Harvardska studija o razvoju odraslih, najduža studija o sreći koja se sprovodi, pokazuje da je broj jedan faktor koji utiče na opšte zdravlje i blagostanje kvalitet naših odnosa.
Kakva je korist od dugogodišnjeg prijateljstva ako potajno osećaš da ne možeš da budeš ono što zaista jesi? Koji je smisao imati širok društveni krug ako niko od njih ne poznaje tvoje pravo ja?
„Već deset godina proučavam nauku o povezivanju, saradnji i sukobima. I svima koji se bore da prodube prijateljstva, uvek predlažem pet načina, zasnovanih na dokazima, koji pomažu u građenju dublje povezanosti“, piše za cnbc.com edukatorka za zdravlje Danielle Bayard Jackson.
Zahvalnost: Reci „hvala“
Možda ti se čini da ne moraš da kažeš „hvala“ ljudima koji su ti bliski. Ali iskazivanje zahvalnosti može ukloniti svaku sumnju u to da ih ceniš, a ta potvrda može dodatno da vas zbliži.
Kako to izgleda u praksi?
Nakon iskrenog smejanja sa drugaricom, reci joj da je jedna od najsmešnijih osoba koje poznaješ.
Tokom večere, reci koliko ti prija njeno društvo.
Kad ti ispriča o nekom uspehu na poslu, reci joj koliko se diviš njenoj ambiciji.
Istakni i potvrdi ključne osobine kako bi se tvoj prijatelj osećao viđeno i vredno. A kada ne znaš šta da kažeš, jednostavno „cenim te“ može značiti više nego što misliš.
Želja: Izražavanje platonske čežnje
Često reč „želja“ povezujemo sa romantičnim odnosima, ali jednako je važno pokazivati i platonsku čežnju.
Prijateljstva često stavljamo u drugi plan i ona su nam nešto čemu ćemo se posvetiti kad sve drugo bude gotovo. Ali ovakav pasivan pristup može učiniti da se prijatelj oseti zanemareno.
Umesto toga, pokušaj da izraziš svoju platonsku želju ovako:
Iniciraj viđanja, što poručuje: „Želim tvoje društvo.“
Postavljaj pitanja o njihovom životu: „Želim da te bolje upoznam.“
Traži načine da im aktivno pomogneš: „Želim da budem tu za tebe.“
Ovi postupci mogu pomoći prijateljima da se osećaju željeno i važno.
Otvorenost: Budi ranjiva
„Efekat lepe zbrke“ je psihološki fenomen u kom nam je ranjivost drugih privlačna, dok svoju sopstvenu gledamo kao slabost. Ranjivost nas zbližava s ljudima koje volimo, ali strah od odbacivanja često nas sprečava da se otvorimo.
Ako želiš dublje prijateljstvo, moraš zakoračiti u nelagodu. To može izgledati ovako:
Deljenje nepopularnog mišljenja (po cenu da deluješ drugačije).
Traženje pomoći (po cenu da izgledaš slabo).
Deljenje uspeha na koji si ponosan (po cenu da deluješ hvalisavo).
Ranjivost izgleda različito za svakog od nas, u zavisnosti od naših strahova i nesigurnosti. Ali otkrivanje svojih nesavršenosti je jedan od načina da budemo istinski viđeni i prihvaćeni.
Pouzdanost: Gradi poverenje
Pouzdanost ima ogroman domino efekat. Kada pokažemo novim prijateljima da mogu da se oslone na nas, to gradi poverenje, a poverenje donosi osećaj sigurnosti – što je preduslov za otvaranje i dublje povezivanje.
Ako želiš da učvrstiš prijateljstvo, pokaži da si osoba od poverenja:
Pomozi i kad te niko ne pita.
Drži se dogovora i planova.
Ne odaj poverljive informacije (ni tvoje, ni tuđe).
Zajednička iskustva: Provodite vreme zajedno
Teško je upoznati nekoga bez zajednički provedenog vremena. Istraživanje Univerziteta u Kanzasu pokazuje da je potrebno oko 50 sati druženja da bi se neko iz kategorije „poznanik“ prebacio u „prijatelj“, 90 sati za pravi prijateljski odnos, i preko 200 sati za blisko prijateljstvo. Ali u savremenom svetu pretrpanom obavezama, to deluje kao nemoguća misija.
Za one kojima je teško da pronađu vreme za prijatelje, predlažu se dve stvari.
Uvedi rutinu: Dogovorite se da se čujete ili viđate u istom terminu, nedeljno ili mesečno, bez potrebe da stalno usklađujete rasporede. Možda je to poziv petkom ujutru ili odlazak na piće svakog prvog utorka u mesecu.
Redefiniši druženje: Ako i dalje zamišljaš viđanje kao višesatni ručak ili noćni izlazak, lako ćeš reći da nemaš vremena. A šta ako pozoveš prijatelja da ide s tobom u nabavku, dok ti priča o poslu? Ili zajedno radite iz kafića i ćaskate između mejlova? Pokušaj da uklopiš prijateljstvo u svakodnevne aktivnosti, umesto da tražiš dodatne sate.
Ključna poruka je da vreme provedeno zajedno ne dolazi spontano — barem ne u odraslom životu. Zato je važno da ga planiraš s namerom.
Izvor: zadovoljna.nova.rs
