Čak i kada legnemo na vreme i opustimo se, ponekad nam razne nemirne i užurbane misli ne daju da zaspimo.
Uzroci ovog problema mogu biti različiti, ali najčešći su stres i anksioznost, kaže dr Ramasvami Visvanatan, predsednik Američkog udruženja psihijatara.
Anksioznost zbog predstojećeg dana takođe može izazvati ovaj problem, a mentalni poremećaji kao što su anksioznost i bipolarni poremećaji često su povezani sa nemirnim mislima, prenosi Index.hr.
Misli su posebno aktivne noću, kada nema drugih aktivnosti koje bi okupirale um, a konzumiranje stimulansa, poput kofeina ili određenih lekova pre spavanja, dodatno otežava opuštanje.
Kako nemirne misli ometaju san?
Nemirne misli izazivaju povećanu budnost, što otežava opuštanje i spavanje. Čak i ako uspete da zaspite, anksiozne misli mogu da ometaju vaš san tokom cele noći, otežavajući povratak u san i smanjujući kvalitet vašeg sna.
Posledice nedostatka sna
Loš kvalitet ili nedovoljan san ima ozbiljne posledice na telo i um, uključujući smanjenu funkciju mozga, poteškoće u donošenju odluka, rešavanju problema i regulaciji emocija. Takođe izazivaju glavobolju, razdražljivost i umor.
Dugotrajna deprivacija sna može oslabiti imunski sistem, povećati rizik od infekcija, doprineti nezdravim navikama u ishrani i debljanju i povećati šanse za hronične bolesti kao što su bolesti srca, visok krvni pritisak, dijabetes i moždani udar, upozorava dr Višvanatan.
Koraci za kontrolu nemirnih misli pre spavanja:
Uspostavite rutinu za spavanje
Dr Visvanatan naglašava da je ključ za kvalitetan san redovan raspored spavanja sa doslednim vremenima spavanja i buđenja.
Pazite na kasne obroke i pića
Izbegavajte pića sa kofeinom, alkohol ili tešku hranu neposredno pre spavanja.
Izbegavajte uređaje pre spavanja
Prestanite da koristite pametne telefone, televizore i računare najmanje sat vremena pre spavanja. Plavo svetlo sa ovih uređaja remeti cirkadijalne ritmove, ističe se.
Umesto toga, preporučuje se slušanje lagane muzike, čitanje knjige ili meditacija.
Probajte toplu kupku
Topla kupka, oko tri sata pre odlaska u krevet, može pomoći da se smiri um, ali je ne treba uzimati neposredno pre spavanja.
Stvorite okruženje pogodno za spavanje
Spavaća soba treba da bude tiha, tamna i hladna (oko 20 stepeni Celzijusa), sa udobnom posteljinom, savetuje dr Visvanatan.
Odvojite vreme za brige
Ako ove tehnike ne uspeju da smanje nemirne misli, stručnjak preporučuje da zakažete „vreme za brigu“.
Odredite određeni deo svog dana da razmislite o svojim brigama i pronađete rešenja. Ovo pomaže da se spreči da vas te misli preplave neposredno pre spavanja.
Kada je vreme da tražite pomoć
Ako ove tehnike ne funkcionišu, razmislite o poseti stručnjaka za mentalno zdravlje.
Specijalisti mogu da izvrše procenu kako bi otkrili poremećaje spavanja i preporučili lečenje, uključujući kognitivnu bihejvioralnu terapiju, druge psihoterapije ili lekove.
