Postignutom cilju se u zube ne gleda – Dragan Stojković Piksi je uspeo da odvede reprezentaciju Srbije na Evropsko prvenstvo posle skoro dve i po decenije (24 godine).
Lepo je zvučalo u teoriji kada je Piksi još pre tri godine najavio da će forsirati fudbal na gol više i da ako mora da izgubi onda „bolje da to bude 3:4 nego 0:1“. U praksi se to narodu nije svidelo kada je video da je cena takvog fudbala da ti i Kamerun uvalja tri gola.
Činjenica je da nikada reprezentacija nije ovako igrala, odnosno postizala ovoliko golova. Nikada ranije nismo ni gledali ovako zanimljive utakmice „orlova“. Za infrarkt, ali i i te kako interesantne.
Piksi za tri godine nije uspeo da stabilizuje igru u odbrani. Menjao je, eskperimentisao, prčkao, muljao… Isprobavao je za centralnog beka Stefana Mitrovića, Miloša Veljkovića, Uroša Spajića, Nemanju Gudelja… Sve se na kraju svodilo da je samo tandem Nikola Milenković – Strahinja Pavlović pouzdan, a da ko god da se metne između njih naprosto ne uliva poverenje.
Suština se verovatno krije i u tome što odbrambeni trio nikada nije imao adekvatnu defanzivnu podršku bočnih igrača. Nije Piksijeva krivica što su Kostić i Živković krilni igrači koji su prinudno igrali ofanzivne bekove, pošto pravih bekova za „A“ selekciju nemamo još od Kolarova i Ivanovića.
Utisak je da je Piksi radio s onim što ima. Da li radio najbolje? Pa, dovoljno je pogledati učinak njegovih prethodnika Ljubiše Tumbakovića i Mladena Krstajića. Odgovor će se sam nametnuti. Da li bi neko drugi mogao bolje? Saznaćemo verovatno na leto, kada se Piksi posle Evropskog prvenstva pozdravi sa Savezom.
Savez u kome predsednik ne zna kakav mu ugovor ima selektor
Selektor je još pre Bugarske najavio da mu ugovor formalno ističe 31. decembra i da najverovatnije neće biti produžen, te da će od januara primati ponude za posao, a kormilo napustiti posle Evropskog prvenstva. Predsednik Fudbalskog saveza Srbije Dragan Džajić je na otvaranju stadiona „Kraljevica“ u Zaječaru na pitanje novinara Danasa za statutus Piksija odgovorio: „Ja zaista ne znam tu situaciju pre mene, kakav on tačno ima ugovor“.
Savez u kome predsednik ne zna, a po svemu sudeći ni posle skoro godinu dana mandata ne želi da zna kakav mu ugovor ima selektor „A“ tima, poslao je jasnu poruku, kako Piksiju tako i javnosti.
A šta je najveći domet Piksija, ne računajući kritike na račun visine ugovora, taktike, loše vođenje selekcije na Svetskom prvenstvu u Kataru… Najveći uspeh je što je uveo da u „A“ timu ponovo igraju samo najbolji, ne pristajući na menadžerske kombinacije, želje čelnika Saveza, pritiske moćnika iz Zvezde, Partizana…
Da je pokazao malo menadžerske fleksibilnosti, možda bi i pre kraja ovih kvalifikacija dobio novi bogati ugovor. Ali, odlučio je da krene putem zameranja moćnicima srpskog fudbala – od Zvezdana Terzića do Branislava Nedimovića, a tu cena nije jeftina. Tu je cena izopštavanje iz tzv. kruga dvojke srpskog fudbala. Uspeh, rezultati, bilo kakav napredak s tim nema veze. U tom krugu ili jesi ili nisi. Ili si podoban (a to znači poslušan) ili nisi. Ne može malo tamo, malo ovamo. Tu kompromisa nema.
Spisak igrača za Svetsko prvenstvo u Kataru bio je prvi u poslednje tri i kusur decenije na koji bukvalno niko nije imao primedbu. Celokupna i stručna i laička javnost bila je saglasna da su to najbolji fudbaleri koje u datom trenutku selektor može da odabere. Druga je priča da li je i najbolji mogući rezultat koji su ostvarili (mada je tužna istina da i to verovatno jeste maksimum). Inače je spisak za svaku Piksijevu utakmicu postao neupitan, te smo se vratili u normalnost po kojoj nema dileme da selektor bira samo najbolje.
Dovoljno je setiti se kakve su polemike vladale oko Krstajićevog spiska za Svetsko prvenstvo u Rusiji (2018). Manje, ali pojedinačnih dilema, bilo je i oko liste Radomira Antića za Mundijal u Južnoj Africi (2010). O haosu koji je nastao u vreme Ilije Petkovića kada je pozvao sina bez odigranog meča u kvalifikacijama na SP u Nemačkoj (2006) ne treba posebno podsećati. Dilema je bilo i oko izbora Slobodana Santrača za Francusku (1998), pa čak i oko Ivice Osima za Italiju (1990) jer na njemu nije bilo nekih igrača koji su godina dana kasnije postali klupski prvaci Evrope.
Piksi odlazi, problemi ostaju
Piksi će na leto otići, a glavno je pitanje ko će ga naslediti i kakav će sistem uspostaviti. Sumnja u budući izbor Saveza potpuno je opravdana ako se zna da ga kao potredsednik vodi politički predstavnik Branislav Nedimović, dok predsednik izigrava figuru koja ni nema pojma kakav mu ugovor ima selektor.
Piksi je još pre Katara video kako izgleda podemtanje noge unutar sopstvene kuće. Novoizabrana garnitura je na proleće pokušala da krišom smeni čak i generalnog sekretara Jovana Šurbatovića dok je bio na službenom putu. Bolji rezultati ne mogu se ni očekivati u atmosferi gde svako svakome podmeće noga čim neko sekund okrene leđa.
Odlazak na EURO posle 2:2 s Bugarskom u Leskovcu je prava mera. Za sve ono što je Savez od početka Piksijeve ere prošao, od Kokeze, Bjekovića, do Nedimovića, realno je „puna kapa“. Narodski rečeno, od koga je – dobro je.
Izvor: danas.rs
