Sombor.info

Ako uzmemo u obzir tradicionalnu kinesku medicinu, znamo da sati u kojima se obično budimo govore mnogo o našem blagostanju – i fizičkom i mentalnom. Saznajte šta znači ako se često budite između 1 i 3 sata ujutro ili između 3 i 5 sati.

Prema principima tradicionalne kineske medicine, svaki telesni organ bi trebalo da imate određeni sat ili deo dana kada je njegova energija na vrhuncu, a svaki deo tela je povezan i sa određenim emocijama, prenosi portal Sensa.

Ako se često budite između 1 i 3 sata ujutro, prema principima kineske medicine, to znači da je vaša jetra preopterećena. Jetra je odgovorna za detoksikaciju našeg tela i obradu emocija svake noći. Možda ste dan pre pojeli nešto što nije odgovaralo vašem telu, popili previše alkohola ili nosite nerešeni bes ili mnogo stresa i napetosti.

Ako se često budite između 3 i 5 ujutro, prema principima kineske medicine, to bi trebalo da ukazuje na neravnotežu u plućima ili vašem disanju. Nešto verovatno ometa vašu sposobnost da duboko i pravilno dišete, što se može manifestovati kao piskanje, kašalj, astma ili se brzo razbolite.

Prema principima kineske medicine, ovo bi trebalo da bude povezano i sa emocionalnim faktorima, posebno sa tugom zbog suočavanja sa gubitkom ili ožalošćenošću.

Preporučuju se vežbe disanja ili druge vežbe opuštanja. U isto vreme, treba da stalno održavate svoje telo toplim kako biste pomogli vašim plućima da ispune telo kiseonikom. Takođe je važno poveriti se nekome o svojim osećajima, razgovarati s tom osobom i razmisliti šta bi vam još moglo pomoći kako bi vaša emocionalna strana bila adekvatno podržana.

Izvor: n1info.rs

Dragana Marković (35), majka dva dečaka Miloša (4) i Uroša (2) iz beogradskog naselja Borča, ni u najluđim snovima nije mogla da zamisli da će na krštenja svoje dece morati da čeka tri meseca, a još gore da će za tu crkvenu uslugu morati da izdvoji čak 24.000 dinara. Da, takve informacije sačekale su Draganu u četvrtak, kada je pozvala sveštenika i pitala ga kada ima prvi slobodan vikend kako bi krstila oba deteta. Za cenu nije ni pitala, nego je sveštenik sam rekao da je krštenje "oko 12.000 dinara", ali da "svako da onoliko koliko je u mogućnosti". Koja je, onda, cena krštenja?

Iako se smatra da dete, po nekom nepisanom pravilu, treba krstiti u njegovih prvih četrdeset dana života, ipak se mnogi roditelji odlučuju na taj korak onog momenta kada budu u mogućnosti, kako vremenskoj, zbog organizacije, tako i finansijskoj.

Kako Dragana nije krstila starijeg sina pre nego što se drugi put porodila, odlučila je da oba deteta krsti zajedno u oktobru, pred svoju krsnu slavu Srđevdan. Međutim, to neće biti moguće zato što termina nema ni za lek.

Em nema termina, em je skupo – šta onda raditi, pita se ova majka.

Dragana kaže za Nova.rs da je besmisleno govoriti o cenama crkvenih usluga koje su odavno podivljale i otišle uvis, ali je ipak očekivala da će sveštenik izgovoriti neku „realniju“ cifru s obzirom da su u pitanju dva krštenja.

„Znate kako, ne bih volela da ispadnem nezahvalna. Od pamtiveka se zna da popovi, tobože, kažu ‘daj koliko daš’, a zapravo tamo negde postoji cena te usluge. Ali nisam baš očekivala toliko para. Ej, pa 12.000 dinara, to je 100 evra za jedno dete i 100 evra za drugo dete. Ukupno 200 evra. Mnogo, zaista“, kaže ogorčena Dragana.

Dodaje da ona nije zaposlena, te da s vremena na vreme radi u jednoj trgovini, kada je pozovu u ispomoć, dok joj suprug radi kao obezbeđenje. primanja su im mala, a troškovi veliki, među kojima se sada našao i ovaj.

„Plaćamo kiriju za stan i sve ostale troškove, deca idu u vrtić. Okej, sada su vrtići besplatni, odnosno od sledećeg meseca. Baš zbog velikih troškova, nismo ni planirali da pravimo neko slavlje, nego da krstimo našu decu i sa kumovima i najbližom rodbinom provedemo taj dan. Pritom, treba i kumovima da kupimo darove. Znate kako to ide. Zaista ne želim da ispadne da smo socijalni slučaj i da nam treba pomoć. Ne treba nam. Ali godinama unazad slušam koliko sveštenici naplaćuju za svoje usluge. Preterivanje“, podvlači Dragana, podsećajući na jedan „incident“ koji je imala pre nekoliko godina sa jednim sveštenikom iz Šumadije, gde je sahranjena njena majka.

„Kada je bio pomen mojoj majci, pozvali smo sveštenika i on je zatražio 5.000 dinara. Pitala sam ga: Za šta? A on je rekao za izlazak na teren i vreme. Pa čekajte, na šta to liči? I od tada znam da su cene paprene, ali valjda treba da imaju malo obzira“, ističe ona.

A termin je tek priča za sebe, kaže ljutito Dragana.

„Da li je moguće da nema termina? Prosto ne mogu da poverujem. Naši kumovi ne žive u Beogradu i jedino mogu vikendom da dođu, zato i tražimo vikend. Ali da nema ništa slobodno narednih nedelja… Ne mogu da poverujem. I onda će nas uhvatiti božićni post i moraćemo da čekamo da prođu praznici i onda će biti zima, sneg, led… I ništa od krštenja, tek na proleće. Neverovatno“, zaključuje Dragana.

Cenovnik crkvenih usluga zvanično postoji

Iako u nekim eparhijama postoji zvanični cenovnik crkvenih usluga, uglavnom su cene usluga sveštenika nedefinisane pa se često stvaraju nedoumice koliko zaista koštaju.

Kada nema cenovnika, u većini slučajeva važi pravilo da svaki vernik da onoliko koliko je u mogućnosti, a obaveza sveštenika je da obred izvrši i u slučaju kada vernik nema novca.

Jedan od skupljih obreda je crkveno venčanje, koje negde košta ukupno i preko 30.000 dinara, od toga je samo venčanje u crkvi 11.000 dinara, pri čemu mladenci plaćaju 6.000, a kumovi po 2.500 dinara. Ostatak troškova odlazi na sveće, belo platno, zakup crkve, usluge sveštenika i crkveni hor, ukoliko je to volja mladenaca.

Dolazak sveštenika na sahranu košta od 8.000 do 10.000 dinara, dok za parastos naplaćuje od 2.000 do 4.000 dinara.

Krštenje može da košta i do 15.000 dinara, ali je zastupljena i praksa po kojoj sveštenik kaže „cena je koliko daš“.

Osvećenje vode za Vaskrs, u većini slučajeva, kreće se od 500 do 1.000 dinara, dok se za svećenje vode pred krsnu slavu svešteniku uglavnom daje više od toga.

Skuplje u selu

Kako su pisali mediji prethodnih godina, u seoskim sredinama su usluge sveštenika nešto više nego u gradskim. Razlog se krije u tome što je manji broj parohijana po jednom svešteniku, pa pojedini čak imaju i fiksne cene.

Tako je u jednom podrudničkom selu svećenje vodice 1.500 dinara, opelo za sahranu je 10.000, parastos se kreće od 3.000 do 5.000, dok je krštenje čak 12.000 dinara.

Venčanje u crkvi može da košta 11.000 dinara, pri čemu mladenci plaćaju 6.000, a kumovi po 2.500 dinara.

Izvor: nova.rs

Sa naduvanih 5,67 promila, sredovečni Kupusinac je, nedavno, postao apsolutni rekorder po izmerenom stepenu alkoholisanosti. Dok su se lekari čudili kako je uopšte živ, njemu su svi zdravstveni parametri bili u granicama normale!

Ovaj, izdržljivi Kupusinac, zaustavljen je prilikom redovne kontrole saobraćaja u ovom selu, dok je vozio bicikl.

Iako je bio vidljivo „pod gasom“, policajci su se šokirali kad je alko test pokazao da je u krvi imao neverovatnih 5,67 promila alkohola.

- Po medicinskoj literaturi, čovek ne bi trebalo da je živ, jer je toksična granica do fatalnog ishoda negde oko 4,5 promila alkohola u krvi. Međutim, važnu ulogu igra faktor tolerancije. Naime, oni koji imaju toliko promila u krvi u većini slučajeva su zapravo alkoholičari koji godinama piju i time razvijaju visoku toleranciju na alkohol - objašnjava sagovornik Kurira.

On dodaje da kad bi se pretvorilo u alkohol, 3,5 ili više promila je, otprilike, popijena najmanje jedna gajba piva ili litar žestokog pića.

Zanimljivo je i to da su kupusinskom alko rekorderu, koji je odveden u dom zdravlja na vađenje krvi, svi zdravstveni parametri (šećer i krvni pritisak) bili u granicama normale!

Izvor: blic.rs

Predstava "Radovan Treći" Dušana Kovačevića u režiji Vita Taufera imaće somborsku premijeru 30. septembra na velikoj sceni Narodnog pozorišta Sombor, najavili su organizatori.

„Radovan Treći“ u režiji Vita Taufera imao je nedavno premijeru na festivalu Grad teatar Budva, a somborska publika imaće priliku da pogleda predstavu i pretpremijerno 29. septembra, saopšteno je iz Narodnog pozorišta Sombor.

Ove godine je ujedno i 50 godina od kako je Dušan Kovačević napisao dramu.

„Za pedesetogodišnjicu mislim da je ovo pravi trenutak. Nemam apsolutno nikakav problem sa slikom koju ljudi u ovom regionu imaju o tom tekstu. Interesantno mi je kad sam pogledao “Radovan III predstava” na Wikipediji piše da je to srpska predstava između određenih godina što mi je bilo interesantno i simptomatično jer je ovo pre svega tekst napisan 1973. godine. Tek onda je nastala predstava i to se malo zaboravlja. Zato sam odlučio, ne samo kao izazov, nego zato što smatram da je to fenomanalan tekst koji je savršeno napisan i da ćemo ga onako kako je napisan. Što se tiče sadržaja i forme mi igramo tekst kakav je Kovačević napisao pre 50 godina“, rekao je uoči premijernog izvođenja u Crnoj Gori, u jednom od intevjua, reditelj Vito Taufer.

Dramaturgiju predstave potpisuje Vesna Radovanović, za scenografiju je zadužen Lazar Bodroža, kostimografiju Biljana Grgur.

Originalnu muziku za predstavu komponovali su braća Robert Pešut Manjifiko i Aleksanda Pešut Shatz.

Lektor je dr Dejan Sredojević.

U predstavi igraju Ninoslav Đorđević (Radovan III), Biljana Keskenović (Rumenka), Marija Maša Labudović (Georgina), Danica Grubački (Katica), Srđan Aleksić (Stanislav), Nemanja Bakić (Jelenče), Lazar Nikolić (Kelner), Pavle Popović (Vasilije) i Dejan Pletikosić, Vladimir Broćilović, Igor Pekanović, Dejan Vuković, Andrej Todorović (Vilotići).

Inspicijent je Zoran Vučković, a sufler Ninoslav Vranić, navode organizatori.

Izvor: novimagazin.rs

U organizaciji Crvenog krsta Sombor, uz podršku Grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor i ARK „Somaraton“, juče je održana trka pod nazivom „Za srećnije detinjstvo“. 

Pred sam početak takmičenja, učesnicima trke se obratio Milan Stakić, direktor Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor, te uz reči dobrodošlice, pozvao ih da se pred takmičenje zagreju uz ritam Plesne grupe „Zverka“. Gradska većnica Nađ Kosanović, uvodnim govorom, pozdravila je sve učesnike i zvanično otvorila takmičenje: „Drago mi je što ste se okupili u ovolikom broju. Hvala svima što ste se uklјučili u ovu sportsku manifestaciju. Pazite jedni na druge, poštujte pravila fer pleja i želim vam puno sreće i uspeha“.

Trka „Za srećnije detinjstvo“ je rekreativno – humanitarna aktivnost Crvenog krsta Srbije u kojoj deca i mladi pokazuju svoje opredelјenje za zdrav način života i najviše humanitarne vrednosti. U trci su učestvovala deca školarci, uzrasta od prvog do osmog razreda Osnovnih škola, a za najuspešnije su obezbeđene medalјe.

Tokom manifestacije, prikuplјena je humanitarna donacija u iznosu od 138.000 dinara, koja će biti uplaćena na račun Fondacije „Budi human“, za našu sugrađanku Bilјanu Radonić.

Trka „Za srećnije detinjstvo“ se organizuje u sklopu Evropske nedelјe sporta, koja se održava od 23. do 30. septembra, a poslednjeg dana ovog događaja, biće organizovana kajakaška tura na Velikom Bačkom kanalu gde će se deca koja se bave ovim sportom provozati sa svojim roditelјima u kajacima.

Gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković, član Gradskog veća za oblast polјoprivrede, Jovan Keča i član Gradskog veća za oblast ruralnog razvoja, Srđan Savić, posetili su danas udruženje pčelara „Avram Maksimović“ Sombor i svečano pustili u rad novi pčelarski proizvodni pogon.

Gradonačelnik Ratković je tom prilikom, poželeo srećan i uspešan rad svim udruženjima pčelara kao i pojedincima, i dodao da će Grad Sombor nastaviti sa podrškom pčelarima u njihovom radu i razvoju proizvodnje.
„Čast mi je što smo zajedničkim snagama, uspeli da u ovoj godini obezbedimo sredstva za liniju za pravlјenje pogača, mlin i čiler za hlađenje vode, kako bi olakšali proizvodnju. Drago mi je što smo zajedno sa svim udruženjima pčelara uspeli da se dogovorimo šta ćemo da nabavimo od opreme za ovu godinu. Ovo je jedan mali vid pomoći Grada Sombora, a siguran sam da će u budućem periodu biti još veća kako bi vama olakšali proizvodnju“, izjavio je gradonačelnik Ratković.

Na konkursu Grada Sombora, ukupno je izdvojeno tri miliona dinara za pčelarska društva i pčelare pojedince za 2023. godinu, od čega je Udruženje pčelara „Avram Maksimović“ Sombor, kao krovna organizacija pčelara na teritoriji grada Sombora, dobila 1.200.000 dinara. Sredstva su uložena u nabavku opreme i mašina za liniju za proizvodnju pogača, parni topionik sa presom i čiler za hlađenje vode.
Koliko su značajna sredstva koja Grad Sombor ulaže u pčelare, istakao je i predsednik Udruženja pčelara „Avram Maksimović“, Radomir Malbaški, koji je dodao da bi bez podrške grada, bilo jako teško da se izbore za opstanak i razvoj poslovanja.

„Hteo bih da se zahvalim gradonačelniku i Gradu Somboru na podršci. Ovo nije prvi put da nam pomažete i hvala vam na tome. Ova linija je od velikog značaja za nas, uz pomoć koje možemo da proizvodimo hranu za pčele u bespašnom periodu, odnosno preko zime. Ovaj pogon je namenjen svim pčelarima i udruženjima sa teritorije Grada Sombora“, izjavio je predsednik udruženja Malbaški.

Grad Sombor će nastaviti sa podrškom kako pčelarima, tako i drugim polјoprivrednim proizvođačima, kako bi se ostvario njihov ekonomski interes i pospešilo poslovanje u narednom periodu.

Kreće sezona krsnih slava. Najveći broj "pada" upravo tokom jeseni i zime. A kad se obeležava tačno koja slava?

Da ne biste zaboravili nekom od prijatelja, rođaka i kolega kada treba da čestite slavu, podsetimo kada se koji svetac slavi.

Kalendar krsnih slava:

Oktobar:

6. oktobar: Začeće Svetog Jovana Preteče i Krstitelja

12. oktobar: Prepodobni Kirijak Otšelnik – Miholjdan

14. oktobar: Pokrov Presvete Bogorodice

19. oktobar : Sveti apostol Toma – Tomindan

20. oktobar: Sveti mučenici Sergije i Vakho – Srđevdan

27. oktobar: Prepodna mati Paraskeva – Sveta Petka

31. oktobar: Sveti apostol i jevanđelist Luka – Lučindan

Novembar:

1. novembar: Prepodobni Prohor Pčinjski, Sveti prorok Joil, Prepodosni Jovan Rilski

8. novembar: Sveti velikomučenik Dimitrije – Mitrovdan

11. novembar: Prepodobni Avramije Zatvornik

14. novembar: Sveti Kozma i Kamjan – Vračevi

16. novembar: Obnovljenje hrama Svetog velikomučenika Georgija – Đurđic

21. novemabr: Sabor Svetog Arhangela Mihaula i ostalih Nebeskih Sila Bestelesnih – Aranđelovdan

24. novembar: Sveti velikomučenik Mina

25. novembar: Sveti Jovan Milostivi

26. novembar: Sveti apostol i jevanđelist Matej

Decembar:

4. decembar: Vavedenje Presvete Bogorodice

9. decembar: Prepodobni Alimpije Stolpnik

13. decembar: Sveti apostol Andrej Prvozvani

19. decembar: Sveti Nikolaj, Arhiepiskop mirlikijski Čudotvorac – Nikoljdan

Januar:

2. januar: Sveti Ignjatije Bogonosac

9. januar: Sveti prvomučenik i arhiđakon Stefan

14. januar: Sveti Vasilije Veliki

20. januar: Sabor Svetog Jovana Krstitelja – Jovanjdan

27. januar: Sveti Sava – Savindan

29. januar: Časne verige Svetog apostola Petra

Februar:

14. februar: Sveti mučenik Trifun

15. februar: Sretenje Gospodnje

16. februar: Sveti Simeon i Ana

Mart:

22. mart: Svetih 40 mučenika Sevastijskih – Mladenci

Maj:

6. maj: Sveti velikomučenik Georgije – Đurđevdan

8. maj: Sveti apostol i jevanđelist Marko – Markovdan

12. maj: Sveti Vasilije Ostroški Čudotvorac

14. maj: Sveti prorok Jeremija

21. maj: Sveti apostol i jevanđelist Jovan Bogoslov

22. maj: Prenos moštiju Svetog oca Nikolaja

24. maj: Sveti Kirilo i Metodije

Jun:

3. jun: Sveti car Konstantin i carica Jelena

28. jun: Sveti mučenik Knez Lazar i svi mučenici srpski – Vidovdan

Jul:

7. jul: Rođenje Svetog Jovana Preteče – Ivanjdan

12. jul: Sveti apostoli Petar i Pavle – Petrovdan

21. jul: Sveti velikomučenik Prokopije

26. jul: Sabor Svetog Arhangela Gavrila

30. jul: Sveta velikomučenica Marina – Ognjena Marija

Avgust:

2. avgust: Sveti prorok Ilija – Ilindan

4. avgust: Sveta Marija Magdalina – Blaga Marija

8. avgust: Sveta prepodobnomučenica Paraskeva – Sveta Petka

9. avgust: Sveti velikomučenik Pantelejmon

28. avgust: Uspenije Presvete Bogorodice – Velika Gospojina

Septembar:

11. septembar: Usekovanje glave Svetog Jovana Krstitelja

27. septembar: Krstovdan

Izvor: n1info.rs

Narednih dana biće relativno toplo, ali će drugog dana vikenda, u nedelju 1. oktobra biti malo svežije uz slabu kišu ponegde.

U Somboru će temperatura za vikend biti prava letnja, do 29 stepeni.

I u oktobru ćemo imati lepo vreme i letnje temperature

Marko Čubrilo, meteorolog, je najavio da će zatim ponovo da bude toplo, ali je oko 05. oktobra moguće nešto izraženije, ali takođe prolazno zahlađenje, a posle 08. oktobra se očekuje ponovo malo toplije od proseka.

Nestabilnost počinje u subotu uveče
- Do subote uveče će biti pretežno sunčano, suvo i relativno toplo uz dnevne maksimume od +23 do +28 stepeni Celzijusa. Vetar će biti slab do umeren istočni. Noći će biti sveže, ponegde i maglovite – kaže Marko Čubrilo.

Prema njegovim rečima, u subotu uveče na severu regiona se očekuje ponegde pojava prolazne kiše ili pljuska. U nedelju će nad većim delom regiona uslediti prolazno naoblačenje koje bi samo ponegde i to uglavnom na istoku regiona lokalno uslovilo pojavu slabe kiše.

Vetar bi se od subote uveče okrenuo na umeren, severozapadni smer, prvo na severu regiona, duž Jadrana biće prolazne bure.

U nedelju dnevne maksimalne temperature će biti od +17 do +24 stepena Celzijusa.

Miholjsko leto u prvoj nedelji oktobra
- Početkom sledeće nedelje ponovo će vrlo toplo uz maksimume koji će lokalno biti i do +29 stepeni Celzijusa. Oko 05. oktobra je moguće nešto izraženije, takođe prolazno, zahlađenje uz kišu i pljuskove i uz prolazno jak severni vetar. Oko 05. oktobra bi se maksimumi kretali od +13 do +19 stepeni Celzijusa. Nakon 07. oktobra će biti verovatno pretežno sunčano i malo toplije od proseka – kaže meteorolog Čubrilo.

Povratak toplog vremena
Napominje da zahlađenje koje je moguće oko 05. oktobra još uvek jako varira kada je snaga u pitanju i tek za 2-3 dana bi slika o snazi tog zahlađenja trebala da bude jasnija.

- U svakom slučaju ono će biti prolazno i relativno toplo vreme bi se već oko 08. oktobra trebalo vratiti – zaključuje Čubrilo.

Kako smo ranije pisali, a prama rečima meteorologa Slobodana Sovilja, procenjuje se da bi u oktobru moglo da bude do pet letnjih dana u nižim predelima, a to su dani kada maksimalna temperatura prelazi 25 stepeni - piše blic.rs.

Iako smo gotovo zaboravili na pandemiju KOVID-a 19, poslednjih nedelja sve je više ljudi koji se javljaju lekarima sa simptomima ovog virusa, zbog čega su u porastu i kovid bolovanja, pa je izolacija radnika opet ušla u mnoge kompanije.

I pored toga što je i dalje na snazi zaključak Vlade iz aprila 2020. godine, po kome bi, umesto 65 odsto zarade zbog odsustva sa posla zbog ove bolesti, trebalo da se isplati cela, na tu stavku se gotovo zaboravili i poslodavci i lekari, u šta su se uverili mnogi zaraženi ovih dana.

Od ove zaboravnosti u sadašnjosti izuzeti su uglavnom zaposleni samo u nekim delovima javnog sektora, ali ne svim, kojima kao i u pandemiji, za vreme odsustva zbog korone se ne umanjuje zarada. Tu privilegiju, bar po našim saznanjima, ni sada, kao ni u vreme pandemije, nemaju zaposleni u većem delu privatnog sektora ali i mnogim stranim kompanijama. Razlog za to može da bude i to što se gotovo zaboravilo na ovu preporuku Vlade Srbije, odnosno da veliki broj poslodavaca nije upućen da je ona i dalje na snazi.

Iz Ministarstva za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja za “Blic Biznis”, kažu da ona nije povučena, ali navode i ko može da je primenjuje direktno.

- Navedeni Zaključak Vlade jeste i dalje na snazi, ali ukazujemo da on ne može direktno da se primenjuje već je njime preporučeno poslodavcima da izmene svoj opšti akt, kolektivni ugovor i pravilnik o radu, odnosno ugovor o radu ili drugi pojedinačan akt kako bi zaposleni mogli da ostvare svoje pravo na naknadu zarade u visini od 100 posto - navode u pisanom odgovoru iz PR službe Ministarstva rada i socijalne politike.

To praktično znači da one kompanije koje nisu pribegle izmenama ovih dokumenata nemaju obavezu da zaposlenima koji u njima rade, a koji ovih dana odlaze na bolovanje zbog korone, isplaćuju punu platu već onu koja je definisana Zakonom o radu. To znači da su primanja 65 posto od prosečne zarade u prethodnih 12 meseci pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad.

Drugim rečima, ponavlja se praksa iz pandemijskog perioda kada je sve ostavljeno na dobru volju poslodavaca jer preporuka nije obavezujući dokument. Pošto je ni u vreme pandemije veliki broj poslodavaca nije poštovao, malo je verovatno da će ona biti u primeni i nakon toga što je Ministarstvo rada i socijalne politike podsetilo da je ona i dalje na snazi.

Da je to tako za “Blic Biznis” potvrđuje i Jovana. M (39) koja je ovih dana zbog korone morala na bolovanje.

- Nisam se osećala dobro, imala sam temperaturu, malaksalost i mučninu. Pomislila sam da sam dobila stomačni virus. Međutim, pošto mi temperatura nije padala i pored nekih lekova koje sam samoinicijativno uzimala, otišla sam kod lekara. On je odmah posumnjao na koronu, što se nakon testiranja i ispostavilo da je tačno. Pošto radim u jednoj firmi koja spada u javni sektor, pitala sam lekara da li važi i dalje princip da se prima ceo iznos plate ako ste zaraženi koronom. Lekar nije znao da mi precizno kaže i uputio me na svoju firmu, gde su mi objasnili da to više ne važi jer je pandemija prestala. Zato mi bolovanje od 15 dana obračunato po Zakonu o radu odnosno za taj period primila sam 65 posto od zarade. Pošto su ambulante prepune ljudi koji imaju slične simptome kao i ja mislim da bi trebalo da se Vlada ili već ko oglasi da li ta preporuka i dalje važi - navodi ova Beograđanka za “Blic Biznis”.

Ministarstvo rada se oglasilo ali čini se da poslodavci ćute jer nije reč o obavezujućem aktu. Na to je ranije ukazao i Nebojše Atanackovića počasni predsednik Unije poslodavaca Srbije.

- Isplata pune zarade usled bolovanja zbog korone nije nigde zvanično obavezujuća, ali je poslodavcu data ta mogućnost.“To je manje - više ostavljeno poslodavcu, ali on ima datu tu mogućnost. Zavisi to i od odnosa poslodavca i zaposlenog i kulture ponašanja u konkretnoj firmi-rekao je Atanacković za “Blic Biznis”.

U najkraćem ponašanje u firmama je uglavnom da su zaboravili na preporuku vlade i da mali broj njih, uglavnom u javnom sektoru, sada je poštuje iako se broj obolelih povećava. Odluka o visini isplate bolovanja i dalje je na poslodavcu a mnogi od njih nisu ni u vreme pandemije izmenili svoje opšte i pojedinačne akte, kako bi zaposleni mogli da ostvare svoje pravo na naknadu zarade u visini od 100 posto plate. To verovatno neće uraditi ni sada kada je broj zaraženih kovidom značajno manji.

Izvor: blic.rs

Forum sudija Srbije uputiće Visokom savetu sudstva i udruženjima novinara predlog za osnivanje Medijsko-pravosudnog saveta, tela koje bi na najbolјi način koordiniralo saradnju sudova i novinara, rečeno je juče u Somboru, na savetovanju kome prisustvuju sudije, tužioci i advokati iz Srbije, Hrvatske, Makedonije i Crne Gore.

- Presude se donose u medijima umesto u sudnici, a to ne bi trebalo da bude tako - rekao je sudija Nebojša Đuričić iz Višeg suda u Beogradu, predsednik Upravnog odbora Foruma sudija Srbije.

Na panelu o slobodi govora, Đuričić je istakao da sudija treba da ima pravo na slobodu izražavanja kao i svaki drugi građanin. Sudija Vrhovnog suda Hrvatske Đuro Sesa, ekspert Saveta Evrope, rekao je da sudija u svojim izjavama nikada ne treba da dovodi u pitanje pretpostavku nevinosti okrivlјenog, a da u odnosu sa predstavnicima medija mora biti veoma oprezan. Georgi Andonov, sudija osnovnog suda u Štipu (Makedonija) istakao je da je poverenje javnosti u sudstvo veoma nisko i da mali broj kompromitovanih sudija može da pokvari sliku o celom sudstvu.

Na panelu o krivičnoj odgovornosti maloletnika, stručnjaci su, povodom tragičnog zločina 3.maja u osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar" u Beogradu, ocenili da ne treba snižavati starosnu granicu za krivičnu odgovornost dece. To neće značiti ništa ukoliko se ne preduzmu i druge mere, pre svega na polјu prevencije, rekla je dr Ivana Stevanović, direktorka Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Učesnike savetovanja je pismom podrške pozdravila predsednica Visokog saveta sudstva Zorana Delibašić. U velikoj sali Gradske kuće (Županije) u Somboru, sudijama i gostima su se obratile predsednica Osnovnog suda u Somboru Aleksandra Medurić Kalčan, zamenica gradonačelnika Sombora Ljilјana Tica i predstavnica projekta EU "Podrška reformi pravosuđa u Srbiji" Darja Koturović.

Izvor: politika.rs