sebi to nikako ne znači da je bilo koja umetnička sredina obavezna na inovantne umetničke tendencije, ali je taj izostanak pravi hendikep. Jer, ne zaboravimo – istorija umetnosti je izuzetno važna za sagledavanje i razumevanje sveta, a ona je, zapravo, formirana hronološkim sistematizovanjem nekadašnjih umetničkih inovacija…

Isto tako, pisac ovih redova je uveren da je sve to trebalo reći povodom jedne ovakve izložbe koja opstaje čitavu deceniju. Jer, dužnost današnjeg umetničkog kritičara je da, pored praćenja i komentarisanja umetničkih ostvarenja, sagledava kontekst u kojem umetnost dejstvuje, te da ukaže na adekvatnost njene uloge u globalnim zbivanjima – ne da bi bila „trendi“, nego da bi današnjem čoveku, uhvaćenom u mrežu globalizma, bila bliska i dostupna, da bi mu pružila svojevrsno duhovno utočište, da bi se estetskim i etičkim principima savladale sve tegobe otuđene stvarnosti.

Sve ovo je izrečeno povodom ove izložbe na kojoj ponovo izostaju primeri novomedijske umetnosti. I na ovogodišnjoj izložbi slika dominira. Njeni protagonisti su već poznati posetiocima dosadašnjih Somborskog salona. Uglavnom su prezentovane slike koje su nastale iz kontinuiteta, iz posvećenosti stvaralaca razlozima koji ih zaokuplju već duži period. Očigledno je da ovi umetnici imaju jasno izgrađene stavove, jasno iskazane i definisane senzibilitete kojima oblikuju svoj odnos prema svetu, bilo da se radi o figuraciji ili apstrakciji. Uglavnom se radi o kvalitetnim dosezima. Ono što stalnom pratiocu i akteru ovih salonskih postavki nedostaje jeste „svež dah“, neizvesnost novine, iritantnost i otvorenost za eksperiment i istraživanje… Jer, kod nekih umetnika već dugo nema promene: na njihovim slikama iste i slične teme i prizori samo variraju, pa se stiče utisak da nema hrabrosti da se napusti zona dostignutog komfora i da se krene ukorak sa svetom koji je sav u sudbinskim promenama koje nam diktiraju drugačije modele življenja. To vrenje, egzistencijalno važnih manifestacija u našem društvu i u svetskim razmerima, je izostalo na ovoj izložbi. A to nikako nije dobar znak. Jer, kako se globalna ravnoteža menja (društvena, politička, ekološka, tehnološka…) potrebno je da se promeni i ona kultura koja je dominirala diskursom prošlog veka. Jer, hteli to ili ne, živimo u doba sociološkog globalizma iz kojeg je nemoguće se povući ili isključiti. Sve to zahteva da umetnost bude dinamičnija u iznalaženju novih načina duhovnog i praktičnog življenja i egzistiranja. Zbog toga ova izložba postavlja važno pitanje: da li se tome možemo nadati na narednom Somborskom salonu?
Sava Stepanov, avgusta 2023.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova su danas, u akciji suzbijanja ilegalnih migracija koja je sprovedena na području Sombora, pronašli 257 iregularnih migranata koji borave van prihvatnog centra.
Policija je pretragom terena pronašla i 26 komada hladnog oružja i biber sprej.

U saradnji sa Komesarijatom za izbeglice i migracije i lokalnom samoupravom, oni su prevezeni u prihvatne centre gde će im biti obezbeđen adekvatan smeštaj.

Akcija je sprovedena u okviru kontinuiranog rada na suzbijanju iregularnih migracija, a policija će nastaviti da preduzima mere i radnje iz svoje nadležnosti kako bi očuvala stabilan javni red i mir na teritoriji Zapadnobačkog okruga.

Izvor: RTV

U Somboru će od ponedeljka, 14. avgusta biti organizovani besplatni mamografski pregledi za žene koje imaju više od 40 godina i kojima je to prva mamografija.

Ova akcija će trajati sve dok bude zainteresovanih žena za pregled.

Žene koje su operisane od tumora dojke ili su radile mamografiju i već se nalaze u procesu praćenja od strane lekara, ne mogu da učestvuju u ovom projektu, navodi se na sajtu Grada Sombora.

Prva mamografija je potpuno besplatna i nije neophodno doneti zdravstvenu knjižicu. Na licu mesta, legitimacija osobe će se izvršiti uz pomoć bilo kog dokumenta kojim se dokazuje lični identitet.

U cilju što bolje organizacije, svako naseljeno mesto Grada Sombora dobija pripadajuće dane u mesecu za žene iz mesta u kom žele da budu pregledane.

Svako ko se javi posle tog termina takođe će imati mogućnost da obavi pregled. Dovoljno je javiti se u ambulantu kod svog izabranog lekara gde će biti date sve potrebne informacije, kao i termin za svoju prvu mamografiju.

Mamograf će biti stacioniran u Somboru, u ulici Mite Popovića broj 12 (bivša zgrada ATD-a).
Svim ženama koje nemaju mogućnost da u svojoj ličnoj organizaciji dođu na pregled, biće organizovan prevoz.

Izvor. 021.rs

U subotu 12. avgusta održano je 41. izdanje trkačkog i plivačkog festivala u Kanjiži koja se može pohvaliti dugom i uspešnom tradicijom organizovanja ove manifestacije. Trčalo se na glavnoj trci od 10 km. i na kraćoj stazi na 4.3 km. Ove godine okupilo se manje trkača nego ranijih godina.

Atletsko rekrativni klub ’’Somaraton’’ iz Sombora imao je trkače na obe trke i postigli u zapažene rezultate.

Na trci 10 km. u svojim starosnim kategorijama Đuka Čeljuska je istrčao prvo mesto, Arpad Šarkezi i Boško Jerković treće mesto. Trku na deset kilometara uspešno je istrčao i Zoran Nikolić.
Kraću distancu 4.3 km. uspešno su istrčali Konstantin Jerković i Mina Bošnjak.

Vlada Srbije usvojila je nacrt novog Zakona o bezbednosti saobraćaja koji predviđa i uvođenje nove kazne - oduzimanje vozila. Spisak prekršaja zbog kojih nesavesni vozači mogu da ostanu bez kola ima čak 18 stavki.

Vlada Republike Srbije usvojila je izmene Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima (ZOBS) koji ima dosta novina, a jedna od njih se odnosi i na novu kaznu, koja do sada nije primenjivana za saobraćajne prekršaje, a to je oduzimanje vozila.

U predlogu je nabrojano 18 prekršaja zbog kojih vozač može ostati bez automobila, pod uslovom da ga saobraćajna policija uhvati treći put u roku od dve godine da čini takve prekršaje, piše portal nova.rs.

Zakonodavac je prepoznao da je u pitanju „nepopravljivi povratnik“ i da je potrebno primeniti „najstrožu kaznu“ – oduzimanje vozila.

Ovo je 18 neoprostivih grehova na srpskim drumovima:

1. Vožnja pod dejstvom alkohola sa više od 1,2 promila

2. Odbijanje alkotestiranja ili testiranja na drogu

3. Prekoračenje brzine za više od 80 km/h van naselja

4. Prekoračenje brzine za više od 70 km/h u naselju

5. Prekoračenje brzine za više od 60 km/h u zoni škole ili zoni „30“

6. Prekoračenje brzine za više od 50 km/h u zoni usporenog saobraćaja

7. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu vozača

8. Prevoz deteta mlađeg od 12 godina na mestu koje nije predviđeno za sedenje (prtljažnik, instrument tabla, zadnja polica, spoljni delovi vozila i sl.)

9. Prolazak kroz najmanje dva crvena svetla na semaforu u razmaku kraćem od 10 minuta

10. Preticanje kolone vozila preko neisprekidane (pune) linije

11. Vožnja bez položene ijedne vozačke kategorije

12. Vožnja tokom mere zabrane upravljanja vozilom

13. Vožnja nakon oduzimanja vozačke dozvole zbog nakupljenih kaznenih poena

14. Vožnja za vreme privremenog isključenja iz saobraćaja

15. Vožnja noću na neosvetljenom putu bez ijednog uključenog svetla na vozilu

16. Preticanje ili obilaženje vozila koje se zaustavlja ili se zaustavilo radi propuštanja pešaka na pešačkom prelazu

17. Preticanje kolone pod pratnjom

18. Nepropuštanje vozila pod pratnjom

Profesor saobraćajnog fakulteta u penziji Milan Vujanić smatra da je to rešenje koje može dati rezultate.

„Treba uzeti u obzir i mentalitet ljudi sa naših prostora. Za njih je najgora stvar koja može da ih snađe, da ih neko onemogući da voze svoj automobil. To im je teže od bilo kakve novčane kazne. Treba imati u vidu da kazne treba da deluju i preventivno i represivno“, objašnjava Milan Vujanić.

Postupak oduzimanja vozila, ukoliko predlog novog zakona prođe u Narodnoj skupštini, je prilično jednostavan.

Kada saobraćajni policajac zaustavi vozača koji je počinio neki od težih prekršaja, može da proveri u prekršajnoj evidenciji da li je ranije kažnjavan za najteže prekršaje. Ukoliko je prekršilac dva puta osuđen za neko od 18 teških prekršaja sa spiska, policajac mu odmah oduzima vozilo i daje mu potvrdu o privremeno oduzetim predmetima.

Automobil je privremeno oduzet do okončanja sudskog postupka, kada u slučaju osuđujuće presude vozač zauvek ostaje bez automobila.

Saobraćajna policija (Ministarstvo unutrašnjih poslova) je nadležna za kontrolu i neposredno regulisanje saobraćaja na putevima. Gotovo da nema vozača koga u vozačkoj karijeri nije zaustavila i prekontrolisala saobraćajna policija.

Dobro poznata "šargarepa" i svetloodbojni prsluk su zaštitni znak saobraćajaca koji vrše kontrolu saobraćaja. Najčešće ih vozači automatski povezuju sa kaznama, prijavama i problemima.

Prema Zakonu o bezbednosti saobraćaja i Pravilniku o kontroli saobraćaja saobraćajna policija, odnosno konkretni policijski službenici, pružaju pomoć učesnicima u saobraćaju, i na taj način podižu nivo bezbednosti saobraćaja, kao i njegovo neometano odvijanje.

Kako postupa saobraćajna policija?

Na početku policijski službenik daje vozaču jasan znak da uspori i da se isključi iz saobraćaja. Prilikom kontrole, službeno lice učesnika u saobraćaju, pozdravlja rukom i rečima, nakon čega mu saopštava da se radi o kontroli, po pravilu saopštava razlog zaustavljanja, odnosno predočava učinjeni prekršaj, i vozaču i putnicima predočava da ne smeju da napuštaju vozilo, te da se vozač može uključiti u saobraćaj tek kad mu policijski službenik to odobri.
Policijski službenik od vozača traži da pokaže i da mu da na uvid dokumenta kojima dokazuje da ispunjava uslove za upravljanje vozilom i da vozilo kojim upravlja ispunjava uslove za učešće u saobraćaju.

Policijski službenik je dužan da vam se obraća pristojno, ozbiljnim tonom i da vam na jasan i razumljiv način saopšti razloge zbog kojih vam se obraća. Isto bi trebalo da se odnosi i na kontrolisanog vozača (drugog učesnika u saobraćaju). Nemojte psovati, komentarisati i vređati službena lica koja vrše nadzor i kontrolu saobraćaja.

Gde zaustavlja saobraćajna policija?

U vršenju poslova kontrole saobraćaja policijski službenici nastoje da u što manjoj meri ometaju učesnike u saobraćaju, kao i da ne prouzrokuju poremećaj saobraćaja, i da kontrolu vrše na bezbedan način po sebe, lica nad kojima se vrši kontrola i druge učesnike u saobraćaju.

Policijski službenici mogu zaustavljati vozila i na kolovozu, uz ivicu kolovoza, kao i na drugom pogodnom mestu, vodeći pri tome računa da ne ometaju saobraćaj ili ugrožavaju sopstvenu bezbednost ili bezbednost drugih učesnika u saobraćaju.

Zaustavljanje vozila, obavlja se po pravilu tako da je celo vozilo van kolovoza. Ako se kontrola vozila obavlja na kolovozu, na službenom vozilu je uključen uređaj za davanje svetlosnih znakova (plavo rotaciono svetlo), a vozilo se nalazi tako postavljeno da vozač koji se kreće saobraćajnom trakom u kojoj se vrši kontrola prvo nailazi na službeno vozilo.

Izvor: sd.rs

Iako je moguće preterati s uzimanjem vitamina, ovaj scenario se ipak retko događa. Vitamin C, poznatiji i pod nazivom esencijalni vitamin, trebalo bi da unosimo iz okruženja – hranom ili suplementima jer naše telo ne može da ga proizvede.

Ovo je razlog zašto vrlo velike doze vitamina C, veće od dopuštenih, obično ne proizvode dodatnu korist i budući da se ne skladište u telu, nisu toksične, piše Živim.hr.

Dopuštena doza vitamina C

Dnevno bismo u svoj organizam trebalo da unesemo oko 75 mg ovog vitamina, što je moguće putem ishrane, ali i kroz suplementaciju. Dopuštena gornja granica vitamina C za odrasle iznosi 2000 mg. Sve više od toga, dokazano, može izazvati mučninu i proliv.

S unosom najčešće možemo da preteramo ako ne čitamo etikete na poleđini proizvoda. Ako uz regularnu dozu vitamina C uzimamo razne suplemente koji, između ostalog, sadrže određenu dozu ovog vitamina mogli bismo preći dopuštenu dozu i kao posledicu imati teškoće s varenjem.

Osim spomenutih problema, pojedini stručnjaci ukazali su na problem stvaranja kamena u bubregu. Švedsko istraživanje u kome je učestvovalo 23.000 muškaraca pokazalo je da su visoke doze vitamina C kod 2 posto dobrovoljaca izazvale razvitak kamena u bubregu.

Većina bubrežnog kamenja napravljena je od kalcijumovog oksalata, zbog čega postoji ideja da bi ovo hemijsko jedinjenje u vitaminu C moglo dobrineti stvaranju kamena u bubregu.

Takođe treba reći da oksalati iz vitamina C zapravo mogu nastati iz saharoze i drugih sastojaka koji se koriste pri izradi ovog suplementa. Iako je teško da ćete preterati, nikad nije na odmet da se dodatno posevetujete s stručnjakom o drugim načinima na koje dodatak vitamina C može uticati na vaše zdravlje.

Izvor: danas.rs

Dočekali ste i odmor, vreme je za pakovanje i putovanje, ali nikako vam nije do gužve i čekanja u redovima, što znači da pojedine destinacije treba izbegavati.

Naravno, ako ste pošli na more, niko vam ne garantuje kolika će gužva biti na plaži, ali ukoliko ste se odlučili za evropske gradove, tu je već poznato šta treba izbegavati.

Kompanija The Thinking Traveller pretražila je sajt TripAdvisor i na osnovu ocena i komentara poznatih atrakcija utvrdila kojih 10 je najčešće spomenuto u kontekstu gužve.

Verujemo da vas rezultati neće previše iznenaditi, jer listom dominiraju dvorci, istorijski ostaci i poznati muzeji, ali ova lista svakako bi mogla da vam pomogne.

Edinburški zamak, Edinburg
Bakingamska palata, London
Siam park, Tenerife
Kanal Grande, Venecija
Rimska kupatila, Bat
Londonska Kula, London
Luvr, Pariz
Akropolj, Atina
Britanski muzej, London
Muzej Orsej, Pariz

Treba napomenuti da su ukusi individualni i da, ukoliko želite da posetite neko od ovih mesta, verovatno ćete se uvek susresti sa gužvama, tako da morate sami odlučiti da li vam to predstavlja opterećenje ili zadovoljstvo.

Izvor: Time Out

Jeste li znali da soba u koju ste stavili ruter može biti uzrok vaših problema sa konekcijom?

Položaj je sve kada je ruter u pitanju.

Određeni objekti predstavljaju prepreku i treba ih izbegavati ako želite da održite stabilnu konekciju u celom domu, a važno je napomenuti i da su neke sobe bolje od drugih.

Nikako u kuhinju

Kuhinja je najgore mesto u koje možete da stavite ruter.

Kako ruteri emituju radio signale, kuhinjski uređaji i velike metalne površine mogu da ih apsorbuju i ometaju signal.

Mikrotalasne pećnice su posebno problematične jer koriste isti kanal od 2,4GHz kao Wi-Fi ruteri. S obzirom da mikrotalasna ima višestruko veću snagu od rutera, može da uzrokuje ozbiljne smetnje.

Zatvoreni i skučeni prostori ometaju širenje signala. Zato ruter nikad ne treba stavljati ispod stepeništa ili u podrum.

Ogledala i akvarijumi

Možda zvuči bizarno, ali akvarijumi i ogledala su veliki neprijatelji Wi-Fi signala.

Voda inhibira Wi-Fi signal, zbog toga stavljanje rutera pored akvarijuma negativno utiče na stabilnost konekcije.

Ako ruter spustite blizu ogledala, to takođe loše utiče na signal. Ogledalo u velikoj meri rasipa i izobličuje signal, a rezultat može biti konekcija oslabljena za 50 odsto.

Ogledala sadrže tanak sloj srebra ili aluminijuma. Metali su generalno dobri provodnici i zbog toga apsorbuju elektromagnetne talase iz rutera, ali i ostale signale slabijeg intenziteta, poput blututa. Pravilo je jednostavno – što je veće ogledalo, to je veći problem.

Nisu u pitanju samo ogledala, budite oprezni sa radnim površinama od nerđajućeg čelika ili bilo kojim drugim reflektujućim površinama.

Eksperti kažu i da ruter treba držati što dalje od kupatila. Osim ogledala, zidovi kupatila su isprepletani cevima koje su pune vode i koje u velikoj meri mogu da remete širenje signala.

Ne držite ruter pored prozora

Prozor ne odbija signale, ali ih rasipa, pa će tako veliki deo signala pobeći napolje i propasti. Najbolja pozicija za vaš širokopojasni ruter je negde u centru kuće, gde signal ne može da pobegne u oblasti koje ne koristite Wi-Fi.

Ruter ne treba držati ni na podu. Najbolje je da je podignuti ga makar metar od zemlje, a poželjno je i više.

Pojedini kućni uređaji mogu ometati signal

Određeni uređaji u kući mogu remetiti Wi-Fi signal. Bebi monitori, televizori i drugi uređaji su posebno problematični jer mogu prepuniti kanal i nadmetati se sa vašom internet konekcijom.

Gde je onda najbolje staviti ruter?

Preporučuje se da se ruter postavi u najcentralniju prostoriju u domu. Najbolje uzdignut na stolu ili polici. Ukoliko živite u kući na više spratova, najbolje je staviti ruter na prvi sprat.

Ruteri imaju ograničen opseg i u idealnim uslovima mogu da dobace oko 45m.

Međutim, idealni uslovi su retki i u praksi je taj domet često mnogo kraći. Svakom dodatnom preprekom, opseg se još više smanjuje. Stoga, ako živite u stanu ili kući velike kvadrature, možda vam je potreban i pojačivač signala.

Izvor: nova.rs

Konjički klub Vojvođanin objavio je na svoj instagram profilu da će u nedelju, 13. avgusta od 15 časova na Gradskom hipodromu u Somboru organizovati treći trkački dan.

U planu je održavanje deset kasačkih trka, od kojih su dva svakako najznačajnija, “96. Srpski kasački “Derby”, te “59. Pehar Somborskih novina”.

Objavljen je i raspored po trkama.

Organizator poziva sve ljubitelje konjičkog sporta da svojim prisustvom uveličaju ovaj događaj i uživaju u najavljenim trkama.

Izvor: somborsport.org