Sombor.info

U pokušaju borbe protiv „bele kuge“, koja je u poslednje dve decenije uzela veliki danak pre svega u ruralnim naselјima njegovog atara, Sombor sve više pažnje posvećuje uslovima života na selima i salašima koji okružuju grad.

Gradonačelnik Antonio Ratković i gradski većnik za oblast komunalne delatnosti i investicija Đorđe Zorić, obišli su radove na postavlјanju dečijeg igrališta u salaškom naselјu Čičovi.

Pre ovog, salašarskog igrališta, novi prostor za igru i razonodu u susret letu dobili su i mališani u varoškoj Mesnoj zajednici Crvenka, a kako je somborski gradonačelnik najavio, pored Čičova, biće postavlјene dodatne sprave i na postojećem igralištu na Čonoplјanskom putu u samom gradu, a novom igralištu mogu se nadati i mališani u Klјajićevu, najmnogolјudnijem selu somborskog atara.

U sklopu dečjeg igrališta u Čičovima, koje je izgradilo i opremilo ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Zelenilo“ postavlјeno je sedam sprava za igranje najmlađih, kao što su lјulјaške, tobogan, klackalica… na kojima će moći da provode svoje slobodno vreme i da se druže sa svojim vršnjacima.

U nedostatku ažurnijih podataka o broju stanovnika u ovom salaškom naselјu,pa samim tim i dece, stariji stanovnici Čičova se sećaju i perioda procvata ovakvog ravničarskog tipa naselјa kada je u takozvanim „bokor“ salašima Čičovi, svega pet-šest kilometara južno od grada, živelo preko 600 stanovnika u dvestotinak domaćinstava, koji su se uglavnom bavili polјoprivredom.

Mada je za svega nekoliko decenija stanovništvo drastično umanjeno, kod mlađih lјudi je primetan trend ostanka ili čak i povratka na ognjišta predaka, u čemu su u okolini Sombora šampioni salaša Gradina, koji su uz pomoć grada obnovili svoje poodavno napuštene prostorije područne škole, ne bi li dobili prostor za okuplјanje i druženje.

Kako i u Čičovima živi i radi nekoliko mlađih porodica sa decom, za nadati se je da će ovakvi i slični potezi lokalne samouprave uticati na povećanje atraktivnosti stanovanja na salaškim naselјima, daleko od gradske vreve, ali i dovolјno blizu urbanih prednosti života.

Izvor: dnevnik.rs

Na državnom putu Apatin - Sombor, kod prvog skretanja za Kupusinu, oko 14 časova dogodila se saobraćajna nezgoda, u kojoj su učestvovala dva vozila, a povređena su dva lica.

Tokom uviđaja, policija je preusmeravala saobraćaj na jednu kolovoznu traku

Inače, ova saobraćajna nezgoda se dogodila blizu poznate crne tačke kod mosta DTD, gde je u prethodnih deset godina bilo više saobraćajnih nezgoda sa smrtnim ishodom.

Čeka se saopštenje nadležnih, a vozači se mole da budu oprezni i da poštuju ograničenja brzine.

Izvor: alo.rs

Osmo izdanje trke ‘‘Dame trče‘‘ održaće se u subotu 30. septembra 2023. godine. Najlepša gradska manifestacija ove godine ima slogan ‘‘Dame trče za Biljanu‘‘ i biće posvećena našoj sugrađanki Biljani Radonić koja već godina vodi borbu protiv opake bolesti. Biljana je i sama bila učesnica ove manifestacije.

Do sada je prijavljeno više od 200 dama tako da će rekord iz 2019. godine biti nadmašen što raduje organizatore. Najmlađa učesnica ima tek 11 godina dok najstarija prijavljena dama ima 70 godina. Učesnice dolaze iz 32 grada Republike Srbije i Republike Srpske, a trećina učesnica je iz našeg grada.

Start trke, zbog većeg broja učesnica, će ove godine biti sa travnate površine pored Apatinskog mosta. Učešće na ‘‘najlepšoj gradskoj manifestaciji‘‘ imaju samo dame bez obzira na uzrast. Trči se ruta od pet kilometara kako bi se omogućilo svim zainteresovanim pripadnicama lepšeg pola da završe trku i da dođu do svoje medalje. Cilj cele manifestacije jeste da se još više pokrene aktivizam i potreba za zdravijim načinom života kod dama u našem okruženju. Posebno se to ističe na početku meseca oktobra – međunarodnog meseca borbe protiv raka dojke.

Start trke je u 16h, a podela startnih brojeva je do 15:30h. Učešće na trci za sve dame je besplatno. Potrebno je poneti samo osmeh i dobro raspoloženje.

Osmo izdanje trke ‘‘Dame trče‘‘ organizuje Atletsko rekreativni klub ‘‘Somaraton‘‘ Sombor u saradnji sa Sportskim Savezom Sombor i Crvenim Krstom Sombor kao i podrškom javnih preduzeća, institucija, privatnog sektora i pojedinaca.
Do subote pozivamo sve sugrađanke da pošalju poruku podrške i pomoći 1538 na 3030 za Biljanu Radonić, a na sam dan manifestacije biće postavljen štand na kojem će se moći donirati prilozi za našu sugrađnaku Biljanu te vas pozivamo da ispratite ovaj događaj.

Pripadnik Sportske jedinice Vojne akademije Ministarstva odbrane, vodnik Đuro Borbelj, pobedio je na Prvenstvu Srbije u polumaratonu u Čačku.

Polumaratonsku stazu od više od 21 kilometra, Đuro Borbelj istrčao je za sat, osam minuta i 39 sekundi.

Osim prvog mesta na Prvenstvu Srbije, Đuro Borbelj osvojio je i drugo mesto u ukupnom plasmanu u ovom polumaratonu, u kojem se takmičilo više stotina takmičara iz zemlje i inostranstva, jer je kroz cilj prošao posle takmičara iz Кenije Stenlija Кipruta.

Uspehom na Prvenstvu Srbije u polumaratonu, Đuro Borbelj nastavio je niz pobeda na državnim prvenstvima u 2023. godini. Šampionska titula  Borbelja treća je u ovoj godini, posle pobeda koje je ostvario na državnim prvenstvima u maratonu u Beogradu, u aprilu i na trci “10 km na putu” u Vrbasu, u maju.

Trka u Čačku ujedno je bila i kontrolna trka pred učešće na Prvom CISM Svetskom vojnom prvenstvu koje se održava 29. oktobra 2023. godine u Švajcarskoj.

Izvor: radioapatin.com

Došla je sezona spremanja zimnice, ali zbog visokih cena i poskupljenja u svim segmentima života, nije ni čudo što će ajvar ove jeseni koštati skoro kao kavijar. Ipak, iz okoline Čačka, sela Mršinci, dolazi jedna lepa priča koja još jednom svedoči da ima dobrih ljudi, koje ne misle samo na sebe već i na druge.

Daliborka Lazarević godinama unazad se bavi proizvodnjom paprike i to na površini od hektar i po. Uprkos lošim vremenskim uslovima i teškoj godini, za prinose se može reći da su koliko toliko zadovoljavajući. Međutim, upravo zbog već pomenutih loših vremenskih uslova, ostaje im dosta plodova koji imaju određena oštećenja, zbog čega ne mogu da je prodaju kao prvoklasnu papriku, a sve to odlučili su da poklone.

- Ta paprika može maksimalno da se iskoristi za ajvar, stoga smo sav taj višak koji nam ostane odlučili da poklonimo i to objavili preko društvenih mreža. Veliki broj ljudi se javio i ne znam baš tačan podatak, ali mislim da smo do sada poklonili oko 500 kilograma paprike - kaže Daliborkina kćerka Mina.

Ona dodaje da se trude svima koliko mogu da izađu u susret, ali ipak dešava se da viška paprike i nemaju baš uvek za sve.

- Drago nam je ako smo na ovaj način uspeli možda nekom da olakšamo to spremanje zimnice, koje će po svemu sudeći ove godine zbog viših cena dosta više da košta - kaže Mina.

Ova godina nije bila laka za povrtare, a domaćinstvo ovih vrednih ljudi dva puta je pogodio grad. Povećani su troškovi proizvodnje, dnevnice berača... Ali, ipak ne odustaju.

- Imamo sreću što smo velika porodica. Složno radimo, pomažemo jedni drugima i tako možemo da postignemo da završimo sve poslove vezane za poljoprivredu. Papriku prodajemo stalnim kupcima, izvozimo za Crnu Goru, a prodaje se i preko interneta - zaključuje Mina.

Izvor: blic.rs

Ulazak u Nacionalne parkove se uglavnom naplaćaje. Ipak, ako čitava porodica želi da poseti recimo Plitvička jezera samo za ulazak vam treba 40 evra po osobi.

Kada je po sredi planiranje odmora, naročito sa ograničenim budžetom, zasigurno bi vas obradovale besplatne posete i izleti na mestima za koje biste pretpostavili da zahtevaju kupovinu ulaznica.

Bilo da volite posete muzejima ili boravak u prirodi, besplatan užitak godi svačijem budžetu. Upravo zbog toga je Kasago, kompanija za iznajmljivanje prebivališta za odmor, pokrenula potragu za najboljim besplatnim atrakcijama na svetu.

Koristeći se TripAvisor-ovim kritikama, pojedina mesta sa besplatnim ulazom mogu se pohvaliti i dobro ocenjenim kvalitetom.

Prema njihovoj proceni, čuveni belgijski grad Briž mesto je koje broji najbolje besplatne turističe atrakcije na svetu. Čak 94,5% recenzenata ocenjuje Mini muzej harfi sa pet zvezdica, čime ocenjuje i manju koncertnu salu koja je u sklopu muzeja.

Drugo mesto zauzima Nacionalni muzej vazduhoplovnih snaga SAD. Ova lokacija uključuj razne eksponate koji pokrivaju različite periode istorije američkog ratnog vazduhoplovstva u blizini dobro poznate Dejtone za starije osobe, a 92,85% njenih recenzija na TripAdvisoru ocenjeno je sa pet zvezdica.

Treći na listi našao se vodopad Horsšu, najveći od tri vodopada koji čine Nijangarine vodopade u Kanadi. Sa 92,7% recenzija ovog kultnog prirodnog lokaliteta ocenjenih sa pet zvezdica, jasn je da i treće mesto koje zauzima vodopad Horsšu ne zaostaje za prvim i drugim.

Među prvih 10 bili su Nacionalni pešadijski muzej i vojni centar u Kolumbusu u Meksiku, jezero Bakalar u Meksiku, Zlatni hram u Indiji, planina Fic Roj u Patagoniji, Grobnica nepoznatok vojnika u SAD, Australijski ratni memorijal i Lanta, rezervat za životinje na Tajlandu, piše punkufer.dnevnik.hr.

Učenici u Beogradu ove školske godine dobili su besplatne udžbenike. Za đake u ostatku Srbije udžbenika za džabe - nema, potrudila se ranije da pojasni nova ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović. I dok traje borba da nam sva deca budu ravnopravna, pojedini beogradski đaci dobili su čak dva kompleta udžbenika, zajedno časte država i grad.

Duple komplete udžbenika ove godine dobili su beogradski đaci koji su ujedno i treće dete u svojim porodicama. Iz nepoznatih razloga, neko je procenio da nije potrebno regulisati ovaku situaciju.

„Moja ćerka Dunja je dobila udžbenike početkom školske godine. Ranije je imala uvek kao treće dete u porodici, pravo na besplatne udžbenike. Onl su podelili udžbenike, pa je svoj trećoj deci stigao još jedan komplet“, kaže naš sagovornik.

Dodaje da nikome nije palo na pamet da obustavi distribuciju drugog seta knjiga učenicima u Beogradu koji su ih već dobili besplatno.

„Potpuna budalaština“

„Dolazi dete i kaže mi da je dobila još jedan set. Ona je peti razred. U školi su joj rekli da znaju da već ima knjige, ali da su i ove njene i da treba da ih uzme. Poptuna budalaština“, navodi sagovornik Nova.rs.

Pita se i ko je to platio, da li država ili grad.

Naš portal uputio je pitanje Gradu Beograda u vezi sa ovom temom, ali do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovor.

„Sada imamo dva seta udžbenika. Jednostavno, u našoj državi gde nema para za prave stvari se razbacuju ovim stvarima“, kaže Igor R.

Dodaje da ima u planu i da ih pokloni nekome iz ostatka Srbije, gde užbenici nisu beplatni.

Propust Ministarstva prosvete

Ministarstvo prosvete dodeljuje učenicima koji su treće dete u porodici besplatne udžbenike. Nije jasno na koji način su koordinislaii sa gradom, pa je došlo do ovakvog propusta.

Treće dete u porodici ima pravo na besplatne udžbenike, bez obzira na materijalni status porodice.

Ista pogodnost važi i za svako naredno dete, a kao i prethodnih godina – besplatne udžbenike dobiijaju i svi učenici iz porodica koje primaju socijalnu pomoć, đaci sa smetnjama u razvoju ili invaliditetom.

Akti – krivac zašto druga deca ne mogu da dobiju udžbenike

Ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović izjavila je nedavno da se razmišlja o tome da sva deca u Srbiji dobiju besplatne udžbenike, ali da važeća akta propisuju da je to obaveza jedinica lokalnih samouprava, gradova i opština.

Đukić Dejanović je rekla da su pored Beograda, besplatne udžbenike svojim đacima dale i druge lokalne samouprave poput Opova i Surdulice.

Na pitanje zbog čega Srbije na može da to obezbedi u celoj zemlji, poput Crne Gore i Severne Makedonije, ministarka je rekla da ona podržava ideju „da se nađe način finansiranja udžbenika u okviru postojećih finansijskih mogućnosti i želje da Srbija uvede nešto što se zove moderno učenje“.

Poverenica za ravnopravnost uputila važnu preporuku Vladi Srbije

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković izjavila je da bi udžbenici trebalo da budu besplatni za sve đake osnovnih škola u Srbiji, kako bi obrazovanje bilo svima jednako dostupno i da su uputili preporuku Vladi s tim u vezi, za narednu školsku godinu.

„Uputili smo preporuku mera za unapređenje ravnopravnosti, kako bi bile pravovremeno preduzete sve potrebne mere da se za iduću školsku školsku godinu obezbede besplatni udžbenici za sve učenike, s obzirom da su za ovu školsku godinu udžbenici su već nabavljeni ili od strane roditelja ili od strane lokalnih samouprava“, rekla je Janković.

Izvor: nova.rs

Obaveštavamo građane Apatina da akcija odnošenja kabastog otpada počinje 02.10.2023. godine i traje do 13.10.2023. godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnog smeća.
Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

Obaveštavaju se građani naseljenih mesta Prigrevica, Sonta, Svilojevo i Kupusina da će akcija odnošenja kabastog otpada biti izvršena od 16.10.2023. godine do 20.10.2023. godine, prema ustaljenom rasporedu iznošenja kućnoga smeća.

Kabasto smeće odložiti uz ivicu kolovoza tako da otpad bude uočljiv.

U kabasti otpad spadaju:

1. Nameštaj
2. Električni uređaji (veš mašine, televizori, šporeti, frižideri, usisivači itd.)
3. Dušeci
4. Ćebad
5. Peći (ne uljne i gasne)
6. Tepisi
7. Keramika iz kupatila itd.

Otpad koji ne spada u kabasti otpad:

1. Auto delovi
2. Ulja i maziva
3. Akumulatori
4. Gume
5. Građa
6. Građevinski otpad
7. Poljoprivredni otpad
8. Otpad životinjskog porekla (uginule životinje, iznutrice itd.)
9. Izolacioni materijal itd.

"Kako sam se nadala dobro se (ni)sam udala" naziv je predstave koja je izvedena sa sceni Narodnog pozorišta Sombor uokviru ostvarivanja promotivnog projekta Kreativne industrije Privredne komore Srbije.

"I meni je taj poziv bio malo začuđujući, ali je dobro da Privredna komora Srbije preko nas istražuje mogućnosti povezivanja kulture i privrede. Zahvaljujući Komori ova predstava prikazana je u sedam gradova, ostala su još tri. Drago mi je da je uspostavljena ova saradnja i nadam se da će biti i nastavljena", kaže Miša Obradović, producent i reditelj.

Kultura i privreda samo na prvi pogled nemaju ništa zajedničkog, pa u komorskom sistemu očekuju nove projekte saradanje.

"Kao privrednicima imamo puno dodirnih tačaka sa kulturom, u ovom slučaju sa pozorištem. Možemo mnogo toga naučiti jedni od drugih, ovo je prvi korak i nadam se da će biti sve više ovakvih događaja", kaže Predrag Lučić, predsednik Parlamenta privrednika.

"Privredna komora Srbije kroz kulturne programe želi da promoviše jednu novu granu", kaže Slobodan Stevančev, direktor Regionalne privredne komore Zapadnobačkog okruga Privredne komore Srbije.

Predstava "Kako sam se nadala dobro se (ni)sam udala" komediji je u kojoj igraju Nataša Aksentijević i Peđa Damnjanovićem.

Na duhovit i dopadljiv način ispričana je priča o životnom putu jedne sasvim obične žene u potrazi za savršenom ljubavlju i tipičnim muškarcima koje je na tom putu susretala.

Izvor: RTV

Komemoracija dr Velјku Siminu, predsedniku opštine Sombor u periodu od 1968. do 1973. godine, generalnom direktoru nekoliko somborskih preduzeća, ministru polјoprivrede, vodoprivrede i šumarstva u Vladi Republike Srbije, održana je juče u Velikoj sali zgrade Županije.

Doktor Velјko Simin je rođen 1940. godine u Somboru, gde je završio osnovnu i srednju školu. Upisao se na Polјoprivredni fakultet Univerziteta u Novom Sadu gde je diplomirao sa prosečnom ocenom 9,80, a na istom fakultetu je završio i doktorske studije iz oblasti genetike kukuruza.

Po završetku studija, vraća se u Sombor i zapošlјava u Polјoprivrednoj zadruzi Sombor. U trenutku izbora za predsednika opštine Sombor, Simin je imao samo 28 godina, time postavši najmlađi predsednik opštine Sombor u istoriji. Prema njegovim rečima, dužnost je prihvatio sa cilјem da se privredni razvoj promoviše kao glavni politički interes i da je privredni razvoj uslov svestranog razvoja društvenog standarda i kulture na ovom području.
Tokom njegovog mandata na mestu prvog čoveka grada, realizovani su brojni projekti iz oblasti polјoprivrede, prehrambene industrije, metalne i tekstilne industrije, telekomunikacija, saobraćaja… gde su izgrađeni brojni kilometri puteva, kao i most na Dunavu kod Bezdana.

Ministar u Ministarstvu polјoprivrede, šumarstva i vodoprivrede postaje 1991. godine, zalažući se za razvoj polјoprivrede zasnovan na privatnim imanjima i savremenoj farmerskoj proizvodnji, zbog čega je i inicirao donošenje zakona o povraćaju zemlјe vlasnicima kojima je oduzeto u agrarnoj reformi 1953. godine.
Velјko Simin je umro u 83. godini života i sahranjen je na Velikom pravoslavnom groblјu u Somboru.