Sombor.info

Povodom Jubileja – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika u Domu Kulture u Klјajićevu organizovana je izložba Milice Grbić „Sava Mrkalј, dva veka duga“ koju su svojom besedom svečano otvorili novinar i publicista Milan Livada i predsednik Upravnog odbora Matice srpske u Dubrovniku Milorad Buha. Izložbu je realizovalo Udruženje Krajišnika Srbije i Istorijski arhiv iz Pančeva uz pomoć Udruženja Krajiških Srba „Prelo“ iz Čikaga.

U subotu uveče u Klјajićevu se govorilo o čoveku koji je rođen 1783 u selu Sjeničak u Gornjoj Krajini a preminuo u Beču 1833. Mrkalј je bio srpski učitelј, monah i filolog. Poznat je po tome što je 1810. godine napisao tada veoma aktuelnu knjižicu o srpskoj azbuci ( „Salo debelog jera libo azbukoprotres“), u kojoj se zalagao za reformu jezika i pravopisa. Ovo delo uticalo je i na Vuka Karadžića i njegovu reformu pisma. Domaćin večeri bila je predsednica Saveta MZ Klјajićevo Danijela Ivanović, stihove Save Mrkalјa recitovao je Nikola Rausavlјević, a poseban gost ove večeri bio je Mirko Radaković penzionisani pukovnik i komandant 18. pešadijske brigade Ličkog korpusa Vojske Republike Srpske Krajine, čovek koji je bio jedan od organizatora naučno istorijskog skupa koji je održan ove godine u manastiru Krušedol na temu „Save Mrkalјa, reformatora srpske ćirilice i srpskog jezika“.

Novinar i publicista Milan Livada je na početku svog izlaganja o značaju dela Sava Mrkalјa izrazio veliku zahvalnost Krajišniku Svetozaru Dančuu , čoveku koji je rođen u selu Sjeničak na Kordunu gde je završio Osnovnu školu „Sava Mrkalј“ a od 2015. godine je u Sjedinjenim Američkim Državama i za srpske medije izveštava o aktivnostima srpske dijaspore, na ideji da se u Srbiji obeleži Jubilej – 240 godina od rođenja Save Mrkalјa. Milorad Buha je izrazio veliko zadovolјstvo što ima priliku da o delu i značaju rada Save Mrkalјa govori u Klјajićevu, selu u kojem ima mnogo zemlјaka čoveka o kojem se govori. Mirko Radaković je na kraju poklonio MZ „Klјajićevo“ i posetiocima večerašnje izložbe i besede preko 50 knjiga koje je izdalo Udruženje „Krajiški privrednik“ a koje se bave istorijskom istinom i očuvanjem indetiteta srpskog naroda.

U svečanom programu učestvovali su izvorna pevačka grupa „Đurđevak“ iz Klјajićeva i učenici osnovne škole „Nikola Tesla“.

Deo izložbe „Sava Mrkalј, dva veka duga“ će u prostorijama Doma kulture u Klajićevu biti postavlјena do 14. oktobra. Nakon Klјajićeva sa delom Save Mrkalјa upoznaće se stanovnici Čonoplјe, a posle njih izložba će biti postavlјena u Biblioteci u Kaću.

Na osnovu Javnog poziva za učešće direktnih korisnika (privrednih subjekata) u sprovođenju mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora, objavlјena je prva lista izabranih privrednih subjekata, kojima će se građani, koji ispunjavaju uslove za dodelu sredstava za sufinansiranje mera energetske sanacije porodičnih kuća ili stanova, moći obratiti za dobra ili usluge.

Pravo učešća na Javnom pozivu imaju privredni subjekti koji vrše isporuku i radove na ugradnji materijala, opreme i uređaja koji su predmet mera energetske efikasnosti i koji posluju minimum dve godine.

Javni poziv će trajati do utroška finansijskih sredstava za realizaciju projekta „Čista energija i energetska efikasnost za građane u Srbiji“, a najkasnije do 30. 11. 2027. godine.

Lista privrednih subjekata će biti redovno ažurirana, a trenutnu listu možete pogledati klikom na link ovde.

Zajedničkim angažovanjem i u organizaciji Srpske pravoslavne crkve, Rimokatoličke crkve i Jevrejske opštine Sombor u Somboru će nakon mnogo godina ponovo biti organizovane Somborske duhovne večeri. Program duhovnih večeri počinje otvaranjem 3. oktobra 2023. godine u 19.30 č u velikoj sali Gradske kuće.

U sredu 4. oktobra u prepodnevnim časovima za đake somborskih srednjih škola organizovan je obilazak verskih objekata u kojima će se upoznati sa istorijom i tradicijom sve tri verske zajednice na teritoriji našeg grada, od njihovih začetaka do danas. Istog dana u 17 č biće otvorena izložba „Sinagoge u Vojvodini“ u prostorijama Jevrejske opštine u Somboru, a u večernjim časovima u 19.30 č u Svetođurđevskom hramu je organizovan koncert horske duhovne muzike.

Dana 5.oktobra u 19.30 č u Crkvi Presvetog Trojstva organizovan je koncert duhovne muzike i svečano zatvaranje.

Somborske muzičke svečanosti – SOMUS planirano je da se održe od 19. do 23. oktobra u Svečanoj sali Gradske kuće u Somboru. Za tu priliku okuplja se veliki broj muzičara iz regiona, ali i iz Evrope i sveta.

SOMUS je festival klasične muzike i godinama predstavlja jedan od prepoznatljivih brendova grada Sombora. Jedanaesto izdanje donosi pet programa u pet dana festivala: Ekipa iz Snova, Gužva na sceni, Esktra-devičanski romantizam, Tri, četiri (Novi)Sad i Makedonissimo. Muzičari iz Francuske Italije, Nemačke, Irske, Slovenije, SAD-a pridružiće se domaćim muzičarima i obradovati publiku delima najvećih kompozitora svih vremena – Bramsa, Bartoka, Mocarta, Štrausa, Betovena, Šuberta…

Muzikon otvara koncertnu sezonu sa gošćama iz Kraljevskog Orkestra…

– Ponosni smo što kontinuirano realizujemo najstariji festival klasične muzike u našoj zemlji. SOMUS je od izuzetnog značaja za grad Sombor, što dokazuju uvek prepune sale i nadamo se da će se ova lepa tradicija nastaviti, kako na ovom izdanju, tako i u godinama koje slede – izjavila je Vesna Šašić, direktorka Kulturnog centra „Laza Kostić” Sombor.

Svi programi SOMUS-a se održavaju u Svečanoj sali Gradske kuće. Organizator festivala je Kulturni centar „Laza Kostić” Sombor, uz podršku Grada Sombora, Ministarstva kulture, Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama i „C. Bechstein” centra.

Izvor Politika.rs

Svi dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama od danas, 1. oktobra, pa sve do kraja decembra 2024. godine, imaće niže rate zbog ograničavanja visine maksimalne kamatne stope koju je propisala Narodna banka Srbije. Nove obračune građani će dobiti od svoje banke, a za koliko bi rata trebalo da im bude manja mogu da izračunaju - i sami.

Narodna banka Srbije usvojila je 11. septembra odluku o privremenim merama za banke koje se odnose na stambene kredite građanima.

Odlukom je ograničena kamatna stopa za dužnike koji su korisnici prvog stambenog kredita sa promenljivom kamatnom stopom, a čiji ugovoreni iznos ne prelazi 200.000 evra i to će važiti narednih 15 meseci, počev od oktobarske rate.

Dužnici koji otplaćuju stambene kredite po promenljivim kamatnim stopama imaju pravo na umanjenje kamate za „prvi stambeni kredit“. To znači da svaka banka za sebe posmatra svoje klijente i računa im „prvi kredit“ – onaj ko ima dva ovakva kredita obezbeđena hipotekom u dve različite banke dobija umanjenje rata za oba. Međutim, ako su mu oba kredita u istoj banci – umanjenje rate dobija samo na prvi.

Kome se računa kolika stopa

Krediti odobreni do 30. jula 2022.

Dužnici koji su stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom podigli zaključno sa 30. julom 2022. u narednih 15 meseci mogu da imaju maksimalnu kamatnu stopu 4,08 odsto.

Krediti odobreni od 31. jula 2022.

Kod kredita odobrenih posle 31. jula 2022. pravi se razlika da li je prvobitna kamatna stopa bila viša ili niža od 4,08 odsto.

Dužnicima kojima je kredit odobren od 31. jula 2022. nadalje, uz promenljivu kamatnu stopu veću od 4,08 odsto, rate do kraja 2024. će se obračunavati po stopi koja ne može da bude viša od one koja je važila na dan zaključivanja ugovora o kreditu – tačnije, od kamatne stope iz prvog otplatnog plana.

A, ako je kredit zajmljen posle 31. jula 2022. po ceni ispod 4,08 odsto – nominalna kamatna stopa ne može da bude viša od 4,08 procenata.

Kako sami da izračunamo rate

Na sajtu Narodne banke Srbije postoji takozvani „Kalkulator uticaja pretpostavljene promene nominalne kamatne stope i/ili kursa dinara“ preko kojeg dužnik može da izračuna koliko će mu biti vrednost nove rate.

U kalkulator dužnik unosi podatke iz svog ugovora o kreditu: iznos kredita u dinarima ili evrima, broj meseci na koliko je odobren, godišnja nominalna kamatna stopa, metod obračuna kamate (proporcionalni ili konformni), dok NBS automatski ubacuje važeći zvanični kurs evra na dan upita.

Potrebno je još uneti redni broj meseca u kojem dolazi do promene kamate i uneti novu vrednost kamatne stope koja se očekuje – u ovom slučaju to je 4,08 odsto.

Rata: Od 177 €, preko 239 €, do 198 €
Dužnik iz našeg primera je podigao stambeni kredit u iznosu od 33.789,60 evra u julu 2018. godine, na rok od 240 meseci, uz nominalnu promenljivu kamantnu stopu po formuli 2,7 odsto + šestomesečni euribor, što je tada (zbog negativnog euribora) iznosilo ukupno 2,43 odsto.

Prvobitna rata bila je oko 177 evra.

Nakon toga, zbog porasta kamatnih stopa, rata je bivala sve veća, došla do 224,76 evra u septembru ove godine, da bi, prema poslednjem obračunu banke koji je dostavila dužniku rata u oktobru trebalo dodatno da poraste na 238,72 evra, pošto je kamatna stopa dostigla 6,64 odsto.

Sada će banka ovu kamatnu stopu morati da obori na 4,08 odsto, pa će i rata pasti na oko – 198 evra.

Dakle rata je u konkretnom primeru ovog dužnika za pet godina porasla za gotovo 62 evra – sa 177 na 238,72 evra koliko je pre mesec dana obračunato za ovaj oktobar, da bi, prema novom planu otplate koju ovaj dužnik iščekuje u narednih pet dana, trebalo da padne za oko 41 evro, na oko 198 evra.

To je oko 21 evro više od prvobitne rate ovog dužnika, od pre pet godina.

Po istom principu svaki dužnik može za sebe približno da izračuna koliko će mu iznositi nova rata.

Za one koji se tek zadužuju

Novi stambeni krediti koji će se odobravati dok traje ova mera NBS, dakle od 1. oktobra 2023. pa do kraja 2024. godine, računaće se po maksimalnoj kamatnoj stopi od 5,03 odsto kada je reč o fiksnim stopama, dok kod promenljivih kamatnih stopa koje zavise od euribora, visina bankarske marže neće smeti da bude veća od 1,1 odsto.

Evropska komisija je nedavno usvojila mere kojima se, radi zaštite životne sredine, ograničava upotreba mikroplastike koja se dodaje određenim kozmetičkim proizvodima, u skladu sa hemijskim zakonodavstvom EU Reach.

Među proizvodima su sprejevi u boji koji se koriste u različitoj kozmetici, šljokice i sjajevi. Dodatna mera je i povlačenje rastresitih šljokica i mikroperlica koje se takođe koriste u kozmetici. Zabrana prodaje stupa na snagu sredinom oktobra 2023. godine.

Nova pravila sprečiće ispuštanje oko pola miliona tona mikroplastike u životnu sredinu. Takođe će biti zabranjeni proizvodi napravljeni od mikroplastike koji su u svakodnevnoj upotrebi.

Tako će šljokice i različiti sprejevi koji se koriste u kozmetici biti povučeni sa tržišta i otići u istoriju. Zbog toga se priprema sniženje ovih proizvoda na tržištu.

Komisija koja je posvećena borbi protiv zagađenja mikroplastikom, kako je navedeno u Evropskom zelenom dogovoru i novom akcionom planu kružne ekonomije koja teži ka nultom zagađenju. U Akcionom planu za nulto zagađenje, Evropska komisija je postavila cilj da zagađenje mikroplastikom smanji za 30 odsto do 2030. godine.

Tim radi na smanjenju zagađenja mikroplastikom iz različitih izvora: plastičnog otpada i smeća, slučajnih i nenamernih ispuštanja u prirodu, kao što su (plastični pelet, gume i oslobađanje mikroplastike iz odeće), kao i namerna upotreba u proizvodima.

Izvor: nova.rs

U nedelju 01. oktobra održano je sedmo izdanje polumaratona u Zrenjaninu koje je okupilo oko 800 trkača koji su učestvovali na jednoj od tri distance i to na 7 kilometara, štafetnoj trci i polumaratonskoj trci na 21 kilometar.

Članovi atletsko rekreativnog kluba ’’Somaraton’’ Sombor bili su jedan od najbrojnijih klubova, a nastupili su na trkama na 7 i 21 kilometar.

ajuspešniji nastup imao je Josip Major koji je bio drugi na trci na 7 kilometara sa samo dvadesetak sekundi zaostatka za šampionom. Ana Pešić je istračala prvo mestu u svojoj starosnoj kategoriji, Dejan Nikolić drugo, a Branislav Katić je na istoj distanci zauzeo treće mesto u svojoj starosnoj kategoriji. Sedam kilometara u Zrenjaninu istračali su i Miroslav Liščević, Jelena Stanimirović, Aleksandar Martinović, Daniel Šokac, Aleksej Tutuš, Sanja Vojvodić, Miloš Jandrić, Monika Maunić i Damir Ivković.

Polumaratonsku distancu su istrčali Predrag Gagić, Damir Marković, Zoran Nikolić, Suzana Filipović koja je bila i druga u svojoj starosnoj kategoriji, Jelena Perenčević, Maja Bodrožić, Biljana Vezmar i Arpad Šarkezi koji je bio prvi u svojoj starosnoj kategoriji.

Javna rasprava o izmenama i dopunama Zakona o stanovanju i održavanju zgrada trajaće do 3. oktobra i održava se u sedam gradova Srbije. Novine koje su se našle u predlogu o izmenama i dopunama postojećeg zakona izazvale su veliko interesovanje javnosti, obzirom na to da, iako je zakon donet pre šest godina, većini građana još uvek nije jasno koja su njihova prava a koje obaveze u tom domenu.

Kako je za "Blic TV" objasnio master pravnih nauka i profesionalni upravnik Hadži Dimče Gulevski, koji je među prvima stekao licencu za obavljanje ovog posla, promene koje se odnose na profesionalne upravnike zapravo znače veću sigurnost za stambene zajednice koje ih biraju i postavljaju.

- Profesionalni upravnici će i dalje postojati ali će raditi u okviru organizacija profesionalnog upravljanja, što znači samo veću odgovornost. Do sada je profesionalni upravnik morao da ima obaveznu polisu osiguranja od 10.000 evra ukoliko neka šteta nastane njegovom krivicom, dok će sada ta suma biti značajno veća jer će odgovornost snositi organizacija profesionalnog upravljanja kao pravno lice - objasnio je Gulevski.

Na pitanje da li to znači veće troškove za stanare, licencirani upravnik objašnjava da to neće biti slučaj, jer naknadu profesionalnog vođenja zgrade određuju neki drugi faktori.

- Ne mogu troškovi biti isti ako je zgrada stara 40, 50 godina ili ako je u pitanju novogradnja. Mora se računati na zamenu fasade, održavanje liftova, instalacija i sve drugo što vremenom biva oštećeno. Ako sagledamo to sa druge strane, organizacije profesionalnih upravljanja bi čak mogle biti jeftinije za stanara jer brinu o više zgrada na jednoj teritoriji u odnosu na dosadašnje profesionalne upravnike kao fizička lica - objašnjava.

Tri ulaza, jedna stambena zajednica

Jedna od promena koja bi bila na snazi usvajanjem izmena i dopuna postojećeg zakona odnosi se i na formiranje stambenih zajednica. Zgrade koje imaju do tri lamele, odnosno tri zasebna ulaza moraće da formiraju zajedničku stambenu zajednicu, dok će pravo na zasebne stambene zajednice imati zgrade sa više od tri odvojena ulaza.

To dalje znači da, ukoliko jedan ulaz ima upravnika iz reda stanara, a druga dva imaju profesionalne upravnike, ukoliko zakon bude usvojen, svi zajedno će morati da donesu odluku o tome da li će birati upravnika među stanarima ili će angažovati organizaciju profesionalnog upravljanja.

Odgovornost se mora znati

Kako objašnjava pravnica Tijana Šaldić koja ima značajno iskustvo u ovom domenu, stambene zajednice će imati veća prava, ali i veću odgovornost. To proizilazi iz nekoliko članova izmena i dopuna postojećeg zakona.

- Svaka stambena zajednica će morati da bude osigurana, a podatke o osiguranju svakome će biti dostupne u javnom registru stambenih zajednica. U praksi će ovo biti značajna novina - kaže nam Šaldić.

Prema njenim rečima, ukoliko stambena zajednica treba da donese odluku o saniranju nekog oštećenog dela zgrade, a to ne učini u propisanom roku, upravnik će takvu odluku moći da donese samostalno.

- Primer koji govori o situacijama kakve redovno imamo, a nisu regulisane dosadašnjim odredbama zakona jeste kada nekome padne deo fasade na parkirani automobil ili ne daj Bože na glavu. Tada će oštećeni građanin moći da vidi u registru te stambene zajednice kod koga je zgrada osigurana i da naplati nastalu štetu - pojašnjava naša sagovornica.

Kako dodaje, iako će osiguranje biti dodatna stavka za plaćanje, ona ipak štiti u slučaju bilo kakvih nepredviđenih okolnosti, a to će stanarima te zgrade, kao i svim građanima mnogo značiti.

Ona ističe da će upravnici prilikom predaje dužnosti svom nasledniku morati da predaju i su dokumentaciju koju poseduju vezano za tu konkretnu zgradu, što je svakako poziv na odgovornost, a pritom će se značajno olakšati nadležnim inspekcijama da vrše kontrolu.

U tom pogledu, oba sagovornika za "Blic TV" kažu da su izmene neophodne jer je praksa pokazala da ne funkcioniše sve onako kako bi trebalo.

Bez prava da traže smenu profesionalnog upravnika

Još jedna promena aktuelnog zakona odnosi se i na mogućnost stambene zajednice da zahteva da određeno lice bude profesionalni upravnik, odnosno da njegovo angažovanje prestane. Kako je predviđeno izmenama zakona, ovaj član se briše, a umesto njega stoji da organizacija profesionalnog upravljanja vrši promenu, a dužna je da o tome i razlozima smene obavesti stambenu zajednicu. Ipak, kako dodaje Gulevski, stambena zajednica zadržava pravo da promeni organizaciju sa kojom posluje.

- Stambena zajednica bira organizaciju profesionalnog upravljanja i ukoliko postoji nezadovoljstvo ili neslaganje, ona ima pravo da promeni tu organizaciju. Takođe, svakako ne gubi pravo da daje napomene tom pravnom licu ukoliko je nezadovoljna poslom koji obavlja profesionalni upravnik zadužen za tu zgradu - navodi ovaj pravnik i profesionalni upravnik.

"Sve menjamo na osnovu iskustva"

Kako je izjavio resorni ministar Goran Vesić, donet je jedan moderan zakon koji je uveo profesionalne i dobrovoljne upravnike i naravno, kao i svaki zakon, posle određenog vremena bilo je potrebno da vreme pokaže, odnosno praksa, da li svi instituti mogu da funkcionišu, da li nešto treba doraditi. On je istakao da sve što se menja u zakonu, menja se na osnovu iskustva.

- Glavno je da se reše problemi koji su se pojavili u sadržaju zakona. Prvo da se reši problem sa odlučivanjem. Tačno je definisano šta je kvorum, kako se definiše ko je nedostupan vlasnik stana, jer bilo je problema u tome da neko ima stanovanje u inostranstvu i uopšte ne može da učestvuje u radu stambene zajednice. Da se reši problem kako će sada i zakupci, odnosno članovi porodice domaćinstva, moći da budu dobrovoljni upravnici, što do sada nije bio slučaj, uz naravno ovlašćenje, da mogu da učestvuju u radu stambene zajednice, rešen je problema sa zajedničkim delovima zgrade koji sada mora da bude osiguran. Da se ne bi dogodio da kada padne fasada za zgrade na auto, da niko nije kriv, već će postojati osiguranje iz koga će moći da isplati onaj ko je oštećen. Rešen je i problem profesionalnih upravnika... - kaže ministar Goran Vesić za "Blic TV".

Ministar je pozvao sve zainteresovane da učestvuju na javnoj raspravi i da daju svoje primedbe i predloge direktno ili putem mejla, jer je cilj da se, kako je poručio, izmenama zakona reše svi problemi koji se sada pojavljuju u funkcionisanju stambenih zajednica.

Izvor: blic.rs

Koji je razlog?

Mnoge porodice su tokom korone udomile kućne ljubimce, ali je primećen i veliki procenat pasa koji je napušten. Kriza troškova života donekle je doprinela tome jer su cene hrane i medicinske nege porasle, piše Express.co.uk.

Ako razmišljate o udomljavanju ili kupovini pasa, jedna britanska veterinarka je otkrila pet rasa pasa koje ona lično ne bi posedovala i navela razloge zašto.

Nemački ovčar

„Apsolutno lepi psi, odgajani da budu čuvari, ali nisu uzgajani da čuvaju, nego da budu sumnjičavi i anksiozni što ih čini zaista reaktivnim psima“, rekla je veterinarka i dodala da „ako su imali loše iskustvo, nikada ga ne zaboravljaju“.

Ona je konstatovala da su prelepi, ali su veliki i moćni i jednostavno nisu za nju.

Psi sa kratkom njuškom

Sledeći su na spisku psi sa kratkom njuškom.

„Opet, apsolutno fantastični mali psi, ali oni ne zaslužuju toliko da pate, a ja ne bih svesno da doprinosim toj patnji“, rekla je veterinarka, misleći na način na koji dišu zbog kratke njuške.

Među rasama pasa sa kratkom njuškom su opštepoznati mops, francuski buldog, bokser, ši-cu.

Border koli

„Broj tri radni pas border koli“, nastavlja veterinarka

Ona je primetila da se ova rasa često kupuje za farme, ali ih drže i kao kućne ljubimce.

„Ogroman broj njih ima probleme sa mentalnim zdravljem – to su psi kojima je potreban posao. Jednostavno nemam dovoljno vremena da uložim u njih da bih bila sigurna da imaju najbolji život upravo pored mene“, rekla je veterinarka.

Šar pej

„To je rasa koja mi se lično ne sviđa“, rekla je ona i dodala da ta rasa ima mnogo zdravstvenih problema i mnogo problema u ponašanju – što se odnosi na njihovo zdravlje, oni imaju bol i nelagodu – i to ih čini mrzovoljnima.

Bernardinac

Broj pet je pas St. Bernard, poznat i kao Bernardinac ili bilo koji veliki pas koji balavi.

„To su zaista divni psi, veoma slatki – ali iskreno, ja jednostavno nisam dovoljno dobra domaćica da držim korak sa ovim momcima“, zaključila je veterinarka, a prenosi danas.rs.

Važni saveti za brži oporavak.

Prehladu najčešće prate curenje iz nosa, kašalj i otežano disanje, a mogu da se jave i niska temperatura, umor i stalno kijanje, kao i bolovi u mišićima. Na sreću, postoje stvari koje možete da uradite kod kuće za ublažavanje simptoma prehlade. Lekari otkrivaju šta uvek rade da bi vam olakšali simptome – većina ovih stvari je potpuno besplatna, piše Net.hr.

Gadan virus puni domove zdravlja u Srbiji: Obara i decu i njihove roditelje, brzo se širi, a simptomi su mučenje koje traje pet dana

„Na sreću, možemo da olakšamo simptome jednostavnim koracima tako što ćemo se potruditi da se dovoljno odmaramo, pijemo tečnosti i jedemo dobre kalorije“, ističe doktor Dhaval Desai.

On je rekao da u tim trenucima jede hranu bogatu proteinima poput jaja, piletine ili jogurta, a izbegava prerađenu hranu i pića koja sadrže kofein.

Ne zaboravljaju koliko je voda važna

Tečnost će uvek da pomogne kada ste bolesni, a Flores kaže da je posebno važno naglasiti da pijete vode jer odrasli često troše manje tečnosti, tako da ovaj zadatak može da im bude izazovan. Stručnjaci iz klinike Mayo savetuju vodu za piće, prirodne sokove, vodu s limunom ili supu kako bi zadovoljili potrebe vašeg tela za tečnošću.

Kvalitetan san je prioritet

Postoji razlog zašto ste umorni kada ste prehlađeni, telo u tim trenucima žudi za odmorom kako bi imalo snage da se brže oporavi. Iz tog razloga, lekari savetuju da se u tim trenucima ne zaboravi odmor. Prema klinici Mayo, manje antitela za borbu protiv infekcija se proizvodi kad niste odmorni, što će vas ili učiniti podložnijim prehladama ili će vam biti potrebno više vremena da se oporavite.

„Ovo je dobar trenutak da usporite i pustite svoje telo i imunitet da urade svoj posao. Dakle, ako se probudite prehlađeni, bolje je da se odmah vratite u krevet, ne naprežite se tokom dana i idite rano na spavanje. Doktor Kristofer Skuderi, porodični lekar na Floridi, veruje da nikad ne preuzima odgovornost kada se bori protiv prehlade, tako da može sebi da priušti dobar noćni odmor.

Oni se brinu o najozbiljnijem simptomu

„To je stanje koje zahteva prepoznavanje glavnog simptoma koji vas muči“, kaže Desai i objašnjava da obično sledi sve navedene korake, a uzima i lekove bez recepta za lečenje bolesti i veruje da u tome nema ništa loše.

Ako vas telo boli, koristite uobičajene lekove protiv bolova, ako su vam nos i sinusi začepljeni, isperite vodom ili udahnite. Zapamtite da je umerenost ključna, zato nemojte preterati“, ističe Flores.

„Odlučite se koji vas simptom najviše muči i uzmite lek za njega, a ako imate određenih zdravstvenih tegoba, savet je da se konsultujete s lekarom pre nego što uzmete bilo koji lek“, kaže Desai i ističe da ove lekove nikad ne treba davati deci bez prethodnog odobrenja doktora.

Ako ste jedan od onih koji veruju da se bolest može pobediti snagom misli, odustanite od toga. Pretvaranje da ništa nije u redu može samo da znači da nećete usporiti i vratiti se svim navikama koje inače imate. Pre svega, zapamtite da je vašem telu potreban odmor i dobra ishrana kako bi se borilo protiv virusa.

Izvor: nova.rs