Sombor.info

Kako je ranije najavljeno, roditeljima će ove godine biti pružena jednokratna pomoć od 10.000 dinara za svako dete do 16 godina starosti, a prijava za ovu vrstu državne pomoći biće dostupna od 20. avgusta do 20. septembra, elektronski, preko portala Uprave za trezor.

Pomoć države u iznosu od 10.000 dinara nakon prijave može dobiti svako dete koje je državljanin Srbije, a koje je rođeno 21. novembra 2006. godine ili nakon toga.

Potrebno je da majke unesu broj lične karte i svoj matični broj, matični broj za svako dete i da izaberu banku u kojoj žele da im pomoć bude isplaćena, a prijava će biti moguća i za samohrane očeve, koji će, osim pomenutih podataka, morati da podnesu i digitalizovanu kopiju pravosnažne sudske odluke na osnovu koje se vidi da sam obavlja roditeljsko pravo. Ista situacija je i po pitanju staratelja, koji podnose digitalizovanu kopiju pravosnažne odluke organa starateljstva kojom se dete za koje se isplaćuje novčana pomoć stavlja pod starateljstvo.

Primaocima novčane socijalne pomoći 10.000 dinara biće automatski isplaćeno, a novac će početi da se isplaćuje na račune građana 25. septembra.

Iz programa participativnog budžetiranja, projekat izgradnje pešačke staze od kraja Ulice Velјka Mićunovića do Bezdanskog puta, uz reku Mostonga, efikasno je realizovan. Tim povodom, danas su, član Gradskog veća za oblast finansija i privrede, Sava Dojić, zajedno sa predstavnicima Saveta mesne zajednice „Gornja Varoš“ i nadzorno-tehničkim organima ispred JKP „Prostor“ Sombor, obišli završene radove u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“.

Pešačka staza je izgrađena u dužini od skoro 207 m, a širina je 1,3 m. Izvođač radova na projektu izgradnje na gorepomenutoj lokaciji je „Vojput“ d.o.o. Subotica. Ovom prilikom, stanovnici iz obližnje ulice izrazili su veliku zahvalnost Gradu Somboru na izdvojenim sredstvima u ime svih stanovnika na pobolјšanju samih uslova života. „Poseban je značaj izgradnje ove vrste saobraćajne površine za sve stanovnike jer je naš grad oličenje pešaka, kao zaštitnog obeležja našeg ravničarskog područja i veliko hvala Gradskoj upravi što su imali sluha za potrebe nas stanovnika“, istakla je jedna od stanovnica ove mesne zajednice. Gradski većnik Dojić je, isprativši ceo proces rada na izgradnji staze, iskazao zadovolјstvo efikasnošću realizacije radova, kako na ovom projektu iz participativnog budžetiranja tako i ostalim, koji su završeni u planiranom roku. Grad Sombor će nastaviti sa ulaganjem sredstava u svakom naselјenom mestu i mesnoj zajednici po principu većinskog izjašnjavanja stanovnika sa te teritorije.

Dugo se verovalo da je 10.000 koraka dnevno „magični broj“ potreban da biste ostali zdravi i u formi, ali nova istraživanja pokazuju da je dovoljno manje.

Analiza više od 226.000 ljudi širom sveta pokazala je da je 4.000 koraka dnevno dovoljno da se smanji rizik od rane smrti iz bilo kog uzroka.

Nešto više od 2.300 koraka će biti od koristi za srce i krvne sudove, a što više koraka preduzmete, to su pozitivni efekti veći.

Svakih 1.000 dodatnih koraka iznad 4.000 smanjuje rizik od rane smrti za 15 procenata do 20.000 koraka.

Tim sa Medicinskog univerziteta u Lođu u Poljskoj i Medicinskog fakulteta Univerziteta Džons Hopkins u SAD-u otkrio je da hodanje koristi svim polovima i svim starosnim grupama, bez obzira na to gde žive, međutim, hodanje je najefikasnije za one ispod 60 godina.

„Sedenje može da uspori metabolizam i utiče na rast mišića i snagu, što može dovesti do bolova. Predugo sedenje može da izazove i probleme sa leđima, što je uobičajen problem za ljude koji rade u kancelarijama. Njihova leđa su stalno pod stresom i pritiskom, što dovodi do mnogih problema kasnije u životu“, rekla Hani Fajn, fitnes instruktorka.

Ona je istakla i značaj aktivnosti bez vežbanja koje takođe sagorevaju kalorije, jer sve što radimo troši energiju, od nošenja namirnica preko čišćenja kuće do šetnje dok razgovaramo telefonom.

Hodanje snižava krvni pritisak, jača mišiće koji štite kosti i povećava nivo energije, a takođe pomaže u održavanju telesne težine zdravom ishranom.

Pešačenje ima i pozitivan efekat na mentalno zdravlje. Preporučuje se „skoro svima” jer blago deluje na zglobove i mišiće. Za one koji rade u kancelarijama, savetuje se da ustanu i šetaju na svakih sat vremena. Hodanje je najbolja vežba za trudnice. Preporučuje se hodanje 30 minuta svakog dana, prenosi klix.ba.

Predsednik Zimbabvea Emerson Mnangagva je danas onima koji na predstojećim parlamentarnim izborima budu glasali za njegovu stranku obećao da će - otići u raj.

On je na mitingu u Harareupozvao pristalice da njegovoj stranci ZANU-PF donesu „gromoglasnu pobedu“.

Mnangagva (80) koji je na vlast u toj južnoafričkoj zemlji došao pučem 2017. godine, rekao je u govoru i: „Ništa nas neće sprečiti da vladamo ovom zemljom!“.

ZANU-PF vlada u Zimbabveu već 43 godine, a izbori su zakazani za 23. avgust.

Mnangagva je pozvao građane da ne posežu za nasiljem jer je pre nekoliko dana jedan pristaša opozicije ubijen, navodno od ruku aktivista vladajuće stranke.

„Počinioci nasilja biće privedeni zakonu ni po babu ni po stričevima. Zato, kažem vam, nemojte nikada posezati za nasiljem, s takvima među vama ćemo se obračunati“, rekao je Mnangava.

Takve izjave ipak ni njega ni njegovu vlast nisu poštedele kritika međunarodnih organizacija za zaštitu ljudskih prava, uključujući Amnesti internešnal i Hjuman rajts voč.

Po njihovim navodima, nezavisno od toga šta predsednik kaže, u Zimbabveu su na delu okrutni obračuni sa svakim pokušajem opozicionog rada, a Mnangagva i ZANU-PF koriste institucije poput policije i sudova da hapse svoje kritičare, zabranjuju opozicione skupove i guše svaki izazov vlastima.

Lider opozicije Nelson Čamiza rekao je prošle nedelje Asošijeted presu da se građanima preti nasilnom smrću ako ne glasaju za vladajuću partiju.

ZANU-PF je došla na vlast 1980. godine kada je bela manjina prestala da vlada tom zemljom.

Zimbabve ima istoriju krvavih izbornih procesa i 20 godina je pod sankcijama zapadnih zemalja zbog kršenja ljudskih prava još u doba dugogodišnje vladavine autokrate Roberta Mugabea, koji je umro 2019. godine.

Izvor: nova.rs

Čvarci su specijalitet koji se dobija od svinjske slanine i komadića masnog mesa. Nekada su bili super jeftini i uvek ukusni pa su se mogli naći u gotovo svakom srpskom frižideru. Čvarci su poslednjih godina postali toliko skupi da je danas, većini ljudi u Srbiji, sve teže priuštiti ih, gotovo da su postali luksuz na trpezi.

Najjeftiniji čvarci mogu se kupiti u mesarama, a njihova cena po kilogramu dostigla je cenu kilograma svinjskog buta. To znači da ovaj čuveni srpski specijalitet ne možete kupiti za manje od 800 dinara po kilogramu. Treba napomenuti i da su mesare u kojima možete pazariti čvarke po toj ceni malobrojne.

Nešto skuplji su oni koji se prodaju kao „rinfuz“ u trgovinama i njihova cena se kreće od hiljadu dinara pa naviše, za jedan kilogram, piše N1.

Međutim, ukoliko u nekom od trgovinskih lanaca posegnete za čvarcima koji su izmereni, upakovani, stoje na nekoj polici , a na njima vidite ime nekog poznatijeg brenda ili proizvođača mesa i mesnih prerađevina, možete se šokirati. Jer cena po kojoj neki prodaju čvarke prelazi i četiri hiljade dinara za kilogram.

I dok za kilogram „firmiranih“ duvan čvaraka treba izdvojiti više od 4 hiljade dinara, uvoznu svinjsku, suvu, pršutu možete kupiti i za hiljadu dinara manje, a što nikada nije bilo – da je čisto meso jeftinije od masti i masnoće.

Zašto su čvarci postali tako skupi?

Dragoslav Mitić koji se bavi uzgojem prasadi i svinja u selu Slatina kod Bora kaže da je problem u tome što svinje koje se danas uzgajaju, iako debele, više nisu debele kao ranije.

„Nekada su se životinje, pa i svinje hranile kukuruzom i bile su mnogo masnije. Sada više nije tako. Svinje se hrane koncentratom kako bi brže narasle i brže stigle za preradu. Kada ih hranite koncentratom ili sa vrlo malo kukuruza onda je njihova masnoća manja pa nema ni čvaraka, a ni masti. A ukoliko želite da imate mast i čvarke onda morate dobro uhraniti svinju, a to znači pre svega kukuruzom i svime ostalim jer svinje jedu sve“, objašnjava Mitić

Sekretar za stočarstvo i preradu stočarskih proizvoda Privredne komore Srbije Nenad Budimirović kaže za N1 da ne čudi što su čvarci tako skupi.

„Ne proizvodimo dovoljno svinjskog mesa, genetika u tovu svinja je decenijama usmerena na što veći procenart mesa. Izgubile su se domaće rase svinja koje sui male i slaninu. Sada se uvozi sirovina za dobijanje čvaraka. I u Evropskoj uniji postoji nedostatk sklanine jer su i oni godinama išli na selekciju kojom će dobiti što više mesnatosti“, objasnio je Budimirović.

Čvarci su nekada bili sirotinjska hrana. Danas se proizvode razne vrste čvaraka, od duvan pa sve do takozvanih hrono čvaraka. Postali su i popularni. Bez obzira na cenu koja je otišla „nebu pod oblake“, tako skupi čvarci se prodaju i još jednom potvrđuju pravilo da svaka roba ima svoga kupca.

Rubrika nekad i sad osvojila je vaša srca, možda zbog toga što mnoge poznate ličnosti izgledaju gotovo neprepoznatljivo.

Iako vam devojčica sa fotografije verovatno ne deluje poznato, ona je danas jedna od naših najtraženijih pevačica.

Rođena je 22. septembra 1995. godine u Somboru, a detinjstvo je provela u Hrvatskoj i u Bačkoj Topoli. Kao mala pokazala je talenat za pevanje, nastupala je na školskim priredbama i društvenim dešavanjima.

Pročitajte Devojčica sa slike danas slavi 50. rođendan, a izgleda kao milion dolara - Da li je prepoznajete?
Njeni roditelji Nedeljko i Borka nisu uspeli da sačuvaju brak, a njihov razvod je pevačici slomio srce.

- Ne postoji ništa teže. Konkretno, moji roditelji nakon razvoda imaju lep odnos. Patim, jer sam oduvek imala želju da moja porodica bude na okupu.

Nikada neće biti isto, uvek zamišljam kako su oni zajedno – rekla je ona svojevremeno za „Blic“ .

Pročitajte Maštao da postane pilot, ali je ljubav prema glumi bila jača - Da li prepoznajete dečaka sa slike?
Neverovatnu popularnost stekla je 2013. godine učešćem u popularnom muzičkom takmičenju "Zvezde Granda”, gde je osvojila 4. mesto. Kao nagradu je dobila pesmu Još večeras plakaću sa tobom.

Iste godine snimila je duet sa kolegom Amarom Jašarspahićem, a prvi veliki uspeh postigla je pesmom "Za nas kasno” je koja je 2015. godine birana za jedan od najvećih hitova.

Boško Karanović
Sinu nekadašnjeg tenisera Bobe Živojinovića, Filipu, je 2018. godine izgovorila je sudbonosno "da”, a godinu dana kasnije podarila mu je sina Aleksandra.

Skladna i srećna porodica njen je najveći uspeh, a sada već sigurno znate da je pevačica iz rubrike nekad i sad upravo Aleksandra Prijović.

Izvor: gloria.rs

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova danas su u opsežnoj akciji na području Sombora, pronašli 382 ilegalna migranta.

U višečasovnoj akciji učestvovalo je više od 300 policajaca policijskih uprava u Somboru, Novom Sadu, Smederevu, Pančevu, Požarevcu i Šapcu, zajedno sa pripadnicima Žandarmerije.

Policija je pretragom terena pronašla 20 komada hladnog oružja i drugih predmeta, ukupno 240 stranih ličnih dokumenata i putnih isprava, kao i 18 telefona.

Kod Sirijca pronađena marihuana

Uhapšen je sirijski državljanin O. A. H. (18) kod koga je pronađeno oko 270 grama biljne materije za koju se sumnja da je marihuana i vagica za precizno merenje. Njemu je zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga, određeno zadržavanje do 48 časova nakon čega će, uz krivičnu prijavu, biti priveden nadležnom tužilaštvu.

Pronađeni migranti su, u saradnji sa Komesarijatom za izbeglice, prevezeni u prihvatne centre gde im je obezbeđen adekvatan smeštaj. Policija će i u narednom periodu sprovoditi redovne kontrole kretanja i boravka migranata kako bi se očuvala bezbednost i sigurnost svih građana, kao i samih migranata.

Izvor: blic.rs

Za sve one koji vole, a ne boje se visine i željni su dobrog adrenalina, pogled na panoramu grada i okoline može pružiti izvanredan i nezaboravan osećaj. Paraglajding i paratrajk tandem i solo letovi su relativno mladi sportovi u Somboru koji imaju turistički potencijal, budući da sve više mladih i stranaca vole pogodno tlo Vojvodine i dobar vetar.

Paraglajding i paratrajk su sportovi u ekspanziji, jer je to model letenja koji je najjeftiniji, a najviše slobode daje, ističe pilot Zvonko Gala, koji nerteko leti sa prijateljima u Somboru zbog pogodnog tla i dobrog vetra.

"Sve što nam je potrebno je mala livada za poletanje i da budemo zvanično registrovani u direktoratu civilnog vazduhoplovstva. Mi imamo školu u Subotici i naše dozvole važe po celom svetu. Meni dolaze ljudi iz mnogih zemalja da lete po Vojvodini", rekao je instruktor paraglajdinga Zvonko Gala.

"Rukovanje nije teško, ali je potrebna fizička spremnost. Ovde je dobra klima, dobri su uslovi, planirmao edukacije i školu u vezi ovog sporta da pokrenemo, ali je potrebna i šira podrška. Mladi su sve više zainteresovani za ovaj sport", kazao je Zoran Radović iz Udruženja za paratrajk i paraglajding Sombor.

Da bi se uživalo u razgledanju panorame sa paratrajkom, za uzletanje tandema potrebna samo mala livada, u šta smo se i lično uverili.

U somborskom paraglajding sportkom udruženju ističu da za razvijanje ovog sporta očekuju i pomoć Grada, kako bi ponuda letenja i razgčledanja grada i okoline imala i turistički pravac.

Izvor: RTV

Popis poljoprivrede 2023. priprema, organizuje i sprovodi Republički zavod za statistiku, u skladu sa Zakonom o Popisu poljoprivrede 2023. godine („Službeni glasnik RS“, br. 76/21 ) i u okviru projekta pretpristupnih fondova Evropske unije IPA 2018 (Instrument Pre-accession Assistance 2018).

Kako navode na sajtu Popis poljoprivrede 2023, Javni poziv (konkurs) za prijavljivanje kandidata za popisivače objavljuje se 15. avgusta 2023. godine u 8.00 časova na veb-sajtu Zavoda (www.stat.gov.rs) i sajtu Popisa poljoprivrede 2023 (popispoljoprivrede.stat.gov.rs), kao i u sredstvima javnog informisanja.

Popisivanje gazdinstava biće realizovano od 1. oktobra do 15. decembra 2023. godine.

Jedinice posmatranja u Popisu poljoprivrede 2023. jesu poljoprivredna gazdinstva na teritoriji Republike Srbije, bez obzira na status (porodična gazdinstva, gazdinstva pravnih lica i preduzetnika).

Planirano je da u Popisu poljoprivrede 2023. učestvuje oko 3 000 popisivača, 300 opštinskih i 16 regionalnih koordinatora. Javni konkurs za izbor popisivača biće objavljen 15. avgusta.

Pre početka Popisa biće organizovana petodnevna obuka za organizatore i neposredne izvršioce Popisa, po nivoima, radi obezbeđivanja jedinstvenog postupanja u tumačenju i primeni metodologije, prema planu i programu Zavoda.

Više informacija Popisu i Javnom pozivu za popisivače zainteresovani mogu pronaći OVDE.

Pripadnici saobraćajne policije Ministarstva unutrašnjih poslova će do 14. avgusta sprovoditi međunarodnu akciju pojačane kontrole saobraćaja, koja će biti usmerena na kontrolu brzine kretanja vozila.

Tokom akcije, koja se istovremeno sprovodi u 30 evropskih zemalјa članica organizacije ROADPOL (mreža saobraćajnih policija Evrope), saobraćajna policija će angažovati sve raspoložive uređaje za merenje brzine kretanja – ručne radare, radare u sistemima video-nadzora i uređaje za merenje brzine u vozilima bez obeležja policije, takozvanim presretačima.

Na auto-putevima biće merena i prosečna brzina kretanja vozila korišćenjem proširenog i unapređenog sistema, navodi se u saopštenju Ministarstva unutrašnjih poslova, prenosi Tanjug.

Određeni broj patrola snimaće brzinu kretanja bez zaustavlјanja vozača, a vlasnici vozila koja budu snimlјena u prekoračenju brzine dobiće na kućnu adresu poziv da se izjasne o identitetu osobe koja je učinila prekršaj.

Ministarstvo unutrašnjih poslova još jednom apeluje na sve vozače da poštuju ograničenje brzine kretanja.