Sombor.info

U petak, 15. decembra u 13 časova biće otvorena izložba Od zločina magije do umetnosti farmacije — A magiae crimine ad artem pharmaciae, poslednja u nizu izložbi kojom Gradski muzej Sombor obeležava svoj veliki jubilej — 140 godina muzejske delatnosti u Somboru.

Priča koja nas vodi od zločina magije do umetnosti farmacije počinje 2021. godine kada je gospođa Vesna Jovanović, vlasnica poznate somborske apoteke „Zlatni lav”, poklonila Gradskom muzeju Sombor svoju kolekciju apotekarskih stojnica, pribora i posuđa.

Prvi deo izložbe kroz priču o „vešticama” ilustruje pristup iscelivanju primenjivan polovinom XVIII veka na prostoru južne granice Habsburške monarhije, na teritoriji slobodnog i kralјevskog grada Sombora. Narodna medicina i iscelitelјi su pažlјivo sakuplјali i prenosili znanje o lekovitom bilјu i bilјnim ekstraktima. Potom su se dugo vremena lekovi pripremali samo u apotekama.

Dalјe, izložba vam pruža priliku da zakoračite u apotekarsku oficinu, u ambijent apoteke u osvit industrijske ere (prve decenije XX veka). Umesto čekanja da lek stigne iz inostranstva, postojanje apoteke u gradu značilo je mogućnost spravlјanja leka u laboratoriji prema recepturama lekara i propisima važeće farmakopeje.

Za potrebe izložbe delove svojih farmaceutskih kolekcija ustupile su nam sledeće institucije i organizacije: Gradski muzej Bečej, Srpski Kulturni Centar „Stevan Sremac” Senta, Društvo intelektualaca „Braća Tan” Bečej, Srednja medicinska škola „Dr Ružica Rip” Sombor i apoteke „Galen Pharm” iz Bezdana i Klјajićeva. U uvodnom delu izložbe kao ilustrativni materijal korišćena je građa Istorijskog arhiva Sombor kao i nastavna sredstva Srednje polјoprivredno–prehrambene škole Sombor i OŠ „Branko Radičević” Stapar.

Autorka izložbe je Nada Putica, viši kustos etnolog i antropolog. Izložba će biti otvorena do 31. januara 2024. godine.

NOVA 29. "Noć knjige", pod sloganom "Priča koja traje" održaće se od 8. do 10 decembra u 33 grada u Srbiji i regionu. Manifestaciji su se pridružili i biblioteke u Somboru, Beogradu, Jagodini, Novom Sadu, Leskovcu, Kragujevcu,  Pančevu, Lazarevcu, koje će čitaocima omogućiti velike popuste na članarinu i prirediti posebne programe.

Organizator, izdavačka kuća "Laguna", najavila je popuste od 40 odsto, i učešće velikog broja domaćih pisaca, koji će razgovarati sa čitaocima i potpisivati svoje knjige. Među njima su Ljubivoje Ršumović, Uroš Petrović, Vladan Matijević, dr Nele Karajlić, Bojan Ljubenović, Dejan Stojiljković, Marko Vidojković, Srđan Valjarević, Vladeta Janković, Dragan Velikić, Vuk Drašković, Mirjana Bobić Mojskilović, Nenad Novak Stefaanović.

Za ovu priliku "Laguna " je pripremila i nekoliko novih zanimljih naslova: "Knjiga o Titu", Dobrice Ćosića, poslednja knjiga velikog pisca koja Je 10 godina čekala na objavljivanjE, romani- "Pakrac" Vladimira MatieviĆa, "Noćne reči" Vladimira Tabaševića, "Kradljivica jagoda" Džoane Haris, autobiografija nedavno preminulog glumca Metjua Perija:"Prijatelji, ljibavnici i Velika Strašna Srvar", i "Bioskopska razmišljanja" Kventina Tarantina.

Izvor: novosti.rs

Rukometaši Sombora u 11. kolu Druge lige Vojvodine poraženi su u Prigrevici.

Vodeći tim lige lako je izašao na kraj fenjerašem. Koliko tolika neizvesnost je trajala samo do 11. minuta utakmice. Domaći igrači prave seriju 6:0 i u tom momentu dolaze do osam golova prednosti. Do odlaska na odmor vodeći tim lige vodio je sa +11. U nastavku meča viđena je izjednačena igra oba tima, s tim de su Prigrevčani u poslednjim minutama meča došli do maksimalne pobede 40:25 (20:9).

Miloš Mandić bio je najbolji pojedinac domaćeg tima sa osam postignutih golova. U dresu Sombora briljirao je Marko Veselovski sa deset pogodaka.

PIK Prigrevica godinu završava na prvom mestu sa 18 bodova. Somborci su poslednji sa samo jednim bodom.

Drugi naš predstavnik proteklog vikenda je odmarao. Riđičanci su četvrti tim lige sa 12 bodova.

Prvenstvo se nastavlja za tri meseca, tačnije prvog martovskog vikenda. Sombor će godinu otvoriti na domaćem terenu protiv sastava Rume, dok će Dalmatinac put Šida na megdan Radničkom 1958.

Izvor: somborsport.org

Rekonstrukcija jedne od najstarijih institucija kulture sa izuzetnim kulturno – istorijskim značajem za Grad Sombor i srpski narod u celini privodi se kraju, a tim povodom, danas je održana svečana akademija. Ispred Grada Sombora, svečanosti je prisustvovao gradonačelnik Antonio Ratković sa saradnicima, a pored predstavnika lokalne samouprave, događaju su prisustvovali i pomoćnik pokrajinske sekretarke za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama dr Miroslav Ilić, direktor Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Saša Martinović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović, načelnik Zapadnobačkog upravnog okruga Goran Nonković, predstavnici verskih zajednica, vojske Republike Srbije, članovi čitaonice i drugi.

Pre otvaranja same svečanosti, prisutni gosti su mogli da pogledaju izložbu slika u organizaciji likovne grupe 76, autora Zdravka Borojevića, a potom je goste pozdravio predsednik Upravnog odbora Srpske čitaonice Borislav Avramović, koji se zahvalio Pokrajinskoj vladi i lokalnoj samoupravi na podršci i izdvojenim finansijskim sredstvima za rekonstrukciju kulturnog zdanja koje je podignuto 1882. godine.

Prisutne goste je pozdravio i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, koji je izjavio kako je bitno razvijati grad prema potrebama građana, ali istovremeno sačuvati njegov identitet.

„Čast mi je što vas danas pozdravlјam u kolevci somborske srpske kulture – Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“, povodom završne faze radova na sveobuhvatnoj obnovi čitaoničkog zdanja, najvećoj obnovi od njene izgradnje pre 141 godine. Odavno je naš grad nadaleko i naširoko prepoznat po svom arhitektonskom skladu, očuvanom gradskom jezgru, bogatom zelenilu i jedinstvenom prirodnom okruženju. Jasno je da svaki grad mora da se menja, ali smatramo da to treba da se čini na način koji ne narušava njegove komparativne prednosti u poređenju sa drugim gradovima. Zahvalјujem se Pokrajinskoj vladi, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama i Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture, što su nas podržali u ovom projektu. Kada se spuste zastori sa fasade ovog velelepnog zdanja, verujem da će svetionik srpske kulture i duhovnosti našeg grada, zasijati punim sjajem na zadovolјstvo svih naših sugrađana“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

U znak zahvalnosti za podršku u radu i doprinosu u rekonstrukciji Srpske čitaonice, predsednik Upravnog odbora Borislav Avramović je dodelio četiri povelјe za značajan doprinos u obnovi Čitaoničkog doma: Vladi AP Vojvodine, Pokrajinskom sekretarijatu za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, Pokrajinskom zavodu za zaštitu spomenika kulture i Gradu Somboru. Takođe, za lično angažovanje na obnovi Čitaoničkog doma, zahvalnice su dobili predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović, pokrajinska sekretarka za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama Dragana Milošević, direktor Pokrajinskog zavoda za zašptitu spomenika kulture Saša Martinović, pomoćnica direktora Pokrajinskog zavoda za zaštitu spomenika kulture Jelena Filipović i gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković.

Radovi na Srpskoj čitaonici su podrazumevali sanaciju i adaptaciju spolјašnje fasade zgrade, te zamenu stolarije, oluka i postavlјanje dekorativne rasvete, kao i restauraciju podrumskih otvora.

U muzičkom delu programa nastupili su dečiji hor „Teslini Slavuji“ OŠ „Nikola Tesla“ Klјajićevo, učenici Muzičke škole „Petar Konjović“ Sombor i tamburaški sastav „Noć bez sna“ iz Sombora.

Član Gradskog veća za oblast nacionalnih manjina i saradnje sa verskim zajednicama, Silard Janković, danas je u Bezdanu posetio Rimokatoličku crkvu „Sveti Šimun i Juda Tadej apostoli“, gde su završeni radovi na sanaciji krova i unutrašnjeg opremanja crkve. Tom prilikom, gradski većnik Janković je razgovarao sa sveštenikom Mihalјom Zelićem i dekanom Bačkog dekanata Josipom Štefkovićem o završenim radovima i dalјim planovima za uređenje i opremanje ove crkve.

U sklopu ovogodišnjih radova na održavanju crkve, popravlјena su dva zvona koja do sada nisu radila i urađena je sanacija oštećenih delova krova. Pored toga, postavlјeni su novi televizori preko kojih će vernici moći da čitaju i prate molitvu. Takođe, nabavlјeni su mikrofoni i novo ozvučenje kako bi se molitva mogla uredno čuti u svim delovima crkve. Preostala je zamena osvetlјenja u unutrašnjosti crkve, gde će umesto dosadašnjih sijalica biti postavlјeni led reflektori.

Za projekat uređenja ove crkve koja je izgrađena 1846. godine, Grad Sombor je iz budžeta izdvojio dva miliona dinara. Sa ulaganjima u verske objekte nastaviće se i u narednom periodu na zadovolјstvo vernika koji te verske objekte posećuju i koriste.

U novi ciklus funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih na području Zapadnobačkog okruga uklјučeno je 58 nezaposlenih lica.

Nezaposlena lica koja nemaju završenu osnovnu školu i ove školske godine uklјučena su u program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih, koji se realizuje kroz saradnju Nacionalne službe za zapošlјavanje, “Škole za osnovno obrazovanje odraslih” iz Sombora i škole “Petefi Brigada” iz Kule.

Cilј funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih jeste unapređenje kvaliteta radne snage, odnosno podizanje nivoa konkurentnosti i zapošlјivosti nezaposlenih lica bez osnovnog obrazovanja i kvalifikacija sticanjem osnovnog obrazovanja u skladu sa zakonom. Tokom trajanja mere, Nacionalna služba za zapošlјavanje isplaćuje troškove prevoza polaznicima koji su prijavlјeni na evidenciju nezaposlenih lica.

Planirana isključenja struje za petak, 8. decembar

Apatin

Od 08:00 do 10:00
 ULICA SRPSKIH VLADARA 26

Od 09:00 do 11:00
ULICE: VELIKA, LOPOVSKA

Stapar

Od 08:00 do 10:00
 ULICE: KARAĐORĐEV PLAC 1-31 i 4-28 , J.CVIJIĆA 5

Bački Monoštor

Od 08:00 do 09:30
ULICE: SPORTSKA 1-7 i I.G.KOVAČIĆA 50-52

Broj ultrazvučnih pregleda tokom trudnoće često prevazilazi granice optimalnog. "Krivci" su i ginekolozi i trudnice.

Nije retka pojava da trudnica uradi 3 do 4 ultrazvučna pregleda već do 8 nedelje trudnoće.

Da li je zaista neophodno toliko često raditi ultrazvučne preglede u trudnoći? Koja je svrha ?

Većina postojećih protokola koje su napravili svetski priznati i dokazani ginekolozi i koje su usvojila razna udruženja ginekologa i obstetričara u svetu predlaže oko 4 ultrazvučna preglada tokom trudnoće koja je "normalna". Kod rizičnih trudnoća taj broj je nešto veći.

Moja analiza na 250 trudnica daje rezultate koji nisu ni blizu tih 4 . Prosečan broj urađenih ultrazvučnih pregleda je 8,6. To su evidentirani ultrazvučni pregledi, a tome treba dodati i one ultrazvučne preglede koji se ne unose u karton trudnice.

Ono što postaje loša praksa je da trudnice imaju zabludu da je ultrazvučni pregled dovoljan i potreban pregled za većinu tegoba koje se jave u trudnoći.

Nije redak slučaj da se trudnicama uradi ultrazvučni pregled "na zahtjev" zato što često mokri i peče je mokraća, zato što je malo boli po dnu stomaka, zato što oseća “nelagodnost”, zato što ima svrab po koži, zato što ima pojačan sekret, zato… Ultrazvučni pregled je "zanimljiv" i nisam se sreo ni sa jednom trudnicom koja je odbila ultrazvučni pregled, za razliku od ginekološkog pregleda koji je neprijatan, neugodan i određen broj trudnica ga izbegava. Često je ginekološki pregled u trudnoći i prvi pregled koji žene urade, pa ga i zbog toga izbegavaju.

4D ultrazvučni pregled je dao još jednu novu dimenziju “atraktivnosti” pa je i tu granica pomerena i ponekad se izgubi mera i razlog zbog čega se taj pregled radi. Često je to samo potvrda pola. Ili “provera” ginekologa.

"Čekala sam da mi kaže da li je muško, pa kad je na 4D rekao, ja sam rekla doktoru da ja već znam pol". Tu sam rečenicu nebrojeno puta čuo u mojoj praksi.

Nije mi namera da umanjim značaj ultrazvučnog pregleda u kontroli toka trudnoće. Metoda je izuzetna, nezamenjiva i toliko dobrog je donela nama ginekolozima. Ali samo skrećem pažnju da ne “preteramo” kao što znamo u mnogo čemu.

Izvor: bitiroditelj.com

U sumnjičavom svetu, mnogi od nas se nerado odlučuju na interakciju sa nepoznatima. Ali razgovor sa ljudima koje nismo sreli nikad pre, čak i u letimičnim kontaktima, može nas učiniti pametnijim i srećnijim.

Kao i mnogi drugi koji su odrasli u Americi osamdesetih, vaspitali su me tako da se plašim neznanaca.

„Neznanac znači opasnost“ bila je glavna maksima tih dana.

Roditeljska zabrinutost i prirodna nepoverljivost čovečanstva prema neznancima bili su podgrevani senzacionalističkim izveštavanjem medija i strmoglavim padom društvenog poverenja, koje je procvetalo u pravu pravcatu moralnu paniku.

Policajci, nastavnici, roditelji, verske vođe, političari, medijske ličnosti i organizacije za socijalnu pomoć deci prevazišli su razlike i radili zajedničkim snagama na širenju poruke – kontakt sa neznancem može da vas dovede u opasnost.

Iako nema sumnje da neki ljudi zaista imaju traumatična iskustva sa neznancima, „neznanac jednako opasnost“ nije imalo nikakvu statističku osnovu.

Tada, kao i sada, većina seksualnih i nasilnih zločina nad decom (pa i odraslima, ako ćemo pravo) čine ljudi koje žrtva poznaje: rođaci, komšije i porodični prijatelji.

Otmice koje su izveli nečlanovi porodice – među koje spadaju i one kada je dete oteo neko ko mu je potpuno nepoznat – čine svega jedan odsto slučajeva sve nestale dece prijavljene Nacionalnom centru za nestalu i iskorišćenu decu u Sjedinjenim Državama.

Ali delovalo je stvarno i stoga je postalo stvarno.

Neznanac se povezao sa opasnošću i ostao od nje neodvojiv.

Da li je ovaj način razmišljanja, međutim, mogao kod mnogih od nas da utiče na naše kasnije interakcije u životu?

Neki društveni naučnici veruju da je učenje dece da je bukvalno svako na svetu kog ne poznaju opasan moglo da bude aktivno štetno.

Politički naučnik Ditlind Stole, sa Univerziteta Mekgil u Kanadi, tvrdio je da su decenije slanja ove poruke mogle da naškode sposobnosti jedne čitave generacije da veruje drugim ljudima.

To je problematično – poverenje je ključno za funkcionisanje mnogih društava.

„Koliko društvenih ili ekonomskih prilika propuštamo prosto zato što se plašimo da pričamo sa nepoznatima?“, zapitao se Stole.

Iako ne zagovaram ideju da nepoznati ljudi prilaze deci, ili obrnuto, zaista verujem da, kao odrasli, treba da porazmislimo o prednostima bezbednog razgovora sa nepoznatima.

Nekoliko godina sam istraživao zašto ne razgovaramo sa nepoznatima i šta se dešava kad to učinimo za svoju knjigu Moć neznanaca: Prednosti povezivanja u sumnjičavom svetu.

Taj trud me je odveo u društvo antropologa, psihologa, sociologa, političkih naučnika, arheologa, urbanih dizajnera, aktivista, filozofa i teologa, plus stotine nasumičnih neznanaca sa kojima sam razgovarao gde god sam išao.

Iako je etikecija da se ćuti u javnom prevozu, možda će vam razgovor sa nepoznatom osobom putovanje učiniti zanimljivijim

Otkrio sam sledeće: propuštamo mnogo plašeći se neznanaca.

Razgovor sa nepoznatima – u pravim uslovima – dobar je za nas, dobar je za naše zajednice, mesta i gradove, naše države i naš svet.

Razgovor sa nepoznatima može da vas nauči raznim stvarima, da vas produhovi, učini boljim građanima, boljim misliocima i boljim osobama.

To je dobar način života.

Ali je i više od toga.

U svetu koji se rapidno menja, postaje beskrajno složen i besno polarizovan, to je i način preživljavanja.

Više od 6.000 godina, ljudi su živeli u gradovima – obliku društvene organizacije koji karakteriše preobilje nepoznatih ljudi.

Ali tek su nedavno psiholozi počeli da proučavaju šta se desi kad razgovaramo sa svim tim bezličnim neznancima kojima smo okruženi svaki dan.

Psihološkinje Gilijan Sandstrom, sa Univerziteta u Saseksu u Velikoj Britaniji, i Elizabet Dan sa Univerziteta u Britanskoj Kolumbiji, 2013. godine su objavile rezultate eksperimenta, u kom se 30 odraslih ljudi smeškalo i ćaskalo sa svojim baristom u kafeteriji u Torontu, a drugih 30 se trudilo da njihova transakcija bude koliko god je moguće kratka i efikasna.

„Ljudi su neverovatno pesimistični u vezi sa skoro svakim aspektom razgovora sa nepoznatima“, napisala je Sandstrom, ali taj pesimizam deluje neosnovano.

Učesnici studije koji su imali interakciju tokom naručivanja kafe poverili su se da imaju snažniji osećaj pripadanja i popravljeno raspoloženje za razliku od onih koji nisu razgovarali sa neznancem.

Autorke su zaključile: „Sledeći put kad vam je potreban mali podstrek, mogli biste da razmislite o razgovoru sa baristom Starbaksa… stoga iskoristite ovaj već unapred dostupan izvor sreće.“

Sakupljanje hrabrosti da povedete razgovor sa neznancem možda deluje teško, imajući u vidu da se to ne uzima zdravo za gotovo u slučaju većine nas.

Bihevioralni naučnici Nikolas Epli i Džulijana Šreder sa Univerziteta u Čikagu zamolili su svakodnevne putnike do posla da pričaju sa neznancima u javnom prevozu, taksijima, čekaonicama – mestima na kojima društvena norma u Čikagu nije razgovor.

Razumljivo, većina učesnika je predvidela da ove interakcije neće proći dobro.

Ne želeći da prekrše društvenu normu, brinuli su se da se neznancu neće dopasti upadica i da će ih odbaciti, i da će njihova putovanja do posla tada biti još neprijatnija nego što već jesu.

Kad su učesnici izašli u svet i zapravo otpočeli interakciju sa drugim ljudima, međutim, otkrili su da su neznanci iznenađujuće predusretljivi, radoznali i prijatni.

„Putnici do posla izgleda da su mislili da razgovor sa neznancem predstavlja značajan rizik od društvenog odbijanja“, napisali su Epli i Šreder.

„Koliko smo mi mogli da primetimo, to nije predstavljalo nikakav rizik.“

Upravo suprotno, učesnici koji su razgovarali sa neznancima preneli su da su ti razgovori bili prijatni, zanimljivi i trajali duže nego što su predvideli, i da su učinili njihov put do posla mnogo prijatnijim.

Epli i Šreder dodaju da ovo ukazuje na „duboki nesporazum u vezi sa društvenim interakcijama“, zaključivši da su „ljudi možda društvena bića, ali da možda nisu uvek dovoljno društveni za vlastito dobro“.

Da ovi rezultati ne bi bili pripisani poslovičnoj srdačnosti Amerikanaca sa Srednjeg zapada, Epli i Šreder su sproveli isti eksperiment u istorijski manje prijateljski nastrojenom okruženju i tražili od putnika da ćaskaju sa nepoznatima u javnom prevozu u Londonu – što je mogućnost na koju mnogi Londonci gledaju sa mešavinom prezira i užasa (mesto gde se čak i kontakt očima izbegava).

A opet su Epli i Šreder dobili iste rezultate.

Razgovori su prošli izuzetno dobro.

U međuvremenu je rezultat ponovljen i u drugim zemljama uz učešće raznovrsnih učesnika.

Nalazi tih studija izuzetno su ujednačeni: mnogi ljudi se plaše razgovara sa neznancima, ali kad to učine, na kraju se obično osećaju dobro: srećnije, manje usamljeno, optimističnije,, saosećajnije i sa jačim osećajem pripadanja vlastitoj zajednici.

Nekoliko eksperata, kao i pripadnika javnosti koji razgovaraju sa neznancima, reklo mi je da kad to rade zapravo se osećaju bezbednije, zato što im to pruža afirmaciju da su ljudi oko njih dobronamerni.

Ipak, i dalje ima mnogo razloga zbog kojih ljudima nije prijatno da pričaju sa neznancima.

Ljudi prijavljuju da se brinu da će prekršiti društvene norme, strahuju da će biti loši u razgovoru ili da neće imati šta da kažu, ili ih hvata nervoza od razgovora sa nekom drugom grupom i mogućnosti da će biti napadnuti ili da će reći nešto pogrešno.

Razgovor sa vašim baristom može biti jedan od lakih načina da započnete da se otvarate pred neznancima

Mnogi faktori su se zaverili da nas spreče da pričamo jedni sa drugima.

Pametni telefoni su nam svakako olakšali više nego ikad da izbegnemo interakciju sa ljudima u našem neposrednom okruženju.

A mogli bismo da budemo i prirodno nespremni da priđemo nekom ko nam ne deluje od poverenja, čak i ako ga nikad nismo sreli.

Više volimo da sarađujemo s nekim ko liči na nekoga kome smo verovali u prošlosti nego nekome ko izgleda kao nepouzdani bivši poznanik.

I zato ne predstavlja veliko iznenađenje što kad se ti strahovi pokažu neosnovanima, ljudi osete olakšanje.

I sam sam ga osetio kad sam imao pozitivne interakcije sa nepoznatima.

„Mislim da osetite olakšanje samo zbog osećanja da su nam prodali priču da je svet zastrašujuće mesto“, kaže Sandstrom.

„I onda proćaskate sa nekom nasumičnom osobom, to dobro prođe i vi pomislite: ‘Možda svet na kraju i nije toliko loš’.“

To nije mala stvar.

U vreme kad se toliko mnogo ljudi oseća usamljeno, otuđeno, isključeno, nepovezano, pesimistično, ovi rezultati su istovremeno korisni i umirujući.

Interakcija sa neznancima, čak i u prolazu, može nam pomoći da izgradimo ili obnovimo socijalne mreže, ponovo nas poveže sa našim zajednicama i pojača poverenje u ljude oko nas.

Kao što je izjavio jedan od studenata koji je učestvovao u jednom od skorijih eksperimenata Gilijan Sandstrom:

„Osećao sam se kao da sam zaboravio kako da se sprijateljim s ljudima, ali ova studija me je podsetila da je većina ljudi srdačna, a vi samo treba da im se otvorite.“

Kao beli strejt muškarac, bio sam od starta svestan da bi moje interakcije sa neznancima mogle biti manje opterećene nego što su za ljude koji nisu beli strejt muškarci.

I zato, dok sam radio istraživanje za svoju knjigu, pazio sam da pričam sa što raznovrsnijom grupom ljudi koji imaju običaj da pričaju sa neznancima.

Uprkos njihovom raznovrsnom poreklu i iskustvima, oni uglavnom mogu da kažu da su imali iste pozitivne efekte koji mogu da se nađu u istraživačkoj literaturi.

Ali nikako ne želim da tvrdim da su te interakcije iste za svakoga, i ni na koji način ne otpisujem strahove ljudi koji su imali traumatična iskustva sa neznancima.

Uz to, kategorički savetujem muškarce u mom položaju da povodu računa o ovome dok i sami pokušavaju da ćaskaju sa neznancima.

Sandstrom daje još neke savete u vezi sa razgovorima sa nekim koga ne poznajete; prvo im postavite otvoreno pitanje da ih navedete na razgovor a onda im odgovorite nečim što vam je zajedničko – postoji razlog zašto se obično razgovara o vremenu.

Ali ako ste u prilici, vredi isprobati.

Razgovor sa neznancima može da utiče na vas na dublje načine nego što možete da zamislite i da donese mnoge zdravstvene prednosti.

Budiste svesni kako biste mogli da delujete nekom ako razmatrate da zapodenete razgovor sa nepoznatom osobom
Posle razgovora sa neznancima možemo postati pametniji, upućeniji i saosećajniji, kaže profesorka sa Harvardskog univerziteta i dobitnica „granta za genije“ Mekartur Danijela Alen.

Kad je predavala na Univerzitetu u Čikagu, Alen su kolege iznova upozoravale da se kloni siromašnih gradskih četvrti.

Ona veruje da je taj „strah od nepoznatih loše utucao na intelektualne i socijalne sposobnosti velikog broja njenih kolega“.

Ona je odbila da ostane po strani i postigla je neke od svojih najcenjenijih dostignuća upravo u tim delovima grada.

U međuvremenu je posvetila karijeru stvaranju veza između ljudi i grupa koji inače nemaju interakcije među sobom.

„Pravo saznanje o tome šta se krije izvan nečije bašte leči od straha“, piše Alen, „ali samo ako razgovaramo sa nepoznatima možemo da dođemo do takvog saznanja.“

Ako razgovarate sa nepoznatima, dobijate uvid u zapanjujuću složenost ljudske vrste i bezbroj varijacija ljudskog iskustva.

To je kliše, ali dolazite u priliku da svet posmatrate tuđim očima, a bez toga je mudrost nemoguća.

Ali, nije lako.

Zateći ćete se kako neprestano morate da preispitujete vlastite pretpostavke o svetu i vašem mestu u njemu, što ume da bude teško i da dezorijentiše, ali i da ushiti, pa čak i da vam bude zabavno.

Tako i napredujemo kao pojedinci i ostajemo na okupu kao društva.

Tako se upoznajemo, a samo poznajući jedni druge možemo da se nadamo da ćemo živeti zajedno.

Ironično je da nakon što sam odgojen da se plašim nepoznatih, sada nalazim da su upravo oni izvor nade.

Kad ove interakcije dobro prođu – a uglavnom je tako – pozitivna percepcija neznanca može da preraste u bolji utisak o ljudima uopšte.

Za mene – i za mnoge cenjene eksperte i potpune neznance sa kojima sam pričao – sve se svodi na pitanje podataka.

Kad bih sve svoje percepcije o čovečanstvu zasnivao na onome što je dostupno preko mog telefona ili laptopa, imao bih fantastično negativan pogled na većinu ljudi.

Bio bih paralisan od mogućnosti da je „neznanac jednako opasnost“ i osećao bih da je potpuno opravdano što izbegavam te prostake, paranoike, histerike, kriminalce, šarlatane, divljake i demagoge.

Umesto toga, međutim, izašao sam u svet i razgovarao sa ljudima.

Svoj doživljaj sveta u velikoj meri zasnivam na njima, a kao posledica razgovora sa neznancima, moj pogled na svet postao je malo optimističniji.

„Čovečanstvo mi se u celosti više dopada zbog toga što pričam sa neznancima“, kaže mi Alen.

Kao crnkinji u Americi, njene interakcije umeju da budu mnogo komplikovanije od mojih.

Ali, ipak, kad je u pitanju razgovor sa nepoznatima, ona kaže da „pozitivne strane u ogromnoj meri nadmašuju negativne“.

Centar za nestalu i iskorišćenu decu u Virdžiniji, u SAD – istorijski jednom od vodećih eksponenata poruke o tome da su „neznanci jednako opasnost“ – 2018. godine je konačno penzionisao taj izraz.

Kao što mi je Kal Volš, rukovodilac centra, objasnio u to vreme: „Pokušavamo da osnažimo decu da donose bezbedne i pametne odluke, a ne da ih oštetimo za čitav život.“

Njihovu odluku sledile su druge dobrotvorne organizacije koje se bore za bezbednost dece širom sveta.

Šta mogu da kažem?

To je dobar početak.

Izvor: danas.rs

Republički fond za penzijsko i invalidsko osiguranje (Fond PIO) saopštio je danas da dobijaju informacije od korisnika da ih nepoznate osobe zovu telefonom i upućuju gde da preuzmu penzionerske kartice, te ističu da Fond PIO tako ne poziva korisnike i da je reč o pokušaju prevare penzionera.

Fond PIO je ukazao korisnicima koji su podneli prijavu za penzionersku karticu da mogu lično da je preuzmu u filijali ili drugoj organizacionoj jedinici Fonda ili jedinici lokalne samouprave navedenoj u obaveštenju koje dobiju SMS porukom na mobilnom telefonu ili u mejlu.

Podelu penzionerskih kartica vrše isključivo ovlašćena lica Fonda, ističe se u saopštenju.

Dodaje se da je radi brže i efikasnije podele kartica i kraćeg vremena čekanja produženo radno vreme filijala Fonda PIO i da se kartice mogu preuzeti i u dodatnim terminima, radnim danima od 15 do 18 časova, kao i subotom od 7 do 12 sati.

„Molimo naše korisnike da budu oprezni i da zanemare pozive koje im upućuju nepoznata lica predstavljajući se u ime Fonda i pokušavajući da ih prevare u vezi sa podizanjem njihovih penzionerskih kartica“, navodi se u saopštenju.

Izvor: danas.rs