Sombor.info

Ima li smisla piti ih?

U ovo doba godine kad svi kijaju, kašlju jačanje imuniteta je posebno važno. To je naš štit od bakterija, virusa, gljivica koji su svuda oko nas. A ta priča o čuvanju imuniteta nije jednostavna jer više faktora utiče na to da li će biti snažan ili će propuštati mikroorganizme koji potom mogu da nas oslabe, pa se i razbolimo. Među tim faktorima glavni su zdrav san i zdrava ishrana bogata vitaminima. Brojni stručnjaci se slažu da je te vitamine najbolje unositi kroz sveže povrće i voće, ali opšte je poznato da ih mnogi od nas unose kroz suplemente iz apoteka.

Zato smo proverili koje suplemente ima smisla piti, posebno u ovo doba godine kada na imunitet treba posebno paziti.

To za Nova.rs priča prim. dr Mileta Marić iz Doma zdravlja Zvezdara.

„Za razliku od ranijih decenija, kad ljudi uglavnom nisu znali za suplemente, danas se živi drugačije, mnogo brže, a tu je i zagađenost hrane, vode, vazduha i često smo prinuđeni da ih koristimo. Za to ima opravdanja iz više razloga, a bilo ga je i ranije kad se nisu toliko koristili, posebno vitamin D zimi kad nema dovoljno sunca“, kaže doktor Marić.

Dakle, ako se utvrdi manjak vitamina D, on se može uneti kao suplement jer taj manjak koji se obično javlja zimi može da izazove probleme sa kostima, povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija i druge zdravstvene komplikacije.

Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.

Ako se vitamin D unosi kao suplement, važno je znati da je preporučena dnevna doza za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.

Da ne treba u tome preterivati, ranije je za Nova.rs upozorila dr Ivana Đurić.

„Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor“, kaže doktorka Đurić i dodaje da hipervitaminoza vitaminom D srećom jeste retka.

Što se tiče drugih suplemenata koje ima smisla piti sada za imunitet, doktor Matić kaže da je tu i vitamin C.

„Podsećam da je najbolje vitamine unositi kroz hranu, pa i vitamin C, ali u ovo doba godine nije loše uzimati ga i kao suplement, posebno ako ga već ne unosite dovoljno kroz namirnice, jer je vrlo važan za imunitet.“

Vitamina C najviše ima u crvenoj i zelenoj paprici, pomorandžama, grejpfrutu, limunu, kiviju, brokoliju, prokelju, paradajzu, spanaću.

Doza koje naš organizam toleriše je 2.000 mg, ali sasvim je dovoljno 200 – 500 mg. Doze do 1.000 mg su obično preporučljive ako ste pod posebnim naporom i stresom.

O tim preporučenim dozama pričala je doktorka Đurić.

„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja.“

A kakvu ulogu u svemu imaju probiotici?

„Probiotici definitvno imaju prednosti i za imunitet i kod korišćenja antibiotika, ali vrlo je važno uzimati ih u konsultaciji sa stručnjakom, i o dozama i o tome koliko ih dugo treba uzimati. Takođe, pametno je menjati ih povremeno zbog sastava, tj. ne uzimati jedan isti stalno“, kaže doktor Matić.

Što se tiče multivitamina, popularnih kombinacija vitamina u kapsulama, naš sagovornik napominje da i tu ima opravdanja za korišćenje, ali da je ključ u tome da se zna mera.

„Recimo, vitamini A, D, E i K se rastvaraju u mastima i njih ne možete da uzimate u nenormalnim količinama“, kaže dr Matić i dodaje da ni sa drugima ne treba preterivati jer je u suprotnom moguća veća šteta nego korist.

Pas je jedan od retkih apsolutnih, nesebičnih prijatelјa koga čovek može imati u sebičnom svetu koji ga okružuje.

Ljubav dolazi u različitim veličinama i oblicima. Neke od tih lјubavi hodaju na četri noge i neumorno mašu repom kada god nas vide.

Ako želite vernog prijatelјa koji će Vas razumeti, čuvati i pratiti kroz život možete ga sigurno naći u Prihvatilištu za napuštene pse i mačke,na adresi Monoštorski put bb, Sombor, kontakt telefon 063/11-99-625.

Svi psi koji se nalaze u  Prihvatilištu za napuštene pse i mačke su čipovni,vakcinisani,očišćeni od parazita i socijalizovani.

Odbojkašice Volejstarsa proteklog vikenda lako su izašle na kraj sa poslednjim timom lige. Kljajićevčanke su maksimalnim rezultatom, po setovima 14:25, 15:25, 15:25 savladale novosadski Dunav Volej. Ekipa trenera Vladimira Karanovića ovim trijumfom preuzela je vrh tabele Druge republičke lige Sever sa stoprocentnim brojem bodova iz sedam odigranim mečeva.

U subotu, 9. decembra u maloj sali Gradske hale Mostonga od 15 časova ugostiće trećeplasirani NS Volej Tim. Ovaj derbi meč dodeljen je sudijskom paru Salaj/Nadeždin, dok će delegate susreta biti Milaković. Ekipa CVS Elbraco Tehnolend gostovala je u Vršcu gde je sa 3:1 (25:18, 24:26, 25:23, 25:21) poražena od ekipe Banata. Somborke sun a začelju tabele bez osvojenog bodu. U narednom (9) kolu u derbiju začelja dočekaće Dunav Volej. Ovaj duel odigraće se maloj sali Gradske hale

Izvor: somborsport.org

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, danas je u Beogradu, kao predstavnik Grada Sombora, bio potpisnik Ugovora za finansiranje kupovine seoske kuće sa okućnicom za još jedanaest porodica sa teritorije Grada.

Gradski većnik Smilјanić izrazio je veliko zadovolјstvo na postignutim dogovorima koji su obezbedili dom za još jedanaest porodica i dodao da će nastaviti sa radom na ovom projektu kako bi svi oni koji žele da se vrate na selo, dobili priliku za to.

Ugovore o finansiranju kupovine seoske kuće sa okućnicom su s druge strane potpisali Olgica Novak iz Telečke, Dragica Lugumerski iz Sombora, Danijela Dumitrov iz Telečke, Dositej Drašković iz Aleksa Šantića, Jelena Bakula iz Svetozara Miletića, Ljupka Sikirica iz Aleksa Šantića, Nataša Kovač iz Čonoplјe, Tijana Pejić iz Stapara, Milan Kovčin iz Stapara, Vanesa Mia Todić iz Klјajićeva i Ivana Radičanin iz Svetozara Miletića.

Ministarstvo za brigu o selu još od 2021. godine do danas, dodelјuje bespovratna sredstva za kupovinu seoskih kuća na teritoriji grada Sombora i time podstiče ostanak lјudi na selu, sa prednostima i mogućnostima koje ono nudi.

Član Gradskog veća za oblast socijalne zaštite Darko Smilјanić, posetio je prostorije Crvenog krsta u Somboru koji će vršiti distribuciju šeste tranše prehrambenih paketa.

Crveni krst Sombor će u saradnji sa mesnim zajednicama podeliti pakete socijalno ugroženom stanovništvu na osnovu spiska koji je dostavio Centar za socijalni rad. Šestom tranšom je obuhvaćeno petnaest naselјenih mesta i salaša koji će dobiti 550 paketa.

Grad Sombor donira pomoć onima kojima je to potrebno, a sa akcijom će se nastaviti i u narednom periodu.

Ministarstvo za brigu o selu je predložilo, a Vlada Republike Srbije donela krajem februara Uredbu o utvrđivanju Programa dodele bespovratnih sredstava za kupovinu seoske kuće sa okućnicom na teritoriji Republike Srbije za 2023. godinu. Pravo da konkurišu imaju pojedinci, samohrani roditelji, bračni parovi i vanbračni partneri.

Javni konkurs je objavljen na sajtu Ministarstva za brigu o selu, a biće otvoren do utroška sredstava, najkasnije do 01.11.2023. godine.

Podnosioci prijave konkurišu zajedno sa jedninicom lokalne samouprave, na čijoj teritoriji se nalazi seoska kuća sa okućnicom, a jedinica lokalne samouprave potvrđuje tačnost podataka i ispunjenost uslova koji se odnose na seosku kuću sa okućnicom za koju se podnosioci prijave opredele.

Predsednik Skupštine opštine Apatin Milan Škrbić, danas je u Ministarsvu za brigu o selu potpisala tri nova ugovora i na taj način omogućio da isto toliko porodica na teritoriji naše opštine dobije svoj krov nad glavom.

Škrbić je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što je sa ove tri, broj domaćinstava na selima opštine Apatin porastao za 70, koliko kuća je do sada dodeljeno kroz aktuelni program nadležnog ministarstva.

Ugovor za kupovinu kuće u Kupusini danas su potpisali Natalija i Valter Nađ, dok su u Svilojevu kuće dobili Zorana Mraović i Zoran Končar, kao i Vladimir Bursać.

Zima kalendarski još nije stigla, ali hladniji dani jesu, pa je važno da se podsetimo nekih bitnih stvari kojih se treba pridržavati. Veliki procenat požara je vezan za nepravilnu upotrebu pojedinih kućnih aparata, pa ovih dana redovno dobijamo upozorenja sa svih strana.

Bez produžnih kablova jedno domaćinstvo ne bi moglo da funkcioniše. Ali malo ko zna da, iako ovi kablovi imaju veći broj utičnica, ne preporučuje se upotreba svih. Neke kućne uređaje ne bi nikako trebalo priključivati na isti produžni sa ostalim aparatima jer ne samo da je rizik od kvara veliki, već i predstavlja opasnost od požara, ali i opasnost po život.

Grejalice su drugi najčešći uzrok požara, a kada se koriste nepravilno, grejači lako mogu postati najgora noćna mora vatrogasaca.

Stručnjaci napominju da kada su grejalice uzrok požara, to najčešće nastaje upotrebom produžnog kabla na koji ih većina povezuje. Nije svaki produžni kabl sposoban da podrži različitu električnu snagu uređaja povezanih na njega. Ako ostavite produžni kabl i grejalicu bez nadzora, lako može da se desi katastrofa.

Pre nego što sledeći put uključite grejalicu, imajte na umu sledeće:

1. Nikada ne ostavljajte grejač uključen bez nadzora.

2. Ne spavajte dok grejalica radi.

3. Držite grejalice najmanje jedan metar od nameštaja, ćebadi, odeće i zavesa.

Stručnjaci savetuju i da bi bilo dobro razmisliti o tome kako sprečiti hlađenje prostorije. Umesto da pribegavate opasnim načinima zagrevanja vašeg doma, obratite pažnju na to kako da zadržite toplotu u svom domu. Uzmite traku za prozore i vrata ili neke štitnike da zadržite toplotu i sprečite da duva ispod vrata. Takođe možete koristiti foliju sa mehurićima za stavljanje na prozore.

Izvor: danas.rs

Zabrana pušenja u zatvorenim prostorima, kao što su kafići, restorani, kafane i svi ostali objekti zatvorenog tipa, koji nisu bili predviđeni 2010. godine, kada je Srbija dobila Zakon o zaštiti stanovništva od izloženosti duvanskom dimu, očekuje se da uskoro zaživi u praksi. Ministarka Danica Grujičić naglašava da će sve isto važiti i za elektronske cigarete i da na ministarstvu ostaje da definiše pravilnik za "otvoren prostor".

„Ako je lokal sa svih strana zatvoren plastikom, to nije otvoren prostor. Moraju postojati ili otvoreni prozori ili formulisanje šta je to otvoren prostor, ali to može i nekim pravilnikom“, rekla je Grujičić, a prenosi „Blic“.

Duvanski dim je štetan, a cilj svega je zaštita zdravlja stanovništva.

„Imate veliki broj mladih ljudi koji jednostavno ne mogu ni da borave u klubovima, niti se osećaju dobro posle boravka u klubovima, u kafanama, u restoranima zato što zaista ne možete da dišete tamo od količine dima koja postoji“, kaže ministarka Grujičić.

95% obolelih od karcinoma pluća su pušači

Statistika jasno govori koliko loše nikotin utiče na pluća:

„A da ne govorimo o hroničnim plućnim bolestima iz kojih kasnije može da se razvije karcinom. S druge strane, imate uticaj na krvne sudove pre svega donjih ekstremiteta, odnosno nogu. Imate uticaj na koronarne krvne sudove srca“, rekla je Grujičić i dodala:

„Sada svi govore o tome: ‘Evo moj deda je pušio’, ali on je motao onaj prirodni duvan. I moj pradeda je pušio pa ne znam koliko dugo je živeo. Šta hoću da kažem, to što imate pojedinačne primere kako je neko dugo pušio pa živeo dugo i tako dalje, naravno da u svemu tome određenu ulogu igra i genetika ali generalno gledano to nam ne treba“, rekla je.

Elektronske cigarete takođe zabranjene u zatvorenom prostoru

Sve isto važiće i za elektronske cigarete.

„Ja znam da nikoga ne možemo naterati da prestane da puši, ista ova pravila važe i za elektronske cigarete. Ništa one nisu manje opasne, prema tome u zatvorenom prostoru da bude čist vazduh, a napolju će i onako kako hoćete ko hoće da sedi sa vama“, rekla je ministarka Grujičić gostujući na Prva TV.

Pušenje će prema sadašnjoj verziji Nacrta zakona biti zabranjeno u:

Restoranima
Kafanama
Kafićima
Svim objektima zatvorenog tipa
Na autobuskim stajalištima
Stadionima

Izvor: n1info.rs

Sve je veći broj stanovnika i porodica u Srbiji koji imaju potrebu za sistemom socijalne zaštite, a samo predhodne godine, prema izveštaju Republičkog zavoda za socijalnu zaštitu evidentirano je 707.188 korisnika centara za socijalni rad koji koriste neku od usluga ili prava iz socijalne zaštite.

Ako se uzme u obzir da u našoj zemlji, prema Popisu stanovništva iz 2022. živi 6.647.003 građana proizilazi da skoro svaki deveti stanovnik prima neku vrstu socijalne pomoći.

Direktorka Komore socijalne zaštite Sandra Perić, komentarišući ove podatke, kaže za Danas da je evidentiran broj korisnika prošle godine ujednačen u odnosu na 2021. godinu, ali da je povećanje u odnosu period od pre deset godina za osam odsto. Napominje da je od 2013. do 2018. godine broj korisnika rastao, da bi se 2018. godine postepeno smanjivao i poslednjih godina je ujednačen.

Socijalna pomoć za najugroženije stanovnike

– Najveći broj korisnika ima potrebu za materijalnom podrškom – novčana socijalna pomoć i jednokratne novčane pomoći, kao i dodatak za pomoć i negu drugog lica. Osim toga, povećana je i potreba za obezbeđivanjem zaštite dece, veliki je broj prijavljenih slučajeva porodičnog nasilja, veliki broj starijih lica o kojima nema ko da brine, veliki broj lica sa intelektualnim i mentalnim teškoćama bez odgovarajuće porodične podrške i sl – navodi naša sagovornica.

Perić objašnjava ko su najčešći korisnici socijalne pomoći među decom, a ko među odraslima.

– Kada je reč o deci korisnicima, pored onih koji dolaze iz porodica koje su materijalno ugrožene, najveći broj dece korisnika centara za socijalni rad su deca čiji se roditelji spore oko vršenja roditeljskog prava, nešto manje je onih sa problemom u ponašanju i sukobu sa zakonom, deca sa smetnjama u razvoju i invaliditetom i deca žrtve nasilja i zanemarivanja. Dok kod odraslih i starijih korisnika, pored materijalne ugrožnosti, veliki broj korisnika koji imaju potrebu za podrškom zbog invaliditeta, zbog toga što su žrtve nasilja, zanemarivanja ili u riziku od zanemarivanja, oni koji imaju potrebu za obezbeđivanjem smeštaja ili starateljskom zaštitom – naglašava direktorka Komore socijalne zaštite.

Ona dodaje da su problemi građana brojni, te se neretko dešava da recimo jedna porodica pored toga što je materijalno deprivirana, ima i nerešeno stambeno pitanje, člana porodice koji ima određenih zdravstvenih problema i neke druge probleme.

Trenutno u Srbiji u 170 centara za socijalni rad je zaposleno oko 1.700 stručnih lica koji su zaduženi za pomenute probleme građana. Da je njihov broj nedovoljan ukazuju i iz Sindikata zaposlenih u socijalnoj zaštiti koji su za sutra najavili protest, a 15. decembra i štrajk upozorenja.

Centri za socijalni rad osnovani pre pola veka

– Ne smemo da zaboravimo da su naši centri za socijalni rad osnovani pre 50-60 godina i da se od tada do danas sve promenilo – pristup ljudskim pravima, koncepti koji su fokus stavljaju osobu, sve veća potreba za participacijom građana, razvoj različitih sistema podrške, multisektorski pristup, metodi rada i podrške korisnicima. Sa druge strane, i pored napora da se centri za socijalni rad reformišu i izađu u susret potrebama građana u savremenom svetu, čini se da je ovako rastuća potreba za uslugama i pravima iz oblasti socijalne zaštite „pretekla sistem“ i da bismo morali da uložimo znatne napore u narednim godinama kako bismo ovaj sistem prilagodili potrebama građana, a stručnim radnicima obezbedili da nesmetano, odgovorno i profesionalno mogu da obavljaju svoje poslove – zaključila je Sandra Perić.

Izvor: danas.rs

Optužnica protiv pеdagoškog asistеnta I. O. (26) iz Bogojеva, koji sе sumnjiči za sеksualno zlostavljanjе mališana iz PU „Polеtarac” u Odžacima, potvrđеna jе nеpravosnažnim rеšеnjеm vanprеtrеsnog vеća Višеg suda u Somboru, saznajе „Dnеvnik”.

Protiv I. O. jе somborsko Višе javno tužilaštvo podiglo optužnicu 27. oktobra zbog šеst krivičnih dеla obljuba zloupotrеbom položaja, 28 krivičnih dеla nеdozvoljеnе polnе radnjе i krivično dеlo prikazivanjе, pribavljanjе i posеdovanjе pornografskog matеrijala i iskorišćavanjе malolеtnog lica za pornografiju, piše Dnevnik.rs.

Podsеtimo, javnost jе za nеčasnе radnjе pеdagoškog asistеnta saznala kada jе jеdan čеtvorogodišnjak roditеljima ispričao kako ga jе u vrtiću nagog fotografisao, nakon čеga su oni odlučili da provеrе dеtеtovе navodе. Poslе razgovora sa psihologom, utvrđеno jе da jе dеtеtov iskaz vеrodostojan, slučaj jе prijavljеn policiji, a I. O. ubrzo uhapšеn i od tada sе nalazi iza rеšеtaka.

Njеmu jе rеšеnjеm vanprеtrеsnog vеća Višеg suda u Somboru pritvor poslеdnji put produžеn do 30. dеcеmbra, zbog postojanja osobitih okolnosti kojе ukazuju da bi u kratkom vrеmеnskom priodu mogao ponoviti krivična dеla, zbog postojanja osnovanе sumnjе da jе počinio obljubu zloupotrеbom položaja i zbog uznеmirеnja javnosti.

„Pritvor jе produžеn zbog postojanja osobitih okolnosti kojе ukazuju da bi okrivljеni boravkom na slobodi u kratkom vrеmеnskom pеriodu mogao ponoviti krivična dеla koja mu sе stavljaju na tеrеt, imajući u vidu da jе osnovano sumnjiv da jе izvršio šеst krivičnih dеla obljuba zloupotrеbom položaja, 28 nеdozvoljеnih polnih radnji i iskorišćavanjе malolеtnog lica za pornografiju, odnosno vеći broj krivičnih dеla protiv polnе slobodе, da jе na taj način iskazao visok stеpеn bеzobzirnosti, upornosti i doslеdnosti“, pojašnjava za ovaj list portparol somborskog Višеg suda Manеla Opеrta Podunavac.

I. O. jе prеdmеtnе radnjе prеduzimao u dužеm vrеmеnskom pеriodu u kontinuititu od lеta 2022. do 4. maja 2023. godinе prеma vеćеm broju oštеćеnih lica, odnosno dеci koja su rođеna 2017., 2018., 2019. i 2020. godinе. zloupotrеbljavajući položaj lica komе su dеca iz pеdagošеkе ustanovе bila povеrеna na staranjе i nеgu.

Njеmu jе pritvor produžеn i zbog postojanja osnovanе sumnjе da jе izvršio krivično dеlo obljuba zloupotrеbom položaja, a za kojе konkrеtno dеlo jе zaprеćеna kazna zatvora prеko 10 godina, odnosno od pеt do 12 godina, tе činjеnicu da jе osnovano sumnjiv da jе prеdmеtna krivična dеla izvršiio u Prеdškolskoj ustanovi „Polеtarac” u Odžacima, kojе jе malo mеsto i u komе sе stanovnici mеđusobno poznaju, tе imajući u vidu da su o prеdmеtnom događaju izvеštavali brojni pisani i еlеktronski mеdiji.

Svе navеdеno prеdstavlja okolnosti kojе su dovеlе do uznеmirеnja javnosti kojе i daljе možе ugroziti nеsmеtano i pravično vođеnjе krivičnog postupka ukoliko bi sе I. O. našao na slobodi.