Veštački zaslađivači mogu da dovedu do nagomilavanja masnih naslaga u arterijama.
Veštački zaslađivači reklamiraju se kao zdravija alternativa šećeru, međutim, nova istraživanja pokazuju da možda nisu tako bezopasni.
Tim naučnika otkrio je da aspartam, uobičajena zamena za šećer, izaziva porast insulina koji doprinosi nagomilavanju arterijskog plaka - masnih naslaga, a to povećava rizik od srčanih oboljenja.
Skriveni uticaj veštačkih zaslađivača
Veštački zaslađivači, koji se nalaze u svemu, od dijetalne sode do sladoleda bez šećera, često se prodaju kao način da se uživa u slatkoći bez osećaja krivice. Međutim, novo istraživanje koje je objavljeno 19. februara 2025. u Cell Metabolism sugeriše da aspartam, jedna od najčešće korišćenih zamena za šećer, može imati negativne efekte na zdravlje krvnih sudova.
Tim kardiovaskularnih stručnjaka i kliničara otkrio je da aspartam povećava nivo insulina kod životinja, što zauzvrat doprinosi aterosklerozi - nakupljanju masnih naslaga u arterijama. Vremenom, ovaj proces može dovesti do povećane upale i većeg rizika od srčanog udara i moždanog udara.
Prošla istraživanja povezivala su veštačke zaslađivače sa povećanim rizikom od oboljenja kao što su kardiovaskularne bolesti i dijabetes, međutim, biološki mehanizmi koji stoje iza ovih efekata nisu bili dobro shvaćeni - do sada.
Testiranje efekata aspartama na zdravlje kardiovaskularnog sistema
Za ovu studiju, istraživači su hranili miševe dnevnim dozama hrane koja sadrži 0,15 odsto aspartama 12 nedelja a to je količina koja odgovara konzumiranju oko tri konzerve dijetalne sode svakog dana za ljude. U poređenju sa miševima bez ishrane sa zaslađivačima, miševi hranjeni aspartamom razvili su veće i više masnih plakova u svojim arterijama i pokazali više nivoe upale, a oba su obeležja ugroženog kardiovaskularnog zdravlja.
Kada je tim analizirao krv miševa, otkrili su porast nivoa insulina nakon što je aspartam ušao u njihov sistem. Tim je primetio da ovo nije bio iznenađujući rezultat, s obzirom na to da su naša usta, creva i druga tkiva obložena receptorima za otkrivanje slatkoće koji pomažu u vođenju oslobađanja insulina. Ali aspartam, 200 puta slađi od šećera, izgleda da je prevario receptore da otpuste više insulina
Uloga CKS3CL1 u arterijskoj upali
Istraživači su zatim pokazali da su povišeni nivoi insulina kod miševa podstakli rast masnih plakova u arterijama miševa, što sugeriše da insulin može biti ključna veza između aspartama i kardiovaskularnog zdravlja. Zatim su istražili kako tačno povišeni nivoi insulina dovode do nakupljanja arterijskog plaka i identifikovali imuni signal nazvan CKS3CL1 koji je posebno aktivan pod insulinskom stimulacijom.
"Pošto je protok krvi kroz arteriju jak i robustan, većina hemikalija bi se brzo isprala dok srce pumpa. Iznenađujuće, ne CKS3CL1. Ostaje zalepljen za površinu unutrašnje obloge krvnih sudova. Tamo se ponaša kao mamac, hvatajući imune ćelije dok prolaze", objasnio je glavni autor studije Jihao Cao, koji proučava hronične bolesti povezane sa poremećajima krvnih sudova na Institutu Karolinska u Švedskoj.
Blokiranje CKS3CL1 radi sprečavanja štetnih efekata
Poznato je da mnoge od ovih zarobljenih imunih ćelija izazivaju upalu krvnih sudova. Međutim, kada su istraživači eliminisali CKS3CL1 receptore iz jedne od imunih ćelija kod miševa hranjenih aspartamom, nije došlo do nakupljanja štetnog plaka. Ovi rezultati ukazuju na ulogu CKS3CL1 u efektima aspartama na arterije, kaže Cao.
Cao i njegov tim planiraju da provere svoja otkrića na ljudima. Cao takođe predviđa CKS3CL1 kao potencijalnu metu za hronična stanja izvan kardiovaskularnih bolesti, s obzirom na to da je upala krvnih sudova uključena u moždani udar, artritis i dijabetes.
"Veštački zaslađivači su prodrli u skoro sve vrste hrane, tako da moramo da znamo dugoročni uticaj na zdravlje", kaže Cao.
Izvor: B92
