Sombor vesti

Za proteklih 160 godina ova bolest je prešla put od teško prepoznatljive i nelečive bolesti, do bolesti koja se lako dijagnostikuje i za koju postoje lekovi

Spavanje je deo našeg života. Tokom spavanja se odmaramo i fizički i psihički. Tokom budnog stanja postupno se narušava fiziološka ravnoteža u organizmu, pa je spavanje nužno kako bi se ta ravnoteža ponovno uspostavila. Narkolepsija je primarni poremećaj spavanja koji se karakteriše spontanim padanjem u san.

Kako definisati narkolepsiju?

Najčešći i najbolji predstavnik preterane pospanosti je bolest „Narkolepsija”. Bolest narkolepsiju je prvi opisao francuski lekar dr Jean Baptiste Edouard Gélineau 1860. godine. On je, možda po pravu koje mu daje njegovo drugo ime, bolest nazvao „narkolepsia“ (od grčke reči „narkos“, što znači spavanje, i „lepsis“: zgrabiti).

Za proteklih 160 godina ova bolest je prešla put od teško prepoznatljive i nelečive bolesti, do bolesti koja se lako dijagnostikuje i za koju postoje lekovi. Ti lekovi narkolepsiju često i značajno ublažavaju. S druge strane, to je jedna od retkih bolesti kod kojih je medicina u značajnoj meri otkrila (patofiziološki) mehanizam nastanka.

Koji su ključni simptomi narkolepsije?

Narkolepsiju čini nekoliko elemenata:

Preterana dnevna pospanost – označava da su osobe koje je imaju stalno pospane, a da je pritisak spavanja tako snažan kao da nisu spavali tri dana i noći, navodi za Stetoskop, neurolog, prim. dr sci. med. Slavko Janković.

Takozvani napadi spavanja znače da su ovi ljudi u stanju da zaspe u trenutku, u neobičnim situacijama (na primer, tokom poslovnog razgovora, ispred semafora tokom vožnje kola ili za vreme obroka – dešava se da tako naglo zaspe da im glava padne u tanjir sa onim što su jeli).

Bolesnici imaju katapleksiju, ili iznenadan, potpun gubitak mišićnog tonusa u svim mišićima (osim u disajnim i mišićima koji pokreću oči), obično izazvan (ne)prijatnim emocijama.

Svaka jača emocija (iznenadan ulazak drage osobe, deljenje dobrih karata pri kockanju ili samo dobra šala) dovodi do iznenadnog pada bolesnika na tle uz potpuno očuvanu svest (za razliku od epilepsije).

Halucinacije pri usnivanju ili buđenju – znače da bolesnici od narkolepsije pri usnivanju mogu istovremeno da vide snove ali i realnu sredinu koja ih okružuje.

Slika realnosti i slika sna se preklapaju i mešaju (kao slika kroz sliku na televiziji) i pružaju jedna kroz drugu, izazivajući zbunjenost bolesnika koji ne zna da li spava ili je budan.

Oni u toj delimičnoj budnosti preduzimaju određene radnje kako bi skrenuli pažnju na svoj problem i pozvali nekoga u pomoć, ali se najčešće ispostavi da je sve što su pokušali ili uradili bila fikcija, zapravo san.

Paralize spavanja – predstavljaju oduzetost svih (osim disajnih i očnih) mišića tela koja se javlja obično pri buđenju. Iako budan, bolesnik nije u stanju da se pokrene niti da dozove pomoć ili skrene pažnju članova porodice na sebe. Doživljaj se opisuje kao „jeziv“, sa strahom da se ne ostane paralizovan zauvek. Srećom, ovo stanje traje najčešće nekoliko sekundi i prekida se spontano ili običnim dodirom.

Automatsko ponašanje – označava da je bolesnik sa narkolepsijom u stanju da krene negde (na primer na posao ili u samoposlugu), usput zaspi i spava hodajući, pa se odjednom „stvori“, na sopstveno čuđenje, u drugom delu grada od onoga kuda je krenuo.

Kakav je socijalni i psihološki uticaj narkolepsije na pacijente?

Zbog stalne pospanosti, bolesnici sa narkolepsijom nisu u stanju da odgovore na svakodnevne zahteve života. Retki su poslodavci koji imaju razumevanja da njihov radnik mora oko podne, usred posla da odspava oko jedan sat, kako bi mogao da nastavi da radi.

Ova bolest isključuje svoje žrtve iz svakodnevnog života i utakmice koju ona nameće, bilo zbog depresije koja ih osvaja, bilo zbog poruge koju doživljavaju u svojoj okolini. Iako su im mentalna i fizička sposobnost potpuno očuvane, ovi ljudi nisu u stanju da na poslu ili u školi zbog pospanosti napreduju u skladu sa svojim realnim sposobnostima.

Zato ličnost bolesnika odlikuje:

– introvertnost

– teškođe u adaptaciji

– poremećaji ličnosti

– alkoholizam

– depresija

Stalni izvor frustracije je i stalna potreba i nastojanje da se bude jednako sposoban kao i zdravi vršnjaci. S druge strane, psiho-socijalna stigma kojoj je bolesnik izložen je podjednako teška koliko i sama bolest.

Kakve su mogućnosti lečenja narkolepsije i kako se mogu prevazići izazovi uzrokovani ovim poremećajem?

Pristup lečenju preterane pospanosti/narkolepsije mora da obuhvati sve aspekte kojima je bolesnik pogođen.

Socijalni aspekt podrazumeva upoznavanje javnosti sa osobinama ove bolesti (ovaj članak ima i to za cilj) kako bi se izbeglo prećutno, ali uporno isključivanje bolesnika iz svih slojeva i aktivnosti društva.

Poslovni aspekt obezbeđuje odgovarajući status bolesnika na radnom mestu, uz prethodni dogovor sa poslodavcem kome se mora objasniti da je narkolepsija bolest koja uz malo razumevanja može da poštedi bolesnika socijalne osude.

Nefarmakološki pristup lečenju označava adekvatnu psihološku pomoć, najčešće od strane psihologa ili psihijatra.

Farmakološko lečenje podrazumeva redovnu primenu lekova za razbuđivanje (grupa „eugeroika“), koji su delotvorni u oko 80 odsto slučajeva.

izvor: n1info.rs

Mnogi se svakodnevno okreću kafi bez kofeina kako bi uživali u omiljenom napitku bez straha da će im poremetiti san. Popularna među osobama koje su osetljive na kofein ili piju kafu kasno uveče, trudnicama i starijim osobama, ova verzija kafe koja ne izaziva nervozu i drhtavicu, deluje kao bezbedna i razumna alternativa. Ipak, poslednjih meseci pojavile su se sumnje u bezbednost ove vrste kafe – i to ne zbog kofeina, već zbog načina na koji se on uklanja iz zrna.

Iako samo oko 10 odsto odraslih Amerikanaca svakodnevno pije kafu bez kofeina, prema podacima američke Nacionalne asocijacije za kafu, novo pravilo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA) izazvalo je sumnje kod potrošača i ekoloških organizacija: da li je kafa bez kofeina zaista bezbedna po zdravlje?

Glavna zabrinutost vezana je za metod koji se najčešće koristi za uklanjanje kofeina iz kafe – korišćenje rastvarača metilen-hlorida. Ova hemikalija, koja se ranije nalazila u lepkovima, skidačima boje i drugim industrijskim proizvodima, povezuje se sa povećanim rizikom od raka i drugim štetnim zdravstvenim posledicama. Zbog toga je EPA nedavno zabranila većinu komercijalnih upotreba metilen-hlorida, piše Politika.

Ova zabrana se, međutim, ne odnosi na prehrambene proizvode, jer je to u nadležnosti američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Prema važećim propisima, FDA dozvoljava upotrebu metilen-hlorida za dekofeinizaciju kafe dokle god ostatak rastvarača ne prelazi 10 delova na milion (ppm) u prženim zrncima.

Vilijam Mari, direktor smeričke Nacionalne asocijacije za kafu, izjavio je da nema dokaza da konzumiranje kafe bez kofeina izaziva zdravstvene probleme.

S druge strane, američki Ekološki fond za odbranu (Environmental Defense Fund) i druge organizacije tvrde da za kancerogenu supstancu nema bezbedne količine, i da bi trebalo potpuno zabraniti njenu upotrebu u ishrani. U januaru ove godine, podneli su zvaničan zahtev FDA da zabrani metilen-hlorid u proizvodnji kafe bez kofeina, piše portal c&en.

Kako funkcioniše proces dekofeinizacije?

Sve metode uklanjanja kofeina počinju isto – sirova, zelena zrna kafe se potapaju u vruću vodu ili izlažu pari. To otvara njihove pore i oslobađa kofein iz molekulskog vezivanja sa hlorogenom kiselinom. Kofein se, zatim, ekstrahuje pomoću rastvarača.

Za rastvaranje se najčešćese koriste metilen-hlorid – efikasan i popularan rastvarač, ali čija je upotreba zabrinjavajuća zbog toksičnosti i etil-acetat – prirodno prisutan u voću, iako se industrijski proizvodi.

Tonja Kul, profesorka hemijskog inženjerstva sa Univerziteta Kalifornija na Dejvisu, objašnjava da metilen-hlorid, zbog niske rastvorljivosti u vodi, deluje samo na površini zrna. Posle toga, zrna se suše i prže na temperaturama većim od 200 stepeni Celzijusa – daleko iznad tačke ključanja metilen-hlorida i etil-acetata – kada većina rastvarača isparava. Međutim, uvek može ostati neznatna količina u tragovima.

Organizacija Clean Label Project je testirala popularne brendove kafe i u više uzoraka pronašla tragove metilen-hlorida. Svi su, međutim, bili ispod dozvoljenog FDA limita. Ipak, pitanje je da li i te minimalne količine mogu imati dugoročne posledice po zdravlje.

Metode uklanjanja kofeina bez hemikalija

Nisu sve kafe bez kofeina tretirane rastvaračima, već postoji i nekoliko alternativnih metoda.

Švajcarski metod vode (Swiss Water Process) koristi samo vodu za uklanjanje kofeina, bez rastvarača. Kafa se više puta potapa u vodu, a kofein se zatim filtrira pomoću aktivnog uglja. Ova metoda je bezbedna, ali skuplja, po se koristi u svega 15 procenata ukupne svetske proizvodnje „dikef” kafe.

Superkritični CO₂ – pod visokim pritiskom, ugljen-dioksid poprima osobine rastvarača i izvlači kofein, ali ne i arome. Ova metoda je efikasna, bezbedna i omogućava reciklažu ugljen-dioksida, ali zahteva skupu opremu, pa je koriste uglavnom veliki proizvođači.

Indirektna metoda – umesto da se zrna direktno tretiraju rastvaračem, tretira se voda u kojoj su prethodno bila potopljena. Na taj način se kofein uklanja, a zrna se ponovo potapaju u filtriranu vodu radi vraćanja ukusa.

Prema jednoj naučnoj recenziji iz 1999. godine, indirektna metoda gotovo u potpunosti eliminiše problem ostataka rastvarača u zrnu.

Kako potrošači mogu znati koju kafu piju? Nažalost, u SAD i većini drugih zemalja, proizvođači nisu obavezni da navedu metod dekofeinizacije. Neki koriste oznake poput „chemical-free“, „naturally decaffeinated“ ili „solvent-free“, koje upućuju na to da nije korišćen metilen-hlorid.

Jedina jasno označena metoda je Swiss Water Process, pa ako potrošači žele da izbegnu hemikalije, mogu da potraže tu oznaku.

Postoje ljudi koji jednostavno ne znaju da kažu „ne“ kada je u pitanju kupovina – bilo da je u pitanju odeća, izlazak ili putovanje.

U astrologiji se veruje da neki znaci imaju tendenciju da troše impulsivno, često bez razmišljanja o budžetu. Za njih je trenutno zadovoljstvo važnije od dugoročne finansijske stabilnosti, što ih lako može navesti da troše više nego što zarade.

Blizanci

Blizanci su radoznali, društveni i uvek u pokretu, što znači da troše na sve i svašta.

Od izlazaka i tehnoloških spravica do sitnica koje im se u ovom trenutku čine interesantnim, retko pažljivo planiraju svoje finansije.

Često se rukovode impulsima i trenutnim željama, koje mogu da ih odvedu u deficit, a da toga nisu ni svesni.

Lav

Lavovi vole luksuz, pažnju i utisak koji ostavljaju na druge – a to često uključuje skupu odeću, večere i poklone.

Žele da izgledaju dobro i da se osećaju posebno, pa troše novac na stvari koje ističu njihov status.

Iako su sposobni da zarade novac, njihova potreba za glamuroznim životnim stilom ponekad prevazilazi njihove realne mogućnosti.

Strelac

Strelac obožava slobodu i avanturu, a novac često služi kao sredstvo za uživanje u životu, prenosi Index.hr.

Putovanja, nova iskustva i uzbudljive aktivnosti su im često važniji od štednje ili budžeta.

Oni su skloni da budu optimisti i veruju da će „nekako doći do novca“, što ih može dovesti do impulsivnog trošenja.

Harvardska studija o razvoju odraslih, najduža studija o sreći koja se sprovodi, pokazuje da je broj jedan faktor koji utiče na opšte zdravlje i blagostanje kvalitet naših odnosa.

Kakva je korist od dugogodišnjeg prijateljstva ako potajno osećaš da ne možeš da budeš ono što zaista jesi? Koji je smisao imati širok društveni krug ako niko od njih ne poznaje tvoje pravo ja?

„Već deset godina proučavam nauku o povezivanju, saradnji i sukobima. I svima koji se bore da prodube prijateljstva, uvek predlažem pet načina, zasnovanih na dokazima, koji pomažu u građenju dublje povezanosti“, piše za cnbc.com edukatorka za zdravlje Danielle Bayard Jackson.

Zahvalnost: Reci „hvala“

Možda ti se čini da ne moraš da kažeš „hvala“ ljudima koji su ti bliski. Ali iskazivanje zahvalnosti može ukloniti svaku sumnju u to da ih ceniš, a ta potvrda može dodatno da vas zbliži.

Kako to izgleda u praksi?

Nakon iskrenog smejanja sa drugaricom, reci joj da je jedna od najsmešnijih osoba koje poznaješ.

Tokom večere, reci koliko ti prija njeno društvo.

Kad ti ispriča o nekom uspehu na poslu, reci joj koliko se diviš njenoj ambiciji.

Istakni i potvrdi ključne osobine kako bi se tvoj prijatelj osećao viđeno i vredno. A kada ne znaš šta da kažeš, jednostavno „cenim te“ može značiti više nego što misliš.

Želja: Izražavanje platonske čežnje

Često reč „želja“ povezujemo sa romantičnim odnosima, ali jednako je važno pokazivati i platonsku čežnju.

Prijateljstva često stavljamo u drugi plan i ona su nam nešto čemu ćemo se posvetiti kad sve drugo bude gotovo. Ali ovakav pasivan pristup može učiniti da se prijatelj oseti zanemareno.

Umesto toga, pokušaj da izraziš svoju platonsku želju ovako:

Iniciraj viđanja, što poručuje: „Želim tvoje društvo.“

Postavljaj pitanja o njihovom životu: „Želim da te bolje upoznam.“

Traži načine da im aktivno pomogneš: „Želim da budem tu za tebe.“

Ovi postupci mogu pomoći prijateljima da se osećaju željeno i važno.

Otvorenost: Budi ranjiva

„Efekat lepe zbrke“ je psihološki fenomen u kom nam je ranjivost drugih privlačna, dok svoju sopstvenu gledamo kao slabost. Ranjivost nas zbližava s ljudima koje volimo, ali strah od odbacivanja često nas sprečava da se otvorimo.

Ako želiš dublje prijateljstvo, moraš zakoračiti u nelagodu. To može izgledati ovako:

Deljenje nepopularnog mišljenja (po cenu da deluješ drugačije).

Traženje pomoći (po cenu da izgledaš slabo).

Deljenje uspeha na koji si ponosan (po cenu da deluješ hvalisavo).

Ranjivost izgleda različito za svakog od nas, u zavisnosti od naših strahova i nesigurnosti. Ali otkrivanje svojih nesavršenosti je jedan od načina da budemo istinski viđeni i prihvaćeni.

Pouzdanost: Gradi poverenje

Pouzdanost ima ogroman domino efekat. Kada pokažemo novim prijateljima da mogu da se oslone na nas, to gradi poverenje, a poverenje donosi osećaj sigurnosti – što je preduslov za otvaranje i dublje povezivanje.

Ako želiš da učvrstiš prijateljstvo, pokaži da si osoba od poverenja:

Pomozi i kad te niko ne pita.

Drži se dogovora i planova.

Ne odaj poverljive informacije (ni tvoje, ni tuđe).

Zajednička iskustva: Provodite vreme zajedno

Teško je upoznati nekoga bez zajednički provedenog vremena. Istraživanje Univerziteta u Kanzasu pokazuje da je potrebno oko 50 sati druženja da bi se neko iz kategorije „poznanik“ prebacio u „prijatelj“, 90 sati za pravi prijateljski odnos, i preko 200 sati za blisko prijateljstvo. Ali u savremenom svetu pretrpanom obavezama, to deluje kao nemoguća misija.

Za one kojima je teško da pronađu vreme za prijatelje, predlažu se dve stvari.

Uvedi rutinu: Dogovorite se da se čujete ili viđate u istom terminu, nedeljno ili mesečno, bez potrebe da stalno usklađujete rasporede. Možda je to poziv petkom ujutru ili odlazak na piće svakog prvog utorka u mesecu.

Redefiniši druženje: Ako i dalje zamišljaš viđanje kao višesatni ručak ili noćni izlazak, lako ćeš reći da nemaš vremena. A šta ako pozoveš prijatelja da ide s tobom u nabavku, dok ti priča o poslu? Ili zajedno radite iz kafića i ćaskate između mejlova? Pokušaj da uklopiš prijateljstvo u svakodnevne aktivnosti, umesto da tražiš dodatne sate.

Ključna poruka je da vreme provedeno zajedno ne dolazi spontano — barem ne u odraslom životu. Zato je važno da ga planiraš s namerom.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

U subotu 12.04.2025. godine održano je 21. izdanje Osiječkog Ferivi polumaratona. Učešće na ovoj trci uzeli su i članovi Atletsko rekreativnog kluba ‘’Somaraton’’ Sombor. Polumaratonsku distancu ulicama grada na Dravi istrčali su Zoran Nikolić, Srđan Buzadžić, Bogdan Nikolić, Jelena Stanimirović kao i Vesna Bjelan koje je uspela da osvoji i treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Dan kasnije u nedelju održana druga po redu trejl trka u organizaciji ‘’West Serbia Trails’’. Na startu jedne od tehnički i fizički najzahtevnijih trka u zaseoku Bebića Luci u podnožju padina Jablanika okupilo se nešto više od 400 trkača koji su uzeli učešće u jednoj od tri ponuđene trke. Članovi ‘’Somaratona’’ Damjan Šokac, Miroslav Liščević i Daniel Šokac su uspešno savladali najkraću deonicu od 8 kilometara i + 400 metara uspona. Iako je Damjan bio jedan od najmladjih učesnika pokazao je da i najmlađi mogu da se nose sa preprekama i izazovima iz kojih će izaći kao pobednici.

Crveni krst Sombor, u saradnji sa Crvenim krstom Vojvodine, organizuje u utorak 15. aprila 2025. godine u vremenu od 9 do 13 sati, u svojim prostorijama na adresi Apatinski put broj 19, još jednu akciju dobrovoljnog davanja krvi.

Iz Crvenog krsta pozivaju dobrovoljne davaoce i ostale građane koji se osećaju zdravim da se odazovu i ovoj humanoj akciji.

Podsećamo, davalac krvi može da bude svaka zdrava, odrasla osoba, starosti od 18-65 godina kod koje se lekarskim pregledom i proverom krvne slike, odnosno nivoa hemoglobina, utvrdi da davanje krvi neće ugroziti ni nju, niti osobu kojoj bi se ta krv primenila.

Izvor: radiodunav.com

Izložba "Dobri duh ravnice" Save Stojkova biće otvorena u utorak, 15. aprila u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35.

Ovom retrospektivom namera je da se obeleži stogodišnjica rođenja znamenitog somborskog, vojvođanskog i srpskog slikara Save Stojkova (1925 - 2014), te da se ponudi jedno od mogućih tumačenja njegovog lika i dela kroz prizmu jugoslovenskog i srpskog slikarstva.
Sava Stojkov je rođen 29. marta 1925. godine u Somboru. Prvu samostalnu umetničku izložbu imao je 1945. godine, i od tada je priredio preko 500 samostalnih, a učestvovao je i na preko 650 kolektivnih izložbi kako u Srbiji i zemljama nekadašnje Jugoslavije, tako i po prestižnim galerijama najvećih gradova Evrope, Azije i Amerike. Dobio je tridesetak značajnih nagrada i priznanja.

O umetnosti Save Stojkova do sada je objavljeno deset knjiga i monografija, štampano je 12 umetničkih mapa, a snimljeno je više dokumentarnih filmova i TV-emisija.

Povodom 85 godina života i 65 godina umetničkog rada, u rodnom Somboru, na inicijativu Pedagoškog fakulteta, u obnovljenom zdanju Preparandije, 29. marta 2010. godine otvorena je Galerija slika sa stalnom retrospektivnom postavkom Save Stojkova, koja sadrži blizu 100 slika (ulja na platnu, staklu i lesonitu, akvareli, crteži, grafike, pasteli), nastalih u rasponu od sedam decenija slikarskog i umetničkog rada Save Stojkova. Sombor se na ovaj način, barem donekle, odužio slikaru koji je lice, podneblje i ime ovog grada proslavio širom zemlje i sveta.

Otvaranje izložbe je u 19 časova.

Izvor: 021.rs

Najčešći poremaćaj u spavanju je opstruktivna apneja koja predstavlјa hroničnu progresivnu bolest.

Apneja u bukvalnom prevodu znači odsustvo daha, odnosno prestanak disanja. Kada se radi o poremećajima, najčešća je opstruktivna apneja u spavanju praćena centralnom apnejom u spavanju, hipoventilacionim poremećajem u snu i hipoksemičnim poremećajem vezanim za spavanje.

Tipovi apneje

Opstruktivna apneja u snu (OSA) je najčešći poremećaj u spektru poremećaja disanja u snu i predstavlјa hroničnu progresivnu bolest sa karakterističnim repetitivnim prekidima ventilacije tokom spavanja usled potpunog ili delimičnog kolapsa faringealnog dela disajnih puteva (deo ždrela iza nosa i usta). Ovaj prestanak disanja je praćen padom nivoa kiseonika u krvi, padom zasićenosti oksihemoglobina i/ili buđenjem.

Težina bolesti se pretežno utvrđuje na osnovu broja i karakteristika opstruktivnih respiratornih događaja u snu, preko takozvanog indeksa apneje-hipopneje (AHI).

Ovaj indeks predstavlјa broj objektivno registrovanih potpunih (apneja) ili delimičnih (hipopneja) prekida disanja po satu sna. Ako je AHI 5-15 po satu sna, prisutan je blagi do umereni oblik OSA, ako je AHI 15-30/h umeren do teški, a preko 30/h – veoma težak oblik OSA. Uzimaju se u obzir i klinička slika, nivo i dužina desaturacije oksihemoglobina, poremećaj strukture sna i prisustvo pratećih bolesti.

Centralni poremećaji disanja u snu (CSA) prepoznaju se smanjenjem ili potpunim prestankom protoka vazduha uz mali ili nikakav respiratorni napor zbog prolazne inhibicije ventilacionog motornog izlaza tokom spavanja. Većina CSA događaja se obično viđa u NREM snu.

CSA se viđa kod pacijenata sa srčanom insuficijencijom, atrijalnom fibrilacijom, akromegalijom ili hroničnom bubrežnom insuficijencijom. CSA može biti izazvana lekovima (opioidi, valproična kiselina), može se javiti pri boravku na velikoj nadmorskoj visini, a postoji i primarna (idiopatska) centralna apneja u snu.

Centralni prekidi u disanju tokom sna se mogu naći i kod pacijenata sa alveolarnom hipoventilacijom, poremećajima moždanog stabla i kičmene moždine, neuromuskularnim poremećaji, mijastenijom gravis, poremećajima perifernih nerava.

CSA kod pacijenata sa kongestivnom srčanom insuficijencijom (eng. Congestive heart failure, CHF) često prati takozvani Cheyne -Stokes obrazac disanja, ciklično krešendo-dekrešendo disanje odvojeno centralnim apnejama ili centralnim hipopnejama. Ovaj oblik CSA se može videti kod muških pacijenata starijih od 60 godina, kod 25-50% pacijenata sa CHF i čak 70% pacijenata nakon moždanog udara.

Određeni nivo CSA se često može videti kod pacijenata sa OSA, posebno u slučaju takozvane CSA uzrokovane terapijom („treatment emergent central sleep apnea“, TECSA), gde primena tretmana OSA otkriva privremenu ili trajnu centralnu respiratornu nestabilnost.

Koliko često se javlja apneja?

Prevalencija CSA je niska u opštoj populaciji. Procenjuje se da oko 4% pacijenata upućenih na klinike za spavanje ima neki oblik centralnih poteškoća sa disanjem.

Pretpostavlјa se da je CSA prisutna kod 10 odsto osoba sa akromegalijom, dok skoro polovina ispitanika sa plućnom hipertenzijom mogu imati ovu vrstu poremećaja disanja u snu. CSA na velikoj nadmorskoj visini može se videti kod nekih zdravih osoba na visinama iznad 2.000 m, pri čemu 100 odsto njih ima poteškoća sa disanjem na visinama iznad 4.000 m. CSA izazvana lekovima može se naći kod skoro jedne trećine pacijenata na metadonskoj terapiji za zavisnost od heroina.

Sa druge strane, opstruktivna apneja u spavanju je bolest sa visokom incidencom i prevalencijom u opštoj populaciji, koja bez adekvatne dijagnoze i terapije može dovesti do značajnih posledica po zdravlјe i kvalitet života pacijenata

Benjafield i saradnici su 2019. godine izvršili procenu distribucije i prevalencije OSA u 193 zemlјe sveta prema dostupnim podacima i otkrili da više od 936 miliona lјudi verovatno ima neki nivo OSA (AHI ≥5 događaja/h) sa 425 miliona lјudi koji imaju umerenu ili tešku OSA (AHI ≥15 događaja/h). Prevalencija blage OSA kretala se od 7,8% (Hong Kong) do 77,2% (Malezija), a za umerenu do tešku OSA od 4,8% (Irska i Izrael) do 36,6% (Švajcarska).

Procenjena incidencija bolesti je oko 7,5 odsto za umereni do teški oblik bolesti, a za blagi do umereni oblik OSA oko 16% na petogodišnjem nivou.’

Pretpostavlja se da je umerena do teška OSA prisutna kod skoro 1.400.000 odraslih osoba u Srbiji od čega kod preko 90 odsto nije postavljena ni sumnja na dijagnozu bolesti.

Kako dentalne maske pomažu u rešavanju problema sa apnejom?

Kod izvesnog broja pacijenata sa OSA pozitivni efekti su ostvareni primenom oralnih protetskih sistema koji funkcionišu po principu izvlačenja/sprečavanja povlačenja jezika („Tongue protrusion devices“) ili donje vilice („Mandibular advancement devices“) tokom spavanja.

Na taj način se sprečava zapadanje jezika i suženje ždrelnog prostora, a poboljšava se tonus mišića dilatatora i oblik ždrela. Postoji veliki broj ovih protetskih sistema, manjeg ili većeg stepena složenosti.

MAD proteze se ne preporučuju kod pacijenata sa manjkom ili kompletnim nedostatkom zuba, kao i pacijentima koji imaju fiksne protetske radove (krunice, mostovi). Uvek se preporučuje da MAD proteza bude indivudalno prilagođena pacijentu i izrađena od strane stomatologa/ortodonta.

U istraživanjima je potvrđen efekat na smanjenje AHI, ali ne i stepena desaturacije kod bolesnika sa OSA različite težine. Osim toga, primena ovih aparata je pozitivno uticala na smanjenje hrkanja, prekomerne pospanosti, krvnog pritiska, parametara inflamacije i oksidativnog stresa.

Trenutne preporuke za primenu oralnih proteza se odnose na terapiju hrkanja, blagih do umerenih formi OSA, pacijenata sa kraniofacijalnim abnormalnostima i poremećajima zagrižaja, kao i pacijenata koji su odbili ili nisu imali efekata primenom CPAP-a.

„Primena MAD (mandibular advancement devices) je indikovana kod pacijenata sa potvrđenom OSA u slučaju pacijenata koji su kandidati za CPAP, ali nisu zainteresovani , ili kod pacijenata sa blagom do umerenom formom OSA sa blagim simptomima. Preporučuje se izrada MAD od strane stomatologa protetičara nakon pregleda i isključenja kontraindikacija za MAD, poručuje dr Martin Popević, specijalista medicine rada.

izvor: n1info.rs

Proleće je pravo vreme da svojoj bašti, terasi ili balkonu date novi, cvetni izgled. Ako tražite cveće koje bez problema odoleva jakom suncu, a pritom izgleda neodoljivo, imamo sjajne predloge za vas! Ove biljke ne traže mnogo, a vraćaju višestruko – svojom lepotom i šarmom.

Vreme je za prolećno cveće. A ako ste se pitali koje biljke su dovoljno otporne i jake za promenljivo vreme, a opet neodoljivo lepe da osveže vašu baštu ili balkon, na pravom ste mestu. Ovo su tri omiljena prolećna cveta koja treba da se nađu u vašem šarenom kutku ovog aprila.

Dan i noć

Dan i noć, poznata i kao poljska ljubičica, pravo je prolećno osveženje. Iako se često sadi u jesen, april je idealan trenutak da ovu nežnu biljku unesete u svoj prostor. Njen cvet krasiće vašu baštu kombinacijom ljubičaste, bele i žute boje – a sve to na raskošnim, baršunastim laticama.

Možete je gajiti kao jednogodišnju ili dvogodišnju biljku, u zavisnosti od vremena sadnje. Savršeno uspeva i u saksiji i u zemlji, a najlakše se razmnožava semenom.

Napunite saksiju do dve trećine zemljom, ubacite pet semenki, prekrijte tankim slojem zemlje i redovno zalivajte. Rezultat? Cveće koje će vam izmamiti osmeh svakog jutra!

Lepi čovek (cinija)

Ako volite raskošne boje i čvrstu, otporni biljku – cinija, poznata i kao lepi čovek, je pravi izbor. Njeni cvetovi podsećaju na hrizanteme, dolaze u raznim bojama i izgledaju sjajno i u vrtu i u buketima.

Lepi čovek

Najviše voli sunce, pa joj izaberite mesto zaštićeno od vetra, sa plodnim i umereno vlažnim zemljištem. Seje se direktno u zemlju, a nakon što biljke porastu, možete ih rasaditi.

Cinija cveta već šest do osam nedelja nakon sadnje – dovoljno da u maju već uživate u šarenilu!

Kadifa

Kadifa je pravi veteran među baštenskim biljkama – otporna, prilagodljiva i prelepa. Sadi se rano u proleće, a kada poraste 7 do 10 cm, vreme je za presađivanje na stalno mesto.

Pazite na razmak – oko 25 cm između biljaka je idealno. Kadifa traži redovno zalivanje i prihranu, a za uzvrat će vas častiti bujnim cvetovima sve do jeseni.

Uklanjajte precvetale cvetove kako bi stalno izbacivala nove pupoljke. I ne zaboravite – iako je jednogodišnja, seme možete sačuvati za sledeću sezonu.

Bilo da ste početnik u baštovanstvu ili iskusni ljubitelj cveća, ove tri biljke su idealan način da osvežite svoj prostor i unesete duh proleća.

Izvor: zena.blic.rs