Ima li smisla piti ih?
U ovo doba godine kad svi kijaju, kašlju jačanje imuniteta je posebno važno. To je naš štit od bakterija, virusa, gljivica koji su svuda oko nas. A ta priča o čuvanju imuniteta nije jednostavna jer više faktora utiče na to da li će biti snažan ili će propuštati mikroorganizme koji potom mogu da nas oslabe, pa se i razbolimo. Među tim faktorima glavni su zdrav san i zdrava ishrana bogata vitaminima. Brojni stručnjaci se slažu da je te vitamine najbolje unositi kroz sveže povrće i voće, ali opšte je poznato da ih mnogi od nas unose kroz suplemente iz apoteka.
Zato smo proverili koje suplemente ima smisla piti, posebno u ovo doba godine kada na imunitet treba posebno paziti.
To za Nova.rs priča prim. dr Mileta Marić iz Doma zdravlja Zvezdara.
„Za razliku od ranijih decenija, kad ljudi uglavnom nisu znali za suplemente, danas se živi drugačije, mnogo brže, a tu je i zagađenost hrane, vode, vazduha i često smo prinuđeni da ih koristimo. Za to ima opravdanja iz više razloga, a bilo ga je i ranije kad se nisu toliko koristili, posebno vitamin D zimi kad nema dovoljno sunca“, kaže doktor Marić.
Dakle, ako se utvrdi manjak vitamina D, on se može uneti kao suplement jer taj manjak koji se obično javlja zimi može da izazove probleme sa kostima, povećan rizik od tuberkuloze i težih virusnih infekcija i druge zdravstvene komplikacije.
Među prirodnim izvorima vitamina D jesu masna riba, žumance, crveno meso, jetra i mlečni proizvodi.
Ako se vitamin D unosi kao suplement, važno je znati da je preporučena dnevna doza za bebe do godinu dana 10 mikrograma, za decu, trudnice, dojilje i odrasle 15 mikrograma, a za stare preko 70. godine 20 mikrograma. Doza od 10 mikrograma jeste zapravo 400 IJ vitamina D.
Da ne treba u tome preterivati, ranije je za Nova.rs upozorila dr Ivana Đurić.
„Ako se tokom nekoliko meseci unosi prevelika doza vitamina D, moguće je predoziranje koje prate povraćanje, glavobolja, srčani problemi, zatvor, dehidratacija i stalna žeđ, slabost mišića, umor“, kaže doktorka Đurić i dodaje da hipervitaminoza vitaminom D srećom jeste retka.
Što se tiče drugih suplemenata koje ima smisla piti sada za imunitet, doktor Matić kaže da je tu i vitamin C.
„Podsećam da je najbolje vitamine unositi kroz hranu, pa i vitamin C, ali u ovo doba godine nije loše uzimati ga i kao suplement, posebno ako ga već ne unosite dovoljno kroz namirnice, jer je vrlo važan za imunitet.“
Vitamina C najviše ima u crvenoj i zelenoj paprici, pomorandžama, grejpfrutu, limunu, kiviju, brokoliju, prokelju, paradajzu, spanaću.
Doza koje naš organizam toleriše je 2.000 mg, ali sasvim je dovoljno 200 – 500 mg. Doze do 1.000 mg su obično preporučljive ako ste pod posebnim naporom i stresom.
O tim preporučenim dozama pričala je doktorka Đurić.
„Kad se uzima više od 1.000 mg, vitamin C nema poseban benefit za zdravlje. Neželjeni efekti ovog vitamina su retki i obično se ispoljavaju pri veoma visokim dozama i svode na dijareju, mučninu i povraćanje, a moguć je i kamen u bubregu. Kada se organizam prekomerno optereti većim dozama ovog vitamina, on počinje da se akumulira u telu, a to potencijalno dovodi do simptoma prekomernog znojenja.“
A kakvu ulogu u svemu imaju probiotici?
„Probiotici definitvno imaju prednosti i za imunitet i kod korišćenja antibiotika, ali vrlo je važno uzimati ih u konsultaciji sa stručnjakom, i o dozama i o tome koliko ih dugo treba uzimati. Takođe, pametno je menjati ih povremeno zbog sastava, tj. ne uzimati jedan isti stalno“, kaže doktor Matić.
Što se tiče multivitamina, popularnih kombinacija vitamina u kapsulama, naš sagovornik napominje da i tu ima opravdanja za korišćenje, ali da je ključ u tome da se zna mera.
„Recimo, vitamini A, D, E i K se rastvaraju u mastima i njih ne možete da uzimate u nenormalnim količinama“, kaže dr Matić i dodaje da ni sa drugima ne treba preterivati jer je u suprotnom moguća veća šteta nego korist.
