Sombor.info

Pravilo 7-38-55 je jedno od onih psiholoških pravila koja su davno otkrivena, a i dan-danas se primenjuju.

Ovo pravilo se često pogrešno primenjivalo, ali kada se shvati i primeni pravilno, može da utiče na vašu emocionalnu inteligenciju, piše Zadovoljna.

Prvi put ga je opisao psiholog Albert Mehrabijan s Univerziteta Kalifornija u Los Anđelesu 1967. godine, a kasnije je to detaljno objasnio i u svojoj knjizi „Tihe poruke“. Pravilo, kako se obično navodi, kaže da se 7 odsto komunikacije prenosi našim rečima, 38 odsto dolazi tonom glasa, a 55 odsto govorom tela.

Samo, postoji jedan problem sa ovim zgodnim pravilom. Naime, često nije dobro protumačeno, pa samim tim ispada i da nije tačno.

Nemojte ga ipak odbaciti. Ispravno razumevanje pravila 7-38-55 može trenutno da podstakne vašu emocionalnu inteligenciju i pomogne vam u raznim važnim svakodnevnim situacijama.

Ono što većina ljudi pogrešno razume u vezi sa pravilom 7-38-55

Proguglajte ovo klasično pravilo i naći ćete članke u kojima se insistira na tome da vam ono može pomoći da budete bolji na intervjuima za posao, pa čak i u poslovnim pregovorima tako što ćete bolje razumeti svoj govor tela i ton glasa, kao i neverbalne signale drugih.

Očigledno je dobra ideja da obratite pažnju na to da li poslodavac zeva kroz vaše odgovore ili se ponašate agresivno za pregovaračkim stolom, ali postoji jasan problem sa ovakvim tumačenjem.

To zapravo nije ono što je Mehrabijan rekao. Eksperimenti koji podupiru metod nisu se bavili prodajom ili intervjuima za posao.

Posebno su se fokusirali na situacije u kojima su ljudi pričali o svojim osećanjima, a njihove reči i izrazi lica se nisu slagali.

Kao što je Mehrabijan objasnio formulom na svom sajtu – Ukupno sviđanje = 7% verbalnog sviđanja + 38% glasovnog dopadanja + 55% sviđanja lica. I druge slične jednačine izvedene su iz eksperimenata posebno fokusiranih na komunikaciju o osećanjima i stavovima.

Zato ako osoba koja komunicira ne govori o svojim osećanjima ili stavovima, ove jednačine nisu primenljive.

Čitanje konfliktnih emocionalnih signala je suština emocionalne inteligencije

Suština je da se Mehrabijanovo pravilo odnosi samo na osećanja, a ne na činjenični sadržaj. I funkcioniše samo kada su različiti signali u sukobu.

Dobra vest je da ovo obuhvata čitav niz situacija koje su zaista, zaista važne u životu.

Pitate se da li je vaša devojka ljuta na vas iako kaže da je dobro? Posegnite za pravilom 7-38-55. Niste sigurni da li ste se zaista povezali sa tom zanimljivom osobom na nekom događaju? Posegnite za pravilom 7-38-55.

Nije vam najjasnije da su vaši zaposleni oduševljeni novom inicijativom? Sad već znate šta treba da uradite.

Iako je pravilo 7-38-55 možda preterano primenjivano, i dalje je neverovatno korisno za fokusiranje pažnje na ono što će nam najverovatnije pružiti tačne i vredne informacije u situacijama kada je teško pročitati namere ili emocije drugih.

Kada ste u nedoumici, oslanjajte se više na ton glasa i govor tela nego na reči.

Ovo je takođe korisno imati na umu kada pokušavate da prenesete svoja osećanja. Reči su važne (mnogo), ali one nisu jedina stvar koju treba da uzmete u obzir.

Ako je ono što kažete u suprotnosti sa vašim tonom ili govorom tela, ljudi će verovati svojim očima više nego ušima.

To je upozorenje svakom vođi koji želi da ohrabri svoje trupe dok se vrpolji sa rukama u džepovima – ili onima koji misle da mogu da se izbore sa emocionalno delikatnim stvarima putem mejla i zooma.

Čitanje tuđih emocija i precizno komuniciranje svojih je kritična komponenta emocionalne inteligencije.

Pravilo 7-38-55 je privlačno jer je podsetnik da, ako želite da poboljšate ove veštine, treba da upamtite da je to kako nešto kažete podjednako važno kao i šta i koliko govorite.

Izvor: danas.rs

Doktor Jevgenij Olegovič Komarovski je među prvima počeo da adekvatno i prijemčivo objašnjava mamama i tatama kako da sačuvaju i ojačaju zdravlje deteta.

Preporuke Jevgenija Komarovskog ne liče na uobičajene savete lekara, uz to su veoma jednostavne i razumljive roditeljima, pišu Detinjarije, a prenosi Zadovoljna.rs

Najveća blagodet za porodicu je – stanje maminog zdravlja. Tata je dužan da sve redom rastera i da mami da jede, pije, omogući joj da dremne, prošeta.

Bilo bi najbolje da se u školu kreće s 10 godina, a završava s 11. Jer loše je što se tamo detetu ne dozvoljava kretanje.

Deca i treba da budu mršava i da imaju pundravce u zadnjici.

Nešto nije lako izlečiti. Ali utvrditi bolest po savremenom stepenu medicine – jeste elementarno.

Srećno dete je pre svega zdravo dete, a tek zatim dete koje ume da čita i svira violinu.

Nikada i ni pod kojim uslovima dete ne treba terati da jede. To je kao kad bi se pun rezervoar zalio benzinom i kola zatim parkirala u garažu.

Dobar vrtić je onaj vrtić koji traži da se nose kabanice i čizme da bi se išlo napolje po kiši.

Ponedeljkom se deca češće razboljevaju. To je zato što za vikend odu kod babe, a merilo njene ljubavi je, nažalost, količina hrane.

Jačanje imuniteta – to je osmeh, odmor, putovanja, lepo raspoloženje, ljubav, šetnje, minimum proždrljivosti, fizička aktivnost.

Ne traćite vreme na uporno traženje onoga što „nije pravilno“ kod vašeg deteta.

Glavni zakon glasi: količina unete hrane ekvivalentna je količini utrošene energije.

Dete nikom i ništa nije dužno.

Selo je uvek bolje od bilo kog mora. Ako dete dva meseca trči gladno, prljavo, boso – to mu čuva zdravlje cele godine.

Hajde da se ispravno plašimo: ne bolnice i doktora nego sopstvenog nemara i neznanja!

Izvor: n1info.rs

Alergija (preosetljivost) je prirodna, zaštitna reakcija organizma od agenasa iz okoline, koje organizam doživljava kao pretnju po njega. Alergijska reakcija se javlja kada imuni sistem preterano reaguje na supstancu koja se naziva alergen, tretirajući je kao napadača i pokušavajući da se izbori protiv nje.

Prolećne alergije, poznate i kao sezonske alergije su alergijske reakcije koje se javljaju kao odgovor organizma na prisustvo alergena koji su najaktivniji tokom prolećnih meseci.

Sezonski alergeni se mogu podeliti na spoljašnje i unutrašnje.

– Spoljni alergeni su: polen biljaka, korov trave, ubod insekata, …

– U zatvorenom prostoru: prašina, dlaka ili krzno kućnih ljubimaca, grinje, plesni (buđ)

Glavni uzrok prolećnih alergija su čestice polena, finog materijala koji se proizvodi u reproduktivnim organima biljaka koje biljke otpuštaju u vazduh kako bi se razmnožavale. Polen je veoma lagan i može se lako širiti vazduhom, često putujući na velike udaljenosti od biljke koja ga je proizvela. To znači da čak i ako niste u blizini biljke koja oslobađa polen, još uvek možete biti izloženi alergenu. Polen biljaka je jedan od najznačajnijih prirodnih alergena koji se mogu naći u vazduhu. Polenova zrna kod više od 20% svetske populacije, a to znači kod svakog petog čoveka, izazivaju alergijske reakcije.

U klimatskim uslovima naše zemlje period polenizacije započinje oko 1. februara (vreme početka cvetanja leske i jove) i traje do prvih dana novembra (završetak cvetanja pelina i ambrozije). Polen Bukve je jedan od najčešćih alergena u Evropi. Različite biljke oslobađaju različite vrste polena, što znači da osobe koje su alergične na više vrsta polena mogu biti izložene većem broju alergena tokom proleća.

Zato je važno da znate na koju biljku najviše reagujete i da pratite kalendar alergija.

Kako nastaje alergijska reakcija?

Određena supstanca koja je strana našem organizmu (alergen) reaguje sa specifičnom vrstom antitela ( IgE antitela ) koje prozivode naše ćelije u cilju odbrane. Specifična IgE antitela će prepoznati alergen i vezati se za njega, pri čemu dolazi do oslobađanja histamina i pojave simptoma alergijske reakcije.

Simptomi

Simptomi se mogu kretati u opsegu od blagih do težih, u zavisnosti od individualne osetljivosti i nivoa izloženosti alergenima.

KIJANJE I SEKRECIJA IZ NOSA su dominantni simptomi alergijskog rinitisa. Nos i grlo imaju tanku sluznicu koja ih štiti od klica i drugih nadražujućih materija, te se pomenuti simptomi javljaju usled odbrane organizma od istih. Alergeni mogu dovesti do otoka sluznice te se javiti osećaj zaptivenosti. SVRAB NOSA, SVRAB GRLA, nadražajni, suvi KAŠALJ, SVRAB OČIJU, SEKRECIJA, CRVENILO, IRITACIJA OČIJU, SVRAB, CRVENILO, LAK OTOK KOŽE LICA. Alergijske reakcije mogu izazvati opštu nelagodnost, umor i loše raspoloženje.

S obzirom na to da su simptomi alergijske reakcije jako slični simptomima obične prehlade, dešava se da ljudi ne budu ni svesni da zapravo imaju alergijsku reakciju na određeni agens. Ukoliko uvek u isto doba godine imate pomenute simptome koji se održavaju duže od 10 dana, nisu praćeni povišenom telesnom temperaturom niti bolovima I ne prestaju na simptomatsku terapiju prehlade, potreban Vam je lekarski-alergološki pregled. Kako se dijagnoza alergije postavi na vreme, simptomi će biti pod kontrolom uz pomoć različitih terapijskih modaliteta, a kvalitet svakodnevnog života bolji.

Dijagnostika

Da bi pronašli uzrok alergije, alergolozi obično rade posebne alergološke testove, najčešće kožne probe za najčešće alergene u životnoj sredini, koje se izvode na sledeći način:

-Kap prečišćene tečne forme alergena kapne se na kožu i područje se ogrebe malim ubodom, potom se mala količina alergena ubrizgava se neposredno ispod kože. Posle otprilike 15 minuta, ako se otok pojavi na mestu, okruženom crvenkastom površinom (poput ujeda komarca), test je pozitivan. Pored kožnih proba, alergolog može izabrati I druge vidove dijagnostike poput laboratorijskih analiza iz krvi kako bi upotpunio ispitivanje.

Važno je napomenuti da se laboratorijski testovi koriste u kombinaciji sa kliničkom procenom simptoma i anamnezom kako bi se postavila tačna dijagnoza i odredio najbolji pristup lečenju.

Prevencija i lečenje

Ne postoji definitivni tretman za potpuno izlečenje alergije, već je glavni cilj preventivnih I terapijskih mera kontrola simptoma.

Prvi i osnovni korak je izbegavanje štetnog agensa:

Držite vrata i prozore zatvorenim u periodu dana kada je koncentracija polena visoka kako biste sprečili ulazak čestica u unutrašnjost doma. Razmotrite upotrebu prečišćivača vazduha u Vašem domu koji mogu pomoći u filtriranju čestica polena. Zatvorite prozore svojih kola tokom vožnje.

Nakon boravka napolju obavezno se kompletno presvucite kako biste smanjili rizik od dalje izloženosti polenu. Izbegavajte sušenje veša napolju.

Proveravajte informacije o koncentraciji i vrsti polena koja je prisutna u vazduhu, kao i o vremenskim uslovima (poput vetra) koji mogu povećati nivo polena.

Ukoliko boravite napolju tokom visokih koncentracija čestica polena, zaštitite se maskom na licu.

Redovno ispirajte nos fiziološkim rastvorom

Povećajte unos kalcijuma, magnezijuma i cinka koji imaju posebnu ulogu u ublažavanju tegoba u dogovoru sa izabranim lekarom.

Koristite svoju terapiju koju Vam je propisao izabrani lekar/alergolog kako biste držali simptome alergije pod kontrolom.

Postoji više različitih terapijskih modaliteta u lečenju sezonske alergije koje Vam lekar može propisati:

1) antihistaminike, lekove koji sprečavaju dejstvo histamina i na taj način utiču na kontrolu simptoma alergije;

2) nazalne sprejeve, dekongestive ili kortikosterodine preparate koji sanacijom otoka sluznice i sekrecije olakšavaju tegobe;

3) ovlaživače sluznice nosa i grla u vidu raznih sprejeva i pastila;

4) imunomodulatornu terapiju koja deluje tako što primenom dolazi do desenzibilizacije malim dozama alergena na koje organizam stvara antitela,da bi pri sledećem susretu sa alergenom reakcija bila slabija ili potpuno izostala.

Ukoliko želite da razgovarate na ovu ili neku drugu temu, autorka ovog teksta je dostupna za konsultacije na DokTok platformi, kao i drugi stručnjaci koji su vam na raspolaganju za razgovor.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!

Izvor: nova.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 20. i 21. maj

Popularni "Boston na Balkanu" ili 44. Somborski polumaraton ove godine okupio je rekordan broj trkača koji su trčali trke 21,14,10 i 7 km. Najuspešniji bili su Đuro Borbelj iz Apatina i Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca.
Rekordan broj trkača okupio se na 44. somborskom polumaratonu.

Najstariju uličnu trku u zemlji trčalo je više od hiljadu trkača, a na trci od 21 kilometra najbrži je bio Đuro Borbelj iz Apatina, dok je u konkurenciji žena najuspešnija bila Slađana Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca.

"Jako toplo vreme, ali trčao sam taktički i moju brzinu na kraju iskoristio. Fenomenalna organizacija i mnogo publike je izašlo i podržalo nas. Konkurencija izuzetno jaka", rekao je Đuro Borbelj iz Apatina, pobednik polumaratonske trke u Somboru.

"Bilo je prilično toplo ali to nam nije pokvarilo ovaj sportski dan. Odlična organizacija, tako da sam mogla da se fokusiram samo na svoje trčanje i borbu za prvo mesto. Od starta sam zadala dobar tempo i trudila se da održim prednost do kraja", izjavila je Slađana Stamenković iz Banatskog Brestovca,pobednica polumaratonske trke u Somboru.

Polumaraton pod sloganom "Čista lepota" obogatile su i trke na 7 ,10 i 14 km.

"Lep,sunčan dan, rekordan broj trkača iz petnaest zemalja. Čitav trkački region danas je u Somboru", opisao je događaj rekao je Damir Marković, predsednik ARK "Somaraton" Sombor.

Somborski polumaraton četrdeset četvrti put održan je u organizaciji ARK "Somaraton" uz podršku Grada Sombora.

Izvor: RTV

Određene rase pasa sklone su agresivnom ponašanju, zbog čega se ne preporučuju neiskusnim vlasnicima koji nemaju dovoljno vremena za dresuru i socijalizaciju.

Premda svaki pas može biti agresivan, nezavisno od rase, određene vrste poznate su zbog napada na ljude ili druge životinje. Reč je o rasama koje su uzgajane za čuvanje poseda ili stoke, za lov ili borbu. Te rase sklone su teritorijalnom ponašanju.

U nastavku donosimo popis nekih od najgresivnijih rasa na svetu, koje je naveo portal Dog Academi, prenosi Klix.ba.

9. Čivava

Iako su čivave mali psi, poznate su po svojoj agresivnosti i problemima s ponašanjem. Čivava su odane svojim omiljenim članovima porodice, ali mogu da budu neprijateljski nastrojene prema strancima i drugim životinjama.

Zbog svoje veličine, čivave se ne smatraju najopasnijom rasom, ali ako nisu pravilno dresirane i socijalizovane, mogu naneti štetu svojim ugrizima.

8. Rotvajler

Rotvajleri imaju urođenu agresiju zbog koje ih neki pojedinci koriste za borbe pasa. Ovi psi su zaštitnički nastrojeni i odani svojim vlasnicima, ali imaju visok nagon za plenom i skloni su napadima ako nisu dobro vaspitani. Ne, rotvajleri su takođe inteligentni i brzo uče, zbog čega ne predstavljaju problem vlasnicima koji imaju iskustva sa agresivnim rasama.

7. Pit bul terijer

Pitbull terijeri su jedni od najkontroverznijih pasa u svetu. Jaki su, mišićavi i imaju snažan ugriz, zbog čega se često koriste u borbama pasa. U pogrešnim rukama, ovi psi postaju opasnost za svoju okolinu, o čemu svedoče brojni napadi koji se ponekad završavaju smrću. Pitbull terijeri preporučuju se isključivo iskusnim vlasnicima koji mogu da osiguraju pravilnu dresuru.

6. Napuljski mastif

Napuljski mastifi postali su poznati zbog psa Fanga koji se pojavljuje u serijalu „Hari Poter“. Ovi veliki i snažni psi izuzetno su odani i zaštitnički nastrojeni. Agresivni su prema strancima i prema svakoj osobi ili životinji koju smatraju pretnjom. Dresura i socijalizacija napuljskih mastifa trebalo bi da počne dok su još štenci kako bi se sprečilo agresivno ponašanje.

5. Čau Čau

Iako izgledaju kao plišani medvedići, psi rase Čau Čau poznati su po svojoj povučenoj i agresivnoj prirodi. Uzgajani su za potrebe lova i čuvanja poseda, zbog čega i danas imaju visok nagon za plenom. Kako bi se suzbilo agresivno ponašanje i ostali problemi u ponašanju, potreban im je poslednji trening i stroga kontrola.

4. Argentinski pas

Argentinski psi zahtevaju strog odgoj, trening i iskusnog vlasnika kako bi se suzbilo bilo kakvo agresivno ponašanje. Ovi psi imaju vrlo visok nagon za plenom i ne bi trebalo da se drže u domaćinstvima koja imaju druge životinje, zbog rizika od povrede ili smrti. Iako su odani svojim porodicama, ovi dominantni i teritorijalni psi skloni su napadima na strance ili druge životinje.

3. Nemački ovčar

Nemački ovčari su jedan od najpopularnijih rasa na svetu, ali u pogrešnim rukama mogu da postanu opasni i agresivni jer su teritorijalni prema svojim porodicama. Zbog svoje visoke inteligencije i brzog učenja danas se često koriste kao policijski i vojni psi.

2. Jazavičar

Kao i čivave, jazavčari su mali psi skloni agresiji. Zbog svoje veličine, mogu se osećati ugroženo, a to obično rezultira režanjem, lajanjem i ugrizima kako bi se zaštitili. Potrebni su im što raniji trening i socijalizacija kako bi se suzbila agresija.

1. Dalmatinac

Dalmatinci su maskote vatrogasnih stanica, ali poznati su i po svojoj agresivnosti koja proizlazi iz njihove tvrdoglavosti i teritorijalnosti. Osim toga, imaju visok nagon za plenom, zbog kojeg mogu da napadnu decu ili životinje. Uz pravilan trening, vežbu i socijalizaciju mogu da budu odlični porodični psi.

Izvor: n1info.rs

Sumnjate da ste okruženi toksičnim prijateljima, ali ne možete biti sigurni. Otkrivamo vam kako da ih na najlakši način prepoznate.

Psiholozi objašnjavaju da su toksične osobe prisutne u gotovo svakoj grupi prijatelja. Pokušavaju da naprave razdor među njima i da ponize druge, kako bi poboljšali sliku o sebi. Za njih je karakteristično 6 principa ponašanja.

Uvek imaju razlog za kritiku
Za toksične osobe, prijatelji nikada nisu dovoljno dobri. Uvek će imati nešto da im zamere ili da ih zbog nečeg prekore. Postoji velika razlika između dobronamernih saveta ili sugestija i kritike koja ima negativan i zajedljiv prizvuk.

Nikada ne priznaju svoje greške

Toksični prijatelji imaju osećaj da nikada ne greše i da su uvek u pravu. Čak i kada je svima vidljivo da su pogrešili, neće se povući, nego će nastaviti sa ubeđivanjem drugih. Kada nekoga povrede, neće se izviniti, jer bi to poljuljalo njihov ego. Više su fokusirani na to kako izgledaju u tuđim očima nego kako se vi kao njihovi prijatelji osećate.

Uradiće sve da dobiju ono što žele

Psiholozi navode da su toksični ljudi u stanju da iskoriste druge kako bi dobili ono što žele. To može da bude poseban oblik nepoštovanja, jer za njih prijatelji nisu ništa važno, pa će lako prokockati njihovo poverenje kako bi dostigli svoje ciljeve.

Fini su samo kada im nešto treba

Psihologija objašnjava da će se toksični prijatelji ponašati fino i pokazivati vam nežnost, a da to ne osećaju, samo ako je njima u tom trenutku potrebna neka usluga. Drugi, koji će im te usluge činiti, vremenom će početi da se osećaju iskorišćeno i da odustaju od takvog odnosa.

Dramatizuju sve

Prema psiholozima, toksične prijatelje prati drama gde god da se nalaze. U stanju su da naprave „od muve medveda“ i da prošire negativnu energiju na druge, čak i kada se ništa strašno ne dešava. Na taj način skreću dodatnu pažnju na sebe.

Namerno izazivaju svađe

Toksični ljudi uživaju u tome da je oko njih drama. Namerno će odati vašu tajnu ili preneti drugoj osobi nešto o čemu bi trebalo da ćute. Na taj način će napraviti potpunu pometnju u društvu i lakše će manipulisati ostalima. Zapamtite, svađe i nesporazumi su normalni u svakom odnosu, ali ako primetite da neka osoba u njima zaista uživa, znajte da imate posla sa toksičnim prijateljem.

Izvor: blic.rs

Koliko hrana utiče na naš svakodnevni život nije nikakva tajna. Daje nam energiju, neophodne vitamine i minerale, ali ponekad određena hrana može izazvati probleme kao što su nadimanje, hronični umor, problemi sa kožom, depresija, gojaznost ili bol u zglobovima.

Važno je naglasiti da alergija na hranu i intolerancija na hranu nisu isti pojmovi, a glavna razlika je u tome što je alergija na hranu rezultat reakcije imunog sistema, dok kod intolerancije na hranu organizam prepoznaje određenu hranu kao „štetnu“ i na njega reaguje specifičnim simptomima.

Štaviše, alergija na hranu izaziva širok spektar simptoma, od blagih do intenzivnih, kao što je anafilaktički šok, koji može dovesti do smrti. Nasuprot tome, intolerancija na hranu se manifestuje kroz različite simptome, kao što su glavobolja, umor, loše varenje, upala sinusa, razvoj astme, gojaznost, ali i razne hronične bolesti koje nastaju kao posledica ako se problem ne otkrije na vreme.

Intolerancija na hranu može se javiti u bilo kom životnom dobu, a mogu je pokrenuti različiti okidači, poput virusne infekcije, bolesti ili uticaja zagađene životne sredine, ishrane i načina života, ali i kombinacijom genetske raznovrsnosti. Međutim, svaka osoba sa ovim problemom ima različite parametre, tako da varira i kombinacija i količina namirnica koje čine donju granicu za pojavu simptoma. Patološki niz može da izazove količina od jednog litra mleka, ali i kap mleka koja se nalazi u običnom kapućinu.

Ali ne samo da su ovi parametri individualni, simptomi se takođe mogu razlikovati od osobe do osobe. Već smo spomenuli simptome, kao što su glavobolja, umor, probavne smetnje, infekcije sinusa, razvoj astme, gojaznost, ali neki ljudi imaju i kožne probleme (osip, svrab, dermatitis, ekcem, psorijaza, akne), neurološke tegobe, npr. kao što su vrtoglavica i vrtoglavica, ili psihičke poteškoće, kao što su gubitak motivacije, anksioznost, letargija, depresija, umor ili hiperaktivnost kod dece. I upravo zbog specifičnih pokretača i simptoma, tumačenje testa intolerancije na hranu je individualno za svakog pojedinca, prenosi ordinacija.hr.

Naučnici sa univerziteta u Hjustonu objavili su istraživanje koje pokazuje da osobe koje uživaju u pušenju elektronskih cigareta u veoma kratkom vremenskom periodu mogu da steknu poredispoziciju za dobijanje astme.

Rezultati te studije pokazuju da potpuno zdrave osobe posle upotrebe ovih cigareta u periodu od samo 30 dana imaju za 252 odsto veći rizik da kasnije u životu obole od astme, javlja Žurnal američke medicinske asocijacije (Journal of the American Medical Association).

Jedna od autora ovog istraživanja, prof. dr Adriana Perez rekla je da su i ranija istraživanja ustanovila štetnost po zdravlje ovakvih cigareta, ali da je ovo prvi put da se naučno dokaže koliko je vremena potrebno da se zdravlje ozbiljno ošteti i stvore ozbiljne predispozicije za dalji razvoj astme.

Jasno ustanovljenje perioda od samo mesec dana uživanja u ovakvom cigaretama koje ukazuje na veliku verovatnoću budućeg razvoja ove vrste bolesti disajnih organa pomoći će, nadamo se, ljudima da dobro razmisle pre nego što se upuste u ovakvu vrstu uživanja, dodaje ona.

Posebno se naglašava potreba daljeg analiziranja uticaja e-cigareta na zdravlje mladih, ali je potrebno definisati i opasnost po druge starosne grupe.

U SAD, prema podacima Centra za kontrolu i prevenciju bolesti, izostajanje sa posla i škole zbog astme, smrtnost kao i lečenje od ove bolesti proizvodiu godišnje troškove od 300 milijardi dolara.

Oštrija zakonska regulativa u vezi sa uživanjem duvana i sveobuhvatna preventivna politika su neophodne kako bi se sprečilo stvaranje uslova za razvoj astme naročito upotrebom e-cigareta, naglašava Perez.

Podaci međunarodnih zdravstvenih institucija pokazuju da u svetu od astme boluje blizu 300 miliona ljudi, kao i da se broj obolelih povećava za 50 odsto tokom svake decenije.

Neka istraživanja navode na zaključak da su nešto manje od polovine obolelih izloženi ozbiljnom riziku težih disajnih komplikacija.

Navodi se, takođe, da je globalno broj uživalaca e-cigareta prevazišao 82 miliona.

Te cigarete su najviše u upotrebi na afričkom kontinentu gde u njima uživa više od 20 miliona pušača, u Evropi ovaj broj iznosi 16,8 miliona, dok u SAD 16 miliona ljudi koristi e-cigarete.

Izvor: danas.rs

Biljka koja je jestiva od korena do cveta.

Da korovi ne moraju da budu nužno loši, potvrđuje nam i slučaj maslačka, invazivne i sveprisutne biljke koja u proleće ukrašava livade svojim žutim cvetovima. Potrebno je samo sagnuti se i ubrati ga.

Moćan je antioksidans, čisti jetru i krv, jak je diuretik, pa čisti i bubrege, pomaže kod urinarnih infekcija. Najnovija istraživanja pokazuju pozitivan uticaj maslačka na ženske hormone i reproduktivne organe, pa se preporučuje u menopauzi.

Istraživanja pokazuju i njegovu efikasnost u regulisanju nivoa šećera u krvi, pa se preporučuje i kod dijabetesa. Stabljike ovog cveta regulišu metabolizam, podstiču rastvaranje žuči i pomažu kod stomačnih tegoba.

Njegove cvetove je najbolje brati tokom sunčanog dana, kada su otvoreni, a zatim ih možete tostirati ili dodati u salatu. Od njih se pravi svež sirup protiv kašlja, kao i mast koja pomaže kod hemoroida.

Od cvetova maslačka možete napraviti i sirup koji je odličan za jačanje otpornosti organizma, čišćenje krvi i regulisanje varenja.

I čaj od maslačka je lekovit.

Skuvajte dve šolje cvetova maslačka u dva litra vode. Procediti i dodati 1 kg meda i sok od dva limuna. Zatim kuvajte na tihoj vatri i neprestano mešajte, dok ne dobijete sirup. Sipajte u čistu staklenu flašu i dobro zatvorite. Uzimajte jednu supenu kašiku dva do tri puta dnevno.

Čaj od listova maslačka pomaže u smanjenju raka dojke, a čaj od korena maslačka sprečava širenje ćelija raka dojke i prostate. Zbog brojnih drugih zdravstvenih efekata treba ga uključiti u redovnu ishranu. Možete ga koristiti kao spanać, dodati u salatu, praviti sosove od njega, dodati u testeninu, pirinač, supe ili napraviti ukusan smuti sa dodatkom drugih biljaka. Deluje kao blagi laksativ koji podstiče varenje, poboljšava krvnu sliku, podstiče apetit i balansira prirodne i korisne bakterije u crevima.

Prirodna i biljna terapija je moćna i široko se koristi u lečenju mnogih tegoba i bolesti. Međutim, ona ne može da zameni doktora. Za sve dijagnostičke procedure i lečenje bolesti prvo se konsultujte sa lekarom.

Lekovite biljke u vidu dodataka ishrani, tinktura, čajeva i krema nisu zamena za lekove koje vam prepiše lekar, ali vam mogu pomoći kao potporna terapija nakon konsultacije i dogovora sa lekarom i/ili stručnim licem. Ponekad će i same lekovite biljke biti dovoljne da spreče razvoj simptoma, smanje neke reakcije ili podstiču samoizlečenje i oporavak. Ipak, imajte na umu da pojedini biljni preparati mogu izazvati neželjene reakcije, pa se pre uzimanja obavezno konsultujte sa obrazovanom i stručnom osobom, piše živim.hr.