Uprkos velikoj popularnosti mindfulnessa kao sredstva za oslobađanje od stresa, sve više istraživanja ukazuje na moguće neželjene posledice koje se retko pominju.
Na prvi pogled, mindfulness deluje kao idealno rešenje za stres – besplatna je, možete je sami praktikovati kod kuće i često se predstavlja kao jednostavan put do unutrašnjeg mira.
To je vrsta meditacije koja potiče iz budističke tradicije, a zasniva se na svesnom usmeravanju pažnje na ono što osećate, mislite ili doživljavate u tom trenutku – bez osuđivanja ili analize.
Tehnika meditacije mindfulness poznata je vekovima – prvi pisani tragovi potiču iz Indije, stariji su od 1.500 godina, i čak tada nisu zabeležene samo metode vežbanja, već i moguće negativne posledice poput anksioznosti, depresije, pa čak i osećaja odvojenosti od stvarnosti ili iluzije da je svet oko nas nestvaran, piše The Conversation.
Negativni efekti meditacije
U poslednje vreme, posebno u poslednjih osam godina, interesovanje za ovu temu snažno raste, a sve više nalaza ukazuje na potencijalne rizike koje meditacija može nositi, prenosi Net.hr.
Studija iz 2022. godine sprovedena u SAD na uzorku od skoro hiljadu osoba koje rerdovno praktikuju meditaciju pokazala je da je više od 10 odsto njih iskusilo neprijatne nuspojave koje su značajno poremetile njihov svakodnevni život i trajale su najmanje mesec dana.
Sveobuhvatni pregled naučnih istraživanja sprovedenih tokom više od 40 godina, objavljen 2020. godine, pokazao je da anksioznost i depresija dominiraju među najčešćim negativnim efektima meditacije, dok se u težim slučajevima beleže i psihotične epizode, osećaji dezorijentacije, depersonalizacije ili intenzivne panike.
Sve je više naučnih dokaza da praktikovanje meditacije, posebno tehnike mindfulness, može imati negativne posledice, čak i kod ljudi koji ranije nisu imali psihološke probleme.
Negativni efekti meditacije mogu se javiti ne samo kod ljudi koji već imaju probleme sa mentalnim zdravljem, već i kod onih koji su samo povremeno praktikovali meditaciju.
Ovi simptomi, poput anksioznosti, depresije ili osećaja konfuzije, ponekad mogu trajati dugo i ozbiljno uticati na svakodnevni život.
Prva upozorenja o mogućim rizicima meditacije na Zapadu datiraju iz 1976. godine, kada je cenjeni psiholog i jedan od osnivača kognitivno-bihejvioralne terapije Arnold Lazarus upozorio da neprikladna i neprofesionalno vođena meditacija može dovesti do ozbiljnih psihijatrijskih problema, uključujući depresivne epizode, anksioznost i psihotične poremećaje.
Uprkos sve većem broju naučnih radova koji potvrđuju ove nalaze, obrazovni i komercijalni sadržaji koji promovišu pažljivost – od aplikacija i knjiga do onlajn kurseva – retko upozoravaju korisnike na moguće štetne posledice.
Profesor Ronald Perser, autor knjige "McMindfulness" i učitelj budizma, u svojoj analizi upozorava na transformaciju ove prakse u komercijalni proizvod – takozvanu „kapitalističku duhovnost“.
Prema njegovim rečima, mindfulness industrija u SAD vredi više od 2,2 milijarde dolara (oko dve milijarde evra), a njeni vodeći predstavnici često ignorišu rizike povezane sa upotrebom tehnike.
Džon Kabat-Zin, jedan od osnivača modernog pokreta mindfulnessa, priznao je u intervjuu za The Guardian iz 2017. godine da je 90 odsto postojećih istraživanja o pozitivnim efektima prakse mindfulnessa sumnjivog naučnog kvaliteta.
U predgovoru britanskog parlamentarnog izveštaja o mindfulnessuiz 2015. godine, Kabat-Zin je primetio da meditacija ima potencijal da duboko promeni „ko smo kao pojedinci, kao zajednice, kao nacije, pa čak i kao vrsta“.
Ovaj gotovo religiozni entuzijazam za moć svesnosti da transformiše ne samo pojedince već i budućnost čovečanstva često se čuje među njenim zagovornicima, uključujući mnoge ateiste i agnostike koji ipak veruju u njenu sposobnost da donese mir i saosećanje svetu.
Etički aspekt
„Mediji su uglavnom isticali pozitivne aspekte mindfulnessa. Godine 2015, objavio sam knjigu „Buddha Pill“ sa psihološkinjom Ketrin Vikholm, u kojoj smo posvetili poglavlje negativnim efektima meditacije. Tema je potom obrađena u članku u časopisu New Scientist i u dokumentarcu na BBC Radio 4“, rekao je Kabat-Zin.
Međutim, većina medija je ignorisala najskuplju studiju u istoriji nauke o meditaciji iz 2022. godine, koju je finansirao Wellcome Trust, sa budžetom od preko osam miliona dolara (oko sedam miliona evra).
Studija, sprovedena na više od 8.000 dece uzrasta od 11 do 14 godina, u 84 britanske škole između 2016. i 2018. godine, pokazala je da tehnika mindfulness nije imala pozitivan uticaj na njihovo mentalno zdravlje u poređenju sa kontrolnom grupom, a kod dece sa predispozicijom za psihološke teškoće, mogla je imati štetne posledice.
Nuđenje aplikacija, kurseva ili kliničkih primena za meditaciju bez upozorenja o mogućim negativnim posledicama nije etički opravdano. Brojni dokazi pokazuju da štetni efekti meditacije nisu neuobičajeni, pa je važno da ljudi budu svesni ovih rizika.
Mnogi instruktori i praktičari se fokusiraju isključivo na pozitivne efekte meditacije i često nisu svesni mogućih problema.
Često se dešava da ljudi koji su iskusili negativne posledice meditacije nailaze na nerazumevanje svojih učitelja, koji im savetuju da nastave sa vežbanjem sa verovanjem da će neprijatni simptomi sami nestati.
Istraživanje bezbedne upotrebe meditacije je još uvek u povoju, zbog čega ne postoje precizne smernice. Meditacija upoznaje ljude sa neobičnim stanjima svesti za koja psihologija još nije razvila adekvatne teorije ili metode za njihovo potpuno razumevanje.
