Sombor.info

Muškarcu iz Sombora sud je odredio pritvor do 30 dana, zbog sumnje na neovlaćeno držanje narkotika, saopštila je lokalna policijska uprava.
U saopštenju piše da je policija u stanu i drugim prostorijama D. C. (22) pronašla oko 450 grama sasušene biljne materije za koju se sumnja da je marihuana.

Policijska uprava Sombor ga je teretila za neovlašćeno držanje droga.

Izvor: Novi magazin

Uprava granične policije Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije saopštila je da je od nadležnih organa Republike Hrvatske dobila obaveštenje o uvođenju privremene zabrane saobraćaja preko graničnog prelaza Bogojevo – Erdut za teretna vozila čija ukupna masa prelazi 7,5 tona.

Ova mera se primenjuje zbog lošeg infrastrukturnog stanja mosta preko Dunava, a stupa na snagu 11. marta 2025. godine u ponoć.

Prema zvaničnoj odluci hrvatskih vlasti, zabrana će ostati na snazi do završetka rekonstrukcije mosta Erdut II, koji je deo državnog puta DC213 (Osijek – Erdut – granica Hrvatske i Srbije). Specijalistički pregled utvrdio je da su na mostu nastala oštećenja koja ugrožavaju njegovu nosivost i bezbednost za saobraćaj.

Vozači teretnih vozila biće preusmereni na alternativne granične prelaze.

Izvor Radio Dunav

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 11. mart

Dom zdravlja “Dr Đorđe Lazić” u Somboru obaveštava građane da zbog velike potražnje za logopedskim uslugama i aktuelnih sistematskih pregleda u vrtićima za buduće školarce, logoped je trenutno angažovan na terenu, što dovodi do otežane komunikacije.
-Razumemo potrebu roditelja i pacijenata za kontinuiranom podrškom i radimo na organizaciji rada tako da svi korisnici dobiju adekvatnu uslugu u najkraćem mogućem roku, saopšteno je iz somborskog Doma zdravlja.

Radno vreme logopeda ponedeljkom i sredom će biti u vremenu od 13 do 20 sati, a petkom od 7 do 13 sati.

Utorak i četvrtak su rezervisani za odlazak u predškolske ustanove.

Termin kod logopeda moguće je zakazati ponedeljkom u vremenu od 13 do 13 i 30 u ovoj ustanovi ili četvrtkom od 7 i 30 do 8 sati.

U Domu zdravlja Apatin u toku je realizacija EU projekta prekogranične saradnje sa Hrvatskom iz programa Interreg VI-A IPA CBC Croatia-Serbia 2021-2027. Projekat CALL4HER - "Improving the quality of healthcare and early detection of breast cancer" vredan je 942.130,90 evra, od čega je 85% bespovratnih sredstava.

Vodeći partner je Dom zdravlja Županja, dok su Opšta bolnica Vinkovci i Dom zdravlja Apatin prekogranični partneri. Cilj je podizanje svesti o značaju rane dijagnostike karcinoma dojke, koji je vodeći malignitet kod žena. Rano otkrivanje značajno poboljšava stopu izlečenja.

U okviru projekta, Opšta bolnica Vinkovci nabavila je savremeni ultrazvučni aparat za dijagnostiku dojke, koji omogućava detaljno snimanje i otkrivanje sitnih lezija. Dom zdravlja Županja dobiće 3D mamograf sa tomosintezom, dok će Dom zdravlja Apatin nabaviti ultrazvučni uređaj za dijagnostiku dojke.

Ova oprema omogućiće precizniju, bržu i manje invazivnu dijagnostiku, što će doprineti boljem lečenju i oporavku pacijentkinja. Istovremeno, očekuje se veći odziv žena na preventivne preglede, jer će pristup zdravstvenim uslugama biti olakšan.

Uz nabavku opreme, biće sprovedene javnozdravstvene kampanje, edukacije i radionice kako bi se žene informisale o važnosti rane dijagnostike i preuzele aktivniju ulogu u očuvanju zdravlja. Jačanjem primarne i sekundarne zdravstvene zaštite, projekat će poboljšati kvalitet zdravstvenih usluga u celom prekograničnom regionu.

U nedelju 09. marta u organizaciji "West Trejls Srbija" startovala je nova sezona trejl trka na Valjevskim planinama. "Divča Winter Trejl" na Divčibarama je okupila nešto više od 400 trkača koji su koji su trčali na dve distance. Učešće na trasi od 10 kilometara sa 450 metara uspona su uzeli članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaroton’’ Sombor Damjan Šokac, Daniel Šokac i Aleksandar Martinović, dok je dužu stazu od 15 kilometara i 705 metara uspona uspešno istrčao Miroslav Liščević.

Takođe sastavni deo trkačke ekipe je bila i ambasador "Somborskog polumaratona" Tea Živković koja je ovoga puta bila u ulozi jedne od sudija trke.

Isti dan, ali u Republici Rumuniji u gradu Temišvaru održano je još jedno izdanje ‘’SportGuru 21K’’ polumaratonske trke koja je okupila više od 1.500 trkača iz desetak država. Distancu od 21 kilometara istrčali su ‘’Somaratonci’’ Jelena Stanimirović, Dejan Nikolić, Srđan Buzađić i Damir Marković.

Riba je značajan izvor proteina, omega-3 masnih kiselina i drugih esencijalnih hranljivih materija koje podržavaju zdravlje srca i mozga. Međutim, važno je napomenuti da nisu sve vrste riba podjednako korisne.

Neke vrste mogu sadržavati visoke nivoe zagađivača, antibiotika ili pesticida, dok su druge ekološki neodržive zbog prekomernog izlova.

Stručnjaci upozoravaju na nekoliko vrsta riba koje bi trebalo izbegavati ili konzumirati u veoma malim količinama, prenosi index.hr.

Pangasius

Pangasius, poznat i kao vijetnamski som, jedna je od najkontroverznijih riba na tržištu. Ova slatkovodna riba se najčešće uzgaja u jugoistočnoj Aziji, u velikim industrijskim ribnjacima, gde su uslovi često problematični.

Rizici po zdravlje: Pangasius može sadržavati visoke nivoe teških metala, ostatke antibiotika i drugih hemikalija koje se koriste u poljoprivredi. Iako pruža proteine, njegova hranljiva vrednost je niska, a sadrži vrlo malo omega-3 masnih kiselina u poređenju sa ribama poput lososa ili skuše.

Problemi sa životnom sredinom: Zbog velike potražnje, pangasius se često uzgaja u prenaseljenim ribnjacima sa lošim kvalitetom vode. Ovo ne utiče samo na kvalitet ribe, već može doprineti i zagađenju životne sredine.

Tilapija

Tilapija je jedna od najčešće konzumiranih riba na svetu, zahvaljujući svom blagom ukusu i pristupačnoj ceni. Ipak, stručnjaci upozoravaju da njen nutritivni profil i način uzgoja nisu uvek idealni.

Nedostatak omega-3 i višak omega-6 masnih kiselina: Iako je tilapija dobar izvor proteina, bogata je omega-6 masnim kiselinama, koje u velikim količinama mogu doprineti zapaljenskim procesima u telu. Ako ishrana nije uravnotežena unosom omega-3, to može povećati rizik od srčanih oboljenja i drugih zdravstvenih problema.

Problemi sa uzgojem: Mnoge tilapije se uzgajaju u rezervoarima uz intenzivnu upotrebu antibiotika i pesticida, što može negativno uticati na zdravlje ljudi. Takođe, neki farmeri hrane tilapiju nekvalitetnom hranom, što dodatno smanjuje nutritivnu vrednost.

Koje ribe su bolji izbor?

Ako želite da uživate u prednostima ribe bez rizika po zdravlje i životnu sredinu, stručnjaci preporučuju konzumiranje održivo ulovljenih ili organski uzgojenih vrsta. To su losos (posebno divlji losos), sardine, inćuni, pastrmka i skuša.

Dizanje tegova je popularna vrsta vežbe koja osim u izgradnji mišića, može pomoći i u tome da se rešite nesanice i da bolje spavate. Istraživanja pokazuju da je trening snage najefikasniji trening za poboljšanje sna kod starijih osoba – evo i zašto.

Pregledom istraživanja otkriveno je da su starije osobe koje su redovno izvodile vežbe za jačanje mišića primetile najveća poboljšanja u kvalitetu sna. Iako su aerobne i kombinovane vežbe pomogle, trening snage se istakao kao najefikasniji, piše Miss7, a prenosi Danas.

Trening snage može biti najbolja vrsta vežbe za nesanicu

Trening snage, bilo sa tegovima ili sopstvenom telesnom težinom, može biti najefikasniji tip vežbe za poboljšanje sna kod starijih osoba, prema objedinjenoj analizi postojećeg istraživanja objavljenog u Family Medicine and Community Health. Istraživanja takođe sugerišu da aerobne vežbe, kao i kombinacija vežbi snage, aerobika, ravnoteže i fleksibilnosti, mogu pomoći u poboljšanju kvaliteta sna. Kvalitet sna se pogoršava sa godinama, a svaka peta stara osoba pati od nesanice, istakli su naučnici. Loš san je takođe povezan sa ozbiljnim zdravstvenim rizicima, kao što je kognitivni pad, i može uticati na vaš radni učinak i izostajanje sa posla.

Koja vrsta vežbe najbolje deluje na spavanje?

Prethodne studije pokazuju da vežbanje može pomoći u ublažavanju simptoma nesanice, ali još nije utvrđeno koja vrsta vežbi je najefikasnija. Da bi to istražili, istraživači su analizirali klinička ispitivanja objavljena do oktobra 2022. koja su upoređivala različite oblike vežbanja sa rutinskim aktivnostima, standardnom negom, drugim intervencijama bez vežbanja i zdravstvenim obrazovanjem. Svim učesnicima studije zvanično je dijagnostikovana nesanica, a kvalitet sna je meren korišćenjem Globalnog indeksa kvaliteta spavanja u Pitsburgu (GPSKI).

Proučavane su različite vrste vežbi koje su obuhvaćene istraživanjem:

aerobne vežbe: vožnja biciklom, brzo hodanje i baštovanstvo
vežbe snage: dizanje tegova, sklekovi i plank
vežbe ravnoteže: penjanje uz stepenice, hodanje od pete ka prstima
vežbe fleksibilnosti: gimnastika, joga i pilates
kombinovane vežbe: programi koji uključuju nekoliko različitih vrsta treninga.

U analizu skupnih podataka uvrštene su dvadeset i četiri studije, koje su uključivale 2045 odraslih osoba u dobi od najmanje 60 godina (prosek je bio 70). Većina je provedena u Aziji (56 %), Severnoj Americi (16 %), Južnoj Americi (16 %) i Evropi (12 %). Svaka peta studija provedena je u domovima za starije osobe.

Više od polovine prijavljenih intenziteta vežbanja bilo je blago do umerenog i umereno, sa prosečnom dužinom vežbanja od nešto više od 50 minuta i učestalošću od 2 do 3 puta nedeljno. Programi vežbanja su u proseku trajali 14 nedelja. Analiza prikupljenih podataka obuhvatila je samo studije koje su se bavile kombinovanim vežbanjem i aerobnim vežbama, jer nije bilo dovoljno studija koje su istraživale druge vrste vežbanja.

Koje vežbe su najviše poboljšale san?

Ova analiza je pokazala da je kombinovano vežbanje značajno poboljšalo GPSKI za 2,35 poena, dok ga je aerobna aktivnost poboljšala za 4,35 poena. Međutim, kada su podaci prikupljeni korišćenjem mrežne meta-analize — statističke metode koja posmatra nekoliko različitih „tretmana“ i kombinuje direktne i indirektne efekte — vežba snage/otpora je bila najefikasnija, poboljšavajući GPSKI za 5,75 poena. Aerobne vežbe su poboljšale GPKSI za 3,76 poena, dok su kombinovane vežbe poboljšale GPKSI za 2,54.

Edukacija o spavanju pomaže, ali ne toliko kao trening snage

Među upoređenim intervencijama, edukacija o spavanju se pokazala najefikasnijom, iako uključene studije nisu jasno definisale šta tačno uključuje. Međutim, analiza je pokazala da je njegov efekat bio manji u poređenju sa vežbama za jačanje mišića ili treningom otpora. Istraživači upozoravaju da su dizajn i metodologija uključenih studija uveliko varirali, a samo nekoliko studija se bavilo određenim vrstama vežbi. Neki takođe nisu uključivali informacije o intenzitetu vežbanja.

Vežbanje poboljšava kvalitet sna

Neke vežbe mogu biti izazov za starije ljude zbog ograničenih fizičkih sposobnosti, zaključuju naučnici. Međutim, oni i dalje ističu: „Vežbanje, posebno trening snage i aerobne vežbe, su korisne za poboljšanje subjektivnog kvaliteta sna na klinički značajnom nivou u poređenju sa uobičajenim aktivnostima“.

Sa dolaskom proleća, mnogi počinju da razmišljaju o godišnjem odmoru i destinaciji na kojoj će letovati. Svakog leta, deluje nam da su cene sve više, a ove godine za letnje aranžmane, cena je veća za 20 do 25 odsto u odnosu na prethodnu godinu, što potvrđuje direktor Nacionalne asocijacije turističkih agencija Srbije Aleksandar Seničić, piše portal N1 Srbija.

Seničić objašnjava da su destinacije na koje se putuje avionom poskupele – jer je cena ove godine veća za avio prevoz. „Moja pretpostavka je da je povećanje cena vezano za gorivo, ali vama avio komapnija da određenu cenu i tu nema razgovora, vi to ili prihvatite ili ne. Konstatovali smo da su cene avio prevoza veće za 10 do 15 odsto“, objasnio je.

Agencije ne formiraju cene, već one dobiju ponudu iz hotela, a hotel formira cenu na osnovu situacije na tržištu, navodi Seničić.

„Na nekim tržištima možda i nema objektivnih razloga za poskupljenje, ali imate veliku konkurenciju u evropskim zemljama koje imaju povećane zahteve za smeštaje. Čim je velika navala, hotelijeri to zloupotrebljavaju i dižu cene“, navodi Seničić.

To se, kako kaže, dešava sa italijanskim destinacijama, ostrvima u Grčkoj, kao i hotelima u toj zemlji.

„Slična je situacija i u hotelima visoke kategorije u Turskoj. Njima je rusko tržište koje vodi par miliona putnika godišnje, za razliku od naših dvesta hiljada putnika. Mi smo tu smešno, malo tržište“, ocenio je on.

Još jedan od razloga poskupljenja jeste taj što naše agencije ne mogu da uzimaju hotele u zakup, kao agencije zapadnih zemalja, objašnjava.

„Zapadne agencije formiraju svoje cene tako što prvo imaju upite prema hotelima na mnogo duži period sezone – od kraja aprila do kraja oktobra. Naši putnici nemaju naviku da putuju tako rano. Mi se vezujemo za ta dva i po meseca, od polovine juna do početka septembra. Hotelijerima je u interesu da im hotel bude što duže popunjen, tako da prioritet imaju ta tržišta koja mogu da popune hotel duže. Mi onda dobijamo ono što ostane na tržištu, a to su veće cene nego što dobijaju Nemci koji hotel zakupe na šest meseci“, dodaje.

Istakao je da ne postoji ni jedna destinacija za koju su cene ostale identične kao prošle godine.

„Najmanje poskupljenje čini se da je za privatan smeštaj u Grčkoj, Crnoj Gori, Bugarskoj. Tu poskupljenje ide do 10 posto. S obzirom na to da su to najjeftiniji aranžmani, onda se tu najmanje vidi. Najviše su poskupeli hoteli“, kazao je.

Cena autobuskog prevoza takođe je nešto veća nego prethodne godine. „Karta za sever Grčke je bila oko 60 evra, sad je 65, 70 evra. Tih 10 evra ne pravi veliku razliku ljudima, ali kad imate avio kartu koja je bila 200 evra, a sad je 240, to pravi razliku“, ocenio je.

Navodi da su cene i za predstojeće prvomajske praznike takođe nešto više u odnosu na prethodne godine.

„Osnovni razlog koji nam navode naši partneri iz inostranstva, a na koje se baziramo kada formirano cene – jeste inflacija koja je evidentna u svetu, a koja je verovatno vezana i za ova dva rata koja se dešavaju“, zaključuje Seničić za portal N1.

Pitanje razmaka između dva bolovanja često zbunjuje zaposlene, a nerazumevanje zakonskih propisa vezanih za ovu temu može dovesti do neprijatnih iznenađenja prilikom obračuna naknade zarade. Mnogi veruju da postoji striktno definisan minimalni period koji mora proći između dva bolovanja, ali situacija je zapravo mnogo kompleksnija i zavisi od više faktora koje ćemo detaljno analizirati u ovom tekstu.

Osnovna pravila bolovanja prema zakonu

Pre nego što se upustimo u analizu razmaka između dva bolovanja, važno je razumeti osnovni okvir u kome se ovo pravo ostvaruje. Pravo na naknadu zarade tokom privremene sprečenosti za rad regulisano je Zakonom o radu i Zakonom o zdravstvenom osiguranju. Ovi propisi definišu kada zaposleni ima pravo na bolovanje, ko odobrava i utvrđuje dužinu trajanja bolovanja, kao i ko snosi troškove naknade zarade.

Prema važećim propisima, zaposleni ima pravo na bolovanje u sedam zakonom predviđenih situacija, a ne samo usled bolesti.

Te situacije uključuju: bolest ili povredu van rada, profesionalnu bolest ili povredu na radu, komplikacije u vezi sa trudnoćom, obaveznu izolaciju zbog zaraznih bolesti, negu bolesnog člana porodice, dobrovoljno davanje organa, ćelija i tkiva, kao i pratnju bolesnog lica upućenog na lečenje u drugo mesto - piše N1.

Ne postoji zakonski definisan minimalni razmak

Suprotno rasprostranjenom uverenju, zakonski propisi u Srbiji ne definišu minimalni razmak koji mora postojati između dva bolovanja. Zaposleni ima pravo na bolovanje uvek kada nadležni lekar utvrdi da postoji sprečenost za rad zbog nekog od zakonom predviđenih razloga, nezavisno od toga koliko je vremena prošlo od prethodnog bolovanja.

Međutim, iako ne postoji definisan minimalni period, postoje pravila o tome kada se dva bolovanja smatraju povezanim, a kada se tretiraju kao zasebna. Ova pravila direktno utiču na određivanje isplatioca naknade zarade i visinu te naknade.

Kada se bolovanja povezuju – pravilo šest dana

Ključno pravilo koje određuje povezivanje bolovanja odnosi se na dužinu prekida između dva bolovanja. Ako je prekid kraći od sedam dana, dva bolovanja se u određenim situacijama smatraju jednim, što ima značajne posledice na obračun naknade i određivanje ko je dužan da isplati naknadu.

Konkretno, kada je zaposleni privremeno sprečen za rad zbog jedne bolesti ili povrede, a zatim bez prekida ili sa prekidom kraćim od sedam dana ponovo bude sprečen za rad zbog iste ili druge bolesti ili povrede, ove dve sprečenosti za rad se povezuju u pogledu osnova, visine i isplatioca naknade zarade.

Na primer, ako je zaposleni bio na bolovanju 10 dana zbog gripa, vratio se na posao pet dana, a zatim opet uzeo bolovanje zbog druge bolesti, prvi dan novog bolovanja smatraće se zapravo 11. danom ukupnog bolovanja. Ovo ima poseban značaj jer prvih 30 dana bolovanja obično plaća poslodavac, a nakon toga Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO).

Slučajevi kada se bolovanja ne povezuju

Postoje dve situacije kada se bolovanja ne povezuju, čak i ako se jedno nadovezuje na drugo bez prekida:

Kada je prekid između dve sprečenosti za rad duži od šest dana. U ovom slučaju, drugo bolovanje se smatra potpuno novim bolovanjem, što znači da se brojač „vraća na nulu“ u pogledu računanja dana za određivanje isplatioca naknade;
Kada zaposleni bez prekida prelazi sa jednog zakonskog osnova bolovanja na drugi. Na primer, ako je zaposleni bio na bolovanju zbog sopstvene bolesti, a odmah zatim nastavi bolovanje zbog nege člana porodice, ova dva bolovanja se ne povezuju iako između njih nema prekida.

Uloga lekara i lekarskih komisija u određivanju bolovanja

Dužinu bolovanja utvrđuju stručno-medicinski organi RFZO-a na osnovu medicinsko-doktrinarnih standarda. Ovi organi uključuju izabranog lekara, prvostepenu lekarsku komisiju i drugostepenu lekarsku komisiju.

Izabrani lekar može odrediti bolovanje do 60 dana, s tim što u slučaju nege člana porodice postoje dodatna ograničenja. Nakon isteka tog perioda, samo lekarske komisije mogu produžiti bolovanje.

Važno je napomenuti da izabrani lekar ne može neograničeno otvarati nova bolovanja nakon prekida dužih od šest dana. Zakon predviđa da je lekar dužan da zaposlenog uputi na prvostepenu lekarsku komisiju u dva slučaja:

– Ako je zaposleni bio sprečen za rad u ukupnom trajanju od 60 dana u periodu od 90 dana, kada se bolovanja ne povezuju zbog prekida dužeg od šest dana;

– Po isteku 60 dana ukupne sprečenosti za rad, kada se bolovanja povezuju zbog prekida kraćeg od sedam dana.

Značaj povezivanja bolovanja za zaposlene

Pitanje povezivanja bolovanja ima izuzetan praktični značaj za zaposlene iz više razloga:

Prvo, utiče na to ko će isplatiti naknadu zarade. Uobičajeno je da poslodavac isplaćuje naknadu zarade za prvih 30 dana sprečenosti za rad, a nakon toga naknadu isplaćuje RFZO. Ako se dva bolovanja povežu, onda se dani drugog bolovanja nadovezuju na prvo, što može značiti da će naknadu zarade brže početi da isplaćuje RFZO.

Drugo, osnovica za obračun naknade zarade zavisi od toga da li se bolovanja povezuju. Osnovicu za naknadu zarade čini prosečna zarada koju je zaposleni ostvario u poslednjih 12 meseci pre otvaranja bolovanja. Ako se otvori novo bolovanje, onda se i osnovica za obračun naknade može promeniti.

Praktični primeri povezivanja bolovanja

Da bismo bolje razumeli kako funkcioniše povezivanje bolovanja, razmotrimo nekoliko praktičnih primera:

Primer 1: Zaposleni je bio na bolovanju 20 dana zbog gripa. Vratio se na posao pet dana, a zatim dobio upalu pluća i opet otišao na bolovanje. Budući da je prekid kraći od sedam dana, ova dva bolovanja se tretiraju kao jedno. To znači da prvi dan bolovanja zbog upale pluća predstavlja 21. dan ukupnog bolovanja.

Primer 2: Zaposleni je bio na bolovanju 15 dana zbog povrede noge. Nakon što se vratio na posao 10 dana, dobio je grip i opet otišao na bolovanje. Kako je prekid duži od šest dana, ova dva bolovanja se ne povezuju i drugo bolovanje se tretira kao potpuno novo. To znači da će poslodavac plaćati naknade za oba bolovanja ako nijedno ne prelazi 30 dana.

Primer 3: Zaposleni je bio na bolovanju 25 dana zbog sopstvene bolesti. Odmah nakon toga, bez povratka na posao, otvorio je bolovanje zbog nege deteta. Iako nema prekida između ova dva bolovanja, ona se ne povezuju jer su otvorena po različitim zakonskim osnovama. Prvo bolovanje (25 dana) plaća poslodavac, a drugo se tretira kao novo bolovanje za koje će prvih 30 dana takođe plaćati poslodavac.

Posebne situacije kod bolovanja

Zakon prepoznaje i neke posebne situacije kod bolovanja koje zaslužuju pažnju. Jedna od njih je bolovanje zbog nege deteta sa teškim oštećenjem zdravstvenog stanja. U ovom slučaju, drugostepena lekarska komisija može, na predlog tercijarne zdravstvene ustanove, produžiti pravo na naknadu zarade i duže od standardnih maksimuma.

Takođe, kada su u pitanju trudnice i komplikacije u vezi sa održavanjem trudnoće, mogu postojati posebna pravila, kao i kada je reč o profesionalnim bolestima i povredama na radu.

Uloga poslodavca u kontroli bolovanja

Treba napomenuti da poslodavci imaju pravo da kontrolišu opravdanost bolovanja svojih zaposlenih. Oni mogu zahtevati od RFZO-a da izvrši kontrolu privremene sprečenosti za rad, kako bi se proverilo da li zaposleni zloupotrebljava svoje pravo.

U slučaju da se utvrdi da je zaposleni zloupotrebio pravo na bolovanje, on gubi pravo na naknadu zarade za period neopravdane sprečenosti za rad, a može biti i disciplinski sankcionisan.

Pitanje razmaka između dva bolovanja nije jednostavno i zahteva razumevanje pravila povezivanja bolovanja. Iako zakonski ne postoji minimalni period koji mora proteći između dva bolovanja, prekid kraći od sedam dana uglavnom znači da će se dva bolovanja povezati u jedno, sa svim posledicama koje to ima na obračun naknade zarade.

Zaposleni bi trebalo da budu upoznati sa ovim pravilima kako bi mogli da planiraju svoja odsustva i razumeju kako će im biti obračunata naknada zarade. Takođe, važno je imati na umu da stručno-medicinski organi RFZO-a imaju ključnu ulogu u utvrđivanju dužine bolovanja i da oni moraju poštovati medicinske standarde pri donošenju takvih odluka.

U svakom slučaju, ako imate dileme u vezi sa svojim bolovanjem, najbolje je konsultovati se sa stručnim licima iz oblasti radnog prava ili direktno sa RFZO-om, kako biste dobili tačne informacije prilagođene vašoj specifičnoj situaciji.