U Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica, u kojima je smešteno blizu 6.000 dece i mladih do 26 godina. Hraniteljstvo u Srbiji je prepoznato kao poluprofesionalni posao i tu nema potrebe da se pravi neka mistifikacija da neko uzima novac zato što čuva decu. Mesečni iznos naknade za izdržavanje korisnika iznosi nešto više od 40.000 dinara.
Na hiljade hraniteljskih porodica obavljaju ne samo human posao, nego su i jedini način za zbrinjavanje dece kojoj je ova vrsta pomoći neophodna. Međutim, kroz sistem se prečesto provuče i poneka osoba koja je tu vrstu aranžmana sa državom i poverenim detetom spremna da zloupotrebi.
Dečak (14) iz Bečeja, poginuo je u subotu uveče, kada je pod nerazjašnjenim okonostima pao sa trećeg sprata kroz prozor. M.L. koja je starateljka četrnaestogdišnjaka sa posebnim potrebama, u subotu oko 18 časova je krenula na put, navodno na more, a i angažovala je komšinicu Z.K. da brine o dečaku dok je ona odsutna. Navodno joj je za tu uslugu platila.
Hraniteljstvo se smatra jednim od najhumanijih poslova, ali u Srbiji nisu retki slučajevi zloupotrebe. Mnogi tu decu uzimaju zbog novca. Hraniteljstvo se plaća i onda ih oni zato zbrinjavaju. Dešava se da potom tu decu gledaju kao neku vrstu svojih robova. Teraju ih da rade, da im održavaju imanja, iskorišćavaju ih na sve moguće načine dok su kod njih. Sve je to vrlo poznato. Podobnost hranitelja se preispituje posle dve godine. Ali da li je, i na koji način to ispitano i u gore pomenutom slučaju, za sada još nije poznato.
U zavisnosti od rezultata, potvrda o bavljenju hraniteljstvom se produžava ili ukida. U Srbiji ima oko 4.000 hraniteljskih porodica, u kojima je smešteno blizu 6.000 dece i mladih do 26 godina. Hraniteljstvo u Srbiji je prepoznato kao poluprofesionalni posao i tu nema potrebe da se pravi neka mistifikacija da neko uzima novac zato što čuva decu. Mesečni iznos naknade za izdržavanje korisnika iznosi nešto više od 40.000 dinara. Zato je odgovor zašto novac koji se daje hraniteljima ne dobijaju biološki roditelji jednostavan - zato što nedostatak para i teška materijalna situacija nije razlog za oduzimanje deteta od bioloških roditelja.
Ako dete nije izdvojeno iz porodice zbog siromaštva, već zbog neke porodične patologije, onda se smatra da nije rešenje dati novac biološkim roditeljima, jer ga oni neće upotrebiti na pravi način.Tačnije, ako je dete izdvojeno zbog bolesti zavisnosti, nije rešenje dati novac majci ili ocu, jer će ga oni potrošiti na drogu i alkohol, a ne na dete.
U poslednjih nekoliko godina zabeleženo je niz tragičnih događaja u hraniteljskim porodicama u Srbiji. Tako je u maju ove godine tinejdžer (13) iz sela Radojevo kod Srpske Crnje, nedaleko od Zrenjanina, uhapšen zbog sumnje da je nožem izbo svog druga (17), kao i da je sekirom povredio njegovu majku (57) u njihovoj kući. Dečak je, kako se navodi, bio je prepušten samom sebi. Izvesno vreme proveo je i u hraniteljskoj porodici, ali se njegova baba na kraju izborila za starateljstvo.
Podsetimo na slučaj devojčice iz Šida. U hraniteljsku porodicu je smeštena kada je imala samo šest godina, a njen pakao je trajao punih deset godina. M. M., njen tadašnji hranitelj, počeo je da je zlostavlja kada je napunila osam godina, a agonija u kojoj je živela devojčica prestala je nakon što je postala punoletna i smogla snage da ispriča kroz šta je sve prolazila.
Izvor: direktno.rs
