Sombor.info

Narodno pozorište Sombor i ove godine organizuje tradicionalni, 32. po redu Pozorišni maraton, u periodu od 5. do 8. juna. Kako navode u ovoj ustanovi kulture, pripremili su izuzetno kvalitetan i atraktivan program, a prodaja pojedinačnih ulaznica počinje danas, 20. maja.

“Prodaja počinje u 10.00h, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor, a od 14.00h online, preko našeg sajta”, saopštili su u somborskom pozorištu.

Podsećamo, radno vreme biletarnice je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati. Za sve dodatne informacije, kao i rezervaciju ulaznica mogu se pozvati brojevi telefona 025/436 373 ili 062/24 80 20.

U nedelju je u velikoj sali Sportskog centra Soko uz učešće 30-tak takmičarki iz raznih gradova i klubova naše zemlje održano juniorsko prvenstvo Srbije. Somborski klub Radnički izašao je sa pet takmičarki i to su: Teodora Vrbljanac Ana Pokrajac Maša Rakonca Tina Pelajić i Martina Đurković.

Teodora se zahvaljujući napornim i svakodnevnim treninzima uspela okititi najsjajnijim odličjem zlatnom medaljom, Ana je isto tako pomerila svoje najbolje rezultate i zauzela četvrto mesto, a u istoj kategoriji prijatno je iznenadila Maša Rakonca i uzela je bronzanu medalju.

Naše najbolje juniorke Tina Pelajić i Martina Đurković još jednom su u potpunosti ispunile očekivanja trenera Petra Ranga i tako reći bez ozbiljne konkurencije svaka je osvojila zlatnu medalju i to Tina sa pomerenim državnim rekordom u disciplini trzaj (67,78) i isto tako Martina sa novim državnim rekordom u disciplini izbačaj (60,83).

Trener kluba Petar Rang više je nego zadovoljan učinkom njegovih juniorki i po njegovim rečima Sombor ima ubedljivo najjaču žensku juniorsku ekipu u zemlji što je rezultat rada sa svim uzrasnim kategorijama.

Izvor: somborsport.org

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Kuli uhapsili su V. B. (1993) iz okoline ovog mesta zbog postojanja osnova sumnje da je izvršio krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Policija je u rancu osumnjičenog pronašla 20 paketića sa više od kilogram praškaste materije za koju se sumnja da je spid.

V. B. je određeno zadržavanje do 48 sati i on je, uz krivičnu prijavu, priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Nakon saslušanja, sudija za prethodni postupak mu je odredio pritvor do 30 dana.

Izvor: RTV

U okviru projekta participativnog budžetiranja, u toku su radovi na uređenju prostora oko sportskih terena u Bačkom Monoštoru. Postavljeno je osvetljenje na rukometnom i košarkaškom terenu, postavljen je mobilijar i zaštitna mreža oko rukometnog terena, a u toku su radovi na postavljanju tribina. Tim povodom, radove je obišao član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Bački Monoštor“ i izvođača radova JKP „Zelenilo“ Sombor.

Prilikom obilaska sportskih terena, većnik Sava Dojić je izjavio: „Završen je još jedan projekat participativnog budžetiranja. Ispunili smo želju stanovnika Bačkog Monoštora koji su ovaj projekat izglasali, a nastavićemo i dalje sa radovima na uređenju svih mesnih zajednica, kako u gradu, tako i na selima, kako bi poboljšali kvalitet života svih naših sugrađana“.

Grad Sombor u kontinuitetu nastavlja sa ulaganjem novčanih sredstava iz participativnog budžeta kojima se za svaku mesnu zajednicu svake godine realizuje po jedan projekat po većinskom izglasavanju te mesne zajednice.

U našoj zemlji je, za manje od šest meseci ove godine već zabeleženo duplo više slučajeva malih boginja nego u celoj 2023. godini! Naime, prеthоdnе gоdinе rеgistrоvаnо је ukupno 50 slučајеvа mоrbilа u Srbiji, a od početka 2024. (zaključno sa nedeljom, 19. majom) čak 99 obolelih od malih boginja.

Sudeći prema najnovijem izveštaju Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", broj obolelih od malih boginja u našoj zemlji raste iz nedelju u nedelju. Tako su za 7 dana (od 12 - 19. maja) one dijagnostikovane kod još 11 osoba. To je u odnosu na dve sedmice ranije (od 5 - 12. maja) značajniji porast, budući da je tada za nedelju dana registrovano 6 novih slučajeva.

Kako se navodi u najnovijem izveštaju Instituta "Batut", poslednji slučajevi malih boginja zabeleženi su u Loznici, kod dece uzrasta dve i sedam godina, od kojih je jedno nevakcinisano, a jedno je nepoznatog vakcinalnog statusa.

Po broju obolelih i dalje prednjači Beograd sa 64 dijagnostikovanih slučajeva. Među obolelima u glavnom gradu je 19 dece mlađe od šest godina, od kojih je 16 bilo nevakcinisano, zatim 16 nevakcinisanih osoba uzrasta od 8 do 25 godina, pet potpuno vakcinisanih osoba uzrasta 14, 15, 16, 18 i 23 godine, kao i 24 osobe starije od 35 godina nepoznatog vakcinalnog statusa. Komplikacija u vidu upale pluća zabeležena je kod petoro obolelih.

Na nivou cele prestonice epidemija je prijavljena 22. februara, a potom je prijavljena i lokalna epidemija u naselju Padinska Skela na Paliluli.

Epidemije buknule iz porodica

Nakon Beograda, svako malo se prijavljuju porodične ili epidemije na nivou gradova i opština u Srbiji. Jedna od poslednjih epidemija malih boginja prijavljena je 7. maja u Novom Pazaru, kada su rеgistrоvаnа tri slučаја mоrbilа kod troje nevakcinisane dece uzrаstа оd 15 mеsеci dо čеtiri gоdinе.

Pre Novog Pazara, epidemija je registrovana u Nišu. Najpre porodična a zatim u jednoj predškolskoj ustanovi.

Epidemija je 18. aprila prijavljena i u Južnobanatskom okrugu, nakon što je zaraženo više osoba u Pančevu, Kovinu i Kovačici, a pre toga, 2. aprila i porodičina epidemija u Mionici gde su zabeležena dva slučaja.

Morbile u ovoj sezoni nisu zaobišle ni Valjevo, Novi Sad, Staru Pazovu, Bor i Vranje.

Podsetimo, od 7. februara u Srbiji su zbog malih boginja na snаzi pооštrеnе mеrе еpidеmiоlоškоg nаdzоrа nаd morbilima.

Izvor: blic.rs

Iako se i magnezijum i sumpor prirodno nalaze u tlu, oni mogu da budu iscrpljeni iz zemlje iz različitih razloga. Na primer, zbog prekomerne sadnje i setve, koja iscrpljuje zemljište.
Epsom so ili gorka so dobro je poznata baštovanima kao važna hranljiva materija za rast i razvoj biljaka, cveća i povrća, za oživljavanje osušenih biljaka i teranje štetočina, kao što su puževi i voluharice.

Naime, ova vrsta soli je bogata magnezijum sulfatom, koji je zaslužan za povećanu proizvodnju hlorofila – zahvaljujući njemu biljke imaju intenzivniju zelenu boju.

Gorka so takođe pomaže u klijanju semena, čini biljke gustim, odgovorna je za veću proizvodnju cvetova i veće cvetove, piše 24sata.hr.

Nil Matson, profesor na britanskom Univerzitetu Kornel, kaže da će biljke pokazivati vizuelne znake ako su im potrebne određene hranljive materije.

Ako listovi požute po celoj biljci, to može biti znak da joj je potrebno više sulfata. Ako donji listovi požute između vena, možda će trebati više magnezijuma. Magnezijum i sumpor su neophodne hranljive materije – objasnio je on.

Za razliku od većine komercijalnih đubriva, koja se vremenom nakupljaju u zemljištu, gorka so nije postojana, pa ne možete da preterate sa njom, kaže ovaj profesor. Dodaje da ruže posebno vole gorku so, jače su od nje i imaju više cvetova, a čak su i cvetovi veći od onih ruža u koje se ne dodaje so.

Kako se pravi rastvor za ruže

Dodajte 2 supene kašike u oko 4 litre vode i hranite biljke jednom mesečno. Možete ih koristiti i za ruže. Na svakih 30 centimetara visine biljke, i tako svake dve nedelje, posipajte po kašiku soli, dakle, ako bilja ima metar, sipate 3 kašike soli. Pored toga, dobro je dodati pola šolje u zemlju u podnožju ruža kako biste podstakli zdrav rast i cvetanje. Takođe, pre sadnje ili presađivanja, potopite koren ruže u mešavinu šoljice gorke soli i 4 litre vode kako biste mu pomogli da se oporavi. Zatim dodajte kašiku soli u rupu u zemlji i tek onda posadite ružu. Takođe koristite gorku so za žbunje – zimzelene, azaleje, rododendrone. Jedna supena kašika ide na 9 kvadratnih metara. Nanesite na područje korena svake 2 do 4 nedelje.

Takođe je dobar za travnjake

Na svakih 1250 kvadratnih metara potrebno im je oko 1,3 kilograma. Pospite ga po zemlji ili razblažite u vodi i nanesite prskalicom. Koristite ih i za drveće. Pospite dve supene kašike na 9 kvadratnih metara. Nanesite so na zonu korena tri puta godišnje. Za sadnju bašte, pospite šolju soli na svakih 100 kvadratnih metara. Pomešajte so u zemlju pre sadnje.

Miomi na materici ili fibroidi su nekancerozne izrasline koje se razvijaju u ili oko materice. Izrasline se sastoje od mišićnog i fibroznog tkiva i razlikuju se po veličini. Da li su miomi opasni i kako da znate da li ih imate?

Šta su miomi?

Miomi su česta pojava. Smatra se da dve od tri žene razviju najmanje jedan fibroid u nekom trenutku svog života. Iako tačan uzrok nastanka nije poznat, veruje se da su povezani sa hormonom estrogenom, ženskim reproduktivnim hormonom koji proizvodi jajne ćelije.

Fibroidi se obično razvijaju tokom reproduktivnih godina žene (od oko 16 do 50 godina) kada su nivoi estrogena najviši. Ove izrasline imaju tendenciju da se smanjuju kada su nivoi estrogena niski, na primer nakon menopauze kada prestane menstruacija kod žene.

Takođe, smatra se da se češće javljaju kod gojaznih žena jer prekomerna težina povećava nivo estrogena u telu. Žene koje su imale decu imaju manji rizik od razvoja fibroida.

Koje vrste mioma postoje?

Miomi se razliku prema načinu na koji se formiraju i mestu gde se nalaze.

Intramuralni miomi: ovi miomi ugrađeni su u mišićni zid materice i najčešći su tip

Submukozni miomi: ovi miomi rastu ispod unutrašnje sluznice materice

Subserozni miomi: ova vrsta mioma raste ispod sluznice spoljašnje površine materice; mogu da postanu prilično veliki i da urastu u karlicu

Pedukulirani miomi: ovo je najređi tip mioma, koji se pričvršćuju za matericu pomoću drške ili stabljike; često se opisuju kao pečurke jer imaju stabljiku, a zatim širi vrh.

Simptomi mioma na materici

Najčešći simptomi fibroida materice uključuju:

• Obilno menstrualno krvarenje ili bolne menstruacije
• Duži ili češći periodi
• Pritisak ili bol u karlici
• Često mokrenje ili problemi sa mokrenjem
• Rastuće područje stomaka
• Zatvor (opstipacija)
• Bol u predelu stomaka ili donjeg dela leđa, ili bol tokom seksa

Kako se uspostavlja dijagnoza?

Miomi na materici najčešće se otkrivaju tokom rutinskog pregleda karlice. Tokom ovog pregleda, lekar će pritisnuti vaš stomak i možda će osetiti čvrstu, nepravilnu masu koja može ukazivati na fibroid.

Da biste dijagnostikovali miome materice, vaš lekar može naručiti jedan od sledećih testova:

Ultrazvuk karlice – Procedura tokom koje se mali instrument, nazvan transduktor, ili ubacuje u vaginu ili pritisne preko stomaka da bi se proizvele slike unutrašnjih organa pomoću zvučnih talasa. Lekar može videti veličinu, oblik i teksturu materice i proceniti sve izrasline.

Magnetna rezonanca (MRI) – Ovo je oblik napredne tehnologije snimanja koja pruža veoma detaljne slike unutrašnjih organa. Ove slike pomažu vašem lekaru da odredi tačnu lokaciju i karakteristike fibroida i, ako je potrebno, planira minimalno invazivne tretmane.

Histerosalpingografija – Ovo je vrsta rendgenskog pregleda materice i jajovoda. Vaš lekar će koristiti specijalnu boju da lakše vizualizuje ove organe i utvrdi da li su fibroidi blokirali vaše jajovode.

Histeroskopija – Ovo je vizuelni pregled kanala grlića materice i unutrašnjosti materice pomoću instrumenta za posmatranje (histeroskopa) ubačenog kroz vaginu.

Lečenje mioma: Koje metode se koriste

Postoji nekoliko vrsta intervencija kojima je moguće odstraniti miome, a koja vama odgovara zavisi od nekoliko faktora. Jedan od faktora je veličina i brojnost mioma, kao i mesto na materici na kojoj se nalaze, ali važne su i vaše želje o budućoj trudnoći. Neke hirurške opcije čuvaju matericu i omogućavaju začeće u budućnosti, dok druge mogu oštetiti matericu ili podrazumevaju njeno uklanjanje.

Šta je miomektomija?

Miomektomija je procedura koja omogućava lekaru da ukloni fibroide. Postoji nekoliko vrsta miomektomije. Vrsta procedure koja vam najviše odgovara zavisiće od toga gde se nalaze vaši fibroidi, koliko su veliki i koliko ih imate. Vrste procedura miomektomije za uklanjanje fibroida mogu uključivati:

Operativna histeroskopija – Lekar ubacuje tanak, fleksibilan alat nalik na cev kroz vaginu i grlić materice i u matericu. Procedura se izvodi u kratkoj intrevenskoj opštoj anesteziji i traje 10-20 minuta.

Laparoskopija – Za razliku od histeroskopije, ova procedura uključuje nekoliko malih rezova u stomaku. Reč je o minimalno invazivnoj hirurškoj proceduri pogodnoj kada su miomi manji i smešteni na površini. Oporavak od intervencije kratko traje.

Laparotomija – Tokom ove procedure, lekar pravi jedan veći rez na vašem abdomenu i uklanja miome kroz ovaj rez.

Opcija za uklanjanje mioma koja onemogućavaju trudnoću

Ako ne planirate buduće trudnoće, postoje dodatne opcije koje su veoma efikasne, ali sprečavaju buduće trudnoće.

Jedna od njih je histerektomija, odnosno procedure okom koje hirurg uklanja matericu. Histerektomija je siguran način da se izleče fibroidi jer potpuno uklanjanjem materice više ne postoji mogućnost da ponovo izrastu.

Ako su jajnici nisu uklonjeni, nećete ući u menopauzu nakon histerektomije. Ova procedura se može preporučiti ako imate jako krvarenje iz fibroida ili ako imate velike fibroide. Minimalno invazivne histerektomije uključuju vaginalne, laparoskopske ili robotske metode.

Kada je neophodna operacija mioma?

Većini žena operacija mioma nije neophodna, ali ukoliko imate neki od navedenih simptoma, trebalo bi da konsultujete svog lekara:

• teško menstrualno krvarenje
• krvarenje između menstruacija
• bol ili pritisak u donjem delu stomaka
• učestalo mokrenje
• problemi sa pražnjenjem bešike

Operacija takođe može biti opcija ako želite da zatrudnite u budućnosti. Ponekad fibroidi mogu povećati rizik od pobačaja ili komplikacija tokom trudnoće.

Kako se miomi razlikuju od polipa i fibroida?

Iako imaju slične simptome, fibroidi materice i polipi se razlikuju. Polipi materice su manji i rastu iz sluzokože materice. Oni na kraju mogu blokirati otvaranje jajovoda i sprečiti vas da zatrudnite.

Mali broj polipa, oko 5%, ispostavilo se da su kancerozni ili imaju abnormalne ćelije za koje je veća verovatnoća da će se pretvoriti u rak. Zbog toga većina ginekologa predlaže njihovo uklanjanje. Tretmani uključuju lekove, operaciju i pažljivo čekanje da se vidi da li će se polipi sami popraviti.

Da li miomi mogu da nestanu sami od sebe?

Mali fibroidi se u nekim slučajevima mogu smanjiti ili nestati bez intervencije. Veruje se da se to dešava kada nivoi estrogena padnu, na primer u menopauzi. Međutim, to nije slučaj sa svim ženama. Samo oko 10 odsto fibroida se smanjuje ili nestaje samostalno.

Koliko je miom na materici opasan?

Miomi materice često nisu opasni. Ali mogu izazvati bol i dovesti do komplikacija. To uključuje pad crvenih krvnih zrnaca koji se naziva anemija.

Da li miomi utiču na plodnost?

Fibroidi mogu izazvati neplodnost blokiranjem ili menjanjem normalne funkcije materice i jajovoda. Oni takođe mogu ometati implantaciju oplođene jajne ćelije ili rast fetusa u razvoju. U nekim slučajevima, fibroidi mogu izazvati probleme sa placentom i dovesti do pobačaja.

Trudnoća i fibroidi

Često, fibroidi ne ometaju trudnoću. Ali neki fibroidi – posebno submukozni – mogu izazvati neplodnost ili gubitak trudnoće.

Takođe, mogu povećati rizik od određenih komplikacija tokom trudnoće kao što su:

Abrupcija placente – kada se organ koji bebi donosi kiseonik i hranljive materije, nazvan placenta, odvaja od unutrašnjeg zida materice

Ograničenje rasta fetusa – kada nerođena beba ne raste onako kako se očekivalo.

Prevremeni porođaj – kada se beba rodi prerano, pre 37. nedelje trudnoće.

Izvor: nova.rs

Još od drevnih civilizacija poput Egipta, Kine, Indije i Japana, brojevi su bili povezani s magičnim moćima i smatralo se da nose određeno značenje.

Numerologija, praksa koja se koristi za predviđanja, tumačenja i privlačenje sreće u život, datira još iz tih vremena. U ovim kulturama, savetovano je ljudima da se okruže određenim brojevima radi poboljšanja svog života.

Neki od tih brojeva su nam već unapred određeni, kao što su brojevi koji se kriju u imenima, prezimenima ili datumima rođenja. Veruje se da i kućni brojevi nose skriveno značenje za svoje stanovnike. Na primer, u kineskoj kulturi, broj osam smatra se izuzetno srećnim jer simbolizuje novčano blagostanje.

Da biste otkrili numeričko značenje svog kućnog broja, trebate ga redukovati na jednocifreni broj. Na primer, ako živite na adresi 63, jednostavno saberite cifre 6 i 3 da biste dobili konačan broj devet. Broj devet takođe ima svoje specifično značenje u numerologiji.

Numerološka interpretacija pojedinih brojeva može pružiti uvid u različite aspekte života. Evo nekoliko primera:

Broj jedan: Ovaj broj simbolizuje individualnost i originalnost, ali može doneti manje sreće u privatnom životu jer podstiče osamljivanje i kritičnost prema drugima.

Broj dva: Simbolizuje promene i često donosi selidbe, ali takođe podstiče plodnost i zaljubljivanje.

Broj tri: Simbolizuje širenje, obnovu i poboljšanje. Oni koji žive na ovom broju obično su optimistični, ali mogu imati problema s neodlučnošću i finansijama.

Broj četiri: Simbolizuje konflikte i promene. Ovaj broj može doneti sukobe i česte renovacije u domu.

Broj pet: Simbolizuje harmoniju i često je povezan s društvenošću i uspehom u poslu.

Broj šest: Simbolizuje odlučnost i često dovodi do intenzivnih emocija u domu, kao i promena u životu.

Broj sedam: Simbol je sanjarenja i duhovnosti, ali može doneti osećajnost i ranjivost.

Broj osam: Simbolizuje stabilnost i autoritet, ali može doneti i odgovornost prema drugima.

Broj devet: Simbolizuje velike podela i često dovodi do promena i živopisne dinamike u domu.

Izvor. prva.rs

Igor Jurić iz Centra za nestalu i zlostavljanu decu, govoreći o opasnosti koje vrebaju decu na internetu istakao je da postoji pet vrsta pedofila. Kako je istakao, nikada ne znamo ko može biti pedofil, jer postoje oni koji mogu da kontrolišu svoje nagone i ne urade ništa što bi kršilo bilo kakav krivični zakon i ovi drugi, opasniji, koji svoje devijantne namere i ostvare.

Do deteta se, kako ističe, uglavnom dolazi manipulacijom, a ne nasilnim putem, što je glavna razlika između pedofila i seksualnog zlostavljača.

Kako je objasnio Igor Jurić, postoji pet vrsta seksualni zlostavljača.

- Imao sam priliku na obuci u Interpolu da se susretnem sa pet kategorija zlostavljača na internetu. Prva kategorija su skileri, oni koji žele da dođu do fizičkog kontakta nakon uspostavljanja poverenja. Druga kategorija su kruzeri, oni su samo u nekim čet sobama, to su ljudi koji komuniciraju sa detetom, ali nemaju indiciju da se fizički nađu, nego samo kroz tu komunikaciju sebe zadovoljavaju. Treća kategorija su masturbatori, to su oni koji kroz određene videomaterijale ili fotografije vrše samozadovoljavanje i četvrta kategorija su svaperi, to su ljudi koji razmenjuju materijale između sebe, pedofili ili seksualnih i zlostavljača koji razmenjuju materijale između sebe i na taj način se samozadovoljavaju i peta koja objedinjuje sve njih - objašnjava Jurić.

Kako kaže, samo kolekcionarstvo, kako ga je nazvao, jeste krivično delo i protivzakonito, ali i nešto što u velikoj meri uzima maha.

- I sam Google ima problem jer se susreću sa ogromnim izazovima. Sada je erupcija tog materijala, i način na koji će se taj materijal uklanjati sa interneta i kako će se dolaziti do ljudi koji dele te materijale ogroman je izazov danas - kaže Jurić.

Jurić navodi i da danas postoje takvi alati da se veoma lako može utvrditi gde je snimak nastao.

- Mi imamo sreću, kao društvo, da se kod nas takvi snimci ni ne prave, ili bar nama nije poznato, ali se i te kako dele. Naša net patrola prikuplja prijave građana koji se susretnu sa tom vrstom kriminalnog dela. Do jučerašnjeg datuma mi smo imali 350 prijava gde su ljudi slali slike i linkove sa materijalima seksualno zlostavljane dece. Sama akcija Armagedon govori da se to konstantno dešava - kaže Jurić.

Žrtve nasilja u strahu da prijave kroz šta prolaze

Jurić je naveo i primer dečaka koji nije smeo da kaže da je bio žrtva pedofila iz straha da ne ostane sam.

- Dečak, koji je bio žrtva zlostavljača, bio je jedan od četvorice koji su bili žrtve istog zlostavljača, i svi do jednog su bili deca razvedenih roditelja, a zlostavljač je ciljao baš takvu decu. Od njegove 14. do 16. godine trajalo je zlostavljanje, a zlostavljač je ucenjivao dete da ne prijavi i da nekome ne kaže šta mu se događa. Ucenjivanje je vršio na razne načine i fotografijama i snimcima. Majka je bila nespremna da se suoči sa takvim stvarima, jednom prilikom je rekla sinu da bi se odrekla da ima takvo dete. On je tu rečenicu zapamtio, i misleći da je krivica njegova, ušao je u začarani krug gde je trpeo bukvalno silovanje - kaže Jurić.

Otvorite profil sa cvetićem i u roku od 10 minuta 200 ljudi će pokušati da stupi u kontakt sa vama
Kao dokaz da najviše predatora vreba na društvenim mrežama, Jurić je naveo i jedan eksperiment.

- Ne morate čak ni da stavite fotografiju devojčice, možete i jedan cvetić i napišete imam 13 godina, volim da crtam, volim da pišem, idem u tu i tu školu i to neka bude vaš socijalni eksperiment. U roku od sat vremena ćete imati 300 zahteva i nekih 60-70 eksplicitnih poruka. To je simptom toga da su naša deca digitalni urođenici koji ne znaju kako da se ponašaju na mrežama - kaže Jurić.

Dete misli da ima saveznika, a zapravo upada u zamku pedofila.

- Vrlo često pedofili stupaju u kontakt i preko video igara. Dete misli da ima saveznika u video igri, a zapravo ne zna sa kim priča. To je karakteristično i za druge mreže. Najvažnije je naučiti decu da ne primaju poklone. To je jedna specifična vrsta manipulacije - kaže Jurić.

Roditelji tek na petom mestu po poverenju

- Kada želimo da napravimo saveznike od dece koja su uzrasta peti, šesti razred, u smislu koja će prepoznati i prijaviti štetan sadržaj, komunikacija sa roditeljima definitivno izostaje. Roditelji su tek na petom mestu na skali poverenja. Prvo, deca su sama pokušala da reše problem, na prvom mestu, za mene je neverovatno bilo da je na trećem mestu bila policija, a roditelji tek na petom mestu, kada su u pitanju srednjoškolci - rekao je Jurić gostujući u emisiji "Tabu" na "Instajder" TV.

Izvor: blic.rs

Iva Đorđević (43) je u četiri ujutru stajala u ogromnoj hladnjači i podizala pakete smrznute ribe. Ušla je u dvanaesti sat smene zatvorena u ogromnom frižideru duboko u divljini Aljaske u kojoj čovek ima više šanse da sretne medveda nego nekog svog. Po ko zna koji put kroz glavu joj je prošla sudbina koja je iz rodnog Niša dovela u poslednji ćošak drugog kraja sveta i donela joj nova iskustva ali i neočekivanu internet slavu.

Bila je 2015. godina kada je samohrana majka dvoje dece prvi put čula za mogućnost rada na Aljasci. Skoro deset godina je provela radeći u kladionici i tražeći svaki mogući poslić koji je mogao da poboljša život njene porodice.

„Po struci sam diplomirani ekonomista, ali pozicije u struci za mene u malom mestu nije bilo. Tako sam ja godinama radila po dva posla. Preko nedelje u kladionici, a onda šta uleti, očitavanje struje, prodaja polovne garderobe. Shvatila sam da vrednim radom ovde i dalje samo preživljavam. Počela sam da tražim posao u inostranstvu kada sam na jednoj svadbi od brata čula za fabrike ribe na Aljasci. On je tamo radio i savetovao mi da probam mada je bio skeptičan da li ću izdržati. Mislim se, radim ovde dva posla i gajim decu, pa da vidiš ti šta je naporno. Tek posle tri godine uspela sam da sebi obezbedim mesto u farbici i krenula na put“ kaže za NIN rođena Nišlijka koja je sa porodicom živela u Kruševcu.

Kada je prvi put kročila na buduće radno mesto i osvrnula se oko sebe zavrtelo joj se u glavi.

Sletanje na kraj sveta

„Dok sam u avionu letela za Ameriku mislila sam da imam neku predstavu šta me tamo čeka. Brat me uputio, čitala sam o tome, ali tek kada sam stigla u to mesto Bogu iza tregera svanulo mi je koliko sam zapravo daleko. Dolazim tamo, a ono hladno, duva vetar, kiša lije kao iz kabla. Kilometrima okolo nema ljudi, samo vi u par razbacanih kućica. Sa jedne strane je obala ledene vode, sa druge nepregledna divlja priroda, interneta nema“, opisuje svoje okruženje Iva.

Dobili su kratka uputstva o toku radnog dana, raspoređeni su u barake kontejnerskog tipa koje će im biti dom i rečeno im je da paze na medvede. Tako je počela avantura koja za Ivu traje punih sedam godina.
„Postoji više fabrika ribe na Aljasci, neke su u seocima, a veliki broj njih je usamljeno i izolovano tik uz obalu mora. Od toga kako će vam biti mnogo zavisi za koju kompaniju radite. Nije isto da li radite lososa koji se radi samo leti ili druge vrste ribe poput poloka koje se pecaju čitave godine. Kompanije koje rade duže bolje i plaćaju, a uz to se riba ne vadi dok se za nju ne nađe kupac, pa tako uspešnost sezone i obim posla variraju od godine do godine, od fabrike do fabrike. Jedno ipak možete da očekujete – čeka vas težak rad“, iskrena je Nišlijka.

Sve te velike, krvave pare

Iva je očekivala da će posao na koji je pristala biti naporan ali uslovi koji te čekaju na Aljasci su toliko specifični da dok ih ne doživiš, kaže ona, ne možeš ni da ih zamisliš.

„Počinje mi prva smena u frižideru za ribu, a unutra klizavo i ledeno. Radite sa mašinama koje mogu da vam unište prste, nose se satima paketi teški preko deset kila i to po klizavom i nabijenom prostoru. Lekara nema u blizini, a dešava se da muškarcima od napora pukne bruh. Ljudi lome prste, padaju, lome noge. Nosiš ti zaštitu, štitnike i opremu, trude se da te zaštite ali prosto posao je naporan, koncentracija posle tolikih sati rada popušta i ako nemaš koordinaciju i nisi navikao da potegneš bolje idi kući jer nećeš izdržati, a povredićeš se“, opisuje Đorđevićeva.

„Navodno se poslovi dele na ženske i muške, ali ja sam radila oba. Ženski poslovi su ako me pitate još teži. Muški se rade mahom stojećki, a mene su ženski baš namučili. Zamisli da radiš preko 12 sati pognut kao da pereš ruke u kadi i tako povijen vučeš, pregledaš, sortitaš ribu na pokretnoj traci. Fabrike u kojima radimo su prilagođene Filipincima, niskim ljudima. Ja imam metar sedamdeset. Posle par dana svi su u bolovima, a taj bol kad počne ne staje do kraja sezone samo se šeta od vrata niz kičmu, ramena. Svi piju lekove protiv bolova, stalno neko kašlje. Tako ukočeni radite sa ledenom ribom u posebnim rukavicama kako biste i dalje mogli da napipate kost a da vam ne strada koža od hladnoće, ali ipak vam prsti stalno trnu a nema stajanja jer izlazi i po sto fileta u minuti“, priseća se radnica.

Pored fizičkog rada, ono o čemu mnogi ne razmišljaju je podjednako izazovan psihički danak takvog posla.
„Verujte, tokom tih sati i sati život vam prolazi pred očima. Posao je repetitivan i meni se dešava da razmišljam o prošlosti, propuštenim prilikama, ljudima koje volim i suze mi same krenu. U onoj buci te i ne čuju kako plačeš pa i to prođe i nastaviš da radiš. Mnogi se tako udaljeni od porodice porazmisle, nije retko da se neko vrati u Srbiju i razvede se. Svačega sam se tamo nagledala.

Dešava se da ljudima jave da im je neko blizak umro, majka ili otac, a ne može dovoljno brzo da se sredi prevoz da osoba stigne na sahranu i onda ti sediš pored stranaca u baraci na drugom kraju sveta i tešiš ih kao najrođenije. Dešava se da ljudi odu da zarade za bebu jer su im žene trudne i one se porode pre vremena dok su muževi na Aljasci i tako deliš sve, tugu, sreću, uspomene.

Svi smo tamo jako bliski, upućeni smo jedni na druge. Pomisliš da ne možeš da budeš blizak sa sto ljudi ali kada ti je tih sto ljudi sve oko tebe vlada baš veliki osećaj zajedništva. Nas 11 koji smo otišli prvi put smo baš pazili jedni na druge, daleko da je sve tamo mučno, možeš da stekneš prijatelje za ceo život.

Koliko može da se zaradi na Aljasci

U Srbiji se pročulo da se čišćenje ribe na Aljasci dobro plaća, ali Iva upozorava da je „rad na ribi“ vrlo širok pojam i da zarada može drastično da varira, te da se ljudi ne upuštaju u ovakav posao dok se dobro ne raspitaju na šta tačno pristaju.

„Naravno da me ljudi pitaju koliko na Aljasci može da se zaradi, ali moj odgovor je da to nije laka procena. Za početak, dužina sezone varira, od 35-42 dana je najkraće. Zavisi u kojoj ste fabrici, da li ona radi sezonski ili preko cele godine. Ako radiš na ikri na primer radićeš oko šest sati, ako radiš obradu ribe radi se i više od dvanaest sati, a plaćen si uglavnom po satnici.
Zavisi koliko vam traje smena jer se najviše zaradi na tom prekovremenom radu i zavisi šta radite, ne plaća se sve podjednako. Ako radite oko 35-40 sati nedeljno očekujte oko 2400 dolara mesečno. Ako radite 12 sati bez slobodnih dana mesec dana onda je isplata oko 5000 dolara, a ako radite po 16 sati onda bude oko 8000 – 9000 dolara, a može biti i do 10.000 kada se uradi povrat poreza ako sve popunite kako treba. Stan i hranu ne plaćaš, pa može dosta da se uštedi“, precizira Đorđevićeva.

Amerikanci vole radnike iz Srbije

Stereotip da su naši ljudi lenji pukao je na dalekom severu kao tanak led. Američki poslodavci aktivno traže radnike iz Srbije zbog dobrih rezultata koje naši ljudi godinama ostvaruju.

„Brzo vam postane jasno da naše radnike na Aljasci cene. Nema tu neke filozofije. Uslovi za rad su teški, američki državljani koji imaju papire i mogu da biraju često posle nedelju dana odluče da će ipak da odu negde gde će da zarađuju manje a neće toliko da se lome. Mi Srbi kada smo već prevalili preko pola sveta i dobili vizu koja važi samo za tu kompaniju onda se trudimo da to maksimalno iskoristimo i dajemo sve od sebe. Naši ljudi su vredni, složni i bore se. Ko je došao čak tamo često u startu ima neku motivaciju i konkretan cilj, a kad znaš zašto se mučiš onda ti je nekako i lakše. Sećam se trenutka kada sam u četiri ujutru stajala u frižideru za ribu i radila i bukvalno mi je ceo život prošao kroz glavu. Dosta te testira takav rad ali te i ojača, podvučeš crtu i nastaviš dalje. Rad na Aljasci je kao u vojsci, imaš svoje ljude oko sebe, uđeš u mašinu i biješ svoju bitku. Meni se moja isplatila i dosta dobrog mi je donela. Za ovih sedam godina svašta sam uspela i ponosna sam na to što sam omogućila svojoj porodici“, priča za NIN veteranka ovog posla.

Muka sa medvedom

Iako su ih od prvog dana upozoravali da paze na medvede niko nije tačno znao šta to tačno podrazumeva. Uostalom, vi ste na medveđoj teritoriji a oni su vam prve komšije. Sa zastrašujućom životinjom prvi se jedne sezone susreo baš naš državljanin.
„Rekli su mi da ima medveda ali dugo ih nismo viđali. Pošto je signal u mestašcetu Sivort gde smo bili nikakav išli smo oko pola kilometra od fabrike do same obale da podižemo telefone i lovimo vezu. Jednog dana kolega iz Srbije je otišao da proba da se čuje sa porodicom. Sav srećan se dočepao interneta i bio je na video pozivu sa ženom kada je ugledao medveda iza sebe. Poslednje što je žena čula je „medved, bežim“ i snimak joj se zamrzao na njegove razrogačene oči. Kako je otišao sa plaže tako je pukao internet i javio joj se tek par sati kasnije. Ko zna šta je jadna žena preživela za to vreme“, priča nam Đorđevićeva a smešak joj se čuje u glasu. Sve se ipak dobro završilo.

Neočekivana slava

Iva Đorđević mnogima će biti poznatija pod njenim TikTok nadimkom „Iva sa Aljaske“ pod kojim je na ovoj društvenoj mreži prati oko 70.000 ljudi. Sve je počelo opkladom sa ćerkom kojoj je rekla da će „ako mama napravi Tiktok i dogura do preko 50.000 pratilaca, od nje očekivati jedan veliki uspeh u školi“. U međuvremenu i mama i ćerka su ispunile svoj deo opklade i to sasvim slučajno. Iva je u pauzi za ručak odradila kratak snimak o uslovima rada na Aljasci i postavila ga na Tiktok. Kada joj se završila smena shvatila je da je video otišao u etar, a ona u internet slavu. Od tog dana do danas njeni snimci imaju skoro 800.000 lajkova, a ona uživa znajući da je pomogla našim ljudima da se informišu o opciji za bolji život.

Izvor: nin.rs