Sombor.info

"Osmeh Vojvodine", "smajli" i "severna tengenta", sve su to nazivi kojima se krsti buduća saobraćajnica od Kikinde do Sombora, a čiji je početak izgradnje pomeran već nekoliko puta.

U prvim pričama iz 2019. i 2020. godine put je koštao 430 miliona evra i završetak se najavljivao polovinom 2024. godine, a prema poslednjim obećanjima nova cena je milijardu i po evra, a novi rok 2028. godina, piše list Danas.
Novi put obećala su u poslednje tri godine čak tri ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Inače, ova saobraćajnica treba da ima 175 kilometara, od Bačkog Brega i mađarske granice, do Nakova i rumunske granice. Put, prolazeći kroz Sombor, Kulu, Vrbas, Bečej, Novi Bečej i Kikindu, kada se pogleda na mapi ima oblik polukruga, koji je naše političare podsetio na osmeh.

Tender za studiju opravdanosti za izgradnju brze saobraćajnice raspisan je krajem februara 2020. godine, ali nije pristigla nijedna ponuda pa je obustavljen.

Predsednik Aleksandar Vučić ipak je najavio gradnju još u junu 2019. godine, a krajem jula 2020. godine u jednom od svojih televizijskih obraćanja sa kartom Srbije prošaranom budućim putevima, pokazao je i kako će izgledati. Projekat po tim prvim najavama koštao je oko 430 miliona evra.

Tadašnja ministarka za saobraćaj Zorana Mihajlović ubrzo je rekla da se prvi radovi očekuju već početkom 2021. godine, "najkasnije u martu".

Ovaj putni pravac jedna je od trasa koje su ucrtane u novi investicioni plan "Srbija 2025", ali je sada već jasno da "smajli" neće biti u funkciji do tada.

Gradnja puta tako nije počela obećane 2021. godine. Umesto toga, u aprilu te godine obnarodovano je kako je država izdvojila 100 miliona evra za početak radova koji će početi u septembru 2021. godine, dok se završetak radova očekuje za dve i po godine, dakle do polovine 2024. godine.

Ukupna vrednost čitavog posla po tim najavama iznosila je oko 835 miliona evra.

Ova brza saobraćajnica od četiri trake šitroke 3,5 metara važna je i zbog toga što bi trebalo da Sombor izvuče iz "slepog creva", jer se do ovog grada može samo lokalnim putevima. Ko vozi od Novog Sada do Sombora zna kakva je to avantura, često veoma opasna.

U okviru "osmeha" je planirana izgradnja 12 petlji, 15 raskrsnica i 152 mosta, nadvožnjaka i podvožnjaka.

U drugom pokušaju tender za projektovanje ove saobraćajnice krajem 2020. godine dobila je firma MHM-projekt iz Novog Sada.

"Velikim političkim aktivizmom, ličnom inicijativom predsednika Republike, mi smo doneli odluku, budžetirali je i u situaciji smo da u narednih godinu dana krenemo da realizujemo ovaj put, brzu saobraćajnicu", rekao je u novembru 2020. godine Tomislav Momirović, ubrzo nakon što je stupio na funkciju ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Momirović je nadalje imao posao da uz predsednika najčešće najavljuje radove na ovoj deonici, ne obazirući se na prethodna obećanja. Tokom 2021. i 2022. godine, koliko mu je i trajao mandat u ovom ministarstvu, više puta je ponovio, obično kad bi obilazio vojvođanske opštine, kako gradnja kreće "kroz nekoliko meseci", poput u januru 2022. godine u Novom Bečeju.

Sa obećanjima je prestao tek kada je promenio ministarstvo, a na njegovo mesto došao Goran Vesić, koji je nastavio sa politikom "šta te košta da obećaš".

"Početak izgradnje "smajli" saobraćajnice na deonici puta Bački Breg-Nakovo predviđen je u toku 2023. godine", najavio je nedavno Vesić.

Tako je 2023. godina ta kada se konačno očekuje da svi planovi i projekti budu pretvoreni u mašine i radnike.

U februaru ove godine predsednik Pokrajinske vlade Igor Mirović najavio da je planirano da izgradnja počne u prvoj polovini 2023. godine i da traje naredne dve do tri godine. U aprilu 2023. godine Pokrajinski sekretarijat za urbanizam i zaštitu životne sredine stavio je na javni uvid Nacrt prostornog plana "smajlija" kada su radovi najavljeni "od jula".

Ipak, po najsvežijem obećanju, projekat se neće graditi dve do tri godine, kako je najavio Mirović pre samo nekoliko meseci, nego pet, a od početnih 430 miliona evra, preko 835 miliona evra, ove nedelje nova cena koja je obnarodovana iznosi milijardi i po evra.

"Imamo završen kompletan građevinski projekat i dozvolu za prvu deonicu, sam put je podeljen u osam deonica, a to je od Bačkog Brega do Sombora, dužina oko 20 kilometara", izjavio je nedavno pokrajinski sekretar za urbanizam i zaštitu životne sredine Nemanja Erceg.

Samo na prvoj deonici biće izgrađeno devet nadvožnjaka i sedam mostova preko nekoliko vodotoka i atarskih puteva.
Diplomirani inženjer građevine i potpredsednik novosadskog odbora Demokratske stranke Stevan Latinović kaže da razloge zašto je "osmeh" i dalje u najavama možemo samo da nagađamo, da li su to tehničkih problemi, problemi sa eksproprijacijom ili novac.

"Mislim da je to obećanje dato bez ikakvog osnova. Verovatno taj koji obećava nije upoznat sa svim tehničkim procedurama koje su neophodne da bi jedna ideja kroz razradu projekta došla do realizacije i izvođenja. Prosto, pošto ne poznaju ceo taj proces, skloni su da daju slobodna obećanja", rekao je Latinović.

Ističe kako nema sumnje da je ova saobraćajnica od Sombora do Kikinde neophodna, ali se uvek mora postaviti pitanje na koji način se to radi.

"Transparentnost procedure i tendera ne postoje. Ne znamo kako se određuje izvođač radova, kako se obezbeđuje novac i kako se dolazi do same cene projekta. To su javni projekti i od interesa za javnost, zbog čega bi svi trebalo da budemo upoznati sa svim detaljima. Ali nažalost, kod nas su i ovako kapitalni projekti tajni", dodao je Latinović.

Izvor: 021.rs

U ponedeljak, 02.10.2023. počinje redovna vakcinacija protiv gripa. Vakcina je Influvac tetra, četvorovalentna. Svi zainteresovani treba od ponedeljka da se jave svojim izabranim lekarima, gde će dobiti nalog za vakcinaciju.

U skladu sa Pravilnikom o programu obavezne i preporučene imunizacije stanovništva protiv određenih zaraznih bolesti, sprovodi se obavezna imunizacija lica u posebnom riziku od teških formi i komplikacija gripa. To su sledeće kategorije:

1. trudnice;
2. lica starija od šest meseci života sa:
– hroničnim poremećajima plućnog sistema (uključujući astmu),
– hroničnim poremećajima kardiovaskularnog sistema (isključujući
hipertenziju),
– metaboličkim poremećajima (uključujući šećernu bolest, gojaznost sa BMI > 40),
– bubrežnom disfunkcijom,
– hemoglobinopatijom,
– hroničnim neurološkim poremećajima,
– malignim oboljenjima, bez obzira na trenutni terapijski status,
– imunosupresijom (uključujući lica sa HIV/AIDS, osobe sa funkcionalnom ili anatomskom asplenijom i dr.),
– kod kojih je izvršeno presađivanje tkiva i organa/ili se pripremaju za presađivanje,
– i drugo;
3. lica starija od 65 godina;
4. članovi porodice bolesnika u povećanom riziku od komplikacija kod kojih je kontraindikovano davanje vakcine;

Vakcina protiv gripa je najefektivniji i najbezbedniji vid individualne i kolektivne zaštite od gripa.

Akcija „Očistimo svoje selo“ se organizuje u saradnji Odelјenja za ekologiju i zaštitu životne sredinestanovnicima i mesnim zajednicama, naselјenih mesta sa somborske teritorije.

„Mesna zajednica „Bački Breg“ je prva započela akciju uređenja svog naselјenog mesta. Ovo je početak jednog novog projekta, u kome će Grad Sombor sa svim mesnim zajednicama organizovati akcije kako bi se u narednom periodu očistila sva sela, kao i grad Sombor“, izjavio je gradski većnik Stanić.

U akciji čišćenja Bačkog Brega, učestvovala je Mesna zajednica „Bački Breg“, đaci OŠ „Moše Pijade“, Udruženje građana „Brežanke“ i Udruženje građana „Natura“, a po završetku akcije, u dvorištu Mesne zajednice, organizovano je druženje uz zakusku za sve učesnike.

Kada bude završena kompletna rekonstrukcija, Omladinski centar će imati devet kancelarija na 360 m2 prostora.

Rekonstrukcijom će biti zamenjen kompletan krov, podovi, stolarija, te dvorišna i ulična fasada i zidovi. Uspostavlјanjem Omladinskog centra u Somboru i završetku navedenih radova, njegove prostorije će biti namenjene za organizacije koje se bave decom i mladima, a pored toga, Grad Sombor će osnovati i podržati rad Kluba za mentalno zdravlјe mladih. U sklopu objekta, biće napravlјen jedinstveni prostor sa mogućnošću organizovanja konferencija i radionica usmerenih na rad sa mladima i decom.

Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović rekla je danas da je Vlada Srbije, na predlog resornog Ministarstva, usvojila preporuku da „Elektroprivreda Srbije“ i predstojeće zime obračunava građanima popuste od 20 do 40 odsto za racionalnu potrošnju električne energije.

„Svi građani koji budu smanjili potrošnju za više od pet odsto u odnosu na isti mesec u prethodne dve godine dobiće umanjene račune za struju za 20 do 40 odsto narednih šest meseci. Ove godine smo najviši prag umanjenja računa za racionalnu potrošnju uvećali sa 30 na 40 odsto, a dodatno ćemo podsticati da se deo potrošnje preseli u tzv. nižu tarifu, odnosno noću, kako bismo podstakli građane da energiju više troše u periodu kad je ona najjeftinija. Cilj Vlade je da stimuliše odgovornu potrošnju električne energije, jer to ujedno doprinosi pre svega novčanicima građana, ali i energetskoj stabilnosti zemlje”, rekla je Đedović Handanović.

Popusti će važiti počev od oktobarskih računa 2023, zaključno sa računom za mart 2024.

Za uštede energije od 5 do 15 odsto obračunava se popust od 20 odsto, a za potrošnju od 15 do 20 odsto popust je 25 odsto. Građani koji smanje potrošnju struje između 20 i 25 odsto, moći će da računaju na popust od 30 odsto, dok će oni koji uštede između 25 i 30 odsto energije ostvariti popust od 35 odsto.

Najveći popust od 40 odsto imaće domaćinstva koja potrošnju električne energije smanje za više od 30 odsto. Takođe, domaćinstvima će se obračunavati popust od 5 odsto ukoliko učešće niže tarife u mesečnom obračunu uvećaju za najmanje 5 odsto u odnosu na učešće niže tarife u obračunu za isti mesec prethodne godine.

Važno je da domaćinstvo ostvari uštedu ili u odnosu na isti mesec prethodne godine ili na isti mesec 2021. godine, kako bi se popusti obračunali na računu.

Uslov za odobravanje popusta je da kupci imaju potrošnju u obračunskom periodu.

Za prethodnu grejnu sezonu, na preporuku Vlade „Elektroprivreda Srbije“ domaćinstvima je koja su smanjila potrošnju električne energije obračunavala popuste od 15 do 30 odsto na mesečni račun u periodu od 1. oktobra 2022. do 31. marta 2023. godine, i u tom periodu popust na račun ostvarivalo je između 36 i 45 odsto kupaca mesečno.

Izvor: danas.rs

Izgradnja pruge Beograd - Budimpešta traje godinama, međutim, nema naznaka da su Kinezi uspeli da ugrade sigurnosne uređaje i ETCS sistem upravljanja vozom. Kako piše mađarski Telex, Kinezi ne mogu da završe izgradnju, a za to postoji dva razloga - manjak novca i činjenica da Kinezi ne mogu da po evropskim standardima izgrade sistem osiguranja i kontrole vozova.

Kako piše Telex, Kinezi su preuzeli izgradnju sistema osiguranja i kontrole vozova koji je ključan za investiciju – ali to jednostavno ne mogu da urade po evropskim standardima.

Prema rečima glavnog urednika saobraćajnog lista Navigatorvilag Gergelija Andoa, koji je nekada radio u MAV-u, iako se u Kini koristi kontrola vozova slična ETCS-u, to je mnogo jednostavniji sistem nego u Evropi. Na primer, ne moraju da razmatraju uslove interoperabilnosti, jer zemlje povezane s njima železnicom (na primer Laos) takođe grade železničke linije po kineskim standardima.

Druga razlika je u tome što mreža pruga i osiguranje kineskih železničkih stanica skoro potpuno isti za svaku kategoriju, pa se oprema proizvodi serijski. Nasuprot tome, u Evropi je svaka stanica drugačija, kolosečne veze i druga tehnička rešenja su svuda različita. Iz tog razloga, prema evropskim standardima, sva sigurnosna oprema je jedinstven, ručno izrađen proizvod koji mora biti dizajniran, licenciran i proizveden posebno za svaku stanicu. Kinezi zapravo ne znaju šta da rade s ovim.

Kako kaže, drugi problem je to što u Mađarskoj barijere takođe kontrolišu zaštitna oprema na železnici. S druge strane, na novoizgrađenim kineskim prugama nema nijednog pružnog prelaza, tako da kineski inženjeri nemaju saznanja o tome kako bi rad barijera trebalo ili bi mogao da se integriše u sigurnosne uređaje.

750 milijardi, što neće biti dovoljno

Drugi veliki problem pruge Budimpešta-Beograd je nedostatak novca.

Ugovor o renoviranju i izgradnji potpisan je 2019. godine s ukupnom sumom od 750 milijardi. U to vreme, kritičari su smatrali da je cena veoma previsoka, ali prema rečima stručnjaka za transport Gergelija Andoa, budžet je zapravo bio prilično uzak, ostavljajući vrlo malo prostora za manevar.

U međuvremenu je došlo do inflacije od najmanje 35-40 odsto, skočile su cene repromaterijala i delova, zbog čega su izvođači već neko vreme u teškoj finansijskoj situaciji. U martu ove godine budžetu je jednom dodato još 20 milijardi, što svakako govori da kasa nije prepuna novca.

Međutim, ako za izgradnju sistema kontrole i osiguranja vozova bude trebalo da se ugovori nova kompanija, onda će to opet iznositi desetine, ako ne i stotine milijardi. Pitanje je da li mađarska država to želi da nadoknadi svojim novcem, da li se s Kinezima dogovaraju oko nekakvog rešenja ili će ceo sistem uticaja na vozove ostaviti dođavola, a umesto 160, vozovi će saobraćati u 100.

„Treba nam neko da zameni Kineze, ali se ne usuđujemo da im to kažemo“
Ovaj problem je poznat u železničkim krugovima godinama, ali iz nekog razloga mađarska država koja je naručila projekat do sada nije uradila ništa. Prema informacijama Telex-a, Kinezi su iz nekog razloga dugo zamišljali da će moći da koriste svoju kinesku tehnologiju koja ne ispunjava standarde EU.

U ovoj situaciji, mađarska vlada ima dve mogućnosti.

Prema rečima Gergelija Andoa, jedan od njih je da oni uopšte ne grade sistem kontrole vozova koji je u skladu sa standardima EU. U ovom slučaju, vozovi će moći da idu samo 100 kilometara na čas umesto planiranih 160, a upravljanje saobraćajem će morati da se reši s tehnologijom 20. veka i s mnogo više radnika.

Za teretne vozove sporije napredovanje nije toliki problem, jer oni retko idu brže od 100 km/h, a stanovništvu naselja duž pruge ne očekuje se da će toliko smetati 10-20 minuta duže vreme putovanja. Pogotovo što će to ipak biti manje nego pre rekonstrukcije, kad su vozovi na prilično velikom delu koloseka mogli da saobraćaju samo 60.

Druga opcija je da se izgradnja sigurnosne opreme i sistema upravljanja vozom poveri novom preduzeću. Međutim, ovo bi odložilo završetak projekta za još nekoliko godina, jer je vreme izrade takvog projekta, uključujući planiranje i izvođenje, isto koliko i vreme izgradnje koloseka.

Izvor: nova.rs

Festival evropskog filma održaće se u bioskopu Kulturnog centra Laza Kostić u Somboru, Venac Radomira Putnika 2!

Festival traje od 29. do 30. septembra!

ULAZ NA SVE PROJEKCIJE JE BESPLATAN!

RASPORED:

29. septembar:
18h "Demoni moga dede"
20h "Gospođica Vilborg"
30. septembar:
18h "Ramona"
20h "Murina"

U odeljenjima u Vojvodini u kojima se školuju učenici na jezicima manjinskih nacionalnih zajednica svake godine sve je manje prvaka. Vojvodina tako polako gubi jedno od svojih najvećih odlika – jezičku šarolikost.

U Vojvodini nije bilo retko da se po gradovima i selima pozdravlja i na tri, četiri jezika. Čuli bi se tu srpski, mađarski, nemački, slovački, pa tako redom. Uvek se ponešto znalo iz jezika komšija iz druge nacionalne zajednice. Tako se naviklo.

Ipak, u mogućoj budućnosti, pojedini jezici ovde se više neće govoriti. Zbog ubrzanog iseljavanja stanovništva, pogotovo nacionalnih manjina, sve je manje ljudi koji u Vojvodini pričaju jezicima koji su ovde postojali od kada je i krenulo naseljavanje ovog dela Evrope.

Većina Slovaka, Rumuna, Hrvata ili Mađara, u Vojvodini imaju pasoše Evropske unije, što im olakšava migracije.

Ne zaboravimo da su se u Vojvodini, pre samo par vekova na nekim mestima govorili francuski i španski, ali te nacionalne zajednice nisu uspele da opstanu na ovom prostoru.

Koordinatorka Odbora za obrazovanje pri Nacionalnom savetu slovačke nacinalne manjine Svetlana Zolnjan kaže da je pre deset godina u slovačkim odeljenjima u osnovnim školama bilo oko 3.400 učenika, a sada ih je tek 2.400. Za deset godina kako ističe, izgubili su 1000 učenika, što je čitava jedna osnovna škola.

Inače, u 17 škola u Vojvodini može se pohađati nastava na slovačkom jeziku, a ukupan broj odeljenja je 134 u osnovnim školama, zajedno sa kombinovanim odeljenjima. Više od polovine škola u kojima postoji nastava na slovačkom ima manje od 15 đaka, koliko je minimalno propisano po zakonu.

„Razlog je odlazak stanovnišva. Što se tiče slovačke nacionalne manjine, pre svega ljudi odlaze u Slovačku, ali i druge zemlje. Nacionalni savet nema kompetencije da reši ekonomska pitanja. Pokušavamo da stipendiramo učenike i na razne druge načine olakšamo im školovanje, ali nažalost taj efekat je jako mali“, izjavila je ona.

U srednjim školama na slovačkom jeziku može se učiti u dve gimnazije u Kovačici i Bačkom Petrovcu, jednoj tehničkoj školi i medicinskoj školi u Novom Sadu, na smeru medicinska sestra.

„Ukupno u svim odeljenjima upisano je 102 učenika u prvi razred. Nacionalni savet daje neku finasijsku podršku tim učenicima kao i Matica slovačka. Deca dobijaju kompjutere, starije srednjojškolce stipendiramo, kao i studente koji se posvete oblastima prosvete, informisanja i kulture, kako bi na taj način obezbedili stručni kadar za škole i lokalne samouprave. U novosadskoj Predškolskoj ustanovi „Radosno detinjstvo“ imamo jedno predškolsko odeljenje koje je slovačkom jeziku“, nastavila je ona.

Na području grada Zrenjanina broj mađarskih odeljenja je ostao na nivou prethodne školske godine, ali je broj dece smanjen. U jedinoj gradskoj osnovnoj školi na mađarskom jeziku samo jedan đak prvak počinje školu 1. septembra.

Najveća dvojezična osnovna škola u Zrenjaninu, osnovna škola “Servo Mihalj” u Mužlji školsku godinu počinje sa 510 učenika u dve školske zgrade. Broj đaka je ostao na prošlogodišnjem nivou, ali je ove godine upisano manje mađarskih đaka prvaka.

“Očekujemo 15 prvaka na mađarskom jeziku, oni će biti smešteni u dva odeljenja, u centralnoj zgradi biće samostalno odeljenje sa 12 učenika, a u tzv. spoljnjoj zgradi kombinovano. Sedmoro dece je manje nego prošle godine što se tiče prvaka“, rekao je Atila Molnar, direktor osnovne škole “Servo Mihalj” u Mužlji za Panon televiziju.

Pokrajina: Dozvoljavamo formiranje odeljenja i kad ima manje od 15 učenika

Iz Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine nacionalne zajednice, kažu da je u toku prikupljanje upisnih podataka na teritoriji Vojvodine, zbog čega još ne raspolažu zvaničnim podacima koje će objediniti u Informaciji o o predškolskom, osnovnom i srednjem obrazovanju i vaspitanju dece i učenika, s posebnim osvrtom na obrazovanje i vaspitanje na jezicima nacionalnih manjina nacionalnih zajednica.

Dostavili su nam podatke o kretanju broja učenika u poslednjih pet školskih godina u odeljenjima u kojima se nastava odvija na nekom od jezika nacionalnih manjina, koji beleže pad broja broja učenika u svim manjinskim zajednicama.

Ukupan broj učenika na svim jezicima nacionalnih manjina u osnovnim školama u Vojvodini je 2018/2019. godine bio 140.500, dok je u 2022/2023. godini taj broj izbnostio 134.700. U srednjim školama je pre pet godina bilo 62.700, dok je prošle bilo 57.500 učenika.

U mađarskim odeljenjima pre pet godina u osnovnim školama bilo je 11.700 učenika, a prošle godine 10.260, dok je u srednjim školama za isti period, brojka sa 5280 spuštena na 4330.

Manje padove broja učenika zabeležila su rumunska i rusinska odeljenja. Ukupno u školama na rumuskom jeziku pre pet godina bilo je 920 učenika, a prošle godine 834. U rusinskim odeljenjima ukupan broj učenika za isto razdoblje iznosio je 378, odnosno 359 učenika.

Žolt Sakalaš pokrajinski sekretar za obrazovanje, kaže da su svesni činjenice da je obrazovanje na maternjem jeziku od ključnog značaja za očuvanje identiteta svake manjinske zajednice, stoga su u stalnom kontaktu sa manjinskim nacionalnim savetima.

„U koordinaciji s njima pratimo situaciju na terenu i u skladu s njom i po pribavljenom mišljenju odgovarajućeg nacionalnog saveta nacionalne manjine, dajemo saglasnost za ostvarivanje obrazovno-vaspitnog rada za manje od 15 učenika upisanih u prvi razred. Takođe, putem konkursa, finansiramo različite projekte koji imaju za cilj očuvanje nacionalnog identiteta i kulture nacionalnih manjina, a koji posredno utiču na svest o značaju obrazovanja na maternjem jeziku“, rekao je Sakalaš.

Više prvačića u hrvatskim odeljenjima nego prošle godine

Sa druge strane, nacionalna manjina koja ove godine ima veći broj upisanih prvačića nego prethodne godine je hrvatska.

Nataša Stipančević, članica Izvršnog odbora zadužena za obrazovanje u Hrvatskom nacionalnom veću kaže da je ove godine 22 generacija započela školovanje na hrvatskom jeziku, ali i da je u prvi razred upisano dvostruko više dece u odnosu na prošlu godinu, tačnije 35 učenika u pet osnovnih škola. Dve škole su u Subotici i po jedna u Đurđinu, Tavankutu i Bačkom Monoštoru.

Kako ističe, ti brojevi variraju svake godine, jasno je i da mladi ljudi pokušavaju da pronađu bolji život negde drugde, ali ove se dogodilo tako da imaju razloga da budu zadovoljni.

Nastava u srednjim školama na hrvatskom jeziku organizuje se u tri škole (gimnazija, medicinska i politehnička škola) i kako dodaje Stipančević, zadovoljni su i ovim upisom.

„Ukupno učenika u osnovnim i srednjim školama imamo oko 500 u celovitoj nastavi, od toga u osnovnoj 250 stotina. Još 500 učenika sluša hrvatski jezik sa elementima nacionalne kulture kao izborni predmet. Trudimo se da privučemo učenike, ali i da olakšamo roditeljima koliko je to moguće. Organizujemo razne izvanastavne aktivnosti, naši učenici dobijaju poklon bon od 10.000 dinara za kupovinu pribora, trudimo se i da im obezbedimo besplatan prevoz do škole, oko 50 učenika koristi tu pogodnost“, rekla je Stipančević.

Smatra i da su porodice u Vojvodini prevazišle bojaznost, „šta će se desiti ako dete upišu u hrvatski razred“

„Neki roditelji kažu, ja ne želim da izvajam dete upisom u odeljenje na hrvatskom jeziku, a drugi opet kažu, ne želim da izdvajam dete i ne upišem ga hrvatsko odeljenje. Smatram da nema potrebe da se ljudi boje, država nam je pružila ovo pravo i što ga ne bih iskoristili na svom jeziku, a pogotovo ako beležimo ovako dobre uspehe učenika na brojnim takmičenjima. Svake godine se neko iz odeljenja na hrvatskom vrati sa nagradama“, izjavila je Stipančević.

Izvor: danas.rs

Da li znate da bundevu zovu i srpska banana? Vreme je da pripremite tikvu.

Bundeva, dulek, ludaja, tikva, buca, bundevka – i sama činjenica da za ovo voćno povrće u našem jeziku postoji toliko naziva nešto znači. Ako tome dodamo i zanimljivost da se često bundeva naziva i srpskom bananom, te da svi vole bundevaru i pečenu tikvu, jasno je koliko nam je važan ovaj jesenji plod. Ovaj tekst će vas dodatno ubediti zašto bi ludaja trebalo češće da se nađe na vašem stolu.

Doktorka Patriša Varakalo je licencirana porodična lekarka koja je podelila svoj jednonedeljni eksperiment jedući divni jesenji plod svakog dana – plus, stručnjak Klivlendske klinike deli najbolji način da se bundeva pripremi za bogatu hranljivu vrednost.

Jesen je sezona za čula: boje lišća, miris oštrijeg vazduha, ćebence i džemper, bogati ukusi – uključujući bundeve: verovatno najpoznatiji simbol jeseni.

Danas je i u Americi, baš kao i kod nas, bundeva na meniju lanaca brze hrane, ali i restorana – gde se mogu poručiti potaži od bundeve, testenine, mešavine ovsene kaše i još mnogo toga.

Doktorka Patriša Varakalo pristupila je eksperimentu. Sa iskustvom u porodičnoj medicini i sertifikatom instruktora za ishranu bila je radoznala da otkrije: šta se dešava kada ljubitelj bundeve malo poludi uživajući u njoj nedelju dana i krenula je na sedmodnevno putovanje jedući ovo jesenje voće kako bi lično iskusila zdravstvene prednosti bundeve.

Liza Rajc, stručnjakinja za ishranu na klinici u Klivlendu, podelila je naučne podatke u vezi sa onim što je Patriša primetila tokom nedelje na bundevi. Ovo je njihova priča:

Kako sve možete da jedete bundevu

Bilo je zabavno pronaći kreativne načine da ubacim bundevu u svoje obroke. Budući da je apsolutni entuzijasta kada je reč o smutijima – mešala je pire od bundeve u jutarnje piće i to je delovalo sasvim prirodno – izbor je bio organski pire od bundeve bez dodatog šećera kako bi obezbedila najbolje prirodne ukuse i hranljive materije.

Semenke bundeve brzo su postale njena omiljena užina – njihova hrskava tekstura savršena je za gricakenje, a otkrila je da su fantastičan dodatak za salatu, jer tako daju hrskavost lisnatom povrću.

Za jednu večeru odlučila je da eksperimentiše i napravila domaći marinara sos od bundeve. Njegova kremasta tekstura i ukus pun različitih nijansi učinili su njena jela od testenine tako ukusnim da ga je jela uz obroke nekoliko dana.

Do kraja nedelje žudela je za nečim novim, a to ju je dovelo do jednog od lokalnih kafića koji je reklamirao činiju od bundeve, sličnu činiji akai, ali sa divnim sezonskim preokretom: u osnovi je bio bogat pire od bundeve pomešan sa bananama i akai bobicama, preliven granolom, semenkama bundeve i medom. Bio je to savršen spoj slatkog i slanog da završi nedelju jedenja bundeve.

Zdravstvene prednosti bundeve

Lioza Rajc objašnjava da je bundeva riznica benefita: „Bundeva ima malo kalorija i dobar je izvor vlakana – sadrži 50 kalorija i tri grama vlakana po jednoj šoljici.“

Bundeva je elektrana esencijalnih vitamina i minerala – kaže Rajc: „Bundeve su odličan izvor vitamina A, vitamina C i kalijuma. Vitamina A ima u biljnoj hrani narandžaste boje, blagotvoran je za kožu, oči, imuni sistem, ali i za funkcionisanje glavnih organa poput srca i pluća. Vitamin C vam može pomoći da se borite protiv jesenjih virusa i može pomoći zdravom snu u hladnijim mesecima.

Istraživanja iz juna 2022. istakla su niz zdravstvenih koristi bundeve, uključujući podršku muškoj plodnosti, pomoć pri zaceljivanju rana i pružanje antimikrobnih, antiinflamatornih, antioksidativnih i antiulcerativnih svojstava. Pored toga, bundeve su korisne u rešavanju benigne hiperplazije prostate ili uvećane prostate.

A u njima je još jedno blago, kaže Rajc: semenke bundeve su nutritivno bogate, jer su „dobar izvor proteina, vlakana i mnogih drugih minerala“. (Pečene sa cimetom, karijem ili samo posute morskom soli mogu biti odlična užina.) Na polju inovacija, neki naučnici istražuju semenke bundeve kao potencijalne elemente nekih budućih lekova za koje su potrebne dublje studije.

Ukratko, bundeva je bogat izvor nutritivnih i terapeutskih prednosti.

Bolja probava

Jedna od neposrednih prednosti koje je doktorka primetila u ovom eksperimentu bila je bolja probava. Baš kao što je iskusila u poslednjoj nedelji svakodnevnog konzumiranja banana, otkrila je da su i bundeve dobar izvor vlakana.

Rajc kaže: „Istraživanje je pokazalo da ishrana bogata vlaknima može pomoći pravilnom radu creva. Konzumiranje jedne šolje bundeve dnevno bi obezbedilo otprilike 10 odsto preporučenih potreba za vlaknima.“ Patriša je to potvrdila jer joj je sistem za varenje radio kao sat.

Njena koža bila je još jedna oblast u kojoj je primetila poboljšanje – svetliji i uravnoteženiji ten.

Rajc kaže: „Narandžasta boja bundeve potiče od beta-karotena, koji je antioksidant i koji se u telu pretvara u vitamin A. Vitamin A igra važnu ulogu u održavanju zdrave kože.”

U stvari, vitamin A je sinonim za retinol, koji mnogi dermatolozi smatraju moćnim sastojkom za održavanje mladosti kože i podsticanje obnavljanja zdravih ćelija kože.

Kada je svakoga dana jela bundevu, bolje je spavala

Miran san je bio zanimljiv ishod kako su dani prolazili – ali da li je bundeva mogla da stoji iza toga? Rajc je istakla: „Semenke bundeve sadrže triptofan i tirozin, koji su prekursori serotonina i dopamina – poznato je da oba igraju ulogu u regulisanju anksioznosti i stresa.

To je imalo smisla, jer se činilo da se kvalitet njenog sna poboljšao sa dnevnim unosom bundeve.

Još pitanja o koristima bundeve

Patrišu je zanimalo da li postoji razlika u ishrani između sveže bundeve i njenih prerađenih verzija. Rajc pojašnjava: „Pire od bundeve u konzervi je jednako hranljiv kao i sveža bundeva; međutim, mešavina za pitu od bundeve u konzervi i druga hrana sa ukusom bundeve često sadrže mnogo šećera.”

Da li je često jedenje bundeve bezbedno za sve ljude? „Za većinu stanovništva nema bezbednosnih rizika zbog svakodnevnog uzimanja bundeve“, kaže Rajc. „Međutim, upozorila bih na unos za one osobe s problemima i bolestima bubrega zbog sadržaja kalijuma.“

Što se tiče najbolje metode pripreme za uživanje u nutritivnoj vrednosti bundeve, Rajc je pomenula: „Najbolje metode za pripremu je da je kuvate na pari, pečete ili u mikrotalasnoj pećnici. Pire od bundeve možete dodati i u ovsene pahuljice, smutije, palačinke, mafine, jela od testenina, supe. Kuvana bundeva se može čuvati u hermetički zatvorenoj posudi u frižideru do pet dana, a pire od bundeve se može zamrznuti za kasniju upotrebu.“

Jasno je da su sveže ili pasirane bundeve blagodat za vaše zdravlje. Kako lišće postaje boje ćilibara i mrak ranije pada, imate više od jednog razloga da jedete više bundeve.

Izvor: nova.rs

Tvorac i izdavač kultnog stripa Alan Ford, Lučano Seki poznatiji po pseudonimu Maks Bunker nedavno je rekao da će legendarni strip uskoro prestati da se izdaje.

„Moram da priznam da sam se umorio od Alana Forda. Odlučili smo da će izaći još deset brojeva i onda je kraj. Zameniće ga novi lik, ovaj put ženski. Zvaće se Petra“, rekao je za televiziju TGR Lombardia.

Prvi broj Alana Forda izašao je u Italiji u maju 1969. godine. Nakon samo nekoliko brojeva strip je stekao veliku popularnost.

U bivšoj Jugoslaviji Alan Ford je od 1972. izdavao zagrebački Vjesnik. Strip je izlazio na dve nedelje. Uspeh koji je imao u Jugoslaviji, Alan Ford nije zabeležio ni u jednoj drugoj zemlji, pa čak ni u Italiji.

Alan Ford se odlikuje mnogobrojnim citatima koji su postali sastavni elementi pop kulture na ovim prostorima.

Index.hr izdvojio je neke od najpoznatijih citata iz stripa, a prenosimo ih u nastavku.

“Jedna lasta ne čini proljeće, a kamoli dvije.”

“Ako kaniš pobijediti ne smiješ izgubiti.”

“Tko izgubi dobitak, taj dobija gubitak.”

“Bolje živjeti sto godina kao milijunaš, nego sedam dana u bijedi!”

“Tko spava, nije budan.”

“Kradem od siromašnih da bih dao bogatima.”

“Bolje nešto od nečega nego ništa od ničega.”

“Bolje je biti bogat i zdrav, jer ako si siromašan, džaba ti što si bolestan.”

“Bolje herojski ustuknuti nego kukavički pobijediti.”

“Bolje ispasti budala nego iz vlaka.”

“Bolje izdati knjigu nego prijatelja!”

“Oružje za ubijanje – teroristima poseban popust.”

“Mi ništa ne obećavamo i to ispunjavamo – stranka istine.”

“Kupite cvijeće voljenoj ženi, ali ne zaboravite i na vlastitu.”

“Cijena? Prava sitnica.”

“Bolje gotova gotovina nego čekovno očekivanje.”

“Prvo hopni, pa reci skoč.”

“Prestanite mi davati milostinju jer sam mrtav.”