Sombor.info

Piju ga deca i stari ljudi, a navodno je odlično za sve.

Ekstremno popularan dodatak ishrani – za koji je procenjeno da će dostići prodaju od 2,4 milijarde dolara u svetu do 2030. godine – ljudima možda ne donosi nikakvu zdravstvenu korist, smatraju naučnici. To nije sprečilo proizvođače da daju nečuvene tvrdnje na pakovanju suplemenata ribljeg ulja.

Nedavna studija medicinskog centra Univerziteta Teksas u Dalasu otkrila je da etikete na dodacima ribljeg ulja daju zdravstvene tvrdnje koje su potpuno nepotkrepljene bilo kakvim istraživanjem.

„Na osnovu onoga što sam lično videla u prodavnici prehrambenih proizvoda i apoteci, nisam bila iznenađena što sam pronašla pozitivne zdravstvene tvrdnje o dodacima ribljeg ulja“, rekla je koautorka studije Džoana Asadurijan za Medscape Cardiology.

„Ono što je bilo iznenađujuće jeste zdravstveni dijapazon tih tvrdnji – od zdravlja srca i mozga do zdravlja zglobova, očiju i imuniteta uopšte“, dodala je Asadurijan.

Postoje dve vrste zdravstvenih „garancija“ na pakovanjima suplemenata: kvalifikovana zdravstvena tvrdnja pominje potencijal suplementa za lečenje ili prevenciju bolesti i u Americi mora da bude odobrena od Američke uprave za hranu i lekove.

U deklaraciji može da se obeća kako dodatak ishrani podržava funkcionisanje tela (na primer poboljšava imunitet), ali ne sme da se napiše da sprečava ili leči bilo koju bolest.

Od 2.819 suplemenata ribljeg ulja koje su istraživači proučavali, 74 odsto iznelo je barem jednu zdravstvenu tezu. Od njih, samo 19 odsto koristilo je kvalifikovanu zdravstvenu tvrdnju koju je odobrila FDA, dok su ostali dali široke ili nedokazane tvrdnje o tome kako su sastojci strukturisani ili funkcionišu u telu.

Pored „obećanja“ da pospešuju zdravlje srca, za mnoge dodatke ribljeg ulja navodi se da su dobri i za mozak, mentalno zdravlje, zdravlje zglobova ili zdravlje očiju – uprkos tome što ne postoje apsolutno nikakvi podaci iz kliničkih ispitivanja koji bi podržali te konstatacije.

„Oznake mogu biti veoma obmanjujuće za širu javnost“, rekla je dr Joen E. Manson, šefica Odeljenja za preventivnu medicinu u Brigamu i ženskoj bolnici u Bostonu.

„Ljudi se suočavaju sa vrtoglavim brojem dijetetskih suplemenata, od kojih mnogi uključuju navode o strukturi/funkciji koje zahtevaju minimalne dokaze o efikasnosti, ako ih uopšte ima“, dodala je ona.

„Oduševljenost ovim suplementima nadmašuje dokaze iz rigoroznih kliničkih ispitivanja.“

Otprilike 20 odsto ljudi starijih od 60 godina uzima suplemente ribljeg ulja.

Studije su pokazale da omega-3 masne kiseline koje se nalaze u ribama kao što su losos i skuša pružaju zdravstvene prednosti, ali isto nije važilo za omega-3 masne kiseline koje potiču iz kapsula suplemenata.

U studiji iz 2018. na više od 15.000 ljudi sa dijabetesom, rizik od ozbiljnog kardiovaskularnog problema nije se razlikovao kod ljudi koji su uzimali suplement omega-3 i ljudi koji nisu uzimali dodatke ishrani.

Studija iz 2019. sa više od 25.000 učesnika otkrila je da suplementi ribljeg ulja nisu učinili ništa da smanje rizik od kardiovaskularnog srčanog ili moždanog udara ili pak dobijanja raka.

Umesto da se oslanjaju na suplemente, većina nutricionista preporučuje da ljudi unose omega-3 i druge masne kiseline putem ishrane.

Izvori zdravih masnih kiselina, prema nacionalnim institutima za zdravlje, uključuju:

• Ribe iz hladnih voda kao što su losos, haringa, tunjevina, sardine i skuša
• Ulje od lanenog semena, oraha, soje, repice i maslina
• Čia semenke
• Orasi
• Masline
• Jaja

Autori najnovije studije, objavljene u JAMA Cardiology, otkrili su značajne rupe u aktuelnim zakonima o označavanju suplemenata.

„Možda će biti potrebno pojačano regulisanje označavanja dijetetskih suplemenata kako bi se sprečilo dezinformisanje potrošača“, napisali su, a prenosi New York Post.

Izvor: nova.rs

JKP ''Parking servis Sombor'' obaveštava građane da će zbog manifestacije ''Pokazna vežba evakuacije u slučaju vanrednih situacija'' dana 05. oktobra 2023. godine u periodu od 10:00 časova do 11:00 časova ulica Dositeja Obradovića biti zatvorena za saobraćaj.

Molimo građane, korisnike parkirališta da poštuju režim odvijanja saobraćaja i parkiranja, poštuju saobraćajnu signalizaciju i uputstva ovlašćenih lica.

Prema informacijama AMSS, na graničnom prelazu Bezdan teretna vozila se na izlazu iz zemlje zadržavaju četiri sata.

Na graničnim prelazima Sremska Rača, Kelebija, Horgoš i Batrovci kamioni čekaju tri sata, dok se na prelazu Šid zadržavaju dva sata.

Kako je navedeno u saopštenju, na graničnom prelazu Bačka Palanka teretnjaci čekaju sat vremena.

Na ostalim graničnim prelazima nema zadržavanja za sve kategorije vozila.

Na društvenim mrežama objavljena je kratka matematička priča koja je podelila korisnike, a koja glasi:

„Čovek ukrade novčanicu od 100 dolara iz kase prodavnice. U istoj radnji lopov zatim kupuje robu u vrednosti od 70 dolara i koristi ukradenu novčanicu. Dobija 30 dolara kusur. Koliko je novca prodavnica izgubila?“

Ovo pitanje je za neke bilo vrlo jednostavno, a za druge komplikovano. Nekima su, sasvim nepotrebno, odlučili da pokažu da su navodno pametni, pa su u matematičku priču uveli nove varijable, kao što su osiguranje, marža, porezi…

Čak i oni koji su se držali samo informacija iz zadatka dali su različite rezultate.

Objava je postavljena ispod, pa proverite da li možete da rešite matematički zadatak, a ispod posta postavljamo i tačan odgovor.

Tačan odgovor: Prodavnica gubi 100 dolara, ali dobija nazad kada lopov plati robu. Prodavnica tako gubi robu u vrednosti od 70 dolara i 30 dolara u kusuru, za ukupno 100 dolara.

Mali, okrugli i pomalo gumasti kolačići od lepljivog pirinča posebno su popularni u Aziji, ali već dugo u njima uživaju i Evropljani. Mochi postoji u raznim varijacijama, a najčešći su daifuku - okrugli kolači punjeni različitim sastojcima poput tradicionalne paste od pasulja, crnog susama, kikirikija, pa čak i sladoleda. Kako bi bio što privlačniji, neretko ga boje jestivim bojama.

Kako je testo napravljeno od rižina brašna neutralnog okusa, mochi se poslužuje i sa slanim jelima, najčešće juhama i grickalicama. Priprema mochija počinje dugotrajnim procesom mljevenja riže kuhane na pari ili u vodi, obično sorte mochigome, pa zatim oblikuje u gustu i homogenu smjesu, koja se zatim se razvalja i oblikuje u loptice.

Iako navodno potiče iz Kine, mochi se vekovima povezuje s Japanom. Prvobitno se pojavio tokom razdoblja Yayoi, gvozdenog doba kada su u njemu uživali samo bogataši, i bio je omiljen sve do razdoblja Heian (poslednjeg razdoblja klasične istorije Japana, koje se smatra vrhuncem kulture), kada se uobičajeno pripremao i posluživao tokom verskih svečanosti jer su ljudi verovali da donosi sreću i zdravlje.

Ipak, omiljeni slatkiš mnogima je doneo nešto potpuno suprotno – gušenje i smrt, najčešće tokom novogodišnjeg slavlja u Aziji, piše Pun kufer. Zbog gumaste i lepljive teksture treba ga jesti oprezno, u malim zalogajima, kako bi se izbegle nezgode i nesreće.

Prema japanskim medijima, većina onih koji su hitno primljeni u bolnicu zbog gušenja mochijem su ljudi u dobi od 65 godina ili stariji, ali znaju nastradati i deca. Svake godine ovi čuveni kolačići od pirinča odnesu više života.

Ukoliko odlučite da isprobati mochi, koji se može kupiti i u radnjama azijske hrane kod nas, dobro ga i polako žvaćite.

Izvor: nova.rs

Moguća neželjena dejstva su noćne more, halucinacije, psihoze.

Koliko puta ste čuli da neki poznanik uzima ksalol, recimo, već godinu dana pred spavanje jer se pati s nesanicom, oseća anksioznost i nervozu, a sve bez dogovora s lekarom…

Takvi ljudi verovatno nisu čuli važna upozorenja stručnjaka – da ksalol izaziva zavisnost posle duge primene, pre svega psihičku. Vrlo bitno u svemu je i to što taj lek ne sme naglo da prestane da se uzima i da treba zatražiti pomoć stručnjaka.

Šta je zapravo lek ksalol i čemu je namenjen?

Kako stoji na sajtu Agencije za lekove i medicinska sredstva Srbije, lek ksalol sadrži aktivnu supstancu alprazolam i pripada benzodiazepinima koji deluju tako što smanjuju anksioznost (uznemirenost), ubrzavaju uspavljivanje, smanjuju uzrujanost i emocionalnu neuravnoteženost, tj. ima sedativni efekat.

Dakle, lek ksalol je namenjen za lečenje anksioznosti, napetosti ili drugih telesnih ili psihijatrijskih simptoma povezanih s anksioznošću. Takođe, primenjuje se kod napada panike sa agorafobijom (strah od otvorenog prostora) ili bez nje.

Ali benzodiazepini su namenjeni za primenu samo u slučajevima prisustva teških oblika bolesti koje onesposobljavaju pacijenta i koje ga dovode do izražene uznemirenosti.

ALIMS upozorava i da pre uzimanja ksalola s lekarom obavezno treba da razgovaraju oni sa određenim hroničnim tegobama, pre svega disajnim, oni sa teškom depresijom i psihozom, osobe sa bolestima bubrega…

Dalje se navodi da tokom lečenja ovim lekom može doći do oštećenja pamćenja, da može izazvati reakcije suprotne od očekivanih, da se nakon nekoliko nedelja terapije može primetiti smanjena efikasnost leka i da se može stvoriti zavisnost.

Posebna napomena je da ne smete konzumirati alkohol dok ste na terapiji ksalolom jer alkohol pojačava sedativni efekat ovog leka.

Takođe, ovaj lek se ne sme koristiti tokom trudnoće, izuzev kada kliničko stanje žene to zahteva, o čemu odlučuje lekar.

Što kraća terapija

Trajanja terapije lekom ksalol treba da bude što je moguće kraće. Preporuka je da terapija traje najduže 8-12 nedelja u terapiji anksioznosti, odnosno najduže 8 nedelja u terapiji napada panike, uključujući i period postepenog smanjenja doze do prekida terapije. Vaš lekar će odlučiti da li treba da nastavite terapiju nakon maksimalno preporučenog perioda.

Opasna neželjena dejstva

Odmah se javite lekaru ako primetite bilo koji od sledećih neželjenih efekata: nemir, uznemirenost, razdražljivost, agresivnost, sumanute misli, bes, noćne more, halucinacije, psihoze, otok lica, jezika i grla, pogoršanje postojeće depresije, probleme s pamćenjem, zavisnost.

Veoma česta neželjena dejstva su depresija, omamljenost, pospanost, nemogućnost izvođenja preciznih i koordinisanih pokreta, oštećenje pamćenja, poremećaj govora, vrtoglavica, glavobolja, zatvor, suva usta, zamor, razdražljivost.

Pravi problemi započinju u trenutku kada pacijent pokušava da se oslobodi ovog leka. Benzodiazepini deluju na mozak i proizvode zavisnost u relativno kratkom vremenu (4 do 6 nedelja) ako se redovno uzimaju. Ako naglo prestanete da uzimate ova sredstva za umirenje, osećate tešku aksioznost, napetost, panične napade, mučninu, drhtanje, pojačan rad srca, znojenje i poteškoće u spavanju, ali to je samo deo simptoma, piše stetoskop.info.

I prof. dr Radan Stojanović govorio je za Nova.rs koliko je važno pravilno prekidati korišćenje benzodiazepina, među kojima je i ksalol.

„Ne možete sebi reći – pio sam ga mesec dana i sad sasvim prestajem. Postepeno mora da se obustavi doza jer, ako naglo prestanete da ih uzimate, počinju da se javljaju svi oni simptomi zbog kojih ste i počeli da uzimate taj lek- i nemir, i nesanica, i anksioznost, i brige, glavobolja…“

I psihijatar Vladimir Đurić upozorava na zloupotrebu benzodiazepina kroz slikovit podsetnik.

„Ukoliko vam je psihijatar propisao benzodiazepin, svakako ga uzmite, upravo tako kako je propisano. Ukoliko vam ga je propisala komšinica, nikako nemojte, osim ukoliko ste toliki srećnik da imate psihijatra u zgradi, što je jedna ozbiljna privilegija ovih dana. Uostalom, ni u auto nećete sipati ulje koje je sipao neko ispred vas na pumpi dok se ne konsultujete sa automehaničarom. Zašto biste onda eksperimentisali sa lekovima i potencijalno ugrožavali nešto neuporedivo dragocenije…“

Izvor: stetoskop.info

Apelacioni sud u Beogradu ukino je pritvor Zoranu Marjanoviću, optuženom da je ubio svoju suprugu, pevačicu Jelenu Marjanović u Borči 2016. godine. Uprkos tome što je ovaj zločin jedan od medijski napraćenijih u Srbiji, ni sedam godina kasnije tužilaštvo i sud nemaju odgovore na nekoliko krucijalnih pitanja.

Kao bomba odjeknula je vest u utorak popodne da je Zoran Marjanović, nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora za ubistvo supruge Jelene na nasipu u Borči aprila 2016. godine, pušten na slobodu odlukom Apelacionog suda.

Kako smo ranije objavili, sud je odluku o ukidanju pritvora doneo navodeći da su činjenice i okolnosti zbog kojih mu je bio određen pritvor izgubile na intenzitetu i značaju.

Iako je ova odluka možda iznenadila javnost u Srbiji, koja je u više navrata snažno uveravana, čak i od najviših nosilaca vlasti, da će ubica pevačice biti priveden pravdi, i nakon traljave istrage i mukotrpnog sudskog postupka, u vazduhu su ostala da vise brojna pitanja na koja po svemu sudeći odgovor nemaju ni policija, niti tužilaštvo, pa ni sud.

Oružje

Uprkos protoku sedam godina, otkako je Jelena Marjanović, makar prema onome što je poznato, otišla sa suprugom i ćerkom na nasip u Borči kako bi džogirala, nakon čega je nestala bez traga, a potom pronađena mrtva u obližnjem kanalu, policija nije pronašla oružje kojim je ovaj zločin počinjen.

U obrazloženju presude navodi se da je pevačica ubijena sa više udaraca tupim predmetom u glavu. Policija je na licu mesta pronašla više predmeta poput čekića, ključeva za točkove, kamenja različitog oblika koji su poslati na veštačenje, međutim uprkos tome, oružje, koje bi moralo predstavljati jedan od krunskih dokaza, nikada nije nađeno.

Motiv

Sedam godina od tog stravičnog 2. aprila, ni nakon što je Zoran Marjanović nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, Jelenina porodica, tužilaštvo, sud i javnost nemaju odgovor na pitanje zbog čega je ova nesrećna žena ubijena. Uprkos tome što su se mediji i pojedinci godinama odgovore tražili u pojedinostima iz njenog privatnog života, odnosu koji je imala sa svojim suprugom Zoranom i njegovom porodicom, sa kojom je i živela, do danas nije poznat motiv ovog svirepog zločina.

Mnogi su se drznuli da komentarišu nepotvrđene navode da je neko od supružnika imao paralelnu vezu sa strane, da je Jelena želela da se razvede od Zorana, da je duže vreme trpela nedolično ponašanjen njegove porodice, čak i nasilje ali ništa u potpunosti nije moglo da rasvetli zbog čega bi ubica, u ovom slučaju osumnjičeni Zoran, digao ruku na majku njihovog deteta.

Pomagač

Prema informacijama koje su dostupne javnosti, kobnog dana Zoran Marjanović je zajedno sa suprugom došao na nasip. Ubrzo nakon toga, Marjanović poziva policiju i prijavljuje nestanak supruge, a snimak tog telefonskog razgovora u međuvremenu je isplivao u medije. Tek nakon što se informacija o potrazi za pevačicom raširila, a potraga u koju su se uključili poznanici i građani raširila, njeno telo pronađeno je u obližnjem kanalu sa brojim povredama. Lice mesta, ukoliko je tu Jelena i zaista ubijena, bilo je odavno kontaminirano.

Prema onome što je policija uspela da rekonstruiše, ali i tvrdnjama njihove ćerkice koja je dala alibi ocu rekavši da je sve vreme bila sa njim kobnog dana dok je mama trčala, Marjanović bi po svemu sudeći morao da ima pomagača. Da li ga je i zaista imao još jedno je na spisku onih o kojima ništa ne znamo.

Podsećanja radi, Marjanović je nepravosnažno osuđen na 40 godina zatvora, a presuda je napisana na više od 600 stranica. Ubistvo Jelene Marjanović predstavlja jedno od najmisterioznijih i najintrigantnijih zločina u prethodnih nekoliko godina. Javnost u zemlji ali i regionu bila je podeljena po ovom pitanju, većina je proglašavala Zorana krivim i pre presude, dok je bio izvestan broj ljudi koji su pružali podršku porodici Marjanović.

Ovaj slučaj pratile su brojne kontroverze, teorije zavere, dok je još istraga trajala komentarisali su je i političari, optuženi je ulazio u rijaliti program i kupio čak i brojne simpatije. Ipak, na neka pitanja odgovore, po svemu sudeći, nećemo saznati nikada.

Izvor: nova.rs

U velikoj Sali SO Apatin danas je predstavljena nova aplikacija „Za moj grad“ kompanije Telekom Srbija. Cilj ove aplikacije je da omogući našoj opštini da u saradnji sa građanima kreiraja bezbednije uslove u školskom okruženju, rešavanju komunalnih problema, unapređenju saobraćajne mreže, kao i na boljem organizovanju aktivnosti u domenu turizma.

Pored generalnog direktora Telekoma Srbija, Vladimira Lučića i predsednice opštine Apatin, Dubravke Korać, prezentaciji aplikacije „Za moj grad“ prisustvovali su predstavnici javnih preduzeća i škola naše opštine, kao i mesnih zajednica.

Razvojem aplikacije „Za moj grad“ Telekom Srbija želi da doprinese boljem povezivanju građana i lokalnih samouprava, efikasnijem rešavanju različitih problema i većoj vidljivosti i prohodnosti inicijativa građana koje treba da doprinesu poboljšanju uslova života u lokalnim zajednicama.

Predsednica opštine Apatin Dubravka Korać zahvalila se kompaniji Telekom što je našoj opštini uz Mali Iđoš omogućila da prvi počnemo sa korišćenjem ove aplikacije.

„Ova digitalna aplikacija će biti veoma korisna svim našim građanima, jer omogućava veoma brzu komunikaciju sa nama, odnosno lokalnim samoupravama, gde je naš posao da rešavamo njihove probleme. Videli smo u toku prezentacije da ona obuhvata probleme sa kojima se naši sugrađani najčešće susreću, kao i pomoć u snalaženju turista. Nadam se da ćemo u budućnosti svi zajedno uspešno da koristimo i razvijamo ovu aplikaciju“, poručila je Dubravka Korać.

Predsednica Korać je pozvala građane opštine Apatin da instaliraju aplikaciju „Za moj grad“, te da se za sve nejasnoće ili pojašnjenja u vezi rada iste obrate lokalnoj samoupravi.

Zahvaljujući Somborskom Paraglajding Udruženju, svi avanturisti, zaljubljenici u prirodu i ekstremne sportove, imaju mogućnost doživeti nezaboravne trenutke upravo u Somboru.

Kako navode u ovom udruženju, njihovi piloti imaju zavidno iskustvo i strast prema letenju, a u okviru svog delovanja nude panoramske letove sa motornim paraglajderom, obuke paraglajding pilota, te tandem letove i termično slobodno letenje.

“Somborsko Paraglajding Udruženje poziva sve avanturiste, zaljubljenike u prirodu i one željne adrenalina da se pridruže našoj porodici ljubitelja letenja. Dođite u Sombor i osetite čaroliju neba s nama”, poručuju iz ovog udruženja.

Sve potrebne informacije zainteresovani mogu dobiti putem telefona, na broj 063/60-73-62.

Izvor: Radio Apatin

Tokom trke "Za srećnije detinjstvo" u Somboru je prikupljena humanitarna donacija od 138 hiljada dinara, koja će biti uplaćena na račun Fondacije "Budi human" i to za sugrađanku Biljanu Radonić.

U organizaciji trke učestvovao je Crveni krst Sombor, uz podršku Grada Sombora, Centra za stručno usavršavanje zaposlenih u obrazovanju Sombor i ARK "Somaraton".

Trka "Za srećnije detinjstvo" okupila je veliki broj učesnika, to je rekreativno-humanitarna aktivnost Crvenog krsta Srbije, u kojoj deca i mladi pokazuju svoje opredeljenje za zdrav način života i najviše humanitarne vrednosti.

U trci su učestvovala školarci uzrasta od prvog do osmog razreda Osnovnih škola, a za najuspešnije su obezbeđene medalje.

Trka "Za srećnije detinjstvo" se organizuje u sklopu Evropske nedelje sporta, koja se održava od 23. do 30. septembra, a poslednjeg dana ovog događaja, organizovana je kajakaška tura na Velikom Bačkom kanalu gde su se deca koja se bave ovim sportom provozala sa svojim roditeljima u kajacima.

Ispred Grada Sombora, rekreativno-humanitarnoj manifestaciji prisustvovali su gradonačelnik Grada Sombora, Antonio Ratković i članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo, Antonija Nađ Kosanović.

Izvor: RTV