Ovo je NAJOPASNIJE PLEME LJUDOŽDERA, rituali su im toliko BIZARNI da se svaki milimitar kože ježi danima: Ženama seku prste, pa pale rane, nakon venčanja 7 dana ne izlaze iz kolibe i ne jedu ništa

Pripadnici plemena Dani žive potpuno izolovani od ostatka sveta - u dubokim šumama Zapadne Nove Gvineje. Oni važe za jedno od najopasnijih plemena na planeti, a poznato je i po tome što su njegovi članovi ljudožderi.

Pleme Dani ili Ndani kako ga zovu u nekim delovima, naseljava selo u plodnoj dolini Baliem, okruženoj planinama koje dosežu visinu od 4500 metara na Zapadu Nove Gvineje u Indoneziji – severno od Australije, na jugozapadu Tihog okeana.

Prvi put ih je otkrio američki filantrop Ričard Arčbold nakon ekspedicije 1938. i to sasvim slučajno dok je skupljao etnološku građu za američki Prirodnjački muzej.

On je tada zapazio zanimljive detalje vezane za njihov način života, uočio je kako je plemenu metalno oruđe nepoznato te kako koriste drveni alat, lukove i strele. Prema njegovom zapažanju, znatno su nižeg rasta, visoki su nešto manje od metar i po.

Pleme je u to vreme još praktikovalo kanibalizam, hraneći se telima ubijenih neprijatelja. Verovali su da onaj ko pojede srce neprijatelja preuzima njegovu snagu i vitalnost.

Kako bi preživeli, pripadnici ovog plemena sade brojne vrste krompira i uzgajaju svinje koje za njih predstavljaju veliku važnost.

Bizarni i zastrašujući rituali

Međutim, oni imaju bizarne rituale koje civilizacija ne može da prihvati. Naime, nakon smrti bliskog člana porodice, ženama se odsecaju gornji delovi prstiju pre odlaska na sahranu. Njima se takođe utrljava pepeo i glina na lice. Ovi rituali predstavljaju iskazivanje žalosti.

Pre amputacije, čvrsto se zaveže konac oko gornje polovine prsta i drži 30 minuta kako bi utrnuo, zahvaljujući čemu se ublažava bol. Odsecanje uglavnom vrši neki član porodice, a nakon toga rana se spaljuje kako bi se zaustavilo krvarenje. Njihov svakodnevica je nezamisliva civilizovanom stanovništvu. Muškarci nose neobično rublje koje više podseća na omot nego na odeću, a naziva se koteka.

Žene koje su izgubile voljene članove porodice od davnina u znak žalosti režu vrške prstiju, ali novi indonezijski zakon to im zabranjuje. Uspomena na tradiciju može se prepoznati na prstima starijih žena u plemenu. Jednom godišnje okupljaju se i okolna plemena kako bi se slavilo lažnim bitkama povodom festivala doline Baliem. Još jedna tradicija u autohtonoj zajednici jest svečana ceremonija kuvanja svinja. Članovi plemena najpre izvode ples ratnika, a zatim se trljaju komadići drveta kako bi se zapalila vatra.

Umesto noža koriste se oštriji komadići bambusa, a zatim sledi kuvanje svinjetine s povrćem. Dani imaju dogovorene brakove, ali se venčaju i iz ljubavi. Svadbene svečanosti održavaju se samo u vreme značajnih datuma i blagdana, odnosno u vreme gozbi. Muškarac daje porodici buduće supruge miraz – najčešće četiri do pet svinja.

Jedu ljudsko meso

Jedan od izuzetno neobičnih običaja vezanih za pleme Dani odnosi se na ishranu. Često se dešava da na njihovim trpezama završi ljudsko meso. Prema njihovoj tradiciji, pojedinac koji konzumira srce neprijatelja smatra se da preuzima snagu i vitalnost preminulog. Verovanje u ovu praksu ide toliko daleko da su verovali da će postati pametniji ako pojedu ljudski mozak, dok su jelo noge kako bi dobili snagu i brzinu.

Bez obzira na zabačenost i neobičnu tradiciju, pleme Dani privlači turiste koji dolaze da vide kako žive neki od poslednjih ljudoždera. Prema tradicionalnom verovanju, onaj ko pojede srce neprijatelja preuzeće snagu i vitalnost pokojnika. Jetra i srce lovaca bili su posebno cenjeni, kao i mozak mudrih ljudi te noge trkača koje daju brzinu. Naučnici smatraju da je ljudsko meso poslužilo kao izvor proteina tokom nestašice životinja.

Iako pleme Dani ima zastrašujuću reputaciju kao jedno od najstrašnijih lovaca na glave, oni su veoma srdačni prema posetiocima.

To potvrđuje i priča fotografa Teha Lina koji je 2016. godine otputovao u Novu Gvineju kako bi proveo četiri dana u upoznavanju naroda Dani. Na njegovim fotografijama vide se muškarci koji nose tradicionalni odevni predmet poznat kao koteka - omotač za intimnu regiju.

Obično se pravi od osušene tikvice, a suština je u tome da ovaj odevni komad odražava nečije seksualne moći.

Muškarci i žene stanuju u odvojenim kolibama, a deca su sa ženama. Žive od zemljoradnje. Dok muškarci krče šumu za nove parcele, žene obrađuju zemlju i prikupljaju plodove. Najveća vrednost u ovom kraju su svinje. Njima se “kupuju” žene za brak, a nekad se vode i plemenski ratovi.

Sklapanje brakova

Sklapanje braka u ovom plemenu podrazumeva poseban obred. Otac je taj koji određuje muža, a mladoženja po tradiciji zgrabi mladu dok ona na izvoru zahvata vodu. Ona se otima, a on je hitro nosi u kolibu. U njoj će sedam dana provesti sa svojom prijateljicom. Tokom tih dana ništa ne jede, samo pije pivo od sago palme.

Pripadnici ovog plemena žive retko duže od 50 godina. Taj život im ne mogu prekratiti teške bolesti, jer od njih ne oboljevaju, ali može “taka”, oštri bambus kojim se odseca glava protivničkog plemena za potrebe nekog religijskog obreda.

Nestanak Rokfelera

Majkl Rokfeler bio je četvrto dete guvernera Njujorka Nelsona Rokfelera i četvrta generacija u porodici Rokfeler. On je misteriozno nestao tokom ekspedicije u Asmatu, regionu u Novoj Gvineji, a jedna od teorija je da su ga ubili i pojeli pripadnici ovog plemena.

On je sa holandskim antropologom Reneom Vesingom zaplovio u jednom lokalnom kanuu; kada se njihov čamac prevrnuo oni su plutali dva dana, a onda je Rokfeler rekao svom prijatelju da može da otpliva 12 kilometara do obale. Međutim, tu mu se izgubio svaki trag, a jedna od teorija je da se utopio zbog iscrpljenosti ili da ga je napala neka vodena životinja.Vesing je spašen dan kasnije. Međutim, u nekim oblastima Asmata (Dani narodi) koja su upražnjavala kanibalizam pa se spekuliše da je Rokfeler možda i uspeo da se dokopa obale, a onda su ga uhvatili i pojeli.

Izvor: blic.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.