Pojavom novog podsoja korone nazvanog Eris ponovo su počele da rastu brojke zaraženih, pa se sve češće spominju masovna testiranja, nošenje maske u zatvorenim prostorima i ponovna vakcinacija.
Prve vesti o Erisu, mlađem bratu Omikrona, krenule su iz SAD i Velike Britanije, ali je za nas mnogo interesantnije da se on masovno pojavio i u nama izuzetno popularnoj Grčkoj gde će, prema procenama, letovati više od 700.000 građana Srbije.
Dakle, iako se kod nas više ne vrši sekvenciranje virusa korone, te se trenutno ne zna koji su sojevi i podsojevi aktuelni, skoro da nema dileme da je Eris stigao i na naše prostore, pošto je on u Grčkoj već nedeljama dominantan, a posebno na ostrvima, poput Krita.
Prema podacima Instituta “Batut” i u Srbiji je poslednjih nedelja zabeležen porast broja zaraženih, za nekih 20-tak posto, mada su to realno brojke koje su, u odnosu na 20.000 zaraženih na dnevnom nivou sa početka 2022. godine, sada na nivou statističke greške (malo više od 3.000 testiranih i manje od 300 pozitivnih za nedelju dana).
U ovom trenutku pet je glavnih pitanja vezanih za korona virus i epidemiju koja još nije odjavljena u Srbiji.
1. Da li je Eris zarazniji?
Iako je već postao dominantan soj korone u mnogim zemljama, za sada nema dokaza, bez obzira na veći broj mutacija, da je zarazniji od prethodnika, odnosno da se brže širi. Baš kao i što nema potvrda da ima teže simptome ili da dovodi do ozbiljnijeg obolevanja.
- Bilo je potpuno očekivano da omikron daje nove podsojeve i mutacije, ali da ćemo imati nešto poput delte, to sigurno neće biti slučaj. Kovid sada daje lakše oblike, naravno teški i hronični bolesnici su uvek u riziku, ali generalno svi ostali nemaju razloga za paniku - rekao je epidemiolog prof. dr Branislav Tiodorović.
SZO je Eris proglasila za “soj od većeg javnog zdravstvenog značaja”.
2. Da li treba nositi maske?
Kod mlađih i zdravih ljudi korona dovodi do simptoma poput blažeg gripa, ali smo zaboravili da ona i dalje može da bude opasna po starija lica i hronične bolesnike. Pa ne čudi što u SAD raste broj hospitalizovanih.
Grčki epidemiolozi upozoravaju da su “ljudi skoro potpuno zaboravili da korona postoji i da je još među nama”.
- Osetljive grupe moraju da budu pažljive, i koriste maske koje više nisu obavezne, ali pružaju zaštitu. Veoma je važno da, ako neko oseti simptome ode kod lekara, da se testira i dobije adekvatnu terapiju kako bi se sprečila eventualna hospitalizacija. Hronični bolesnici i stariji ljudi bi trebalo da nose maske na mestima gde je mnogo ljudi. A trebali bi i ostali ako imaju simptome poput kašlja, temperature, curenja nosa - rekao je Teodoros Vasilakopulos, jedan od vodećih grčkih zdravstvenih stručnjaka.
3. Da li su vakcinisani zaštićeni?
“Nije samo virus različit, već smo i mi drugačiji. Imamo značajan pad imuniteta. Ako je neko preležao Omikron, ili je vakcinisan, posebno ako je primio i buster dozu, to će svakako uticati na njegov odbrambeni bedem. Međutim, to ne znači da vakcinisani ne mogu da se zaraze, da su potpuno zaštićeni”, rekao je Dejvid Alen Vol, stručnjak za infektivne bolesti sa Univerziteta Severna Karolina.
- Tokom poslednjih meseci broj osoba koje su primile vakcinu protiv kovida iznosio je u maju 616, u junu 180, u julu 103, a u prvoj polovini avgusta 36. Od početka 2023. broj osoba koji je primio bivalentnu vakcinu protiv kovida, koja se može primeniti kao buster doza i kod osoba koje su prethodno primile dve buster doze tj. četiri doze vakcine, iznosio je 11.189 - rekli su iz “Batuta” za N1.
Ipak, ima i onih koji smatraju da je rok ranijim vakcinama “istekao”.
- Oni koji su oboleli ili vakcinisani pre više od šest meseci imaju malu zaštićenost, jer je u međuvremenu virus evoluirao, a naš imuni sistem nije - smatra Fabricio Preljasko sa Univerziteta u Milanu.
4. Ko bi trebalo da se vakciniše?
“Vakcine uvek kaskaju i protiv aktuelnog soja nemamo vakcinu, ali i svet i mi je očekujemo. Ona neće biti direktno protiv Erisa, jer je to nemoguće, ali će biti napravljena na osnovu Krakena. To što budemo imali u tom trenutku biće najbolje što postoji. Svakako se treba vaksinisati. I postojeća koju sada imamo je dobra. Ne znači da neko neće da oboli čak i ako je vakcinisan, ali vakcina smanjuje verovatnoću za težu kliničku sliku i hospitalizaciju, i smrtni ishod”, jasan je epidemiolog dr Nebojša Bohucki iz Zavoda za javno zdravlje u Subotici.
Kako je rekao prof. Tiodorović, vakcina je posebno značajna za starije osobe i hronične bolesnike.
- U ovom trenutku preporučuje se primena buster doze bivalentne vakcine protiv kovida koja pruža zaštitu od omikron soja SARS-CoV2 virusa i to kod osoba starijih od 60 godina, osoba sa komorbiditetima i stanjima oslabljenog imuniteta, koje su u većem riziku od teže kliničke slike i komplikacija od COVID-19 infekcije - savetuju iz “Batuta”.
5. Da li je korona novi grip?
Majkl Rajan, jedan od čelnika SZO, u martu je rekao da “dolazimo u poziciju da ćemo koronu tretirati kao novi grip” i da će ona “biti sezonskog karaktera”.
- Korona će nastaviti da bude pretnja, virus koji je i dalje sposoban da ubija. Međutim, očekujem da imamo redovne godišnje vakcine, baš kao što ih imamo i za grip - istakao je italijanski naučnik Mateo Baseti.
On je dodao i da “ne očekuje više ikada da vidi prepune bolnice i srušen zdravstveni sistem zbog kovida”.
Na pitanje N1 da li se uskoro može očekivati proglašenje kraja epidemije u Srbiji, u “Batutu” kažu da “imajući u vidu pojavu novih varijanti SARS-CoV-2 virusa, još se nisu stekli uslovi za proglašenje kraja epidemije kovid-19 infekcije u Srbiji, Evropi i svetu”.
Simptomi Erisa
* Curenje ili začepljen nos
* Glavobolja
* Umor
* Kijavica
* Upaljeno grlo
* Kašalj
* Promene čula mirisa
Izvor: blic.rs
