Sombor.info

Republički hidrometeorološki zavod izdao je upozorenje za period od 21. maja u 10.00 časova do 22. maja u 00.00 časova.

Danas je na području Bačke na snazi narandžasti meteoalarm sa očekivanim poslepodnevnim i večernjim kratkotrajnim vremenskim nepogodama: obilni pljuskovi, jak i olujni vetar u zoni pljuska i grad.

Originalno upozorenje RHMZ možete pogledati ovde.

Ova biljka seje se kao pšenica, lako se gaji, a prodaje bukvalno sa njive. Zarada od nje može biti veća i od 40.000 evra. Reč je o maku koji je kod nas najzastupljeniji u Vojvodini. Zato i nedeljni ručak u Banatu ne može da prođe bez štrudli ili nasuva s makom

Uzgoj maka popularan je u Evropi i svetu. Kod nas je poznat od davnina, najviše u severnoj srpskoj pokrajini. Pa iako je poslednjih godina nešto slabiji nego ranije, u opštini Kovačica, mak je jedna od zastupljenijih kultura na njivama.

Cena maka u zrnu se kreće od 300-800 dinara po kilogramu, a kupci su preprodavci i ljudi kojima treba za sopstvene potrebe.

Mak se lako gaji, a onaj proizveden kod nas uglavno se plasira na strana tržišta, dok se ostatak preusmeri na prodaju na manifestacijama i sajmovima. Kako je njegovo korišćenje u domaćoj kuhinji odavno ustaljeno, Vojvođani ne mogu da zamisle da u ostavi nemaju bar par kesica maka za kolače.

Domaći bolji nego uvozni

Uzgajivači kažu da je domaći mak neuporedivo boljeg kvaliteta od uvoznog, pa kupaca itekako ima.

Veliki broj poljoprivrednika iz Padine, u opštini Kovačica, seje mak, jer nije zahtevna kultura, i ako bude dobra godina i dobar rod, navode da od njega može i više nego pristojno da se živi.

Padinski poljoprivrednici godišnje na tržište iznesu između 150 i 200 tona najkvalitetnijeg maka.

Nije ni čudo što tu uspeva ovako dobro jer proizvodnji maka izuzetno pogoduje peskovito zemljište, kog u ovom selu ima.

Uzgoj maka

Mak se obično seje u jesen i u proleće, jako plitko i neverovatno je kako iz tako malog zrna nikne tolika količina, a sa njiva se skida u junu.

Ranije se to radilo ručno, sada se kombajnira, a da bise dobio mak kakav poznajemo, potrebno je još tri puta da se selektira, odnosno pročisti.

Pre tri godine, poljoprivrednik iz bačkog sela Turije, Savo Kvrgić, posadio je mak na osam jutara zemlje. Kaže da je radio preciznu setvu sa navigacijom i sa novom sejalicom i potrošio oko kilogram semena po jutru.

Savo kaže da se mak seje kao pšenica, kada vremenske prilike dozvole. Kada, na jesen i u proleće ima dosta padavina, mak lepo nikne i ima gust sklop.

Savo je tada pametno postupio. Odlučio je da na velikoj površini posadi mak jer kako je rekao, u tom selu niko ne seje mak.

"Tako da ga ne napadaju nikakve bolesti, što je bio jedan od razloga zašto sam se odlučio baš za mak. Dalji razvoj zavisi od vremenskih prilika, kao i kod svake biljne kulture koja se gaji na otvorenom. Kod maka vam je najvažnije da na vreme padne kiša nakon što se poseje, da bi mogao da nikne i da ne bude vetra prilikom vršidbe da mak ne popada", objasnio je Savo.

On je istakao da je važno da mak bude suv pre vršidbe, da ne bi morao da se naknadno suši.

Kako je tada ispričao, postoji problem sa sezonskim radnicima jer ih je kao u većini mesta teško naći.

Inače, Savo je dobio sredstva IPARD fonda i tako dobio povraćaj sredstava za novi traktor koji mu je bio potreban.

IPARD sredstva

U Srbiji se od 2023. godine realizuje IPARD III 2021-2027 program sa EU podrškom od čak 288 miliona evra, što je oko 65 odsto više u odnosu na IPARD II program. Može se uložiti u fizičku imovinu, fizičku imovinu koja se tiče marketinga i poljoprivrednih proizvoda kao i u diverzifikaciju gazdinstava i razvoj poslovanja.

Oko 1.500 gazdinstava i firmi iz Srbije je do sada uspešno dobilo IPARD donaciju.

Prvi korak je da kontaktirate podršku čiji kontakt možete pronaći na zvaničnom sajtu ovog fonda.

"Traktor mi je bio neophodan, a sa druge strane, kad sam stavio sve na papir, najisplativije mi je bilo da to izvedem sa podsticajima. Uzeo sam traktor od 120 konja i puno mi znači, jer sa njim mogu sve poslove da obavim, takoreći je univerzalan. To mi ostavlja dovoljno vremena da se bavim makom i drugim poslovima", pojasnio je Savo.

On je za prikupljanje dokumentacije za konkurs IPARD programa angažovao jednu agenciju koja mu je pomogla, i bez koje, kako je rekao, ne bi zbog posla, uspeo da pribavi.

"Ako hoćete nešto zaista da uradite, onda ne smete da rizikujete, već morate dobro da se raspitate, dobro da promislite, sve da stavite na papir i da koristite pomoć drugih, tamo gde vi ne možete. Zato sam angažovao agenciju za prikupljanje dokumentacije. Sredili su mi kompletnu dokumentaciju za traktor i veoma sam zadovoljan. Iskreno, ne bih se usudio sam da probam da sakupljam dokumentaciju za IPARD, jer imam puno posla i jednostavno nemam vremena. Da nisam sad ovo uradio, ko zna kada bih kupio novi traktor i pod kojih uslovima", pojasnio je Savo.

Ukoliko vas je ova priča inspirisala, sve o mogućnostima koje EU pruža poljoprivrednicima i preduzetnicima u Srbiji, možete pronaći na sajtu eumogucnosti.rs

(M.A./EUpravo zato/Kurir)

Iako zmije nisu štetne, već su čak i korisne, ne volimo ih u blizini naših domova. Šta ih najviše privlači i koje biljke ne vole?

Zmije mogu biti privučene raznim mirisima koji mogu biti u vašem dvorištu ili u blizini vašeg doma. Šta ih najviše privlači?

Zmije nisu direktno privučene ostacima hrane, ali ih privlače glodari koji sakupljaju hranu i ostavljaju izmet. Zmije ovo lako nanjuše i počnu da traže plen, prenosi portal Krstarica.

Neke gmizavce posebno privlači miris vodozemaca, kao što su žabe ili ribe. Takođe, miris ptica, njihov izmet, gnezda i ptičja jaja mogu biti „pravi magnet“ da se zmije uvuku u vaš dom.

Zmije ne vole određene biljke

Zmije uz pomoć feromona otkrivaju druge zmije, pa će zbog potrebe za hranom i razmnožavanjem – posebno tokom sezone polaganja jaja – prići mestima na kojima detektuju prisustvo drugih zmija.

Da biste se zaštitili od zmija, posadite u kućnom vrtu biljke koje zmije ne vole. To su šipak, neven, čičak i hrizanteme.

Izvor: danas.rs

Za razliku od prosvete, gde plate zaposlenih u određenoj kategoriji, na primer nastavnika u osnovnom obrazovanju, mogu da se razlikuju samo po dodatku za godine staža i eventualno razredno starešinstvo, u zdravstvu je daleko teže utvrditi ko koliko zarađuje, piše danas Demostat.

Osnovna zarada, kao i u većini drugih delova javnog sektora, obračunava se množenjem osnovice sa koeficijentom koji zavisi od nivoa obrazovanja i specifičnosti radnog mesta, navodi Demostat i dodaje da je problem je što na konačni iznos utiče i mnogo drugih faktora, pri čemu ne postoji čak ni jedinstvena osnovica.

I statistički prosek u zdravstvu, po navodima Demostata ne oslikava pravo stanje, jer su razlike unutar iste kvalifikacije zaposlenih velike, a one između različitih obrazovnih kategorija u toj delatnosti neobjašnjive.

Tako je, prema poslednje objavljenim podacima za februar ove godine, republički prosek zarada iznosio 94.125 dinara dok je zdrastvo sa socijalnom zaštitom isplatilo 96.547 dinara.

Ali, za one koji su u javnom sektoru, prilike su bile bolje – prosečna plata iznosila je 98.886 dinara dok su u zdravstvu i socijalnoj zaštiti isplaćivali nešto manje, u proseku 97.510 dinara.

I u tim brojevima još i ima neke logike, ali se ona, navodi Demostat, gubi kada se zarade razvrstaju prema stepenu stručne spreme.

Naime, podaci o primanjima prema nivou obrazovanja, koje Republički zavod za statistiku objavljuje svakog septembra, pokazuju da je prosečna plata u zdravstvenim ustanovama u tom mesecu iznosila 85.358 dinara i bila je za simbolična 202 dinara veća od republičkog proseka.

Ali, treći nivo kvalifikacija, gde spadaju pomoćni radnici sa trogodišnjom spremom, primao je 51.247 dinara što je za 10.319 dinara ispod republičkog proseka za taj nivo obrazovanja.

Adminitrativno osoblje sa četvrtim stepenom primalo je 73.202 dinara što je za 2.507 dinara manje od republičkog proseka za tu spremu, dok je zarada u petom stepenu čak za dinar manja, iznosila je 73.201 i za čak 15.226 dinara lošija od republičkog proseka.

Još je veća razlika, piše Demostat, za šesti stepen, gde spada osoblje sa višom medicinskom školom, glavne sestre ili tehničari – njihova zarada od prosečnih 85.110 dinara za čitavih 26.663 dinara je niža od paritetne plate za istu kvalifikaciju na nivou Republike.

Najzad, za zaposlene u sedmom i osmom stepenu, koje je statistika objedinila a gde spadaju lekari opšte prakse, specijalisti, subspecijalisti, doktori nauka i profesori, prosečna plata je 134.375 dinara i za 9.808 dinara je veća od republičkog proseka za isti nivo stručnosti.

Predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije Gorica Đokić objašnjava za Demostat da to što su zaradama lekari premašili prosek nije odraz visoke plate, niti su prosek „povukli“ doktori nauka, jer je njihov udeo u ukupnom broju zaposlenih mali, a osnovna zarada lekara je niska, najniža u regionu.

„Do takvih statističkih podataka se moglo doći samo ukoliko su za statistiku uzimane ukupne zarade jer zbog nedostatka lekara u brojnim ustanovama, da bi se održao rad, kolege imaju veliki broj dežurstava, što im uvećava primanja“, kaže Đokić.

Po njenin rečima, „nekim političkim lobiranjem“ u poslednje dve godine tri puta su se dizale osnovice medicinskim sestrama i tehničarima a nisu lekarima, pa je ona došla do iznosa koji je za više od 900 dinara veći od osnovice za lekare.

„I kada se to pomnoži sa koeficijentom, odnos zarada je značajno poremećen. Došli smo tako do diskriminacije jednog obrazovnog profila u zdravstvu iako je svačiji posao podjednako važan a svi imamo niske plate. Zakon kaže da su lekari nosioci rada u zdravstvu iako mi jedni bez drugih ne možemo da fiunkcionišemo, ali poenta je da ne postoji pravi odnos zarada“, dodaje Đokić.

Od zemalja u okruženju, navodi Demostat, najbolje prolaze zdravstveni radnici u Rumuniji koja je visokim platama uspela da nakon otvaranja granica, u samom početku zaustavi preteći trend odlaska medicinskog kadra. Lekar specijalista u toj zemlji zarađuje 4.000 evra, subspecijalista 7.000 a medicinska sestra ili tehničar oko 1.700 evra.

Specijalisti u Severnoj Makedoniji imaju oko 1.500 evra, u BiH, Albaniji i Bugarskoj primaju oko 2.000, u Sloveniji od 2.000 do 3.000 a subspecijalisti idu do 4.000 evra. U Hrvatskoj lekar specijalista može da računa na 2.797 evra a subspecijalista na 2.965 evra. Slično je i u Crnoj Gori gde specijalista ima 2.500 a subspecijalista oko 3.000 evra.

U Srbiji lekar opšte prakse ima oko 900 evra, specijalista 1.100, dok subspecijalista prima oko 1.200 a medicinske sestre i tehničari u proseku 570. Ipak, pacijenti iz većine zemalja regiona, radije se leče u srpskim klinikama jer i pored niskih zarada domaći lekari važe za dobre stručnjake.

Podaci Sindikata lekara i farmaceuta kazuju da se na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja nalazi 1.179 doktora opšte medicine, 14 lekara specijalista opšte medicine, 158 lekara specijalista (2022. godine bilo ih je 64), i do pet doktora medicinskih nauka, navodi Demostat.

Izvor: nova.rs

Iako je stalni osećaj tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi.

Reč depresija uvrežena je u svakodnevnom govoru, pa iako se radi o nazivu bolesti, odnosno mentalnog poremećaja, često se koristi za opis određenog raspoloženja, tuge ili bezvoljnosti.

Možda je i to, kao posledica neznanja, uzrok postojanja mnogih mitova vezanih za depresiju, što doprinosi tome da se oboleli suočavaju s predrasudama i još uvek bivaju stigmatizovani.

Koji su najčešći mitovi o depresiji i zašto u njih ne bi trebalo verovati objasnila je za Centar zdravlja specijalista psihijatrije dr Romana Despetović Jotanović.

Depresija nije prava bolest, nego stvar tuge ili lenjosti

“Bitno je reći da je depresija bolest, a ne prolazni period lošeg raspoloženja”, kaže doktorka Despetović Jotanović i dodaje: da mnogi smatraju da od depresije boluju ‘slabići, pa često oni koji dolaze da potraže pomoć psihijatra imaju osećaj krivice jer su sebi dozvolili da im se ‘to’ dogodi”.

Iako je stalni osećaj tuge čest simptom depresije, javljaju se i drugi simptomi poput promena u apetitu i kvalitetu sna, emocionalnih simptome kao što su osećaj bezvrednosti, kao i promene u ponašanju, na primer, gubitak interesa za uobičajene aktivnosti i obavljanje svakodnevnih obveza, što se često pogrešno tumači kao lenjost.

“Depresija ponekad nema nikakvu vezu s faktorima iz okruženja i može se javiti u periodima života kada se čini da je sve u redu i da nema nikakvog razloga za tugu ili žalost. Posebno je važno naglasiti da nije nečiji izbor niti znak slabosti ili lenjosti”, ističe dr Despetović Jotanović

To je privremeno stanje, koje će vremenom proći

“Depresija je, pojednostavljeno rečeno, najčešće posledica neravnoteže neurotransmitera, hemijskih jedinjenja koji prenose nervne impulse. Takva neravnoteža se održava na funkcionisanje osobe, a uspešno se koriguje lekovima, odnosno antidepresivima. To se može uporediti sa situacijom kada postoji nedostatak hormona štitne žlezde, što utiče na hormonalnu ravnotežu organizma, pa se problem rešava uzimanjem hormona u vidu suplementa“,objašnjava ona.

Kao što se problem sa štitnom žlezdom neće rešiti sam od sebe, tako neće ni depresija. To je zdravstveno stanje koje zahteva lečenje i podršku, a simptomi depresije će se verovatno pogoršati ako se ne leče, pa je važno što ranije potražiti pomoć kako bi se to sprečilo.

Ranije navedeni simptomi ne moraju nužno biti povezani s depresijom jer je sasvim normalno da smo nekad tužni, umorni ili bezvoljni, ali ako su oni prisutni duže od dve nedelje, treba posumnjati na depresiju i obratiti se lekaru.

Depresija se ne može izlečiti

Depresija je bolest koju se u najvećem broju slučajeva može izlečiti ili bar ublažiti, znači nije tačno da se ona ne može izlečiti. Depresija nije bolest “za ceo život”, a prognoza je u većini slučajeva dobra i osobe se vraćaju svojim svakodnevnim aktivnostima.

“Najbolji način lečenja depresije je kombinacija lekova i psihoterapije. Psihoterapija je ‘lečenje razgovorom’, a usmerava se na jačanje postojećih i otkrivanje novih mehanizama nošenja sa stresom i životnim neprilikama. Postoje brojne vrste psihoterapije, a koju će osoba izabrati zavisi od ličnih afiniteta”, smatra doktorka.

Kako navodi, „od lekova se koriste antidepresivi, a njihov efekat počinje da se oseća već kroz dve do tri nedelje.

„Postoji nekoliko grupa antidepresiva s različitim mehanizmima delovanja, a lekar koji propisuje antidepresiv će uzeti u obzir vodeće simptome depresije kod pacijenta, kao i faktore opšteg stanja poput starosti, drugih bolesti i postojeće terapije, te alergije na lekove, i u skladu sa svime navedenim odabrati optimalnu terapiju”, dodaje ona.

Antidepresivi menjaju ličnost i izazivaju zavisnost

Mentalne bolesti u neznanju često povezujemo s ličnošću, a uzimanje lekova poput antidepresiva, za koje se kaže da menjaju “hemiju mozga”, kod mnogih neopravdano izazivaju strah.

“Mehanizam delovanja antidepresiva je uticaj na određene hemijske procese u mozgu, što dovodi do poboljšanja simptoma depresije. Antidepresivi nemaju nikakav uticaj na strukturu ličnosti, štaviše, mnogi ljudi se s poboljšanjem stanja nakon uzimanja antidepresiva ponovo osećaju kao ona osoba pre simptoma ove bolesti“, kaže doktorka.

Ona dodaje da je „strah od zavisnosti od antidepresiva je neutemeljen jer prava zavisnost, praćena žudnjom, zloupotrebom i povećanjem količine leka da bi se postigao efekt, nije zabeležena kod uzimanja antidepresiva, čak i ako se lek uzima više meseci ili godina”.

Depresija pogađa samo žene

“Statistički gledano, od depresije dvostruko češće obolevaju žene, nego muškarci. To se može delimično objasniti hormonskim razlikama, odnosno varijacijama hormona tokom života žene, ali i time da se kod muškaraca simptomi depresije ponekad drugačije manifestuju. Neki od primera su agresivno ponašanje, preterano konzumiranje alkohola ili psihoaktivnih supstanci, hronična razdražljivost, a bitno je obratiti pažnju i na takav oblik promena u funkcionisanju”, smatra dr Despetović Jotanović

U našoj kulturi još mušk.arci se još uvek vaspitavaju da budu “emocionalno snažni”, pa je mnogima neugodno da govore o svojim osećanjima ili potraže pomoć, što je razlog zašto muškarci ređe prijavljuju probleme s depresijom.

Takva kulturna praksa je izrazito opasna jer i za muškarce depresija može imati vrlo ozbiljne posledice, štaviše, statistike pokazuju da su muškarci skloniji tome da počine samoubistvo.

Kada posumnjati na depresiju i šta učiniti?

“Tipični simptomi depresije su sniženo raspoloženje, s naglaskom na to da je u nekim slučajevima raspoloženje izraženije sniženo u jutarnjim satima, te oboleli ističu kako se situacija tokom dana delimično poboljšava”, objašnjava doktorka.

Uz to dolazi gubitak interesa i zadovoljstva u stvarima koje su obolelu osobu prethodno veselile, osećaj smanjene energije, pojačano umaranje, promene apetita, koji može biti i smanjen i povećan, smetnje pri spavanju, smanjeno samopoštovanje, osećaj krivice, pa čak i suicidne misli.

Ako kod sebe ili bliskih osoba prepoznate simptome depresije, ključni korak je potražiti stručnu pomoć.

Izvor: n1info.rs

Pre više od godinu dana, dekani osam beogradskih fakulteta predali su Ministarstvu prosvete potencijalno rešenje za sve veći deficit nastavničkih kadrova i sve manji broj studenata za smerove koji školuju nastavnike - matematiku, informatiku, hemiju, fiziku, engleski i nemački jezik. Njihova platforma za spas srpskog školstva je, kako se čini, i dalje u fioci Ministarstva. Dekani upozoravaju da vreme ističe i da se bliži najgori scenario, a resorna ministarka Slavica Đukić Dejanović za Nova.rs kaže da je država već uvela neke mere, a neke su u planu.

Srbija se već nekoliko godina unazad suočava sa nedostatkom profesorskog kadra. Čini se, pak, da je prethodna školska godina bila najteža – nastavnici matematike, srpskog jezika, fizike, hemije, engleskog i nemačkog jezika tražili su se sa svih strana, pa i putem oglasa i društvenih mreža.

Nedostatak nastavnika primetan je u celoj Srbiji, a da situacija neće biti bolja pokazao je broj studenata koji su prošle godine upisali nastavničke smerove na fakultetima – fiziku je upisao samo jedan brucoš, a hemiju troje. Nažalost, oni su posle samo mesec dana odustali od prosvete i prebacili na druge smerove.

Zbog nedostatka nastavnog kadra i sve manji broj studenata koji upisuju fakultete na kojima se školuju ovi nastavnici, dekani Filološkog, Matematičkog, Filozofskog, Hemijskog, Biološkog, Fizičkog, Geografskog i Fakulteta za fizičku hemiju osmislili su prošle godine platformu odnosno potencijalno rešenje ovog gorućeg problema srpskog školstva, a to su stipendije za ove studente, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima.

Njihov predlog podržao je Senat beogradskog univerziteta, dok je kod Ministarstva prosvete, kako se čini,završio u fioci. I tu stoji i dalje, tačno godinu dana.

Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za Nova.rs da se plaši nove akademske godine. Naglašava da je prošlog juna smer koji školuje nastavnike hemije upisalo svega troje brucoša, međutim oni su posle mesec dana odustali i ispisali se.

„To vam sve govori. Mi smo, u principu, uradili sve što je do nas. Sada zavisi sve od Ministarstva. Nemamo polugu da bilo šta promenimo po tom pitanju, dokle god Ministarstvo ne bude nešto uradilo. Mi možemo samo da održavamo ovu temu aktuelnom, a bez ozbiljne strategije države u rešavanju ovog pitanja, mi vrlo malo možemo da uradimo. Posle predloga naše platforme, imali smo sastanak sa predstavnicima ministarstva u decembru i tada nam je obećana analiza. Tu analizu do dana današnjeg nismo dobili“, kaže dekan.

Pre 10 godina bilo 26 studenata – sada nijedan

Naglašava da je pre deceniju bilo čak 26 studenata zainteresovanih za nastavnički smer. A sada nijedan.

„Očekujem da će i ove godine biti jako loša zainteresovanost, možda nećemo imati nijednog brucoša, jer zašto bi mladi upisivali nešto ako nisu motivisani? Obrazovanje nije prioritet ove države i to je očigledno, a trebalo bi da bude, jer ako nemate kvalitetno obrzaovanje, nećete imati ni vojsku ni zdravstvo ni sudstvo, nijednu granu od onoga što treba da predstavlja stub države“.

Iako je zainteresovanost za hemiju loša, ipak su najugroženiji matematika, fizika i informatika. Nastavnika ovih predmeta nema ni za lek.

Matematički fakultet ima druge smerove za kojima vlada interesovanje studenata, ali smer koji školuje nastavnike matematike je najmanje popularan. Hemija se polako približava ovim predmetima, naši nastavnici postaju deficitarni i to je očigledno. Pad interesovanja se beleži i na Filološkom, Filozofskom i Geografskom fakultetu, ali opet, ima studenata samo što neće u prosvetu. Recimo, studenti filozofije koji upisuju istoriju mogu da se angažuju i na drugim poslovima, ali neće da rade u nastavi. Slična situacija je i na Geografskom „, ističe on.

„Primanja nastavnika ispod svakog dostojanstva“
Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Delča u razgovoru za Nova.rs podseća na prošlogodišnji scenario kada je smer za opštu fiziku na kom se školuju nastavnici ovog predmeta, upisao samo jedan brucoš.

Kako ističe, to i nije bilo preveliko iznenađenje s obzirom da je ta godina bila osma po redu kako traje trend pada interesovanja za nastavnika fizike.

„Na nastavničkim smerovima na svim fakultetima je loše interesovanje, ali na fizici je traumatično. Ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao, imaćemo ozbiljan problem, a svi znamo šta je razlog tome. Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici, da rade u školi, jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva“, objašnjava on.

Podseća na njihovu zajedničku platformu koja je još uvek na „čekanju“.

„Jedan od predloga je da se uvedu posebne stipendije za studente koji upisuju nastavničke fakultete, ali i da se popravi materijalni položaj nastavnika. Za to je neophodno značajno povećati plate. Plate u prosveti treba da budu za 30 do 50 odsto više od prosečnih u Republici Srbiji. Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju“, smatra on.

Ministarka: Donećemo zakon o finansiranju visokog obrazovanja

Redakcija našeg portala kontaktirala je ministarku prosvete Slavicu Đukić Dejanović, kako bi nam rekla šta će to država preduzeti povodom ovih alarmantnih podataka o deficitu i nastavnika i studenata.

„Povećali smo stipendije za studente druge i treće godine nastavničkih smerova, tako da ona sada iznosi 19.800 dinara. Što se tiče deficita nastavnika, donosi se zakon o finansiranju visokog obrazovanja, ta tema će naći svoje mesto, ali ćemo se dogovoriti da radimo stimulacione mere i na drugi način. Inače, čitav region i Evropa imaju problem u pedagoškom izboru i edukaciji ovih istih smerova, koji su i kod nas deficitarni“, ističe ona.

Izvor: nova.rs

Tamni krugovi ispod očiju muče mnoge, i osim što su nekada estetski problem, mogu biti i simptom promena zdravstvenog stanja. Tamni krugovi ispod očiju obično su uočljiviji kada ste umorni. Drugi faktori načina života koji mogu doprineti tamnim krugovima ispod očiju su pušenje, previše alkohola i stres. Postoje prirodni načini odnosno metode kojima možete probati da makar ublažite – podočnjake, prenosi RTS.

Uglavnom su izraženiji sa godinama. Uz natečene kapke i kesice, podočnjaci mogu biti još uočljiviji. Obično nisu medicinski problem ali budite oprezni. Ako na primer, primetite promene samo na jednom oku koje se vremenom pogoršavaju, razgovarajte sa zdravstvenim radnikom. Ako kućni lekovi ne pomognu, takođe se obratite lekaru, odnosno dermatologu, piše RTS.

Dermatolog može predložiti kreme na recept i druge tretmane za poboljšanje izgleda vaše kože. Laserska terapija ili hemijski piling mogu takođe biti od pomoći.

Blagi do umereni podočnjaci mogu se tretirati stavljanjem nečeg hladnog na područje ispod očiju. Vidljivi krvni sudovi mogu doprineti tamnim krugovima ispod očiju. Pokušajte da držite hladnu, mokru krpu na tom području kako biste smanjili vidljivost krvnih sudova.

Možete da koristite hladnu kašičicu ili vrećicu smrznutog graška umotanu u meku krpu. Mnogi proizvodi za kožu oko očiju dostupni su na tržištu. Potražite kreme ili serume koji sadrže sastojke kao što su kofein, vitamin K, vitamin C, prenosi RTS.

Nekada može da pomogne trik sa jastucima. Kada legnete u krevet, podignite glavu što više na jastuk. Ovo pomaže u sprečavanju nadutosti uzrokovanih nakupljanjem tečnosti u vašim donjim kapcima.

Važno je i da spavate dovoljno. Nedostatak sna može učiniti senke i krugove koje već imate – očiglednijim.

Osim higijene sna, nega nežnog područja kože oko očiju podrazumeva i korišćenje kreme sa SP faktorom. Koristite kremu širokog spektra sa SPF od najmanje 30, čak i u oblačnim danima.

Izbegavanje konzumiranje većih količina alkohola jer to može da pojača tamne krugove ispod očiju.

Ako pušite, pokušajte da prestanete. Postoji mnogo opcija za usluge i proizvode za prestanak pušenja koji će vam pomoći da prestanete. Obratite se lekaru koji će Vas uputiti na najbolji program odvikavanja od duvana za Vas.

Jedan od najefikasnijih i veoma lakih načina za borbu protiv tamnih krugova ispod očiju je upotreba hladnih kesica čaja. Koristite zeleni čaj ili kesice čaja od kamilice za brze rezultate. Smatra se da kofein iz čaja pomaže u sužavanju krvnih sudova što smanjuje protok krvi, pomažući u oslobađanju od tamnih krugova.

Potopite kesice u vodu i ohladite u frižideru. Izvadite iz frižidera i nežno ih položite na oba oka na 10 do 15 minuta. Ponavljajte proceduru redovno.

Rendani krompir ili rendani krastavac je jedan od najefikasnijih kućnih lekova za tamne krugove pod očima. Takođe, pomažu u smanjenju nadutosti. Vitamini, antioksidansi i antiinflamatorna priroda ovog rashladnog povrća pomažu u smanjenju upale oko očiju, a takođe pomažu u sprečavanju dodatnog tamnjenja podočnjaka.

Narendajte malo sirovog krompira ili krastavca i stavite komadiće na oči. Opustite se i uklonite ih nakon 10 do12 minuta. Alternativno, možete iscediti sok od krompira ili krastavca. Uzmite vatu, natopite je sokom i stavite preko očiju. Uverite se da je cela oblast oko tamnih krugova pokrivena. Ostavite minut do tri minuta i isperite hladnom vodom.

Hladno mleko ima svojstva koja veoma prijaju koži

Hladno mleko je prirodno sredstvo za čišćenje kože ok očiju i poznato je da pomaže u uklanjanju podočnjaka dok umiruje osetljivu kožu. Sadrži mlečnu kiselinu, koja pomaže u smanjenju nadutosti, a pored toga, kalijum u mleku omogućava koži da ostane bolje hidratizovana, ostavljajući vam mekšu kožu.

Umočite vatu u hladno mleko i nanesite je na područje oko očiju. Držite ga neko vreme, a kasnije isperite oči hladnom vodom. Ponovite najmanje tri puta nedeljno.

Aloje vera takođe pomaže u hranjenju kože, sprečavajući prerano starenje. Nežno nanesite aloje vera gel ispod očiju i masirajte pet do sedam minuta. Nemojte ispirati osim ako dobijete neprijatan osećaj lepljivosti.

Još jedan isproban prirodni lek za umanjenje tamnih krugova ispod očiju je mešanje bademovog ulja i limunovog soka. Aktivna komponenta limunovog soka je askorbinska kiselina, i zajedno sa drugim hranljivim sastojcima pomaže u smanjenju zadržavanja vode što može izazvati natečene krugove oko očiju. Takođe ima blago dejstvo izbeljivanja, međutim, kada se koristi nerazređen može imati suprotan efekat i oštetiti kožu, zato uvek budite oprezni.

Uzmite kašičicu bademovog ulja i nekoliko kapi limunovog soka, pomešajte ih i nežno nanesite na područje oko očiju. Umasirajte i ostavite da odstoji dva do tri minuta. Dobro isperite.

Za kraj, navedimo još jedan prirodni „lek“ za podočnjake, a to je – paradajz. Paradajz je prirodno sredstvo za izbeljivanje. Takođe sadrži antioksidante koji pomažu da se boja kože oko oko očiju zadrži svetlom.

Pomešajte kašičicu soka od paradajza sa kašikom limunovog soka i nanesite na kožu oko očiju. Pustite da odstoji oko 10 minuta i isperite hladnom vodom. Takođe, borbu protiv podočnjaka možete voditi i „iznutra“, pa se tako preporučuje da konzumirate sok od paradajza pomešan sa malo limunovog soka i listova nane.

Izvor: n1info.rs

U utorak, 28. maja, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe „Ne ljuti se čoveče“, umetnika Dragana Trajkovskog, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 21. juna 2024. godine.

Dragan Trajkovski (1966, Beograd)
Diplomirao na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 1996. godine. Član ULUS-a od 2010. godine. U statusu samostalnog umetnika od 2013. godine.

Pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova u Somboru isključili su iz saobraćaja tridesetšestogodišnjeg vozača koji je u okolini ovog mesta upravljao „fordom“ bez izdate vozačke dozvole.

Saobraćajna policija utvrdila je da je ovog vozača u poslednje dve godine Prekršajni sud dva puta pravosnažno osudio zbog težih prekršaja, te mu je u skladu sa novom merom iz Zakona o bezbednosti saobraćaja na putevima, automobil oduzet.

Protiv vozača biće podneta odgovarajuća prekršajna prijava.

Izvor: RTV

Narodno pozorište Sombor i ove godine organizuje tradicionalni, 32. po redu Pozorišni maraton, u periodu od 5. do 8. juna. Kako navode u ovoj ustanovi kulture, pripremili su izuzetno kvalitetan i atraktivan program, a prodaja pojedinačnih ulaznica počinje danas, 20. maja.

“Prodaja počinje u 10.00h, na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor, a od 14.00h online, preko našeg sajta”, saopštili su u somborskom pozorištu.

Podsećamo, radno vreme biletarnice je od 10 do 14 i od 18 do 20 sati radnim danima, i subotom od 10 do 13 i od 18 do 20 sati. Za sve dodatne informacije, kao i rezervaciju ulaznica mogu se pozvati brojevi telefona 025/436 373 ili 062/24 80 20.