Sombor.info

Srčana slabost je veoma često i ozbiljno oboljenje za koje ne postoji definitivno izlečenje. Ako se prepozna na vreme, dobro razume i prihvati, uz pridržavanje propisane terapije, pacijent može da da živi dugo i kvalitetno.

Srčana slabost (insuficijencija) je stanje u kojem srce ne može da pumpa dovoljno krvi kako bi zadovoljilo potrebe organizma za kiseonikom i hranljivim materijama. Bolest može da nastane u bilo kojem životnom periodu, ali se učestalost povećava s godinama, tako da je prisutna kod sedam odsto osoba starosti od 75 do 84 godine, dok kod onih starijih od 85 godina može dostići i 15 odsto, ističe prof. dr Danijela Trifunović Zamaklar, internista-kardiolog Klinike za kardiologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije.

- Srčana slabost je veoma rasprostranjena i procenjuje se da u svetu pogađa oko 64 miliona ljudi. Za Srbiju nemamo tačne podatke, ali se smatra da između 120.000 i 160.000 ljudi pati od ovog oboljenja. Srčana slabost je ozbiljno stanje s ozbiljnom prognozom, a najvažnije je podigići svest o značaju zdravog načina života i redovnih pregleda - objašnjava prof. dr Trifunović Zamaklar.

Uzroci slabljenja srca su oštećenja srčanog mišića izazvana infarktom, dijabetesom, povišenim krvnim pritiskom, usled genetskih bolesti ili miokarditisa. Kada srce ne radi kako treba, dolazi do zastoja krvi i nakupljanja tečnosti u u plućima i drugim delovima tela, zbog čega vitalni organi počinju da pate, dodaje doktorka - prenosi Kurir.

Tegobe izazvane nakupljanjem tečnosti su:

nedostatak vazduha
kašalj i sviranje u grudima pri disanju
gubitak apetita
oticanje nogu
povećanje telesne težine (nakupljanjem tečnosti)
razdražljivost i depresija

Tegobe koje nastaju zbog smanjenog protoka krvi kroz telo su:

malaksalost i zamaranje
vrtoglavica
ubrzan srčani rad

Iako ovi simptomi nisu specifični, samo tri odsto pacijenata sa srčanom slabošću biva dijagnostikovano na vreme. Rano prepoznavanje bolesti omogućava pravovremeno lečenje, čime se produžava život i poboljšava njegov kvalitet.

Starosna granica se spušta

Srčana slabost nije samo bolest starijih, sve više je prisutna i među ljudima u tridesetim i četrdesetim godinama, a globalno oko 10 odsto osoba starijih od 65 godina ima ovaj problem.

- Nažalost, brz tempo i savremeni stil života dovode do toga da koronarna bolest postaje sve prisutnija među mlađom populacijom, a prepoznaje se kroz infarkt. S druge strane, zahvaljujući napretku medicine, koronarna bolest se sve bolje leči, pa ljudi koji prežive akutni infarkt miokarda često razvijaju oštećenje srčanog mišića, što dovodi do srčane slabosti. Zbog toga, učestalost akutnog koronarnog sindroma, naročito među mlađim muškarcima, postaje sve veća, dok su žene u tom pogledu još uvek u određenoj meri zaštićene.

Srčana slabost, naglašava doktorka, nastaje zbog oboljenja koje oštećuju ili dodatno opterećuju srce. Ukoliko postoji više faktora, rizik za nastajanje srčane slabosti je povećan. Sprečavanje i lečenje ovih rizičnih oboljenja je najbolji način prevencije slabljenja srca.

Najčešći uzroci srčane slabosti (faktori rizika) su:

prethodni infarkt miokarda i angina pektoris
povišen krvni pritisak
bolest srčanih zalistaka
bolest ili zapaljenje srčanog mišića
urođene srčane mane
plućne i bubrežne bolesti

Čak 50 odsto osoba sa srčanom slabošću nije ni svesno da imaju ovo stanje dok ne dođe do ozbiljnijih komplikacija, zbog čega je važno redovno praćenje zdravlja, posebno kod starijih osoba. Zato što simptomi poput umora, kratkog daha i otečenih nogu mogu da budu pogrešno pripisani starenju ili drugim manje ozbiljnim zdravstvenim problemima. Foto: Shutterstock
Princip lečenja srčane slabosti

Savremena terapija srčane slabosti podrazumeva borbu na više frontova, a deo odgovornosti preuzimaju i pacijenti.

- Terapija srčane slabosti značajno poboljšava kvalitet života i produžava život pacijenata. Sastoji se od medikamentne i nemedikamentne terapije, kao i promena životnog stila - ističe profesorka.

Evropska i Američka kardiološka udruženja pružaju smernice za lečenje srčane slabosti, koje obuhvataju četiri ključna stuba terapije:

diuretici - veoma važna grupa lekova koja pomaže u kontroli simptoma povezanih sa zadržavanjem tečnosti u organizmu.
ACE inhibitori - grupa lekova koji se koriste kod hipertenzije i određenih srčanih oboljenja.
beta blokatori - ključna grupa lekova koja se koristi u lečenju srčane slabosti, ali i drugih problema, kao što su visok krvni pritisak, angina pektoris i aritmije.
SGLT2 inhibitori - pokazali su se izuzetno korisnim u smanjenju nastanka srčane slabosti, produžetku života i smanjenju hospitalizacija.

- Terapija je ključna za ove pacijente, a njeno redovno uzimanje je od presudne važnosti za uspešno lečenje.

Važnost pejsmejkera

Kod osoba s nepravilnim srčanim ritmom ili poremećajima provođenja impulsa u srcu često je neophodna ugradnja veštačkog "vodiča" ritma - pejsmejkera.

- Pejsmejker putem električnih impulsa omogućava da srce radi sihronizovano, pravilnim ritmom i tako poboljšava njegovu funkciju, što dovodi do smanjenja simptoma i produžetka života.

Šta je implantabilni kardioverter defibrilator?

Reč je o medicinskom uređaju koji neprekidno nadgleda srčani ritam. Ako registruje ozbiljan poremećaj ritma koji ugrožava život osobe sa srčanom slabošću, isporučuje mali električni impuls, poznat kao kardioverzija. U slučaju veoma ozbiljnog poremećaja ritma, uređaj primenjuje jači električni šok - defibrilaciju - kako bi vratio srce u normalan ritam.

Kako možete da usporite razvoj bolesti?

Srčana slabost je hronično stanje koje zahteva dugotrajno lečenje, a pacijet bi trebalo bude spreman da menja i poboljša svoje životne navike i uvede:

uravnoteženu ishranu
fizičku aktivnost
prestane da puši
upravlja stresom i emocionalnim zdravljem
odlazi na preventivne preglede

- Promene u ishrani, fizičkoj aktivnosti, prestanak pušenja i unošenja alkohola, kao i redovno praćenje zdravlja, ključni su za usporavanje napredovanja bolesti i poboljšanje kvaliteta života - poručuje prof. dr Trifunović Zamaklar.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i propisima Zakona o javnom informisanju i medijima.

Tri simptoma koji mogu ukazivati na to da je vaše srce ugroženo ako ih osetite obratite se kardiologu kako bi sprečili dalje komplikacije

Bogati vlaknima, proteinima, gvožđem i magnezijumom, pasulj i sočivo spadaju među najhranljivije i najraznovrsnije namirnice.

Pasulj se lako uklapa u razna jela, od supa i salata do soseva i priloga, a u nastavku otkrijte zašto bi trebalo da ih jedemo češće.

Redovna konzumacija pasulja i sočiva je korisna za snižavanje holesterola, pomaže u zaštiti od raka debelog creva, stabilizuje nivo glukoze i pomaže u prevenciji dijabetesa, pomaže u održavanju zdrave težine i obezbeđuje veći unos vlakana, gvožđa i kalcijuma.

Koje mahunarke treba da uvedemo u ishranu?

Svaka vrsta pasulja ima jedinstvene nutritivne vrednosti i ukus, što ih čini odličnim dodatkom vašoj svakodnevnoj ishrani. Bilo da tražimo izvor proteina, vlakana ili vitamina, svaka vrsta donosi svoje prednosti. Evo nekih od najboljih izbora i saveta za njihovo uključivanje u svoje obroke:

Sočivo

Pola šolje kuvanog sočiva sadrži 8 g vlakana, 9 g proteina i bogato je vitaminima B, gvožđem i magnezijumom. Dodajte ga u salate, supe, kari, pljeskavice ili kao zamenu za meso u bolonjez sosu.

Crni pasulj

Pola šolje konzerviranog crnog pasulja ima 6 g vlakana i proteina, kao i gvožđe, folat i tiamin. Možete ga koristiti u salatama, tortiljama, pečenim proizvodima ili pljeskavicama.

Leblebija

Pola šolje leblebije sadrži 6 g vlakana i 7,5 g proteina i bogato je gvožđem, magnezijumom, fosforom, folatom i manganom. Konzervirana leblebija se može koristiti na različite načine - dodajte je u salatu, zgnječite u sendviču ili ga ispecite i prelijte čokoladom za slatku poslasticu - prenosi B92.

Guglova nova funkcija izaziva zabrinutost zbog privatnosti jer je instalirana bez obaveštenja i dozvole korisnika.

Google je tiho uveo novi sistemski servis pod nazivom „SafetyCore“, koji omogućava skeniranje slika direktno na vašem uređaju. Iako je zvanično namenjen otkrivanju i označavanju osetljivog sadržaja, mnoge korisnike je uznemirilo to što je instaliran bez njihovog znanja ili saglasnosti.

Slično nedavnom incidentu sa Apple-ovim Enhanced Visual Search sistemom, gde su korisnici saznali da im se fotografije skeniraju tek nakon što je funkcija već bila aktivirana, sada i Google prolazi kroz sličnu situaciju. Iako kompanija tvrdi da je sve u skladu sa privatnošću i da korisnici imaju kontrolu nad opcijom, problem ostaje očiti nedostatak transparentnosti.

Google ističe da SafetyCore omogućava aplikacijama da detektuju i označe neželjeni sadržaj bez potrebe da podaci napuštaju uređaj. Međutim, kritičari upozoravaju da je ovaj sistem instaliran bez obaveštenja i odobrenja korisnika i da nije deo Android slobodnog koda, što dodatno podstiče nepoverenje.

Korisnici mogu da isključe ili obrišu SafetyCore aplikaciju tako što će ući u Settings > Apps i pronaći odgovarajuću opciju. Međutim, Google će morati da uloži dodatne napore kako bi uverio korisnike da ova funkcija zaista radi u njihovu korist i da ne ugrožava privatnost njihovih podataka, prenosi Direktno.rs.

Zaposleni u pravosudnim organima, sudovima, javnom tužilaštvu i zavodima za izvršenje krivičnih sankcija, stupiće 18. marta u celodnevni štrajk, najavio je Sindikat sudske vlasti.

Kako se navodi u saopštenju, svi zaposleni obustaviće rad u prostorijama svojih institucija.

Predlog Sindikata sudske vlasti je da zaposleni postupaju u predmetima koji se tiču lišenih slobode, koji se vode prema maloletnim učiniocima krivičnih dela i zbog nasilja u porodici, kao i u postupcima u kojima je istaknut predlog za određivanje privremene mere.

Trebalo bi i da se postupa u predmetima u kojima bi istekao rok izričito propisan zakonom i u okviru kog se mogu steći određena prava ili se po isteku roka neko pravo gubi.

Sindikat podseća i da su štrajkački zahtevi upućeni Ministarstvu pravde još 5 februara.

Traži se potpisivanje protokola o povećanju osnovice za obračun plata sudijama, javnim tužiocima i ostalim zaposlenima u pravosudnim organima, u iznosu od minimum 20 odsto.

Zahteva se i isplata naknade za troškove ishrane u toku rada, u iznosu od minimum 15.000 dinara
mesečno.

Sindikat sudske vlasti traži i isplatu regresa za korišćenje godišnjeg odmora, u iznosu od minimum 85.000 dinara godišnje, sve počev od plate za april 2025. godine - piše danas.rs.

Čudotvoran sastojak protiv bora i akni rezultat je decenija užasne medicinske zloupotrebe.

Pre nešto više od 10 godina internetom su počeli da kruže tekstovi u kojima su bjuti stručnjaci hvalili retinol, organsko jedinjenje izvedeno iz vitamina A, koje je tada osvajalo svet nege kože.

Vogue ga je tada nazvao „čudotvornim sredstvom protiv starenja“, a danas je retinol svuda – na policama svih drogerija i u kozmetičkim torbicama svih influensera. Njegova popularnost eksplodirala je kada su naučnici i ljubitelji nege kože otkrili da je retinol blaži za kožu u poređenju s drugim vrstama retinoida. Njegov jači, isključivo na recept dostupan „rođak“, tretinoin (poznat i pod brendom Retin-A), takođe ponovo stiče popularnost, ali je prisutan mnogo duže.

Međutim, njegova istorija je daleko mračnija – ta „čudotvorna“ krema za bore i akne zapravo je rezultat decenija užasne medicinske zloupotrebe - piše Nova.rs.

Mračna istorija retinola

Pre nego što je Retin-A odobrila američka Uprava za hranu i lekove (FDA) 1971. godine, bio je testiran na stotinama zatvorenika u Filadelfiji u okviru dugogodišnjeg programa koji je vodio dermatolog Albert Kligman. Između 1951. i 1974. godine, doktor Kligman i njegov tim eksperimentisali su na velikom broju ljudi, od kojih je većina bila afroameričkog porekla i smeštena u sada zatvoreni zatvor Holmesburg. Cilj je bio proizvodnja farmaceutskih i kozmetičkih proizvoda, ali i agenasa za hemijsko ratovanje, piše Teen Vogue.

Muški ispitanici podvrgavani su „testovima flasterima“, pri čemu su im neproverene kreme i toksične hemikalije mazane na leđa, lice i ruke. Izvođene su im biopsije kože i organa, ubrizgavane misteriozne supstance i primenjivane razne medicinske procedure.

„Dobio sam injekciju u kičmu za sedam dolara,“ rekao je jedan bivši učesnik kasnije autoru Alenu Hornblumu za njegovu knjigu Acres of Skin: Human Experiments at Holmesburg Prison, nakon čega mu je ubrizgana nepoznata hemikalija.

Mnogi zatvorenici su ostajali sa ranama, ožiljcima i promenama na koži koje su ih obeležavale čak i godinama nakon izlaska iz zatvora. Doktor Kligman je koristio zatvorenike kao jeftinu radnu snagu za testiranje lekova i proizvoda, retko im otkrivajući kakvim su supstancama izloženi i kakve posledice mogu očekivati.

„Korišćenje zatvorenika bilo je jeftinije nego kupovina šimpanze, a rezultati su bili bolji,“ izjavio je Al Batler, bivši zatvorenik Holmesburga.

Zatvorenici su bili primorani da učestvuju u ovim eksperimentima jer su poslovi u zatvorima bili retki i slabo plaćeni. Većina zatvorenika u zatvorskom sistemu Filadelfije krajem 1960-ih i 1970-ih još nije bila osuđena, već su čekali suđenje. Mnogi su bili i nepismeni, zbog čega nisu uvek razumeli šta potpisuju, ali su ove medicinske probe videli kao jedini izlaz.

Jedan od eksperimenata odnosio se na vitamin A, koji je već od 1940-ih prepoznat kao potencijalni tretman za akne. Međutim, zbog visoke stope iritacije kože, istraživanja su stagnirala. Kada je jedan kolega želeo da vidi kako vitamin A deluje na njegovoj koži, doktor Kligman je primetio iritaciju – i odlučio da sprovede testove na zatvorenicima.

Počeo je sa izuzetno visokim dozama. Današnja najčešće korišćena koncentracija tretinoina u Retin-A kremi je 0,025%, a već i ona izaziva nuspojave poput peckanja, perutanja, crvenila i iritacije. Za razliku od toga, u svojim ranim testovima, doktor Kligman koristio je koncentraciju od 1% na zatvorenicima.

„Zamalo sam ih ubio pre nego što sam video pravi efekat,“ rekao je za Philadelphia Magazine. „Svima im je bilo loše.“

Ali nega kože bila je samo jedan deo njegovih istraživanja. Njegovi klijenti uključivali su farmaceutske gigante, hemijske kompanije, pa čak i američku vojsku. Zatvorenici su bili izloženi azbestu, radioaktivnim izotopima, herpes virusu i bakterijama stafilokoka. Američka vojska koristila ih je za testiranje hemijskih agenasa i psihoaktivnih droga, dok ih je CIA koristila za eksperimente sa supstancama za kontrolu uma.

Konačno, 1974. godine, Kligmanovi eksperimenti su obustavljeni. Do tada je doktor već stekao ogromno bogatstvo i profesionalni ugled zahvaljujući svom otkriću Retin-A. Kada su preživeli pokušali da ga pozovu na odgovornost, tužbe su odbacivane zbog nedostatka dokaza ili isteka roka za podnošenje tužbe.

Priča o zločinima u Holmesburgu dospela je u širu javnost 1998. godine, kada je objavljena knjiga Acres of Skin. Kada je autor kontaktirao doktora Kligmana za komentar, on je brzo prekinuo razgovor uz reči:

„Sve što smo uradili bilo je da im ponudimo novac za mali deo njihove kože.“

Doktor Kligman je preminuo 2010. godine, u 93. godini, i do kraja života je tvrdio da je obustava eksperimenata bila „velika greška“.

Godine 2000, skoro 300 preživelih podnelo je tužbu protiv doktora Kligmana, Univerziteta Pensilvanije i farmaceutske kuće, optužujući ih da su ih izložili infektivnim bolestima, radioaktivnim izotopima i psihotropnim lekovima poput LSD-a bez njihovog informisanog pristanka. Tužba je odbačena zbog isteka roka zastare, ali su preživeli ponovo podigli glas 2003. godine protestujući dok je doktor Kligman primao nagradu za životno delo.

Tek 2021. godine institucije koje su profitirale od njegovog rada počele su da se suočavaju s njegovim mračnim nasleđem. Univerzitet Pensilvanije uputio je javno izvinjenje, uklonio njegovo ime sa akademskih nagrada i usmerio fondove ka istraživanju dermatoloških problema kod osoba tamnije puti. Grad Filadelfija se zvanično izvinio 2022. godine, a 2023. godine je Kolegijum lekara povukao njegovu nagradu i javno se izvinio preživelima.

Međutim, preživeli i njihove porodice i dalje traže pravdu u obliku reparacija. Patent za Retin-A doneo je stotine miliona dolara prihoda, od kojih je deo doktor Kligman donirao univerzitetu.

„Prihodi pljušte,“ izjavio je za MacNeil/Lehrer NewsHour 1988. godine.

„A mi i dalje imamo ožiljke,“ rekla je nedavno Ejdrijen Džouns-Olston, ćerka jednog od zatvorenika koji su preživeli eksperimente.

„Neka podele bogatstvo. Na kraju krajeva, mi smo platili cenu.“

Retinol danas: Od kontroverznog početka do neizostavnog sastojka nege kože
Uprkos svojoj mračnoj istoriji, retinol je danas jedan od najcenjenijih sastojaka u svetu nege kože. Nakon što su istraživanja potvrdila njegovu efikasnost u tretiranju akni, bora i hiperpigmentacija, postao je neizostavan deo anti-aging rutina i dermatoloških tretmana.

Danas, retinol i njegovi derivati, uključujući tretinoin (Retin-A), retinil palmitat i retinaldehid, proizvode se u kontrolisanim laboratorijama i koriste se u formulama različite jačine – od blagih verzija dostupnih bez recepta do moćnijih, medicinskih preparata koji zahtevaju stručni nadzor.

Industrija lepote se takođe pomerila ka etičnijim praksama, pa su moderna testiranja strogo regulisana, bez eksperimentisanja na ljudima u neetičnim uslovima. Danas se većina novih dermatoloških sastojaka testira na laboratorijskim modelima kože i putem kliničkih ispitivanja uz pristanak učesnika.

Međutim, i pored svojih prednosti, retinol nije bez rizika. Može izazvati iritaciju, crvenilo, suvoću i osetljivost na sunce, zbog čega se preporučuje postepeno uvođenje u rutinu nege kože, uz korišćenje zaštitnog faktora (SPF).

Uprkos svojoj kontroverznoj prošlosti, retinol je postao ključni sastojak modernih rutina nege kože, pružajući mnogima željene rezultate u borbi protiv znakova starenja i nesavršenosti.

Sezona prehlade se nastavlja, a sa njom dolazi i čest problem - začepljeni sinusi.

Farmaceut Tim ​​Bond otkriva četiri prirodna rešenja koja mogu pomoći u ublažavanju bolesti.

Blokirani sinusi mogu izazvati neugodnost, uključujući glavobolju, zubobolju, loš zadah i oticanje lica. Pošto su uzročnici u većini slučajeva virusi, a ne bakterije, prirodne metode mogu biti efikasan način za ublažavanje simptoma.

Podignite glavu dok spavate

Dr Bond savetuje spavanje sa podignutom glavom uz pomoć nekoliko jastuka.

„Zagušeni sinusi mogu otežati disanje noću, poremetiti san i pogoršati simptome. Povišen položaj može sprečiti nakupljanje sluzi, pa držite maramice pri ruci“, preporučuje on.

Koristite biljne preparate

„Lekovita jedinjenja iz biljaka, kao što je eukaliptus, imaju antiseptička i dekongestivna svojstva i mogu pomoći kod respiratornih oboljenja, uključujući infekcije sinusa, kašlja i prehlade“, objašnjava dr Bond.

Ostanite hidrirani

Dovoljan unos tečnosti, kao što su voda i biljni čajevi, pomaže razblaženju sluzi i olakšava disanje. „Izbegavajte kafu i alkohol jer mogu dovesti do dehidratacije i pogoršanja simptoma“, ističe doktor.

Pokušajte sa inhalacijom

„Deset minuta udisanja može pomoći u otvaranju disajnih puteva. Prokuhajte vodu, sipajte je u činiju, pokrijte glavu peškirom i udišite paru. Pazite da ne budete previše blizu da biste izbegli opekotine“, savetuje on.

Primenom ovih prirodnih metoda možete ublažiti simptome i olakšati disanje tokom prehlade, prenosi Index.hr.

U nedelju 16.03.2025. godine održano je deseto jubilarno izdanje Kruševačkog polumaratona. Na ulicama Kruševca okupilo se 850 trkača koji su se takmičili na distancama od 5, 10 i 21 kilometra.

Na distanci od 5 kilometara nastupila je članica Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor Tijana Kabić. Tijana je svoju sjajnu formu potvrdila drugim mestom u Kruševcu, a ispred najbrže Somborske maratonke bila je samo Teodora Simović jedna od najuspešnijih srpskih dugoprugašica.

Tijani je ovo bila još jedna priprema za Beogradski maraton koji će ujedno biti i prvenstvo države u maratonu. Treba se podsestiti da je Tijana Kabić bila prvakinja države u maratonu 2022. godine.

Ukoliko uveče ne možete da zaspite i muči vas anksioznost, možda nešti u svojoj večernjoj rutini radite pogrešno…

Šta sve podstiče anksioznost noću

Za mnoge ljude, anksioznost raste noću kada dnevne smetnje izblede, ostavljajući ih same sa svojim mislima. Globalno istraživanje iz 2024. pokazalo je da 42% ljudi ne može da spava zbog anksioznosti, dok 27% kao razlog navodi stres na poslu, piše Miss7.

Ljudski mozak nije programiran da odmah prelazi iz stanja budnosti u stanje dubokog sna. Određene navike – kao što je provera poslovnog mejl ili jedenje pre spavanja – mogu održati nervni sistem budnim i sprečiti miran san. Jaka svetla, interaktivni uređaji kao što su pametni telefoni, svađe i rešavanje problema su jako loši za uspavljivanje, kaže dr Aleks Dimitriu, psihijatar i specijalista medicine spavanja iz Kalifornije.

„Čak i ako uspete da zaspite, san će biti lakši jer mozak jednostavno ne može da uspori tako brzo“, rekao je Dimitriu za Verywell. Evo pet uobičajenih navika koje bi mogle izazvati anksioznost tokom noći i šta možete da uradite umesto toga.

Skrolovanje

Ono što bi trebalo da bude „brzo“ skrolovanje na vašem mobilnom telefonu pre spavanja može lako da se pretvori u sat vremena konzumiranja uznemirujućih vesti ili beskrajnih video snimaka na društvenim mrežama. Bilo koja vrsta skrolovanja je slična korišćenju slot mašine pre spavanja, rekao je Dimitriu. Povremena nagrada pronalaženja nečeg novog i zanimljivog ne dozvoljava mozgu da se opusti i spremi za spavanje.

Ova navika aktivno stimuliše odgovor mozga na stres i stimuliše proizvodnju hormona stresa – kortizola. Kada se kortizol poveća, on može potisnuti proizvodnju melatonina, hormona koji pomaže u regulisanju ciklusa spavanja. Istraživanja su otkrila direktnu vezu između viših nivoa kortizola i generalizovane anksioznosti. Da biste to izbegli, nemojte skrolovati po društvenim mrežama i čitati vesti dva do tri sata pre spavanja, već se bavite aktivnostima koje promovišu opuštanje, poput čitanja ili vođenja dnevnika.

Provera poslovnog mejla

Kada čitate ili odgovarate na poslovni mejl, vaš mozak je u stanju pripravnosti da vam pomogne da reagujete i odgovorite. Ako radite uveče, možete da „prebacite” svoj mozak u režim rešavanja problema. Kao rezultat toga, kortizol se prirodno povećava i sprečava telo da se opusti. To može dovesti do nametljivih misli, ubrzanog otkucaja srca i teškoća sa uspavljivanjem. Izlaganje plavoj svetlosti sa ekrana takođe može dodatno potisnuti proizvodnju melatonina. „Prestanite da radite aktivne stvari pre spavanja. Jarka svetla, plava svetla, ekrani, pa čak i ona LED svetla koja štede energiju u vašem domu mogu biti previše plava za spavanje i kvalitet sna“, rekao je Dimitriu.

Da biste to izbegli, stavite mobilni telefon u režim „Ne uznemiravaj“ ili pauzirajte obaveštenja na radnim uređajima i izbegavajte proveru mejlova i poruka dva do tri sata pre spavanja.

Uzimanje određenih lekova prekasno

Neki lekovi, kao što su ADHD stimulansi, antidepresivi i dekongestivi, mogu ometati san ili izazvati nesanicu ako se uzimaju prekasno u toku dana. „Stimulantni lekovi, kao što su lekovi za ADHD, imaju sličan efekat kao kofein“, kaže dr. Kioungbin Im, psihijatar specijalizovan za medicinu spavanja i vanredni profesor na UC Irvine.

ADHD lekovi mogu povećati dopamin i norepinefrin – neurotransmitere koji promovišu budnost i fokus – i tako poremetiti san. Ako vam lekovi ometaju san, razgovarajte sa svojim lekarom o prilagođavanju doze ili vremena uzimanja kako biste imali mirniji san.

Konzumiranje napitaka sa kofeinom

Kada noću pijete kafu, sok ili čaj, možete odložiti prirodni proces spavanja. Čak i nakon što efekat kofeina nestane, možda ćete i dalje imati problema da zaspite. Kofein zapravo blokira hemijski adenozin koji izaziva san i potrebno je neko vreme da napusti telo. „Kofein može da ostane u telu do šest sati. Dakle, ako popijete oko 600 ml kafe u podne, još uvek ima oko 295 ml u vašem sistemu do 18 časova i oko 148 ml u vašem sistemu u ponoć“, rekao je Dimitriu. Da biste to izbegli, prestanite da konzumirate kofein do podneva i izaberite biljni čaj ili opcije bez kofeina popodne i uveče.

Jedenje teških obroka pre spavanja

Jedenje teških, masnih ili začinjenih obroka pre spavanja može izazvati refluks kiseline, nadimanje i fluktuacije šećera u telu, a sve to može uticati na kvalitet sna. Pošto telo daje prioritet varenju, biće mu teže da se pripremi za spavanje. Međutim, prerano jedenje obroka takođe može uticati na san. Na primer, ako neko praktikuje povremeni post i rano zaspi, može se probuditi oko dva ujutru jer je poslednji obrok bio u 11 sati. Ovaj raspored prerano pokreće odgovor tela na spavanje. Ako imate tendenciju da jedete mnogo pre spavanja, možete dodati laganu večernju užinu da signalizirate svom telu da je vreme za spavanje, objasnio sam. „Ne radi se samo o tome koliko su teški ili kakve obroke jedete – ti obroci takođe mogu imati uticaja tako što će ubrzati ili usporavati cirkadijalni ritam“, dodao je Im. Da biste to izbegli, nemojte jesti dva do tri sata pre spavanja i izbegavajte alkohol tri do četiri sata pre spavanja.

Kako smanjiti anksioznost noću

Uspostavljanje opuštajuće večernje rutine koja smanjuje anksioznost može pomoći da se regulišu prirodni cirkadijalni ritmovi vašeg tela i podstiče mirniji san. Evo nekoliko saveta za opuštajuću rutinu:

Držite se doslednog vremena za spavanje kako bi vaše telo znalo da je vreme za opuštanje.
Izbegavajte sve ekrane dva do tri sata pre spavanja.
Radite opuštajuće aktivnosti kao što su čitanje, istezanje ili vežbe dubokog disanja.
Prigušite svetla da biste stimulisali proizvodnju melatonina.
Eksperimentišite sa nekim tehnikama opuštanja kao što su vođenje dnevnika ili meditacija.
Kada vaš mozak dobije dovoljno kvalitetnog sna, poboljšaće se i kontrola impulsa, što će vam olakšati isključivanje neželjenih misli i regulisanje emocija, dodao je Dimitriu.

U istraživanju su učestvovale 32 zdrave mlade osobe od 18 do 30 godina.

U modernom svetu jutarnje rutine često se razlikuju. Mnogi ljudi započinju dan uz šoljicu kafe, dok se neki oslanjaju na meditaciju ili hladan tuš kako bi podigli energiju. Međutim, nova istraživanja sugerišu da prava tajna za poboljšanje funkcije mozga možda leži u sastojcima koje dodajemo svojoj hrani, posebno doručku. Nedavna studija sprovedena na Univerzitetu u Readingu u Engleskoj otkrila je da dodavanje jednog sastojka u doručak može značajno poboljšati kognitivne sposobnosti mladih odraslih osoba, a time i njihov svakodnevni život.

Studija se fokusirala na učinak konzumacije 50 grama oraha, što otprilike odgovara velikoj šaci, pomešanih u musli i jogurt. Istraživači su hteli da utvrde hoće li taj jednostavan doručak omogućiti brže reakcije i poboljšanu memoriju tokom dana. Rezultati su pokazali zapanjujuća poboljšanja kod učesnika koji su uživali u orasima. U poređenju s doručkom koji nije uključivao orahe, učesnici su postigli bolje rezultate u kognitivnim testovima, što naglašava važnost ovog orašastog ploda u ishrani - piše Nova.rs.

Profesorka Claire Williams, koja je učestvovala u istraživanju, istakla je kako ova studija dodatno upotpunjuje razumevanje oraha kao „hrane za mozak“.

„Šaka oraha uz doručak mogla bi dati mladim ljudima mentalnu prednost koja im treba kada žele biti na vrhuncu svojih sposobnosti,“ izjavila je. Beg od tradicionalnih jutarnjih obroka i dodatak oraha čini se jednostavnim rešenjem koje bi moglo značajno da utiče na svakodnevno funkcionisanje.

U istraživanju su učestvovale 32 zdrave mlade osobe u dobi od 18 do 30 godina. Svaki učesnik pojeo je dva različita doručka – jedan s orasima i jedan bez njih. Tokom sledećih šest sati, oni su podvrgnuti seriji kognitivnih testova, a njihova je aktivnost mozga bila pod stalnim posmatranjem. Ova rigorozna metoda omogućila je istraživačima da dobiju precizne podatke o uticaju oraha na mentalne sposobnosti.

Rezultati su pokazali da su oni koji su jeli orahe imali brže vreme reakcije i bolju memoriju u poređenju s onima koji nisu dodali orahe u svoj doručak. Međutim, zanimljivo je da su se neki od pozitivnih učinaka manifestovali tek nakon određenog vremena nakon konzumacije oraha.

Istraživači su takođe pratili aktivnost mozga tokom testova, a rezultati su sugerisali da orasi mogu pomoći mozgu da funkcioniše efikasnije tokom mentalnih izazova. Analiza uzoraka krvi otkrila je pozitivne promene u nivoima glukoze i masnih kiselina, što ukazuje na potencijalnu povezanost između konzumacije oraha i poboljšanja kognitivnih funkcija. Ova otkrića pridonose naučnom razumevanju kvalitete ishrane i njenog uticaja na naše mentalno zdravlje, piše Jutarnji list.

Osim toga, naučnici smatraju da je blagotvorna uloga oraha u ishrani povezana s brojnim hranljivim materijama koje sadrže, poput omega-3 masnih kiselina, proteina i polifenola. Takođe, oni ističu kako ova istraživanja pružaju temelj za buduća istraživanja kako bi se bolje razumeli svi aspekti učinaka oraha na ljudski mozak. Iako su rezultati istraživanja fascinantni, naučnici naglašavaju potrebu za dodatnim studijama koje bi dopunile i potvrdile ova otkrića.

Neki ljudi nikada ne odustaju, bez obzira na prepreke.

Njihova odlučnost i upornost ih često dovode do ciljeva koji se drugima čine nemogućim. Bilo da su u pitanju poslovni izazovi, privatne bitke ili lični razvoj, uvek pronađu snagu da naprave još jedan korak napred. Njihova upornost nije samo osobina – to je način života.

Prema rečima astrologa, takvi ljudi se najčešće rađaju u tri horoskopska znaka.

Ovan

Ovan je sinonim za neustrašivost i istrajnost. Kada postave cilj, ništa ih ne može zaustaviti.

Njihova strast i energija su neiscrpne, a svaki izazov vide kao priliku za pobedu. Iako mogu da naiđu na prepreke, Ovnovi ih ne vide kao kraj puta, već kao proveru svoje snage.

Škorpija

Škorpije su poznate po svojoj intenzivnoj prirodi i nepokolebljivom duhu.

Kada se suoče sa poteškoćama, ne odustaju, već pronalaze način da ih prevaziđu.

Njihova snaga leži u njihovoj mentalnoj otpornosti i sposobnosti da se regenerišu nakon neuspeha. Za njih odustajanje nije opcija – ići će do kraja čak i ako moraju sve da grade od nule, prenosi Index.hr.

Jarac

Jarčevi su oličenje discipline i strpljenja. Njihova upornost proizilazi iz dubokog uverenja da se naporan rad uvek isplati.

Dok drugi odustaju kada stvari postanu teške, Jarci će nastaviti, bez obzira na cenu.

Njihov fokus ih čini nepokolebljivim.