Mnogi se svakodnevno okreću kafi bez kofeina kako bi uživali u omiljenom napitku bez straha da će im poremetiti san. Popularna među osobama koje su osetljive na kofein ili piju kafu kasno uveče, trudnicama i starijim osobama, ova verzija kafe koja ne izaziva nervozu i drhtavicu, deluje kao bezbedna i razumna alternativa. Ipak, poslednjih meseci pojavile su se sumnje u bezbednost ove vrste kafe – i to ne zbog kofeina, već zbog načina na koji se on uklanja iz zrna.
Iako samo oko 10 odsto odraslih Amerikanaca svakodnevno pije kafu bez kofeina, prema podacima američke Nacionalne asocijacije za kafu, novo pravilo Agencije za zaštitu životne sredine SAD (EPA) izazvalo je sumnje kod potrošača i ekoloških organizacija: da li je kafa bez kofeina zaista bezbedna po zdravlje?
Glavna zabrinutost vezana je za metod koji se najčešće koristi za uklanjanje kofeina iz kafe – korišćenje rastvarača metilen-hlorida. Ova hemikalija, koja se ranije nalazila u lepkovima, skidačima boje i drugim industrijskim proizvodima, povezuje se sa povećanim rizikom od raka i drugim štetnim zdravstvenim posledicama. Zbog toga je EPA nedavno zabranila većinu komercijalnih upotreba metilen-hlorida, piše Politika.
Ova zabrana se, međutim, ne odnosi na prehrambene proizvode, jer je to u nadležnosti američke Uprave za hranu i lekove (FDA). Prema važećim propisima, FDA dozvoljava upotrebu metilen-hlorida za dekofeinizaciju kafe dokle god ostatak rastvarača ne prelazi 10 delova na milion (ppm) u prženim zrncima.
Vilijam Mari, direktor smeričke Nacionalne asocijacije za kafu, izjavio je da nema dokaza da konzumiranje kafe bez kofeina izaziva zdravstvene probleme.
S druge strane, američki Ekološki fond za odbranu (Environmental Defense Fund) i druge organizacije tvrde da za kancerogenu supstancu nema bezbedne količine, i da bi trebalo potpuno zabraniti njenu upotrebu u ishrani. U januaru ove godine, podneli su zvaničan zahtev FDA da zabrani metilen-hlorid u proizvodnji kafe bez kofeina, piše portal c&en.
Kako funkcioniše proces dekofeinizacije?
Sve metode uklanjanja kofeina počinju isto – sirova, zelena zrna kafe se potapaju u vruću vodu ili izlažu pari. To otvara njihove pore i oslobađa kofein iz molekulskog vezivanja sa hlorogenom kiselinom. Kofein se, zatim, ekstrahuje pomoću rastvarača.
Za rastvaranje se najčešćese koriste metilen-hlorid – efikasan i popularan rastvarač, ali čija je upotreba zabrinjavajuća zbog toksičnosti i etil-acetat – prirodno prisutan u voću, iako se industrijski proizvodi.
Tonja Kul, profesorka hemijskog inženjerstva sa Univerziteta Kalifornija na Dejvisu, objašnjava da metilen-hlorid, zbog niske rastvorljivosti u vodi, deluje samo na površini zrna. Posle toga, zrna se suše i prže na temperaturama većim od 200 stepeni Celzijusa – daleko iznad tačke ključanja metilen-hlorida i etil-acetata – kada većina rastvarača isparava. Međutim, uvek može ostati neznatna količina u tragovima.
Organizacija Clean Label Project je testirala popularne brendove kafe i u više uzoraka pronašla tragove metilen-hlorida. Svi su, međutim, bili ispod dozvoljenog FDA limita. Ipak, pitanje je da li i te minimalne količine mogu imati dugoročne posledice po zdravlje.
Metode uklanjanja kofeina bez hemikalija
Nisu sve kafe bez kofeina tretirane rastvaračima, već postoji i nekoliko alternativnih metoda.
Švajcarski metod vode (Swiss Water Process) koristi samo vodu za uklanjanje kofeina, bez rastvarača. Kafa se više puta potapa u vodu, a kofein se zatim filtrira pomoću aktivnog uglja. Ova metoda je bezbedna, ali skuplja, po se koristi u svega 15 procenata ukupne svetske proizvodnje „dikef” kafe.
Superkritični CO₂ – pod visokim pritiskom, ugljen-dioksid poprima osobine rastvarača i izvlači kofein, ali ne i arome. Ova metoda je efikasna, bezbedna i omogućava reciklažu ugljen-dioksida, ali zahteva skupu opremu, pa je koriste uglavnom veliki proizvođači.
Indirektna metoda – umesto da se zrna direktno tretiraju rastvaračem, tretira se voda u kojoj su prethodno bila potopljena. Na taj način se kofein uklanja, a zrna se ponovo potapaju u filtriranu vodu radi vraćanja ukusa.
Prema jednoj naučnoj recenziji iz 1999. godine, indirektna metoda gotovo u potpunosti eliminiše problem ostataka rastvarača u zrnu.
Kako potrošači mogu znati koju kafu piju? Nažalost, u SAD i većini drugih zemalja, proizvođači nisu obavezni da navedu metod dekofeinizacije. Neki koriste oznake poput „chemical-free“, „naturally decaffeinated“ ili „solvent-free“, koje upućuju na to da nije korišćen metilen-hlorid.
Jedina jasno označena metoda je Swiss Water Process, pa ako potrošači žele da izbegnu hemikalije, mogu da potraže tu oznaku.
