I oni koji su je samo jednom sreli, i oni koji su je bolje poznavali, potvrdiće isto, i bez premišljanja da je Olivera Vasić hodajući optimizam. Olivera (46) iz Beograda je majka dvoje dece - Manje i Petra, a uz majčinstvo kome je posvećena, ona je i uspešna ekonomistkinja.
Punih 10 godina je trajao njen put dijagnostike bolesti i tek 2020. joj je dijagnostikovana Kronova bolest. Nikada nije imala tipične simptome Kronove bolesti, te iako je Olivera radila brojna testiranja, sve do tačke kritičnog stanja koje je dovelo do operacionog stola lekari nisu posumnjali na Kronovu bolest.
"Uvek sam sumnjala da je problem u stomaku, čak i kada sam imala anksioznost"
Olivera navodi da je oduvek znala da je njen glavni zdravstveni problem u stomaku. Prva zdravstvena tegoba koju je osetila je bila anksioznost koju je osetila nakon prve trudnoće. Pacijentima zapaljenskih bolesti creva se savetuje da svoje mentalno zdravlje drže u balansu, jer se stres izuzetno odražava na digestvni trakt. Svoje tadašnje stanje anksioznosti Olivera objašnjava: "Redovno sam imala potrebu da sa neko bude sa mnom, da ide sa mnom na polaganje ispita... Stalno sam žudela za tim da moram da imam nekoga pored sebe. Tada nisam prepoznala da je to bila anksioznost. Otkada imam dijagnozu moja anksioznost je nestala."
Pre dijagnoze Kronove bolesti
- Moj kum boluje od Kronove bolesti i kod mene je uvek postojala sumnja, naročito jer sam zaključila da ljudi koji imaju Kronovu bolest, imaju i psihosomatske probleme. Iako moram naglasiti da anksioznost nije bolest, već samo jedno od psihičkih stanja. Zatim, dešava se druga trudnoća nakon koje ja idem na sve analize koje su mi preporučili, čak sam radila i ultrazvuk abdomena. Ono što jeste bilo simptomatično jeste da sam napipala nešto sa leve strane stomaka, u donjem delu stomaka - na ultrazvuku, nažalost, nisu videli šta je to tačno. Govorili su da je to sve u redu, da je to stomačna kila. Apsolutno su me ubedili da sam hipohondar i da treba da se obratim psihoterapeutu. Tako ja odlazim kod psihoterapeuta koji mi potvrđuje anksioznost. I ja sam godinama sve pripisivala tome - govori Olivera.
Napipavala je ispupčenje, međutim, ne može se ustanoviti kada je tačno mogla dobiti dijagnostiku Kronove bolesti. Stolicu je nekoliko puta nosila na proveru, i samim tim je isključila mogućnost bilo koje bolesti.
- Često sam kuma pitala kako to izgleda Kronova bolest, međutim, sve ono što je on meni objašnjavao nisu bili moji simptomi. On je stalno imao bolove, a ja ih uopšte nisam imala. To je velika razlika kod mene - naglašava Olivera, te zaključujemo da jedini simptom koji je imala bilo ispupčenje sa leve strane stomaka i dodaje:
- Nisam imala česte, retke stolice, kod mene je bilo različito - čas retke, čas normalne. Tragovi krvi u stolici nisu postojali. Znate, dosta ljudi to povezuje sa hemoroidima jer se posle porođaja to tako često dešava i onda mi tome ne pridajemo značaj. Nakon druge trudnoće se anksioznost povećava, gde ja dolazim u stanje da imam strah od ljudi na ulici - govori naša sagovornica, divna Olja.
Stres je uvek bio prisutan u njenom životu
- Nekako je stres kod mene uvek bio prisutan. Ja sam osoba koja voli da je sve u redu, da sve ide svojim tokom. Volim uredan život i kod mene je sve moralo da bude na svom mestu, deca na svom mestu, a ja sam u jednom trenutku želela da budem sve - najbolja supruga, najbolja majka, najbolja domaćica, najbolja žena na poslu.Takvim tempom u jednom trenutku gubite konce jer ne možete sve to da postignete. I onda tu dolaze brojna pitanja koja postavljate sami sebi - pa kako, pa zašto. Često se dešavalo i da planem, i da se iznerviram. Taj svoj perfekcionizam sam, nažalost, prenosila i na svoju decu. Danas znam da to za njih nije bila najbolja opcija - opisuje Olivera svoju potrebu za perfekcionizmom pre dijagnostikovanja.
Iako je vodila računa o ishrani, stomak joj je uvek bio nadut
Vreme korone, kada nigde nije moglo da se uđe, Olivera je operisana 2020. godine. Operaciji su prethodili nagli i intenzivni bolovi. Takođe, naša sagovornica se priseća da joj je sve vreme bio nadut stomak. Instinktivno je prvi specijalista kojem se obratila bio ginekolog.
Podsetimo se da je nadut levi deo stomaka Olivera napipala još posle prve trudnoće, 2004. godine.
- I tada mene ginekolog šalje na eho abdomena Otišla sam u Klinički centar, gde mi je dijagnostikovana stomačna kila, koja je bila potpuno pogrešna dijagnoza - kaže ona.
Dva dana nakon pogrešno postavljene dijagnoze, počeli su bolovi i u levoj i u desnoj strani stomaka – sada je to bio pun krug bolova. Pored bolova, pojavila se i nadutost, ali i povišena temepratura od 38 stepeni koju nije ni osetila.
Danas, Olja smatra da svoju temperaturu nije osetila zbog velikih bolova u stomaku.
- Verovatno sam dala primat stomaku i nisam bila fokusirana na temperaturu koja je mogla da bude znak neke upale. Samoinicijativno zovem profesora dr Nedeljka Radlovića, kome dugujem beskrajnu zahvalnost, i opišem mu svoje simptome. Na njegov predlog, ujutru uradim CRP čiji je rezultat bio 110, a do 5 je normalna vrednost. Prof. dr Nedeljko Radlović me hitno upućuje na lekara uz sumnju da je u pitanju upala. Naravno, korona je, vi nemate kome da se javite. Još ja imam temperaturu – sumnjaće odmah da sam zaražena! Tako ja odlazim privatnu bolnicu gde me prime uz prethodno testiranje na virus na kojem sam, naravno, bila negativna. Na ultrazvuku abdomena, doktor je između tankog i debelog creva video apsces - upalni deo creva, što je čep gnoja i tipično za Kronovu bolest. I on mene pita da li imam Kronovu bolest, na šta mu ja odgovorim da čak nisam čula za tu bolest. Nakon skenera su za deset minuta konstatovali da sumnjaju na Kronovu bolest. Umirili su me, dali mi lekove i ja sam pespavala i ustala čila i vesela, kao da mi nije ništa. Kada shvatite da bol prestane, to je neverovatno jer tada prestaju sve muke. Ja vama taj bol ne mogu ni da opišem, to je čudan bol - boli vas, pa vas ne boli, naizmenično varira - priseća se svega Vasićeva.
Operacija
Dan nakon dijagnostikovanja Kronove bolesti, konzilijum lekara je odlučio da bi najbolja opcija bila operacija, na šta je Olivera odmah pristala. Operacija je bila kompleksna i trajala je četiri sata. Tom prilikom je očišćen apsces, a na 5-6 mesta je uzet uzorak koji je poslat na histopatološko ispitivanje. Olivera je drugog dana nakon operacije ustala, te se predviđalo da će njen oporavak teći uspešno i lako, bez komplikacija.
- Ja sam postala veliki borac i kod mene nema toga da ne možeš nešto. Kada sam saznala da bolujem od Kronove bolesti, za mene nije postojala opcija da padnem u krevet, već da koračam napred i borim se sa tom bolešću - govori Olivera o svom suočavanju sa dijagnozom i operacijom.
Na operaciji nisu videli brazde na crevima, što je simptomatično za Kronovu bolest, te je ovo još jedna pojedinost koja Oliverinu priču čini drugačijom i zbog čega je put dijagnostike bio još komplikovaniji. Takođe, Olivera je u razgovoru o operaciji iskazala veliku zahvalnost hirurgu dr Borivoju Karadžiću.
Nakon operacija, Olja je imala 45 kilograma
Naša sagovornica se priseća perioda prilagođavanja hrani nakon operacije, i kaže da je prvih 20 dana spremala samo bujon, te je tada imala 45 kilograma. Jedina čvrsta hrana koju je uzimala jeste keks – naglašavamo, samo jedan keks dnevno!
- Nakon ovog perioda, počela sam da uvodim voće i povrće, ali sve mi je prijalo samo u formi kaše – izblendirano - kaže.
Tokom razgovora o privikavanju na ishranu nakon operacije, utvrdili smo da je nakon operacije debelog i tankog creva potrebno postepeno uvoditi namirnice u ishranu – baš kao kod beba. Olivera detaljno opisuje ovaj period.
- Najpre krećete sa krompirom - dve tri kašike, pa šargarepa - dve tri kašike, i sve uvodite tako postepeno, jedno po jedno. Više mi je odgovaralo da jedem pasirano, kao beba, nego da jedem u komadima. Tu su se javljali i grčevi, bukvalno kao kod bebe jer posle te operacije organizam uči sve ispočetka. Spremala sam kuvane jabuke, šargarepu, krompir, bundevu - navodi Olivera Vasić.
Potpuni oporavak od operacije je trajao šest meseci, a nakon toga Olivera odlučuje da je vreme za postavljanje adekvatne terapije.
Olja će zauvek biti zahvalna prof. dr Dinu Tarabaru
- Za mene je najbolji, naravno, profesor doktor Dino Tarabar – ko drugi? Ne znam kako opišem koliko je taj čovek meni pomogao, ja njemu dugujem ogromnu zahvalnost i takav lekar mora da postoji dugi niz godina - govori Olivera o profesoru Tarabaru.
Terapija koju je Olivera dobila jeste Imuran od 125 mg i probiotik. Zatim, naša sagovornica skreće pažnju čitaocima sledećim rečima:
- Ono što sam zaboravila da napomenem i ono što bih savetovala svakom pacijentu jeste da kada primetite da ste duži vremenski period malokrvni, obavezno proverite creva. To je prvi simptom da negde krv odlazi. Redovno sam radila biohemiju i gvožđe mi je uvek bilo nisko: hemoglobin nije, ali gvožđe jeste - kaže Olja.
Olivera uzima terapiju Imuran i nakon šest meseci odlazi na kolonoskopiju, nakon koje joj prof. dr Dino Tarabar govori “Vi ste za mene zdrava žena“. Nije krila svoje oduševljenje, ali se nije prepustila čarima remisije, te se od tada redovno i konstantno edukuje o ishrani koja je prilagođena osetljivom digestivnom traktu.
UKUKS - Udruženje za Kronovu bolest i ulcerozni kolitis Srbije
- Često sam se konsultovala sa UKUKS-om, oni su mi se našli i zaista su bili divni. Čak sam se čula sa Ljiljanom i uvek sam ga mogla pitati šta god da me je zanimalo. Mnogo su mi pomogli i hvala im na svemu, na svim savetima - ogvori Olivera o UKUKS-u.
Kako kaže oseća se dobro danas.
- Ono što bih spomenula je da zaista morate brinuti o svom mentalnom zdravlju, i ako je potrebno, ne treba bežati od terapije za smirenje. Naš stomak je izuzetno osetljiv i on reaguje na stres. Mislim da je važno da pomognemo sebi - kaže Olja.
Ishrana pre i nakon operacije
- Moja ishrana je i ranije bila veoma zdrava, ja nikada nisam jela brzu hranu jer to inače ne volim. Ranije sam redovno trenirala, kod mene je sport bio zastupljen, međutim, ova operacija me je usporila, prve dve godine nisam trenirala ali mi je plan da krenem na pilates reformer. To mi je nešto što volim i nadam se da će sve biti kako treba. A ishrana je zaista i pre toga kod mene bila uredna - kuvano je kod mene bilo obavezno. Moja mama i ja nikada nismo zapršku stavljale u kuvana jela, mi to ne volimo - govori Olivera o ishrani pre operacije.
Što se tiče trenutne dijete, ističe da se hrani još zdravije, ali ipak sebi dozvoli po koju zabranjenu poslasticu.
Porodica je njena najveća podrška
Nakon operacije, Oliveri je ćerka Manja pomagala u svakodnevnim obavezama. Kao majka jedne devojčice, bila je izuzetno ponosna na nju koja se samoinicijativno ponudila svoju pomoć i podršku. Oliveri je tada ćerka Manja dokazala da čak i probleme „za odrasle“ može da reši jedna devojčica. Osim najbliže porodice, prijatelji i šire okruženje je bilo uz nju i činilo je da se oseća voljenom. Upravo zato, njen oporavak je tekao glatko.
- Imala sam punu podršku prvenstveno svojih roditelja i niko mi nijednom nije rekao "ti si bolesna i lezi, ti ne možeš ništa". Bodrili su me da sve to prevaziđemo zajedno. Naročito moj suprug koji je jedan vedar čovek i koji izuzetno pozitivno utiče na mene, hvala mu na svemu što je do sada uradio za mene- govori Olivera i dodaje da reči koje joj često ponavljaju, a njoj prijaju jesu „ti za nas nisi bolesna“.
- Nema čekanja, kod mene odmah ide i operacija i saglasnosti i sve. Vrlo sam revnosna i verujem lekarima. Slušam ih, ali i verujem svojoj intuiciji. Svi mi imamo teške trenutke u životu - sama spoznaja da ja bolujem od Kronove bolesti je bila teška, ali sam rekla: ako se predaš i ostaneš da budeš takva i kažeš sebi ja sam bolesna - gotovo je. Ja sam sebi rekla da nisam bolesna, čak i skijam, putujem, često idem kod sina u Ameriku - kaže Olja ponosna mama studenta elektrotehnike u Americi.
Oljin savet obolelima
- Iako dijagnoza kaže da smo mi bolesni. ja govorim: ne, mi nismo bolesni! Mi sve možemo da izdržimo i sve svojim osmehom sve pobedimo. Nema padanja, a kada je teško, pronađite neki način da se smejete, slušajte motivacione govore, ja volim često da slušam Miškovića. Sa sobom često nosim njegovu knjigu „Ja tajkun“., jer me inspiriše i motiviše. Zapamtite jedno: i kad vam je najteže, osmehom i svojom voljom sve možete rešiti! To je neki moto koji za mene radi i kojim se ja ponosim - zaključuje ona.
Izvor: blic.rs
