Sombor.info

Legendarna Silvana Armenulić sutra bi napunila 85 godina. Poginula je pre 48 godina, a sećanje na nju i njene pesme i dalje traju.

„Smederevo, 10. oktobra 1976. godine. Oko 21.30 časova na magistralnom putu Beograd-Niš kod Kolara dogodila se teška saobraćajna nesreća u kojoj su život izgubili Miodrag Jašarević, šef narodnog orkestra RTB-a, popularna interpretatorka narodnih pesama Silvana Armenulić i njena sestra Mirjana Barjaktarević“. Ovako je glasila vest o smrti po mnogima najveće zvezde narodne muzike nekadašnje Jugoslavije.

Među pesmama narodne muzike retke su one koje mogu da pariraju numerama „Šta će mi život bez tebe, dragi“, „Rane moje“, „Srce gori jer te voli“. Oni koji vole ovu vrstu pesama i tuguju i vesele se uz njih, a oni koji vole „samo prave narodne note“ neizostavno na listi omiljenih izvođača navode njeno ime – Silvana Armenulić. Postala je legenda, što zbog glasa, što zbog stila, što zbog tragedije kojom je u 37. godini prekinut njen život.

Nesreća je bila kobna po Silvanu, a u udesu su poginuli i Miodrag Jašarevića, šef narodnog orkestra RTB-a, koji je te večeri bio za volanom, i Silvanina sestra Mirjana Barjaktarević, koja je bila u šestom mesecu trudnoće.

Njena tragična smrt izazvala je veliku pažnju javnosti, naročito zbog brojnih misterioznih okolnosti koje su je pratile.

Teški životni počeci

A priča o njoj je počela 18. maja 1939. godine u Doboju kada je rođena kao Zilha Barjaktarević (kako je glasilo njeno pravo ime).

Odrasla je u velikoj porodici. Njena majka je rodila trinaestoro dece, Silvana je bila četvrto dete, a četvoro njenih sestara i braće, nažalost je preminulo.

Još kao mala obolela je od tada smrtonosne difterije i samo je čudom uspela da preživi, ali njen mlađi brat Hajrudin nije. Njihovom ocu ponestalo je snage da to sve izdrži. Odao se alkoholu, zapostavio porodicu i praktično sav teret odgajanje i izvođenja devetoro dece na put prepustio njihovoj majci Hajriji.

„Bili smo jedno drugom do uva i majka nas je, kad bi je pitali za naša imena, na prste nabrajala. Kako je sastavljala kraj s krajem, još ne mogu da shvatim. Sve je morala da meri kroz onaj vražji broj devet: devet kaputa, devet obroka, devet pari cipela… Zato sam maštala o danu kad ću joj se skinuti s vrata“, pričala je Silvana kasnije.

Sa 16 godina otišla je kod tetke u Sarajevo i počela da peva po kafanama.

„Naježim se kad uđem u kafanu“

Zilha je odabrala pesmu, a harmonikaš Ismet Alajbegović Šerbo je zapazio njen talenat. Pozvao ju je u svoj orkestar. I tako je počeo Silvanin kafanski život. Kako je on zaista izgledao, otkrila je pevačica kasnije u jednom intervjuu.

„Danas se naježim kad uđem u kafanu. Trebalo je izdržati neprijatnosti i poniženja. Ko nije bio među pijancima, ne zna koliko je to strašno. To govorim ja koja sam pevala u boljim lokalima, mogu da zamislim kako je onim pevačicama u raznim prčvarnicama gde ih većina gostiju gleda i sluša bez poštovanja“, prenosi Yugopapir.

Od Ilidže preko Loznice stigla je do Beograda, mesta u kojem je kafanu zamenila velika scena.

Prestonica je raširenih ruku dočekala Zilhu, koja je muzičke stručnjake i beogradsku publiku osvojila i glasom i lepotom.

Ali pre dolaska u Beograd, Zilhi, koja je je u međuvremenu promenila ime u Silvana (odabrala je ime glumice Silvane Mangano, zvezde njenog omiljenog filma „Gorak pirinač“) desio se jedan sudbonosni susret.

„Šta će mi život bez tebe, dragi“

Dok je Silvana pevala u Leskovcu, naišla je jedne noći na mladića kako sedi na klupi. Ispričao joj je da je došao je iz sela kako bi našao posao, ali da nije imao nimalo sreće. Sažalila se na njega.

Zamolila je upravnika hotela u kojem je nastupala da mladiću da neki posao. Nije je odbio.

Radeći u hotelu, momak se vremenom sprijateljio sa muzičarima i počeo je da peva. Ubrzo je za njegovo ime čula cela Jugoslavija.

Mladić sa klupe bio je Toma Zdravković.

Silvani koja je preokrenula njegov život kasnije je poklonio pesmu koja je obeležila njenu karijeru. U pitanju je numera „Šta će mi život bez tebe, dragi“.

Fenomen „Silvana Armenulić“

Kada je Silvana Armenulić počela da peva u hotelu „Grand“ u Beogradu, moglo je da se nasluti da će napraviti veliku karijeru. U to vreme nastupi na ovom mestu bili su stepenica do popularnosti.

I tako se desilo. Mnogi su želeli da slušaju Silvanu, koja je ubrzo snimila i prvi ploču za kuću „Diskos“ iz Aleksandrovca. Ploča je prodata u 50.000 primeraka.

Usledilo je i potpisivanje ugovora sa PGP-RTS-om, duetske ploče, sjajne reakcije publike, solo album za Jugoton 1967. godine, snimljen u saradnji sa kompozitorom Acom Stepićem, koji joj je i otvorio vrata „Granda“, dve singlice sa grčkim pesmama, album izabranih izvornih narodnih i starogradskih pesama sa Aleksandrom Trandafilovićem….

Silvana je bivšeg tenisera, a sadašnjeg teniskog stručnjaka, Radmila Armenulića, srela jedne večeri dok je pevala u „Grandu“. Počeli su da se zabavljaju, a posle nekoliko meseci veze on ju je zaprosio, a zatim 26. oktobra 1961. oženio u Beogradu.

Silvana i Radmilo su 1964. godine dobili ćerku koja je dobila ime po njegovoj majci Gordani.

Bila je velika zveuda, a ipak, svoj život nije doživljavala kao idiličan.

– Veliki sam pesimista. Bojim se života, budućnosti, onog što će sutra biti. Strepim da li će ga uopšte biti – pričala je u jednom intervjuu 1972. godine.

Pesma koju je najviše volela bila je „Ostavite tugu moju“.

Misterija oko Silvanine smrti

Tugu koja je pratila Silvanin odlazak pratila su i brojna pitanja: „Kako je došlo do nesreće?“, „Ko je te večeri zapravo bio za volanom?“, pa čak i strašne pretpostavke da je pevačicina smrt nije bila posledica nesreće. Čulo se tih dana da je Silvana Armenulić zapravo ubijena. Neka pitanja ostala su i danas otvorena.

Izvor: danas.rs

Garantovana penzija je uvedena u više od 100 država, među kojima su i dve iz regiona, a nedavno je najavljena i u Srbiji, kao deo projekta “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”. Pravo na tu naknadu imali bi oni građani koji nisu ostvarili uslov za penzionisanje, koji nikada nisu bili zaposleni, poput domaćica, ili im nisu uplaćivani doprinosi. Visina te penzije u svetu varira, a koliko bi iznosila u Srbiji još se ne zna, mada je obelodanjena minimalna cifra.

Ministar za brigu o selu Milan Krkobabić u januaru ove godine najavio je socijalnu garantovanu penziju u skladu sa programom “Skok u budućnost – Srbija EXPO 2027”.

On je dodao da će resorno ministarstvo u narednom periodu započeti prikupljanje podataka o potencijalnim korisnicima socijalne garantovane penzije.

Ko će imati pravo na garantovanu penziju?
Prema Krkobabićevim rečima, garantovana penzija namenjena je svim ljudima, i muškarcima i ženama, koji su stariji od 65 godina, a koji nisu u penziji, niti to mogu da budu, jer nisu ispunili osnovni uslov od 15 godina radnog staža, niti imaju imovinu.

Uslov je i da korisnici garantovane penzije nemaju bilo kakve druge prihode.

Mada ljudi bez primanja, a koji nisu ispunili uslove za penzionisanje, ima u gradovima, pretežno ipak žive u selima. Takođe, iako u ovu kategoriju spadaju i muškarci, većina su žene.

Prema rečima ministra, pravo na nju bi imali građani koji se nalaze u zoni siromaštva, i treba da bude “jedna vrsta nadoknade za odricanja, trpeljivost i povređeno dostojanstvo jednog broja ljudi koji nikada neće ostvariti pravo na penziju, a ceo život su marljivo radili”.

Kolika će biti garantovana penzija?

Iako je još uvek prerano govoriti o tačnim iznosima, Krkobabić je najavio da socijalna garantovana penzija neće biti manja od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. To je, po akutelnom kursu, oko 11.700 dinara.

Gde postoje garantovane penzije?

Socijalna penzija uvedena je u više od 100 država. U regionu, nama najbliže države sa ovakvom vrstom pomoći su Hrvatska i Severna Makedonija, gde garantovana penzija iznosi 150 evra.

U svetu inače postoje dva vida socijalne garantovane penzije.

Prvi je univerzalna socijalna penzija, koja je dostupna svim starijim licima bez primanja, a koja ispunjavaju starosni uslov.

Drugi vid su socijalne penzije sa proverom, dostupne siromašnim starijim licima, koja moraju da ispune više uslova, poput prebivališta, državljanstva, zarade, ukupnih prihoda, imovine…

Pod kojim uslovima je garantovana penzija dobra ideja?
Prema računici koju je pre četiri godine sproveo Centar za socijalnu politiku, ako bi socijalna penzija iznosila 10.000 dinara, ukupan godišnji rashod bio bi između 0,1 i 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda.

Programska direktroka Centra za socijalnu politiku i profesorka FEFA fakulteta Gordana Matković kaže za Nova.rs da socijalna penzija nikako ne sme da bude veća od “regularnih” penzija, koje primaju oni građani koji su redovno plaćali poreze i doprinose i ostvarili radni staž. Naša sagovornica podseća da su to u Srbiji poljoprivredne penzije, koje u proseku ne prelaze 16.300 dinara.

“Mora da postoji gornja granica, a kao prirodna granica nameće se iznos poljoprivredne penzije”, objašnjava ona.

Prema rečima naše sagovornice, ukoliko ne bi postojala razlika između najniže poljoprivredne i socijalne penzije, građani bi se demotivisali da rade.

“Tu onda ne bi bilo elementarne pravičnosti. Tu se onda otvara još jedna dilema – da li će se pravo na garantovanu penziju ostvarivati ukoliko penzioner nema primanaja ili ukoliko čitavo domaćinstvo nema primanja”, kaže Matković.

Za kraj, naša sagovornica ističe da garantovana penzija, pod odgovarajućim uslovima, ima smisla, s obzirom na to da je siromaštvo kod starijih zastupljenije nego kod bilo koje druge grupe ljudi u Srbiji.

Izvor: nova.rs

U skladu sa akcijom organizovanja besplatnih preventivnih pregleda, koju je pokrenulo Ministarstvo zdravlja Republike Srbije, u nedelju, dana 19.05.2024. godine, u periodu od 08.00 do 17.00 časova Opšta bolnica „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75, organizuje sledeće preventivne preglede:

1. ULTRAZVUK ABDOMENA,
2. INTERNISTIČKI PREGLED (EKG I MERENjE ART. KRVNOG PRITISKA),
3. LABORATORIJA (KRVNA SLIKA, MERENjE NIVOA ŠEĆERA U KRVI).

Ultrazvuk abdomena obavljaće se u Službi za radiološku dijagnostiku u prizemlju zgrade Hirurškog bloka Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor.

Internistički pregled (ekg i merenje art. krvnog pritiska) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

Laboratorija (krvna slika, merenje nivoa šećera u krvi) obavljaće se u zgradi Specijalističkih ambulanti Opšte bolnice „Dr Radivoj Simonović“ Sombor, ulica Vojvođanska 75.

NAPOMENA:
Preventivne preglede mogu obaviti svi zainteresovani građani, bez obzira da li imaju ili nemaju regulisano zdravstveno osiguranje.

Iz somborskog pozorišta obaveštavaju publiku da je koncert dvorskih svečanosti LA FOLIA, somborske filharmonije, zakazan za subotu, 25. maj, otkazan.

Ulaznice se mogu vratiti na biletarnici Narodnog pozorišta Sombor. Novac, za ulaznice koje su kupljene online biće automatski vraćen.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 18. maj

Revijalnom veteranskom utakmicom fudbalski klub "Žak " iz Sombora obeležio je veliki jubilej- čitav vek od osnivanja .Ovaj mali klub iz bačke ravnice krase sloga i timski duh, a u mlađim kategorijama ni rezultat im ne manjka.
Utakmica neizvesna, tribine pune vernih navijača, a igrači u srcu i dalje mladi. Oni i dalje prave razliku na terenu i kažu godine im ništa ne mogu.

Dragan Maksimović fudbal je počeo da trenira sa 18 godina davne 1992. godine, u FK"Žak" proveo je više od 30 godina i kaže da fudbal jeste "najvažnija sporedna stvar na svetu".

"Kao dete sam gledao te čuvene generacije Žaka, to mi je uvek davalo neki voljni momenat da se priključim i budem fudbaler", priča za RTV Dragan Maksimović, nekadašnji igrač, a sada potpredsednik "Žaka".

"To je bio jedan lep osećaj kada sam došao prvi put na trening i utakmicu, kada dobiješ dres, štucne i kopačke osećaš se kao da si igrač Real Madrida", seća se Aleksandar Vuković, nekadašnji igrač, a sada trener kluba.

Ove godine FK"Žak"iz Sombora obeležava veliki jubilej, čitav vek od osnivanja.

"Postojanje jednog kluba 100 godina je ogroman jubilej, nama znači mnogo, to je jedna tradicija, malo je klubova u Srbiji koji se time mogu pohvaliti", kaže Maksimović.

Planovi uprave kluba nadalje su veliki.

"Planiramo da zadržimo ovu ekipu i da se fokusiramo na mlađe uzrasne kategorije, a ambicije su nam svakako vojvođanska liga, gledaćemo da tribine još malo pokrijemo i da osposobimo pomoćni teren da bismo mogli i tamo da treniramo", ističe Bojan Banić, predsednik kluba.

"Forsiramo naše igrače iz mlađih selekcija, trenutno ih imamo šest-sedam koji igraju, donose bodove i vremenom će napredovati sve više", podvlači trener Vuković.

"Zvezda koja je ponikla kod nas u klubu kao dete je Saša Tomanović. Njega je put odveo u Apatin i u TSC", dodaje Banić.

Žakovci danas s ponosom kažu da za budućnost mnogo ne brinu, jer se kod njih mladi i te kako hvataju lopte.

"Od malena volim fudbal, u Žaku sam već četiri godine, zavoleo sam ovaj klub jer je jedna super zajednica", kaže Marko Adamović.

A najmlađi fudbaler tima Miloš Đurđević ima svoje planove: "Treniram od svoje treće godine, sad sam desni bek, a kada porastem voleo bih da igram u Partizanu".

Izvor: RTV

Zamenica Gradonačelnika Ljiljana Tica, potpisala je Ugovor o sufinansiranju programa energetske sanacije porodičnih kuća i stanova sa Ministarstvom rudarstva i energetike.

Ukupna sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova na teritoriji grada Sombora iznose 16.250.000,00 dinara, od čega je Ministarstvo obezbedilo 8.125.000,00 dinara, a isto toliko će Grad Sombor izdvojiti iz budžeta.

Predstavnicima gradova i opština ugovore je svečano uručila ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović.

„Program energetske sanacije domaćinstava je projekat koji je, možda i više od drugih projekata, direktno usmeren ka građanima i tiče se svakog stanovnika naše zemlje. Na ovogodišnjem javnom pozivu još 12.000 domaćinstava moći će da dobiju subvencije za energetsku efikasnost. Takođe, po prvi put raspisujemo posebne javne pozive za energetski ugrožene kupce, koji će u 44 lokalne samouprave moći da dobiju subvencije do 90 odsto vrednosti ulaganja“, rekla je ministarka Đedović Handanović

Ukupno je 137 gradova i opština dobilo sredstva za sprovođenje mera energetske sanacije porodičnih kuća i stanova, a građani će moći da konkurišu za deo sredstava namenjenih za zamenu stolarije, postavljanje solarnih panela i kolektora, zamenu neefikasnih kotlova, postavljanje fasade, izolacije i drugo.

Muškatle su jedna od najomiljenijih biljaka u našim domovima, zahvaljujući svojoj raskošnoj lepoti i jednostavnom održavanju.

Da biste osigurali da vaše muškatle cvetaju do kasne jeseni, ključno je pružiti im adekvatan nivo joda. Nedostatak joda može usporiti rast biljaka i povećati njihovu podložnost bolestima.

Prvo, trebalo bi da pripremite jodnu vodu. U litar vode dodajte kap farmaceutskog joda. Nakon toga, koristite ovu vodu za zalivanje vaših muškatli. Preporučuje se da sipate oko 50 ml ove jodne vode duž unutrašnjih ivica svake saksije. Važno je da vodite računa da ne preterate s količinom joda jer to može da ošteti koren biljke.

Takođe, budite oprezni da ne koristite proizvode za biljke koji već sadrže jod jer bi to moglo rezultirati prekomernom dozom. Osim toga, tokom proleća do jeseni, preporučuje se redovno zalivanje muškatli vodom koja sadrži prehranu za biljke na bazi fosfora.

Ova prihrana pomaže u podsticanju cvetanja i održavanju zdravlja biljke. Uz ove jednostavne korake, možete osigurati da vaše muškatle budu u punom cvatu tokom cele sezone, pružajući vam predivan ukras na terasi ili u bašti.

Izvor: direktno.rs

Na oglasnim tablama udruženja i odbora korisnika penzija i filijala Fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje (PIO) objavljene su konačne rang-liste za dodelu paketa solidarne pomoći najugroženijim penzionerima.

Podela paketa počinje u ponedeljak 20. maja, objavio je Fond PIO.

Pakete će dobiti oko 55.000 korisnika, što je za oko 15.000 više nego lane, a lokalna udruženja penzionera će obavestiti korisnike o dinamici preuzimanja paketa.

Prijava penzionera za dodelu paketa solidarne pomoći preko Saveza penzionera Srbije i Udruženja penzionera Srbije "Nezavisnost", za šta je novac obezbedio Fond PIO, trajala je od 10. do 29. aprila, a osnovni kriterijum za dodelu paketa jeste iznos penzije do 24.987,67 dinara.

Pravilnikom o društvenom standardu propisano je da, prilikom utvrđivanja rang-liste za dodelu solidarne pomoći, prednost imaju samohrani korisnici ili korisnici u višečlanom domaćinstvu kojima je penzija jedini izvor prihoda, a prioritet imaju i stariji penzioneri.

Svi paketi biće istog sastava. Za ovaj vid društvenog standarda Fond PIO je ove godine izdvojio 111 miliona dinara, dok je prošle godine utrošen 51 milion dinara.

Izvor: b92.net

Štitna žlezda je odgovorna za proizvodnju hormona koji regulišu vitalne telesne funkcije, a ako ne funkcioniše kako treba, može da dovede do disbalansa hormona, što dalje izaziva stanja poput umora, bolova i lošeg raspoloženja.

Hipertireoza se odnosi na stanje u kom štitna žlezda proizvodi previše hormona, dok je hipotireoza stanje u kojem se ne proizvodi dovoljno hormona. Ova stanja su češća nego što mislite, i veća je verovatnoća da će ih imati žene nego muškarci. Lekari iz Patient Claim Linea otkrili su na koje simptome treba da pazimo.

Tako su u početku rekli da su umor i bolovi u mišićima uobičajeni znaci da možda imate bolest štitne žlezde, kao i da ste osetljivi na niske i visoke temperature. Poznato je da slabo funkcionisanje štitne žlezde kod mnogih obolelih izaziva depresiju.

Dalje, prema SZO-u, stariji ljudi sa nedovoljno aktivnom štitnom žlezdom mogu biti izloženi povećanom riziku od gubitka pamćenja, dok deca mogu doživeti sporiji razvoj koji vodi do puberteta. Prekomerno aktivna štitna žlezda može se manifestovati i kao otok na vratu zbog njenog povećanja. Ovaj otok je obično bezbolan, ali može izazvati kašalj i poteškoće u govoru.

„Bolest štitne žlezde može da pogodi svakoga, ali prema Nacionalnoj zdravstvenoj službi, češća je kod žena nego kod muškaraca i obično se javlja između 20. i 40. godine. Genetika takođe igra veliku ulogu, a istraživanje Verywell-a sugeriše da otprilike 64 odsto nivoi hormona koji stimulišu štitastu žlezdu su genetski determinisani, to bi značilo da ako imate nekog bliskog člana porodice sa ovim poremećajem, vi ste pod povećanim rizikom.

Međutim, ako vaša porodica takođe ima istoriju bolesti kao što su anemija ili lupus, možda ćete biti u većem riziku od bolesti štitne žlezde. Ako patite od autoimunog poremećaja kao što je dijabetes tipa 1, verovatno ćete razviti dodatni autoimuni poremećaj kao što je ovaj.

Takođe, ako ste pušač, prestanak pušenja može smanjiti rizik od bolesti štitne žlezde jer dim sadrži toksine koji menjaju rad štitne žlezde.

Izvor: danas.rs