Sombor.info

 Kiša koja je počela da pada u toku dana na području Zapadnobačkog okruga promenljivog je intenziteta, a od 16 časova pada konstantno uz blag severozapadni vetar. Prvog jesenjeg dana u Somboru i Apatinu su zabeležene sporadične grmljavine, ali bez većih vremenskih nepogoda.

Prema podacima RHMZ vodostaj Dunava je u manjem opadanju i stagnaciji sa tendencijom stagnacije i manjeg porasta naredna četiri dana, kod Apatina je 82 cm sa temperaturom oko 22 stepena.

Izvor: RTV

Kada beba počinje na sedi?

Sem toga što su roditelji skloni da forsiraju dete u prohodavanju, tako i postavljanje deteta u sedeći položaj sa šest meseci pa i ranije je takođe štetno. Često nakon drugog ultrazvučnog pregleda kukova, doktor da zeleno svetlo da beba sme da sedi. To uglavnom znači da je sedenje dozvoljeno što se kukova tiče, ali nikako nije dobro zbog kičmenog stuba. Pred kraj petog meseca beba "sedi" u ležećem položaju na leđima posmatrajući stopala i dodirujući bedra.

Na ovaj način ona trenira mišiće koji će kasnije održavati uspravan sedeći položaj. Ako bi je sa pet ili šest meseci stavili da sedi, bebi bi bila povijena leđa. Naime, krajem šestog odnosno početkom sedmog meseca bebac počinje da hvata stopala i igra se njima. To je znak da ne treba da sedi, jer bi došlo do preopterećenja kičmenog stuba i sabijanja slabinskog dela kičme. Taj deformitet se kasnije ne može ispraviti. Isto kao i u prohodavanju, kada dete sedne na bok, a obično je to u devetom mesecu, spremno je u desetom za sedi normalno.

Šta ako stavite dete sa sedi pre šestog meseca?

Ukoliko je vaša beba mlađa od šest meseci, a ipak uz minimalnu pomoć, samostalno želi da je u sedećem položaju ili se uspravlja u stojeći, svakako treba da se konsultujete sa fizijatrom koji će utvrditi šta je uzrok tom stanju, a ujedno će preporučiti fizikalni tretman. S druge strane, ako beba ne pokazuje ovo interesovanje nikako je ne treba forsirati. Stavljanjem deteta na pod bez mogućnosti da se uz vas ili nameštaj uspravi propuštate fazu položaja ležanja na stomaku koji bebi očigledno nedostaje.

Pustite dete da se samostalno razvija

Da bi se vaše dete normalno razvijalo, nemojte mu forsirati prinudne položaje za koje ono nije spremno. Nemojte ga ni prerano stimulisati na bilo kakve aktivnosti za koje nije sazrelo. Za sve postoji određeni uzrasni nivo, ali naglašavamo da ne treba da se brinete ako se vaše dete ne uklapa u to. Važno je da prođe sve faze razvoja utvrđenim redosledom. Znači, beba prvo treba da se okrene sa leđa na stomak, pa tek onda obratno, da zauzme četvoronožni položaj i puzeći iz koga će da sedne, da se uspravi u stojeći. Ukoliko mu poremetite ovaj redosled ili preskočite neku fazu motoričkog razvoja, dete može da dobije ozbiljan funkcionalan poremećaj u razvoju.

Kako mozak utiče na sedenje i prohodavanje?

Pošto je ovaj uzrast i period intezivnog razvoja mozga i celokupnog organizma mnogi poremećaji obično prođu neprimetno, ali se manifestuju kasnije uglavnom u školskom uzrastu. Obično je reč o poteškoćama u učenju i savladavanju gradiva. Kada odrastu verovatno će se pojaviti problemi na koštano mišićnom sisitemu ili radu unutrašnjih organa.

Kada je pravo vreme za prve cipelice?

Ne kupujte prave cipelice ako dete nije prohodalo. Pravo vreme za kupovinu cipelica za hodanje je kada dete samostalno načini prve korake. Kvalitetne cipele su podjednako važne za pravilan hod. Nemojte da partite modu, već se isključivo vodite savetima lekara. Pre svega prve cipele treba da podupiru skočne zglobove koji još uvek nisu dovoljno čvrsti.

Zbog cipelica koja to ne obezbeđuju dolazi do deformiteta stopala i nepravilnog hoda što se kasnije teško koriguje. Kako vaše dete sve sigurnije hoda stvara se šema hoda i u mozgu koja se aktivnira svaki put kada poželimo da nečega dođemo. Način na koji hodamo kao i ostale automatske radnje ostaju za čitav život. Hod je toliko jedinstven za svakoga od nas, da čak po hodu možemo prepoznati osobu koja je u daljini i koja ide prema nama. Da li će hod vašeg deteta biti trapav, neskladan ili sa uravnoteženim i koordinisanim pokretima, dobrim delom zavisi od toga da li je razvijen prisilno uz mnogo muka i nerviranja kako vas tako i deteta.

Izvor: bitiroditelj.com

Prvi „Beogradski pulmološki dani“, u organizaciji Klinike za pulmologiju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije počeli su danas.

Ovaj dvodnevni skup okupio je eminentne lekare iz regiona kako bi razmenili iskustva o lečenju plućnih bolesti, ali i o lečenju karcinoma pluća kao jednog od vodećih uzroka smrti u našoj zemlji.

Godišnje u Evropi 500.000 ljudi dobije dijagnozu raka pluća.

Podatak koji dodatno zabrinjava jeste da naša zemlja zauzima neslavno drugo mesto u Evropi po smrtnosti od karcinoma pluća, dok broj obolelih raste svake godine.

U Srbiji se o trošku RFZO savremenim terapijama ukupno leči nešto manje od 800 pacijenata obolelih od raka pluća.

Rak pluća je jedan od najagresivnijih i najmalignijih karcinoma i kod žena i kod muškaraca. U Srbiji svaka dva sata jedna osoba premine od karcinoma pluća, a procenjuje se da 7.000 ljudi godišnje dobije ovu dijagnozu.

Dr Mihailo Stjepanović, direktor za pulmologiju KCS, istakao je da je dijagnoza ranih stadijuma karcinoma pluća je ključna.

„Kada se otkrije u ranom stadijumu karcinom pluća može biti izlečiv. Zato apelujemo na sve da redovno obavljaju preventivne preglede, posebno ako su izloženi faktorima rizika. U lečenju ranih stadijuma karcinoma pluća, najvažnija komponenta je multidisciplinarni pristup. To znači saradnju između onkologa, hirurga, radioterapeuta i drugih stručnjaka“, rekao je on.

Dr Stjepanović je istakao da je svaki pacijent jedinstven i zahteva personalizovan pristup kako bi se odabrao najbolji plan lečenja.

„Genomsko profilisanje i personalizovano lečenje postali su ključni u tretmanu karcinoma pluća. Ovaj inovativni pristup omogućava analizu genetskih promena u tumorskim tkivima pacijenata, što omogućava preciznije određivanje terapije. Identifikacija specifičnih genetskih mutacija omogućava primenu ciljanih lekova koji direktno deluju na tumorske ćelije, poboljšavajući efikasnost lečenja i smanjujući nuspojave. Personalizovani tretman tako pruža nadu za bolje preživljavanje i kvalitet života pacijenata sa karcinomom pluća. Nakon adekvatne dijagnostike mogućnosti lečenja uključuju hirurško uklanjanje tumora, radioterapiju, hemioterapiju, imunoterapiju ili ciljanu terapiju, u zavisnosti of specifičnih karakteristika tumora i zdravstvenog stanja pacijenta“, naveo je Stjepanović.

Izvor: danas.rs

Nisu svi srčani udari isti. Neki su podliji od drugih. Na primer, MINOCA je infarkt miokarda bez opstrukcije koronarne arterije, a najčešće pogađa žene. Srodno stanje, nazvano INOCA (neokludirana ishemija koronarne arterije), ima mnoge iste simptome, ali bez stvarnog srčanog udara.

Ovaj neobičan tip srčanog udara koji zbunjuje čak i doktore uzrokovan je lošim dotokom krvi u srce, uprkos tome što nema vidljivih dokaza o velikoj blokadi arterija. Oko 5% do 25% svih pacijenata sa infarktom miokarda ima normalne ili skoro normalne koronarne arterije na koronarografiji. Pošto nema blokade koronarne arterije ili opstruktivne bolesti koronarne arterije, MINOCA se često ne dijagnostikuje ili se pogrešno dijagnostikuje, tako da mu se ne poklanja pažnja koju zaslužuje.

U slučaju MINOCA, neki od pacijenata imaju zdrav način života, normalan krvni pritisak i nivo holesterola, a nemaju čak ni porodičnu istoriju kardiovaskularnih bolesti. MINOCA može predstavljati 25% do 30% svih srčanih udara kod žena (i manje od 10% kod muškaraca).

Kada se sumnja na srčani udar, lekari se oslanjaju na klasično snimanje srca poput angiografije, ali pošto nema blokada, ono je beskorisno i ne otkriva pravi razlog srčanog udara.

Najčešći uzroci MINOCA su sledeći:

Aterosklerotična bolest koronarnih arterija, odnosno prisustvo aterosklerotskog plaka,

Disekcija zida koronarne arterije,

Spazam koronarne arterije ili malih arterija miokarda (mikrovaskularna),

Takotsubo kardiomiopatija (srčani problem uzrokovan intenzivnim emocijama),

Miokarditis (zapaljenje srčanog mišića),

Tromboembolije i drugih nejasnih uzroka.

Glumicu Natašu Tapušković domaća publika najbolje pamti po ulozi Danice u filmu "Lajanje na zvezde".

Ipak, ona je na vrhuncu popularnosti odlučila da se povuče sa scene i otišla je u Italiju da radi kao bebisiterka.

„Nisam više bila sigurna da li ću se baviti ovim poslom. Za mesec i po dana savladala sam jezik i zaposlila se kao bebisiterka u Bolonji. Nisam bila opterećena time šta sam ovde bila. Dobro sam zarađivala, putovala. Posle godinu dana osetila sam da mi nedostaje moja zemlja, ljudi koje volim i vratila sam se. Ni sada mi ne bi bilo teško da radim bilo šta da preživim. Ne bojim se ako glume nema, mogu da se snađem i da izdržim i kad nemam dovoljno novca“, rekla je ona jednom prilikom, preneo je „Kurir“.

O svom privatnom životu ne voli mnogo da govori, a poznato je da je već godinama u srećnom braku sa teniskim trenerom Vukom Tapuškovićem.

„Imala sam 27 godina i nisam bila ni u kakvoj žurbi da sretnem ‘gospodina pravog’, a naravno da mi je bilo veoma neprijatno što me upoznaju s nekim dečkom na taj način. Vukova kuma, koja je bila ubeđena da smo jedno za drugo, organizovala je susret u ‘Stupici’, posle predstave ‘Supermarket’, u kojoj sam igrala. Pružio mi je ruku, nisam čula kako se zove, samo sam pomislila: ‘Aha, ovo je moj muž’. Moji odabiri do tada su bili sasvim suprotni. On je bio toliko različit od svih da sam pomislila: ‘Sigurno je to taj’. Svideo mi se zbog energije, blagosti, topline, plemenitosti, kvaliteta uz koje sam mogla da dođem do još bolje sebe“, ispričala je glumica svojevremeno.

Kako je kazala, ljubav im se desila na prvi pogled, a verili su se mesec dana kasnije.

„Živeo je u Americi i tada je došao na deset dana. Posle dva-tri dana oboma nam je bilo jasno da smo jedno drugom predodređeni. Mesec dana kasnije smo se verili. Sačekali smo da završim film ‘Život je čudo’ i venčali se posle godinu dana“, otkrila je Nataša.

Istakla je i da se dvoumila oko promene prezimena, ali je na kraju odlučila da devojačko Šolak zameni za Tapušković.

„Prezime Tapušković uzela sam da bih svojoj deci u doživljaju porodice omogućila celovitost. Kao dete doživljavala sam mučne scene u školi kada me pitaju za ime i prezime oca i majke, a moram da izgovorim dva različita. Smetalo mi je što moja porodica nije jedno, kao da smo bili rasparčani. Ne smatram da je razvod strašan, niti imam strah od sopstvenog, iako ne bih volela da se to ikada desi, ali mi je najvažnije da moja deca sve vreme gledaju naš zdrav odnos i da što pre nauče da budu u dosluhu sa svojom intuicijom. Tako je normalno da se sad kad imam svoju porodicu, trudim da ne ponavljam neke pogrešne obrasce“, zaključila je glumica jednom prilikom.

Izvor: nova.rs

Štab za vanredne situacije grada Sombora obaveštava građane da će u u sredu, 27. septembra 2023. godine, u 12.00 časova, izvršiti aktiviranje sirena za uzbunjivanje na osnovu akta MUP Republike Srbije, Sektora za vanredne situacije, Odelјenja u Somboru, a sve u cilјu provere sistema za javno uzbunjivanje.

Sirene na teritoriji grada Sombora i svih naselјenih mesta, biće aktivirane emitovanjem signala jednoličnog tona (znak „prestanak opasnosti“), u trajanju od 60 sekundi.

Obaveštenje se izdaje radi blagovremenog informisanja građana da nema opasnosti niti razloga za uznemirenje u navedenim terminima aktiviranja sirena.

Republički hidrometeorološki zavod izdao je saopštenje u kom navodi da se na području Republike Srbije očekuju obilne padavine, pojava lokalnog grada i olujnih vetrova, u subotu 23. septembra i nedelјu 24. septembra.

„Naoblačenje sa kišom, plјuskovima, grmlјavinom, padom temperature i pojačanim severozapadnim vetrom koje će u subotu, 23. septembra posle podne i uveče zahvatiti severne i zapadne, krajem dana i tokom noći ka nedelјi (23./24. septembar), kao i u nedelјu, 24. septembra, proširiće se i na ostale krajeve Srbije uz intenziviranje padavina i lokalnu pojavu kratkotrajnih vremenskih nepogoda praćenih gradom, olujnim vetrom i velikom količinom padavina“, navode u Republičkom hidrometeorološkom zavodu.

U nedelјu, 24. septembra, na području Zapadnobačkog upravnog okruga, na snazi će biti crveni meteoalarm, a period važenja upozorenja na vremenske nepogode je od 23.09.2023. u 00:00 do 25.09.2023. u 00:00.

Grad Sombor se priklјučio Evropskoj nedelјi mobilnosti Danom bez automobila, s cilјem promovisanja nemotorizovanih vidova prevoza u gradovima i korišćenjem zdravijih načina kretanja koja ne štete prirodnoj sredini. Ovogodišnju kampanju pod nazivom „Ušteda energije“, organizuje Evropska komisija sloganom „Krećimo se kvalitetnije – štedimo energiju“.

Dan bez automobila podržao je Kabinet gradonačelnika; pomoćnici gradonačelnika i članovi Gradskog veća, koji su na posao došli peške ili biciklom i tako ličnim primerom pozvali i ostale sugrađane da se priklјuče akciji.

Grad Sombor učestvuje u kampanji sedmu godinu za redom u cilјu pobolјšanja ekoloških uslova života i povećanja svesti o važnosti fizičke aktivnosti svih svojih stanovnika.

Prikazivanjem filma “Rampart”, u sredu, 27. septembra 2023. godine u 19 časova u Maloj Sali Opštinskog kulturnog centra u Apatinu, započeće ovogodišnji festivala kratke forme ,,Potpis”.

O FILMU

U napuštenom stanu na obodu Beograda, sećanja na noćne more uporno se prepliću sa uspomenama iz detinjstva. Dedin video rekorder, kućni ljubimci, porodična okupljanja i prizori iz neizvesnih 1998. i 1999. godine otkrivaju svakodnevni život obuhvaćen istorijskim događajem. Zasnovan na porodičnim arihivskim snimcima film „Rampart”, prikazuje detinjstvo autora u kojem je svakako bombardovanje centralni događaj. Uprkos tome, film se ne bavi temom rata, nego opraštanjem od prostora iz detinjstva. Nakon svetske premijere na Lokarno filmskom festivalu u Švajcarskoj 2021. godine i nacionalne premijere na 27. Festivalu autorskog filma u Beogradu, film je nastavio uspešan festivalski život, osvojivši nagrade za najboljeg debitanta na Dokufestu u Prizrenu i Grand Prix festivala Kino Pavasaris Viljnius.

O AUTORU

Marko Grba Singh je reditelj čije filmove karakteriše duboko promišljanje društvenih pojava, ali i hiper-ličan, autobiografski pristup i formalno odstupanje od normiranih filmskih kategorija. Rođen je u Beogradu (1988), gde je završio Filmsku i TV režiju na Fakultetu dramskih umetnosti Univerziteta umetnosti u Beogradu. Umetnički je direktor festivala dokumentarnog filma, Beldocs, festivala koji je osnovan još 2008. godine u Beogradu.

Podcast:

• SCENARIO & REŽIJA: Marko Grba Singh
• KAMERA: Ivan Marković
• MONTAŽA: Mina Petrović
• ZVUK: Luka Barajević
• PRODUCENTI: Marko Grba Singh & Jelena Angelovski
• PRODUKCIJA: NANSLAFU FILMS (Srbija)

NAJBOLJA KRATKA PRIČA „MIODRAG BORISAVLJEVIĆ“

Od 140 pristiglih priča na konkurs za najbolju kratku priču „Miodrag Borisavljević“, ovogodišnji selektor Mirko Demić, romanopisac, pripovedač, esejista i dramski pisac, doneo je sledeću odluku:
Nagrada „Miodrag Borisavljević“ za 2023. godinu pripada autoru koji je na konkurs poslao priču „Nebo nije visoko“, pod šifrom „Ad literam“. Autorka pobedničke priče „Nebo nije visoko“ je Jelena Cvetković iz Niša.

U najužem izboru našlo se još deset priča:
1. „Život“ (šifra: Alef) – Zoran Škiljević, Beograd
2. „Dodiri“ (šifra: Parker Kane) – Vladimir Mitrović, Kragujevac
3. „Vrijeme i svjetlost“ (šifra: hronos) – Milana Gajović, Beograd
4. „Nigerijska trilogija mraka“ (šifra: tendai rinos mwanaka) – Aleksandar Đurić, Požarevac
5. „Nevidljive niti“ (šifra: Letopisac) – Milivoje Trnavac, Gojna Gora
6. „Nušićeva lođa“ (šifra: Nebeska S.) – Milivoj Anđelković, Beograd
7. „Teško dišem uveče kad legnem“ (šifra: ZX Spectrum) – dr Marjan Urekar, Novi Sad
8. „Aljaska“ (šifra: snežni27) – Milena Ristić, Smederevo
9. „Oči“ (šifra: Anaksagora 23) – Ivanna Lekić, Paraćin
10. „Olovni epitaf“ (šifra: Belenenseš) – Dušan Blagojević, Šabac

Nagrada se sastoji od povelje sa likom Miodraga Borisavljevića i novčanog iznosa.

MILAN VAŠALIĆ I VID VAŠALIĆ

Milan se folklorom počeo baviti kao igrač u lokalnom KUD-u, međutim njegovo zanimanje za narodnu tradiciju nije se moglo zadovoljiti samo kroz program KUD-a, te je vrlo rano počeo samostalno istraživati narodne običaje, pesme i igre. Po obrazovanju vaspitač, pored posla prosvetnog radnika angažovao se i kao koreograf, a ponajpre kao izvođač na tradicionalnim instrumentima. Bavljenje narodnom tradicijom Milan ostvaruje kroz tri segmenta: kao instrumentalista, koreograf i pevač. S ponosom ističe da je samouki svirač na čak 12 arhaičnih instrumenata, žičanih i duvačkih. Svirajući na nebrojeno festivala u zemlji i inostranstvu uspeva da otrgne od zaborava instrumente kao što su: diple, gajde, različite vrste tambura, ćurlik i mnoge druge. Za veliko angažovanje na očuvanju tradicionalnog sviranja nagrađivan je visokim priznanjima. Kao koreograf i instrumentalista na gajdama i diplama osvajao je prestižne nagrade. Jedan je od realizatora projekta „Očuvanje vrličkog kola i dipala“ kao srpske nematerijalne kulturne baštine, koji je zaštićen na listi nematerijalne kulturne baštine Srbije, po UNESCO-voj konvenciji.

Svesrdnim angažovanjem uspeva da zainteresuje decu i mlade u svojoj okolini da se bave sviranjem i pevanjem uz tradicionalne instrumente. Rad u predškolskoj ustanovi učinio je da podstakne i svog sina Vida, u ranom detinjstvu, na zajedničko muziciranje. Danas, rame uz rame, Vid sa ocem svira i peva unoseći nove elemente u tradicionalnu muziku. Prateći nove trendove u svetskoj muzici Milan i Vid ukusno kombinuju tradicionalno sviranje i pevanje sa modernim, rok zvukom gitare.

U gradskoj kući u Somboru je svečano otvorena peta po redu izložba pod nazivom "Suncokretova elegija vremenu: Ples svetlosti i senke" " posvećena nestalim licima u sukobima na prostoru bivše Jugoslavije i njihovim porodicama.

Pažljivo oslikani radovi od kojih svaki predstavlja sat ispunjen sećanjima na drage trenutke, svedočanstvo su ljubavi i trajne snage sećanja.

"1992. godine nestao je moj brat. Vratilo mi se sada sve, sva loša iščekivanja i sve loše misli. Sećam se svih naših lepih dešavanja, mi smo bili kao neki tajni agenti, sve smo zajedno sklapali i ponešto krili od roditelja. To je bio prelep period detinjstva, koji ne može da se vrati, sem u mislima i sećanjima. Desio se dan kada se nije pojavio. Šta bih mu sada rekla? Ne bih ga pustila više. To sve ostavlja trauma na čoveka…", ispričala nam je Radmila Poplašen iz Sombora.

U sukobima na prostoru bivše Jugoslavije evidentirano je preko 35000 nestalih lica, a rešeno je nešto više od 25000 slučajeva. I dalje je nepoznata sudbina 9781 lica, a u Srbiji 1130 porodica i dalje iščekuje odgovor na pitanje gde su njihovi najmiliji.

"Međunarodni komitete Crvenog krsta godinama radi na tome da se taj broj smanji i da svaka porodica dobije informaciju o svojim nestalima", rekla je Jelena Stijačić, šefica Regionalne delegacije Međunarodnog komiteta Crvenog krsta u Beogradu.

"Niz časovnika oslikavaju protok vremena ili buduće vreme u kojem će porodice, nadam se, pokušati da otklone neizvesnost sudbine svojih voljenih i ostvare nadu koju gaje sve ove godine", rekao je Dejan Ukropina, predsednik Crvenog krsta Vojvodine.

"Mi smo peti po redu grad gde se organizuje jedna ovakva izložba. Svi smo sa zadovoljstvom prihvatili da pored Beograda, Niša i Kragujevca upravo to bude i Sombor, jer među porodicama nestalih je mnogo i naših sugrađana", rekao je Antonio Ratković, gradonačelnik Sombora.

Domaćini Izložbe su Crveni krst Vojvodine i Međunarodni komitet Crvenog krsta - Regionalne delegacije u Beogradu, a ove jedinstvene radove zaintertesovani će moći da pogledaju i u Gradskom muzeju Sombor sve do 29. septembra.

Izvor: RTV