Sombor.info

Neki ljudi se kunu da im ovo ublažava simptome prehlade.

Mnogima je ovih dana potreban lek protiv prehlade? Mnogi se kunu u kombinaciju belog luka i meda. Hashtag #HoneyGarlic ima 40 miliona pregleda na TikToku, a poklonici ga nazivaju „tečnim zlatom“ i „novim omiljenim začinom“. I med i beli luk su godinama hvaljeni zbog svojih zdravstvenih dobrobiti, pa su neki sada počeli kombinovati te dve namirnice.

„Shvatila sam da možete ublažiti simptome prehlade tako da u teglu stavite beli luk i med te da ih ostavite da fermentišu zajedno“, objasnila je blogerka McKenzie Wheeler za Good Morning America.

„Kad beli luk fermentše, njegove dobrobiti rastu“, poručio je Rhian Stephenson, osnivač stranice o zdravlju Artah, u intervjuu za Vogue.

Dokazano je da med ima antioksidativno, antimikrobno, protivupalno, antikancerogeno i antimetastatsko delovanje, prema National Library of Medicine. Dugo je hvaljen kao sredstvo za suzbijanje kašlja i grlobolje.

S druge strane, beli luk, kada se žvaće ili zgnječi, proizvodi jedinjenja sumpora, kao što je alicin, koji pomaže pojačati odgovor belih krvnih stanica, koje se bore protiv bolesti, te dialil disulfid i s-alil cistein, koji imaju antivirusna, protivupalna i antifungalna svojstva.

„Beli luk jača imunološki sistem kako bi sprečio ili smanjio težinu bolesti, uključujući običnu prehladu“, istakla je dr Raj Arora za Vogue.

Blogerka Wheeler preporučuje da dva-tri oljuštena režnja belog luka stavite u teglu i prekrijete medom, a zatim pomešate slatki nektar. Lagano zatvorite teglu i stavite je na hladno i suvo mesto. Svakodnevno otvarajte i zatvarajte teglu kako biste izbegli stvaranje pritiska tokom fermentacije, a „lek“ će biti spreman za konzumiranje za tri-četiri nedelje. Možete ga nakapati preko salate ili povrća ili njime namazati hleb.

Izvor: nova.rs

U četvrtak, 7. decembra održana je Redovna Izborna Skupština Sportskog saveza grada Sombora kojoj je prisustvovalo 43 delegata delegata sa pravom glasa i šest pridruženih članica Saveza (bez prava glasa).

S obzirom da je dosadašnjem predsednku Zoranu Bojiću istekao četvorogodišnji mandat, sednica je bila neophodna. Za funkciju čelnog čoveka Saveza pristigla je jedna kandidatura (Miloš Mijić) koju je podržalo 47 klubova i sportskih organizacija sa područja grada Sombora.

Novi predsednik Saveza je u svom uvodnom ulaganju izneo svoju kratku biografiju, a potom i plan i program rada za naredne četiri godine.

Miloš Mijić (1994) po zanimanju je diplomirani profesor fizičkog vaspitanja i sporta. U svojoj biografiji ima četvorogodišnje iskustvo u Sportsko edukativnom kampu Vidre, potom je radio kao trener mlađih kategorija u Fudbalskom klubu Radnički 1912, a nakon toga i u Akademiji fudbala Sombor. Na čelu Gradskog fudbalskog saveza Sombor proveo je od 2021 do pre par dana kada je podneo ostavku na tu funkciju. Što se tiče plana i programa rada Saveza istakao je da će raditi na:

• razvoju i promociji sporta na teritoriji grada Sombora, širenju programa rada Saveza koji će doprineti povećanju bavljenja sportom u svim segmentima stanovništva u skladu sa Zakonom.
• zaštiti interesa učesnika u sistemu sporta, pre svega ovde mislim na sportske organizacije i klubove članice Sportskog saveza grada Sombora. (sportske organizacije i klubovi su osnivači Saveza, i oni ne smeju i neće biti zanemareni tokom naredne četiri godine).
• unapređenju svih vidova sporta kroz besplatne programe koji će biti dostupni svima.
• stvaranju potrebnih uslova za praćenje i unapređenje rada postojećih i nekih budućih članova Saveza koji će doprineti da zajedničkim snagama radimo na unapređenju masovnog sporta, predškolskog i školskog sporta, studentskog, rekreativnog i radničkog sporta (da podsetim da će Sombor 2027. godine biti domaćin Radničke sportske olimpijade), ali i ne manje važnog i poslednjih godina zanemarenog sporta u invalidskim kolicima.
• promociji sportskih organizacija i klubova sa teritorije grada Sombora kroz sportske manifestacije i događaje, kao i aktivnosti sporta osoba i dece sa smetnjama u razvoju i sa invaliditetom.
• promociji sportskih organizacija i klubova članica Sportskog saveza grada Sombora putem medija, zvaničnog sajta SSGS-a, putem kojih će trajno ostati zabeleženi rezultati svih somborskih sportista, kao i njihovih uspeha.
• jačanju i razvoju dalje saradnje sa ostalim gradskim, okružnim, pokrajinskim i republičkim sportskim Savezima, institucijama i organizacijama.
• pružanju pomoći sportskim klubovima i organizacijama oko konkursne dokumentacije u cilju ispunjavanja svih uslova za ostvarivanje prava na Konkursima za sufinansiranje programa iz oblasti sporta (grad Sombor, AP Vojvodina, R. Srbija).
• održavanju što više stručnih seminara i skupova u cilju stručnog usavršavanja (razmeni iskustva) svih aktera u oblasti sporta, pre svega mislim na trenere koji rade sa mlađim uzrasnim kategorijama u svim granama sporta.
• organizaciji što većeg broja manifestacija radiće time i na promociji grada Sombora kroz realizaciju istih.
• kroz pojačanu komunikaciju sa klubovima trudićemo se da klubovima obezbedimo neophodne resurse za njihov rad (obezbeđenje ljudskih resursa – volontera, sportske opreme, pružanje tehničke podrške, pomoć u obeležavanju važnih događaja i jubileja klubova, a sve u skladu sa sopstvenim mogućnostima Saveza).

Nakon što je izabran za novog predsednika, članovima Skupštine predočen je i sastav Upravnog i Nadzornog odbora.

U naredne četiri godine u Upravnom odboru SSGS-a sedeće:

Miloš Mijić – predsednik,
Robert Horvat (rukomet),
Vladimir Karanović (odbojka),
Strahinja Svilar (košarka),
Siniša Lazić (fudbal),
Goran Leković (boćanje),
Dejan Kunić (borilački sportovi),
Aleksandar Marković (atletika),
Siniša Vujaković (boks).

Članovi Nadzornog odbora biće: Slavko Zobenica, Jovan Uzelac i Vukašin Elez.

Izvor: somborsport.org

U nedelju, 10. decembra, u velikom broju državnih zdravstvenih ustanova širom Srbije, među kojima je i apatinski Dom zdravlja, biće organizovani preventivni pregledi. Građani će moći da urade PSA test, kojim se otkriva tumor prostate, kao i ultrazvuk dojke.

Ultrazvuk dojke za žene starije od 40 godina radiće se na odeljenju ginekologije od 8 do 16 časova, dok će muškarci stariji od 49 godina u isto vreme u laboratoriji moći da urade PSA test. Zakazivanje, kao i prethodnih nedelja, nije potrebno.

„Nastavljamo i u decembru ono što je započeto prethodna dva meseca, a organizovani su ultrazvučni pregledi dojke, PSA test, pregledi štitaste žlezde, kao i kardiološki pregledi sa kontrolom nivoa glukoze, triglicerida i holesterola u krvi. Prevencija i rana dijagnostika su od ključnog značaja za pozitivan ishod lečenja svake bolesti, te apelujem na sve građane da iskoriste priliku i da se pregledaju“, rekla je pomoćnica direktora Doma zdravlja Apatin Branka Bajić.

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u subotu, 9. decembra, organizuje veliku decembarsku akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji.

Jutjub je pre mesec i po dana predstavio više od 20 novih opcija i nadogradnji za svoj video servis. Jedna od tih novina o kojoj do sada nije bilo reči je promena u načinu prikazivanja pregleda i lajkova videa.

Korisnici su do sada navikli da su ovi brojevi statični, odnosno kad god otvorite video ispod njega videćete podatke o broju pregleda, kao i broju lajkova koji je dobio, ali bi ovi brojevi se ne menja tokom reprodukcije.

Kompanija je počela da testira novi, dinamički prikaz praćenja ovih podataka tako da se broj pregleda i lajkova menja u realnom vremenu. Za sada se ova opcija testira samo među delom korisnika, dok su neke dostupne od oktobra, ali se o njoj do sada nije pisalo. U poslednje vreme dinamički brojač pregleda i lajkova postao je dostupan mnogo većem broju ljudi, pa su o tome počeli da pišu i tehnološki mediji. Ovi brojevi se takođe menjaju kada je video pauziran, a brojač se prikazuje na veb verziji Jutjuba, kao i na aplikacijama za mobilne uređaje koje pokreću Android i Apple telefoni i tableti.

Mnogima će ovaj način brojanja pregleda i broja korisnika koji su dali palac gore biti zanimljiv, ali nisu svi oduševljeni. Jedan korisnik na Redditu je prokomentarisao da ga animacije takve konstantne promene broja tokom gledanja videa ometaju i kvare mu iskustvo gledanja, a slične komentare dali su i neki drugi korisnici kojima je ova opcija postala dostupna.

Tehnološke kompanije često testiraju nove funkcije pre nego što te funkcije postanu dostupne svim korisnicima. Iako možemo očekivati da će brojač pregleda i lajkova videa postati dostupan svim korisnicima ovog video servisa, s obzirom na to da ni mediji ni korisnici nisu toliko oduševljeni, postoji mogućnost da Jutjub na kraju odustane od njega ili da takav brojač će biti dostupan samo kao opcija, korisnici mogu sami da ga aktiviraju ako žele, a ne da se automatski aktivira, prenosi Zimo.

Većina ljudi misli da se telesna temperatura iznad 37 stepeni smatra groznicom, ali stručnjaci se baš i ne slažu sa tim.

Groznica nije nužno nešto nepoznato – svako je iskusio visoku temperaturu u životu, najčešće izazvanu zarazom bakterijama ili virusima (pozdrav gripu). Ipak, s početkom pandemije koronavirusa većina nas je počela da se pita šta tačno vrednosti na termometru znače i kad bi trebalo da se zabrinemo.

Simptomi zaraze koronavirusom uključuju glavobolju, grlobolju i začepljen nos, kao i povišenu temperaturu. Analiza podataka iz aprila prošle godine na uzorku od 17.515 obolelih od koronavirusa pokazala je da gotovo 80 odsto odraslih i 46 odsto dece ima povišenu temperaturu nakon zaraze ovim virusom, piše Health. Među odraslima koji su dobili povišenu temperaturu, 14.7 odsto imalo je vrlo visoku groznicu (39 stepeni ili više).

Važno je naglasiti da neće svi oboleli od kovida dobiti groznicu, kao i to da neće svi koji imaju groznicu biti pozitivni na koronavirus. Ipak, to je vrlo čest simptom.

Šta se tačno računa kao groznica?

Prema izvorima iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu, groznica je u teoriji telesna temperatura koja je viša od normalne. Normalna telesna temperatura razlikuje se od osobe od osobe, ali generalno ostaje u okvirima od oko 37 stepeni.

Američki Centar za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC) groznicom smatra temperaturu od 38 ili više stepeni. I dok je jednostavno merenje temperature najbolji dijagnostički alat, CDC takođe navodi da groznicu možete dijagnostikovati ako osoba deluje vruće na dodir, izjavila je da se oseća kao da ima groznicu (moguće sa drhtavicom) izgleda rumeno ili ima staklast pogled.

Dr Džil Grajms, lekar porodične medicine, dodaje da postoje i različiti rasponi groznica, od kojih su neki ozbiljniji od drugih. Mala groznica, na primer, termin je koji se koristi za opis telesne temperature iznad normalne, ali ispod praga za groznicu. “Tu otprilike govorimo o 37 do 38 stepeni”, kaže Grajms, dodajući da se u tim slučajevima ne radi o “pravoj groznici.”

“Generalno, kad lekari čuju da imate temperaturu iznad 38,3 stepeni, tada vas pažljivije pregledaju, tražeći infekciju,” objašnjava. Američka Akademija porodičnih lekara dodaje da se temperature od 38,5 stepeni naviše smatraju visokima i mogu upućivati na potencijalno opasnu infekciju, što znači da je pacijentu potrebna hitna lekarska pomoć, prenosi N1 Hrvatska.

Zašto dolazi do groznice?

Važno je napomenuti da groznica nije bolest sama po sebi, već znak da vaše telo pokušava da se bori protiv bolesti ili zaraze, napominju izvori iz američke Nacionalne biblioteke za medicinu. Virusi i bakterije koji izazivaju infekcije dobro uspevaju u ljudskom telu pri normalnoj telesnoj temperaturi. Groznica je rezultat pokušaja vašeg tela da ubije patogen tako što od vašeg tela stvara okolinu u kojoj on ne može preživeti. Groznice takođe aktiviraju vaš imunološki sistem, što je još jedan pokušaj ubijanja patogena.

Groznica se manifestuje na različite načine zavisno od njene ozbiljnosti, kaže dr Metju Minc iz Merilenda. “Osećaj vrućine, rumeno lice, hladnoća, drhtavica, bolovi u telu – sve su to uobičajeni simptomi, ali neće svaki pacijent imati baš sve od njih”, govori dr Minc, dodajući da groznice takođe mogu biti ciklične, što znači da temperatura raste i pada. Kad vam se telesna temperatura spusti, moguće je da ćete početi da se znojite.

Ipak, priča oko groznica može da se i zakomplikuje, pogotovo kad govorimo o koronavirusu: u slučajevima drugih virusa, kao što je virus gripa, postoji kratak period od ulaska virusa u telo do pojave simptoma kao što je groznica – to je obično znak da treba da ostanete kod kuće dok se ne oporavite.

Kad govorimo o kovidu, potrebno je malo više vremena da telo prepozna zarazu. “Kad se zarazite koronavirusom, neki simptomi među kojima je i groznica, neće se pojaviti odmah, već u prve dve nedelje, a prosek je između četiri i šest dana”, upozorava dr Minc. “To znači da možete biti zaraženi koronavirusom danima i potencijalno širiti zarazu jer ne znate da ste bolesni.”

Dr Minc dodaje da ponekad groznica nije među prvim simptomima zaraze koronavirusom, a ponekad se ne pojavi uopšte: neki pacijenti će početi da kašlju danima pre nego dobiju groznicu, a neki će biti potpuno asimptomatski.

Kako lečiti groznicu?

U većini slučajeva, blago povišena temperatura nije znak za uzbunu. “Generalno, povišena temperatura sama po sebi nije razlog da odrasla osoba hitno traži lekarsku pomoć, osim ako je viša od 39 stepeni ili osoba ne može sama da je spusti dan ili dva”, kaže dr Grajms.

Prema izvorima Nacionalne biblioteke, svako ko ima groznicu morao bi da odmara i pije mnogo tečnosti. Lekovi nisu potrebni za blago povišenu temperaturu, ali ako uz temperaturu imate i bolnu glavobolju, ukočen vrat ili vam je teško da dođete do daha, trebalo bi da posetite doktora.

Pri groznicama od 39 stepeni ili više, možete uzeti acetaminofen, ibuprofen ili aspirin za spuštanje telesne temperature. Ako ti lekovi ne pomognu i temperatura vam prelazi 39,5 stepeni, lekarska pomoć bi vam mogla biti potrebna.

Što se tiče konkretno zaraze koronavirusom, vaša telesna temperatura ne može vam sama za sebe biti znak da ste zaraženi; ali, ako imate neke druge česte simptome (suvi kašalj, umor, probavne probleme) ili patite od težih simptoma (poteškoće s disanjem, pritisak u prsima, zbunjenost, ne možete ostati budni ili su vam usne i nokti dobili plavu ili sivu boju), važno je da kontaktirate svog lekara i testirate se. Ako ste zabrinuti jer mislite da ste se zarazili, trebalo bi odmah da uđete u samoizolaciju. Važno je, ako dobijete pozitivan test, slušati uputstva doktora, koja uključuju samoizolaciju, praćenje simptoma i traženje pomoći ako vam se stanje pogorša.

Izvor: nova.rs

Mnogi se na pomen Josipa Broza Tita, odmah sete Jovanke Broz. Ipak, većina ne zna da je ona nakon udaje zadržala i svoje prezime. Jovanka je rođena na današnji dan, 7. decembra 1924. godine u mestu Pećane u Lici u porodici oca Mihajla i majke Milice.

Iako je svih ovih godina često pričano o životu Jovanke Broz, pojedini detalji nisu poznati široj javnosti. Mnogi ne znaju da jedan od Jovankinih rođaka bio niko drugi do čuveni Nikola Tesla.

Osnovnu školu je završila u rodnom selu, ali iz porodičnih razloga nije nastavila redovno dalje školovanje Godine 1941. na tom području pokrenut je otpor srpskog naroda, a upravo u Jovankinoj kući u Pećanima, tog leta, upriličeni su prvi sastanci četničke vojske, tada jugoslovenske vojske i predstavnika partizanskog pokreta.

Kako je sama tvrdila, tokom 194. i 1942. godine, Jovanka se borila u ženskoj ličkoj omladinskoj četi, a onda i u sastavu omladinske čete na Kordunu, a na kraju se obrela u čuvenoj Ličkoj diviziji.

Tito je odmah bacio oko na nju

Istoričar Karanović navodi da su se njih dvoje upoznali 1944. godine, neposredno pre desanta na Drvar, a Tito je navodno odmah obratio pažnju na nju, jer je bila veoma lepa devojka.

Broz je tada živeo u Belom dvoru sa Davorjankom Paunović zvanom Zdenka, koja je umrla od tuberkuloze 1946. godine. Političke strukture oko Tita procenile su treba da mu se olakša taj period žaljenja. Izbor je pao na Jovanku.

Međutim, ona je godinama bila nepoznata javnosti, vodeći brigu o poverljivoj arhivi, a kasnije i o Titovim ličnim dokumentima. I to je tako bilo sve do 1952. godine, jer je Tito godinu dana ranije odlučio da je zaprosi, a zanimljivo, kada su se venčali, on je imao 60, a ona samo 28 godina. Malo je poznato da je ona nakon venčanja zadržala i svoje prezime Budisavljević.

"Sve do 1975. godine predstavljana je kao njegova žena i njegov lični i snažni oslonac u susretima sa mnogim izazovima koje je jugoslovensko društvo moralo da savlada kako bi uopšte bilo u prilici da opstane. Međutim, te godine je prvi put odvojena od Tita u Igalu, pod optužbom komunističke kuhinje da kuje zaveru da Tita svrgne s vlasti i s generalom Đokom Jovanićem preuzme vlast", naveo je Karanović.

Kako kaže, oni su dve godine bili u potpunosti razdvojeni, i bez ikakvog kontakta. Jovanka je u vili u Užičkoj broj 15 dočekala vest o Titovoj bolesti, a zatim i o njegovoj smrti 1980. godine.

Prvobitno joj nije bilo dozvoljeno da prisustvuje Titovoj sahrani, ali na intervenciju premijerke Indije Indire Gandi ta odluka je promenjena, no ubrzo su joj oduzeti svi lični predmeti i ona je uz pretnje oružjem preseljena u drugu kuću bez adekvatnih uslova za život.

"Ona je provela naredne 33 godine u izolaciji i bez prihoda, mada je imala pravo na penziju. Niko nikada nije zvanično objasnio zašto je bila kriva bez krivice i osuđena bez suda", zaključio je istoričar Karanović.

Izvor: blic.rs

Umesto u luksuzni hotel, Korejci idu u zatvor kada su pod stresom. Ili je to barem glavna ideja hotela „Inside Me“ koji se nalazi u Hongčeonu u Južnoj Koreji, koji izgleda kao zatvor.

Ljudi plaćaju oko 80 evra dnevno da bi bili lišeni slobode i zatvoreni u ćeliju bez ikakvih ovozemaljskih dobara.

U maloj sobi od 5 kvadratnih metara, koja je toliko mala da nema mesta ni za krevet, možete ostati 24 ili 48 sati. Spavate na prostirci na podu, a jedina pogodnost u kojoj možete uživati je neometan pristup WC šolji i lavabou.

Dva puta dnevno dobićete obrok – obično neku kašu na bazi ovsene kaše i pirinča, a vaše jedina zanimacija biće gledanje kroz prozorčić u sobi, piše Punkufer.

U ovaj zatvor ne možete uneti mobilni telefon, kompjuter ili bilo koji drugi elektronski uređaj. Ne možete čak ni knjigu poneti sa sobom. Glavni cilj je udaljiti se od svakodnevnih pokretača stresa i provesti vreme u tihoj kontemplaciji bez ikakvih spoljnih uticaja.

Ko najčešće dolazi u ovaj neobičan hotel nalik zatvoru?

Najčešći gosti zatvora „Inside me“ su studenti i zaposleni iz različitih kompanija koji su svakodnevno izloženi visokom nivou stresa sa kojim inače teško izlaze. U lažnom zatvoru oni se oslobađaju tog stresa i pronalaze privremenu utehu u tišini i izolaciji.

Ovu lažnu kaznenu ustanovu otvorio je advokat Kvon Jong-suk iz kompanije „Happiness Factory“ u Južnoj Koreji još 2013. godine i do sada je kroz nju prošlo nekoliko hiljada ljudi.

Izvor: danas.rs

Kako bi postigli sve pacijente koji čekaju pred ordinacijama i ispunili propisanu kvotu, lekari u domovima zdravlja pregledaju obolele ne duže od 10 do 15 minuta, iako bi bar prvi pregled morao da traje i do pola sata. Mada pojedini zakazuju sve veći broj pregleda, jedva ih postižu, a pacijenti se smenjuju “kao na traci”, pa sumnjaju u dijagnostiku i dobijene terapije. Na klinikama je situacija tek zabrinjavajuća jer se termini kod određenih specijalista oslobađaju čak na pet minuta, što je premalo vremena i za najjednostavnije dijagnoze.

“Bila sam kod lekara u domu zdravlja i osećam se kao da sam izbačena iz ordinacije. Razgovor, sa pregledom i pisanjem recepta trajao je ukupno oko 10 minuta. Imam utisak da ništa nije urađeno kako treba. Samo mi je pogledala grlo, na brzinu poslušala pluća i to je to. Pitala sam doktorku zašto je sve tako ubrzano, a odgovorila mi je da su pregledi ograničeni, ne samo na opštoj praksi, već i u drugim službama, čak i na ginekologiji, jer samo tako mogu da postignu sve zakazane termine”, priča Zorana Popić (34), učiteljica iz Beograda.

Pregledi od pola sata i sat – nemoguća misija

Nažalost, obolelih je sve više, a u sezoni virusa, većina su hitni slučajevi, koji su prioritet, pa zakazane pacijente “osuđuju” na čekanje. Gorica Đokić, specijalista neurologije koja je i članica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, navodi za Nova.rs da lekari u domu zdravlja imaju propisanu kvotu koliko minimalno pregleda moraju da obave tokom jednog meseca, pa je otuda i njihovo trajanje znatno skraćeno.

“Kada broj pacijenata podele na sate koliko im traje radno vreme, to bude 10 do 15 minuta po obolelom, a ako neko u ordinaciji ostane malo duže, onda ostali pacijenti, koji su takođe zakazani, prave lom dok čekaju pred vratima, jer svako hoće u svoj termin. Na klinikama ne mogu da postignu da sve pacijente pregledaju po 30 minuta, kako bi trebalo, jer rade ambulantu, uporedo sa ležećim pacijentima”, priča za Nova.rs dr Gorica Đokić, specijalista neurologije i predsednica Gradske organizacije Beograda Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.

Prvi pregled se radi bez greške, ako traje sat vremena.

“Što se više zakazuje, to se vreme pregleda skraćuje, a količina administracije se povećava. Kad mi pacijent dođe prvi put na pregled, onda traje sat vremena. Nadležni u državnim ustanovama to ne odobravaju jer se tako ne postiže sav predviđeni posao i kvota, pa je to i jedan od razloga zašto sam prešla u privatnu praksu. Ono što ljudi ne znaju je da direktori zdravstvenih ustanova i njihovi ajtijevci, imaju mogućnost da menjaju broj termina. Za nekoga smanjuju broj termina, ali onda nekome drugom povećaju, dok ima i onih koji prođu bez ijednog termina u toku meseca“, kaže dr Đokić.

Nema lekara, a pacijenata pune čekaonice

Na klinikama međutim žure da oslobode što više termina, uprkos deficitu osoblja, pa izabrani lekari kažu da se kod pojedinih specijalista pregledi zakazuju i na pet minuta.

“Ima specijalista u bolnicama kod kojih je zakazivanje termina na pet minuta, recimo za urologe, što je van pameti. Nikome nije jasno kako tako kompleksan pregled može biti gotov u ovom roku. U domu zdravlja, pregled traje najviše 15 minuta, zavisno od simptoma i dijagnoze. Pacijenti moraju da dobiju onoliko vremena koliko je potrebno da bi se propisala prava terapija, međutim kad je mnogo njih zakazano, onda se stvaraju gužve, ljudi su nezadovoljni, hoće da budu primljeni u vreme kad su zakazani, a to je nemoguće”, priča za Nova.rs doktorka Opšte prakse u jednom domu zdravlja u centru Beograda, koja zbog rizika od gubitka mora ostati anonimna.

Malo je lekara, a mnogo pacijenata i zato jedva postižemo, naglašava ona.

“Lekari nemaju ni volju da rade za plate koje dobijaju, a koje su u odnosu na naše kolege u inostranstvu sramota. Prema Pravilniku izabrani lekar može da ima najmanje 1.600 pacijenata, ali nigde ne piše koliko maksimalno kartona sme da ima. Kad neki od nas imaju 2.000 ili 3.000 pacijenata, normalno je da nam treba više vremena za preglede. Pritisak na lekare je ogroman da imaju što više termina, ali potrebno je da sa pacijentom i razgovaramo i da napišemo izveštaj, uput, recepte, a sve to traži vreme. Izabrani lekar u domu zdravlja mora da ima minimum 20 minuta za svakog pacijenta”, objašnjava doktorka.

„Skraćeni“ pregled može biti opasan

Ipak, specijalistički pregled na klinici mora da traje duže od onog na opštoj medicini, minimum 30 minuta, u suprotnom lekar može da napravi grešku u dijagnozi, potom i u terapiji, a da posledice po pacijenta budu nesagledive.

“Nama je ostavljeno da sami odredimo koliko će pregled trajati, a u odnosu na broj pacijenata i naš drugi posao koji radimo u bolnici, to bude 15 do 20 minuta. Osim ambulante, na klinici radimo i operacije, a kod nas na ginekologiji i porođaje, tako da nije svo vreme podređeno pregledima. Pregledi koji traju pet minuta su skandal jer za to vreme ne može ni da se porazgovara sa pacijentom, a još manje da se postavi prava dijagnoza. To može biti jako opasno”, objašnjava dr Tatjana Vešović, načelnica Odeljenja za ginekologiju i akušerstvo u Opštoj bolnici Vršac.

Na lekarima je, ističe ona, veliki pritisak, da što više termina oslobode, urade rekordan broj pregleda, da se pacijenti ne bi žalili na čekanje.

“Važno je da pacijent dobije pravu terapiju, a to može samo posle detaljnog pregleda, koji u većini slučajeva podrazumeva bar pola sata. Za jedan ginekološki pregled u domu zdravlja i na klinici potrebno je vreme da se pacijentkinja pripremi, skine, posle obuče, da se uradi i ultrazvuk. Nije ni svaki pregled isti, neko dođe samo da pokaže laboratorijske analize ili da dobije terapiju. U uređenim zemljama je pravilnikom propisano koliko svaki pregled mora da traje, ali kod nas to ne postoji”, kaže dr Vešović.

Podsetimo, poslednja istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), pokazuju da u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.

Izvor: nova.rs

Budite iskreni sami sa sobom.

Dr Gabor Mate, Kanađanin mađarskog porekla, jedan je od najcenjenijih svetskih mislilaca o psihologiji zavisnosti, a njegova radikalna otkrića zasnovana su na decenijama rada sa pacijentima.

On kaže da živimo u kulturi koja ne zadovoljava naše ljudske potrebe. Udubljujemo se u to kako se naš emocionalni stres može pretvoriti u fizičke hronične bolesti. Usamljenost i nedostatak smislenih veza su u porastu, kao i stope autoimunih bolesti i bolesti zavisnosti.

Urbanizacija briše odnose

Jedan od razloga zašto je čovek izgubljen jeste uticaj urbanizacije. Ljudi napuštaju sela i sele se u gradove – a tamo se osećaju usamljeno. Ljudi su napustili svoje osnovne zajednice, izgubili konekcije sa ljudima. Umesto da kombinujemo progres i tradiciju, ljudi misle da mogu da se reinventuju i zato se razboljevaju.

Čovek je rob svoje boli

Pokušaj bega od bola je ono što stvara još više bola. Sposobnost da osetimo vlastitu bol povezana je sa našim najboljim nadama za ozdravljenje, dostojanstvo i ljubav. Kada pokušavamo da otupimo svoju ranjivost, mi gubimo svoj pun kapacitet da osećamo bilo šta.

Maskiranje ranjivosti otupljuje naše srce

Gabor smatra da se izvor zavisnosti ne nalazi u genima, već u traumi iz detinjstva i stresu i socijalnoj nejednakosti i nepravdi. Sve zavisnosti potiču od traume i emocionalnog gubitka, a svaki pokušaj da otupimo svoju ranjivost slabi naš kapacitet da osećamo bilo šta.

Ličnost krije ono ko smo u stvari

Kako starimo, shvatamo da smo nešto mnogo više od ličnosti koja je samo pokriće za ono što mi zaista jesmo, a to ljudi otkrivaju kada pođu na terapiju i otkriju nove slojeve, i toga se uplaše. Kada to osvesetimo, onda postajemo verodostojniji, više mi. Da, svaki čovek jeste ličnost, ali ti nisi samo ličnost.

Izvor: zadovoljna.nova.rs