Sombor.info

Grad Sombor nastavlja sa realizacijom projekata participativnog budžetiranja, a tim povodom, završene radove u Mesnoj zajednici „Gornja Varoš“, u prisustvu predstavnika Mesne zajednice i izvođača radova ispred JKP „Zelenilo“ Sombor, obišao je član Gradskog veća za oblast finansija i privrede Sava Dojić. Tokom obilaska završenih radova na postavljanju ulične rasvete i pratećeg mobilijara pored biciklističko – pešačke staze koja prolazi pored reke Mostonge, a koja je izgrađena u okviru participativnog budžetiranja prošle godine, gradski većnik Dojić je iskoristio priliku da se informiše , kako o ovom, tako i o narednim projektima koji će se realizovati u ovoj godini.

Kada je reč o realizaciji projekata participativnog budžetiranja, završeni su i radovi na postavljanju sportske multifunkcionalne PVC podloge na rukometnom terenu u Osnovnoj školi „Bratstvo jedinstvo“ u Bezdanu. Tim povodom, radove je u prisustvu predstavnika Mesne zajednice „Bezdan“ i direktorice škole Klare Francie Đolai, obišao gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković sa saradnicima, gradskim većnicima Anitom Stojakov i Savom Dojićem. Nova podloga će u značajnoj meri smanjiti potencijalne povrede đaka tokom fizičke aktivnosti, a pored učenika ove škole, sportski teren će koristiti i drugi sportisti i rekreativci.

„Danas smo završili još dva projekta iz participativnog budžetiranja. U MZ „Gornja Varoš“ smo osvetlili biciklističko – pešačku stazu koja ide uz reku Mostongu i opremili je sa potrebnim mobilijarom. OŠ „Bratstvo jedinstvo“ u Bezdanu je dobila novu podlogu za rukometno igralište koje će koristiti kako učenici škole, tako i sportisti iz Bezdana“, rekao je gradski većnik Sava Dojić tokom obilaska završenih radova.
Izvođač radova na postavljanju multifunkcionalne PVC podloge u OŠ „Bratstvo jedinstvo“ Bezdan je „MUSCULUS“ d.o.o. Beograd.

Sofija Savić poklonila je Muzeju pet slika Vujadina Baneta Sekulića (Sombor, 1921—1941), studenta i učesnika NOB-e, streljanog od strane okupatora.

Zavičajna zbirka Likovnog odeljenja obogaćena je vrednim poklonom gospođe Sofije Savić, rođene Doroški, iz Novog Sada. Gospođa Savić Muzeju je poklonila pet slika Vujadina Baneta Sekulića (Sombor, 1921—1941), studenta i učesnika NOB–a, streljanog od strane okupatora. Slike su iz porodičnog vlasništva. Iako rađene prema uzorcima poznatih slika, one pokazuju zavidan talenat inače višestruko nadarenog mladog čoveka (slike su verovatno nastale u nižim i višim razredima gimnazije).

U Zbirci zavičajne likovne umetnosti našeg muzeja već se nalazi jedno Sekulićevo delo koje je naslikao kao učenik 6. razreda gimnazije.

Heliko bakterija – Helicobacter pylori (HP) je veoma sitan, u obliku zapete, izrazito pokretan i Gram negativan bacil.

Heliko bakterija je spiralna bakterija koja je nađena na sluznici želuca. Jedina je bakterija koja može preživeti u izrazito kiselom želudačnom sadržaju, sa vrlo malo kiseonika, pri temperaturi od 37 C. Osim na želudačanoj sluznici, otkriven je i na ranicama na sluznici usne šupljine, u zubnim naslagama, u pljuvački, a dokazan je i u stolici.

Helicobacter pylori infekcija praćena je humoralnim i ćelijskim imunskim odgovorom. Međutim, organizam domaćina ne uspeva da eliminiše ovaj mikroorganizam. Jednom nastala infekcija, ukoliko se ne leči, perzistira decenijama, verovatno i celog života. Karakteristično je da kod većine inficiranih ne dolazi do pojave simptoma oboljenja, dok se kod malog broja razvija simptomatski gastritis, peptička ulkusna bolest, karcinom želuca i MALT limfom, piše Stetoskop.info.

Kako se prenosi Heliko bakterija?

Način prenošenja HP infekcije još nije potpuno istražen. Sva dosadašnja saznanja govore u prilog tome da se infekcija prenosi direktno od zaražene osobe na zdravu osobu, i to na tri glavna načina:

želudac – usta, kada iz povraćanog sadržaja inficirane osobe koji sadrži veliku količinu bakterija, one dospeju u usta zdrave osobe;
usta – usta, kada iz usta zaražene osobe bakterija prelazi u usta zdrave osobe;
stolica – usta, kada bakterija iz stolice zaražene osobe, prljavim rukama, pređe u usta zdrave.

Postoje i naznake nekih drugih puteva zaraze (iz okoline putem vode ili preko mačaka, pasa i dr.), ali to još treba potvrditi detaljnijim istraživanjima.

Najbrže se zaraze mala deca koja žive u lošim socio – ekonomskim uslovima. Infekcija heliko bakterijom je najčešća kod dece koji krevet dele sa roditeljima ili drugom decom, u sredinama u kojima majka prožvaće hranu koju daje detetu, ili detetovu cuclu stavlja prethodno sebi u usta. Infekcija je češća i kod dece koja su smeštena u ustanove različitog tipa.

Simptomi

Agresivnost bakterije sa jedne, i osetljivost čoveka sa druge strane, verovatno su odgovorni da neki zaraženi bolesnici ostanu bez simptoma bolesti (imaju samo upalu želudačane sluznice – gastritis, utvrđen pregledom), dok se u drugih razvijaju različite bolesti poput ulkusa ili čak i tumora (karcinoma ili limfoma želuca).

Najčešći simptom je bol koji je uglavnom ravnomeran i tup. Javlja se i nestaje u razmacima od nekoliko dana pa do nekoliko nedelja.
Kod čira na dvanaestopalačnom crevu se javlja par sati nakon jela ili usred noći na prazan želudac, a prestaje unosom hrane.
Kod čira na želucu bol se obično pojačava nakon uzimanja hrane.

Pored bola koji je najdominantniji simptom još se javljaju i:

gubitak telesne težine izazvan averzijom prema hrani ili anoreksijom,
nadutost,
podrigivanje,
mučnina i
povraćanje.

Simptomi mogu biti vrlo blagi ili se uopšte ne moraju pojavljivati. Krvarenje je česta komplikacija i sreće se u oko 25% slučajeva.

Kako se dijagnostikuje infekcija

Dijagnostički postupci za otkrivanje HP infekcije svrstani su u dve grupe:

invazivni – pregled sondom (endoskopski pregled) uz ciljano uzimanje uzoraka (biopsija – brzi test ureaze, histologija ili kultura),
neinvazivni (pregled bez sonde)- metode koje otkrivaju prisutnost HP
duvanjem – dokazivanjem aktivnosti bakterije ureja izdisajnim testom,
pregled krvi ili pljuvačke – prisutnosti specifičnih antitela u serumu i/ili pljuvački zaražene osobe (ova metoda nije dobra ukoliko se već uzimala terapija),
pregled stolice – dokazom bakterije (antigena HP) u stolici bolesnika, piše Stetoskop.info.

Lečenje Heliko bakterije

Želudačni ulkus izazvan bakterijom heliko bakterijom leči se preparatima koji uništavaju uzročnika, smanjuju kiselost želuca i oblažu želučanu sluzokožu zaštitnim slojem. Heliko bakterija se uništava antibioticima, ali s obzirom na kiselu sredinu u kojoj bakterija živi treba uticati i na smanjenje lučenja kiseline.

Na tržištu se nalaze dve grupe lekova za smanjivane želučane kiselosti:

H2 – antagonisti (famotidin ranitidin, cimetidin)
Inhibitori protonske pumpe (omeprazol, pantoprazol, lansoprazol)

Terapija je kombinovana antibioticima, blokatorima lučenja kiseline i lekovima koji deluju zaštitno na sluzokožu. Trenutno je najpouzdanija tzv. trostruka terapija sa dva antibiotika protiv heliko bakterije u kombinaciji sa lekom koji blokira lučenje kiseline ili sa protektivom (npr. azitromicin + amoksicilin + omeprazol). Tako se ublažuju simptomi čira, eliminiše njegov uzročnik i u više od 90% slučajeva sprečava ponovna pojava bolesti (recidiv). Provera dejstva lekova na heliko bakteriju vrši se endoskopskim pregledom ili pregledom daha 4 nedelje nakon sprovedene terapije.Antacidi se koriste za uklanjanje simptoma oboljenja i kao pomoćna terapija. Ako ulkus nije uzrokovan heliko bakterijom nije potrebno uzimati antibiotike, već je dovoljno uzimati blokatore lučenja kiseline.

Komplikacije čira na želucu mogu biti krvarenje ili perforacija kada se obavezno se sprovode endoskopija (gastroskopija, kolonoskopija) ili hirurški zahvat.

Izvor: stetoskop.info

Uzimanje vitamina D u šezdesetim moglo bi da smanji šanse za srčani udar do 5%, pokazuje novo istraživanje.

U najvećem ispitivanju te vrste, ljudi koji su uzimali suplemente, imali su 19 odsto manje srčanih udara od onih na placebu.

Iako je poznato da vitamin D štiti kosti i mišiće, istraživanja o njegovim efektima na zdravlje kardiovaskularnog sistema su manje ubedljiva. U ovoj studiji, 21.315 Australijanaca, starosti između 60-84 godine, dobijalo je ili tablete vitamina D ili placebo svakog meseca do 5 godina. Istraživači su zatim pregledali bolničke zapise za sva glavna kardiovaskularna stanja, uključujući srčane udare, moždani udar i koronarnu revaskularizaciju – tretman za obnavljanje normalnog protoka krvi u srcu.

Tokom ispitivanja, 1.336 učesnika je imalo srčani udar – 6,6 procenata onih koji su uzimali placebo i 6 procenata u grupi koja je uzimala vitamin D. Stopa srčanog udara bila je 19 procenata niža, a stopa koronarne revaskularizacije bila je 11 procenata niža kod vitamina D. Ali nije bilo razlike u stopama moždanog udara između ove dve grupe, prema nalazima objavljenim u BMJ.

Vitamin D je vrsta vitamina koju ljudsko telo dobija kroz hranu i proizvode kada je izloženo sunčevoj svetlosti. Pomaže u regulisanju količine kalcijuma i fosfata u telu, hranljivih materija potrebnih za održavanje zdravih kostiju, zuba i mišića.

Između proleća i leta, smatra se da većina ljudi može da proizvede sav vitamin D koji im je potreban kroz sunčevu svetlost na svojoj koži i uravnoteženu ishranu. Ali SZO preporučuje suplemente koji sadrže 10 mikrograma vitamina D tokom jeseni i zime.

Istraživači sa institucija, uključujući Univerzitet u Melburnu, izračunali su da bi 172 osobe trebalo da uzimaju suplemente vitamina D mesečno da bi sprečile srčani udar. Međutim, ova brojka bi se mogla poboljšati ako bi se primenila na druge populacije, kao što su ljudi kojima nedostaje vitamin D. Njihova studija sugeriše da suplementacija vitaminom D može imati zaštitni efekat i smanjiti rizik od opasnih kardiovaskularnih stanja, piše The Sun.

Izvor: danas.rs

Državljanima Srbije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije od 1. juna biće znatno olakšan boravak u Nemačkoj, pošto je ta zemlja odlučila da udvostruči broj radnih viza za građane ovih zemalja. Preciznije, oni će imati povlašćen položaj na tržištu rada u toj državi, koja "vapi" za radnicima različitog stepena obrazovanja - od onih sa fakultetskom diplomom do "fizikalaca". A plate, zaista, mogu biti ogromne.

Mnogi naši ljudi u Nemačkoj vide šansu za bolji život, a mnogi su je već tamo i pronašli. Takođe, sudeći prema oglasima na posao koji su aktuelni na internetu, i Nemačka tako vidi radnike sa Balkana, jer se u ovoj zemlji daju plate koje se mere hiljadama evra mesečno za deficitarna zanimanja koja su u Srbiji plaćena trostruko manje.

Sada će prema Uredbi o Zapadnom Balkanu, i srpskim radnicima biti znatno olakšan boravak u Nemačkoj, zbog čega se očekuje da će veliki broj njih (nas) pohrliti u ovu zemlju u potrazi za boljim poslom.

U nemačkim firmama tradicionalno se traže fizikalci i to građevinci, moleri, gipsari, električari, ali i pekari, kuvari, konobari, i, naravno, vozači za sve kategorije.

Medicinari „zlata vredni“

Medicinske sestre, tehničari i doktori su odavno „vredni zlata“, te su oni, kako kažu iz jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj za Nova.rs, verovatno najtraženiji profil s početnom platom od 7.000 evra.

„Tokom protekle decenije iz Srbije je otišao najmanje jedan grad veličine Novog Sada. Najviše naših ljudi otišlo je i boravišnu dozvolu zatražilo baš u Nemačkoj. Kada se uopšte razmišlja o poslu ‘preko’, ljude prvo zanima kolika je plata, a onda posle se pitaju kako naučiti nemački jezik, kako se dobija radna dozvola, državljanstvo, a naposletku i koliko koštaju stanovi, kirija i kakve su cene u marketima. Zbog toga su tu agencije koje su i nastale kao odgovor na potrebe tržišta za posredovanjem pri zapošljavanju“, navode iz ove agencije.

Na sajtu agencije može se videti niz oglasa u kojima se traže medicinske sestre i to pretežno u domovima za stare. Naravno, i lekari su poželjni.

„Medicinske sestre i tehničari mesečno mogu zaraditi u Nemačkoj od 2.000 do 4.000 evra, dok je lekarima plata oko 7.065 evra, što je nacionalni prosek. Negovateljima se nudi plata od 2.500-3.000 evra. Ako se osvrnemo na plate u Srbiji gde specijalisti imaju 1.072 evra, diplomirani doktori medicine 918 evra, a medicinski tehničari sa četvrtim stepenom stručne spreme 568 evra, to je, složićete se, velika razlika“.

Da naglasimo, sa platom od oko 2.500 evra u Nemačkoj se veoma lepo može živeti.

Velika potražnja i za električarima

Dosadašnja praksa je pokazala da su među najtraženijim zanimanjima i električari, kažu iz ove agencije koja se bavi zapošljavanjem Srba u zemljama nemačkog govornog područja.

„Radnicima koji imaju ovaj zanat u rukama se trenutno nudi plata od 2.000 do 3.000 evra, uz naglašenu mogućnost rasta. Njihov posao se odnosi na izvođenje radova u industrijskim ili stambenim objektima, a gotovo uvek im je obezbeđen smeštaj. Samim tim, firma obezbeđuje radnu i boravišnu dozvolu. Negde se navodi da satnica košta od 16-19 evra. Zatim se traže zavarivači kojima se nudi zarada i do 4.000 evra, dok im je prosečna plata 3.000 evra“, objašnjavaju oni.

Ako pogledamo oglase na sajtu ove agencije, videćemo da Nemci traže i tesare, zidare i armirače za rad, te da za ove poslove nude platu tri puta veću nego što ovi radnici imaju u Srbiji.

„Za ove poslove se nudi plata od 3.000 do 3.600 evra za puno radno vreme, negde i do 5.000 evra. U jednom oglasu je naglašeno da 14 evra po satu dobijaju pomoćni radnici, dok se majstorima plaća 16 evra. Početni sat građevinskim radnicima je 12-13 evra. E sad, kod nas su ova zanimanja deficitarna, pa i ono malo majstora što ima, odlazi u Nemačku jer su tamo bolje plaćeni“.

Majstorima na građevini i do 6.000 evra

Majstori za rad sa „alu“ fasadama ili oni koji ugrađuju solarne panele sve su traženiji u nemačkim gradovima. Prvima mesečna zarada može biti već od 2.500 za početnike, a 6.000 evra dobijaju vodeći majstori. Monterima poslodavci plaćaju od oko 2.600 evra do 4.000 evra.

Što se tiče bagerista ili viljuškarista koji rade na utovaru i istovaru robe, oni imaju platu od 1.850-2.300 evra.

Kuvari, konobari i drugi ugostiteljski radnici iz Srbije koji su rešeni da odu „trbuhom za kruhom“ lako mogu naći posao u Nemačkoj.

Prema rečima našeg sagovornika iz agencije, početna plata konobarima je 1.450 evra, ali ona može rasti i preko 1.600 evra. S druge strane, kuvari mogu dobiti i trostruko više.

Kako do posla u Nemačkoj?

Inače, građanima Srbije koji žele turistički da odu u Nemačku, viza nije potrebna za boravak do 90 dana u periodu od šest meseci. Bezvizni režim se ne odnosi na nosioce pasoša Republike Srbije koje je izdalo MUP RS – Koordinaciona uprava.

Za nosioca putnog lista u tranzitu neophodna je viza osim ukoliko se tranzit obavlja preko aerodroma koji poseduju međunarodni tranzitni prostor koji se neće napuštati (Frankfurt, Minhen, Hamburg).

Za boravak duži od 90 dana ili za obavljanje određene delatnosti potrebno je od nadležnih nemačkih organa zatražiti i dobiti nemačku nacionalnu vizu kategorije „D“.

Propisi kojima se reguliše putovanje i boravak u Nemačkoj, sadržani su u Zakonu o boravku, pri čemu su moguće sledeće osnove za boravak: školovanje, zaposlenje, spajanje porodice, posebno definisano pravo na ponovni dolazak.

Državljani Srbije koji su u Nemačku došli na rad ili studiranje moraju odmah prijaviti mesto i adresu boravka u nadležnoj službi (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj Službi za strance (Ausländermat), gde će biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu rada tj. školovanja.

Poznavanje jezika

Za određene svrhe boravka je već prilikom podnošenja zahteva za izdavanje vize potrebno dokazati nivo znanja nemačkog jezika:

Prilikom podnošenja zahteva za vizu, poznavanje jezika se dokazuje predočavanjem sertifikata izdatog od strane ovlašćene institucije koja poseduje dozvolu na osnovu standarda ALTE-a za izdavanje sertifikata o položenom ispitu.

Izvor: nova.rs

Vest da je dvadesetjednogodišnja majka iz Kovina svojoj šestomesečnoj bebi davala lek Onzapin koji služi za lečenje šizofrenije i time ugrozila život svog deteta koje je u stanju katatonije primljeno u bolnicu “Dr Vukan Čupić” prošla je pomalo nezapaženo.

Majka je detetu lek davala kako ono ne bi plakalo, odnosno da bi bilo mirno.

Međutim, iako je ovaj slučaj ekstreman, situacija u kojima roditelji posežu za lekovima da bi umirili dete mnogo je više nego što nam se čini. Kod nas nije neuobičajeno da roditelji bebama u periodu odrastanja kada se one bude noću, pre spavanja daju paracetamol ili brufen kako bi “bolje spavale” ili kako ih “ne bi mučili zubići”. Slično je i sa alkoholom, gde roditelji veruju da mala doza nema uticaj. Ova praksa je takođe vrlo štetna.

A lekovi nisu jedini štetan način na koji roditelji umiruju decu, kaže savetnica za roditelje Biljana Grbović u emisiji Jutro na Prvoj.

“U pitanju je kriminalno ponašanje i dobro je da Zakon tu vrstu ponašanja prepoznaje. Međutim, kao savetnica u roditeljstvu mogu da kažem da jako često neke oblike ozbiljnog zlostavljanja dece mi zapravo ne primetimo. A jedan od najčešćih takvih oblika je dozvola deci da provode sate pred ekranima. Danas imate veoma mnogo dece koja su toliko pred ekranima da je njihov redovan razvoj značajno ometen. Takvi roditelji su ozbiljni zlostavljači, a Zakon to ne prepoznaje i ne sankcioniše, iako ima puno dece koja završe i na psihijatriji i sa raznim trajnim oštećenjima i problemima psihičke prirode upravo kao posledica boravka pred ekranima. ” – kaže Biljana Grbović.

Ona dodaje i da je razlog koji je ova majka navela za davanje tog leka bebi zapravo njena sebična potreba da zadovolji svoj mir i lakši tok svoga dana. Iz istog razloga roditelji deci daju telefone i čine istu vrstu štete, ističe Grbović.

Psiholog i psihoterapeut Snežana Anđelić kaže da mi ne znamo kakvo je psihičko stanje ove majke, te da ona možda ima postporođajnu depresiju što, po njenim rečima, svakako nije opravdanje.

“Majka posle porođaja može biti u tavom mentalnom stanju da ona posegne za nekim rešenjima za koja zna da su loša, ali ne može da se odupre. Ženama posle porođaja je potrebna pomoć. Telo pravi svoj hormonalni haos koji urušava mentalno zdravlje osobe. Zato je važno da majke budu informisane, da zna da prepozna kad joj nije dobro i da zatraži pomoć umesto da se stvari završe ovako po dete” – rekla je Anđelić.

Za Onzapin pedijatar Saša Milićević kaže da je opasan i da uopšte nije namenjen deci, te da se daje pacijentima koji pate od shizofrenije, poremećaja ličnosti pa čak i bolesti zavisnosti.

“Taj lek nije ni registrovan za decu, a pitanje je i doze. Ona je žena dala taj lek detetu, međutim to može napraviti velike probleme što se ovde i desilo.” – rekao je Milićević.

On je otkrio da je praksa da roditelji decu umiruju na pogrešne načine vrlo česta, posebno u inostranstvu, ali nije retkost ni kod nas.

“Sa idejom da beba bude mirna, da ne plače, da ne dobije kilu, roditelji deci daju diazepam, pa čak i bensedin. U zapadnim zemljama, da beba ne bi plakala posle deset sati uveče i uznemiravala komšije ili da ne bi u avionu pravila džumbus, roditelji posežu za lekovima kako bi osigurali da dete bude mirno, što je zaista nerazumljivo.”

On kaže da roditelji najčešće kažu da je to jedna mala doza, da nije strašno, da nisu detetu dali mnogo leka, a zapravo je svaka doza rizik.

“Razlika između leka i otrova je zapravo u dozi. Svaki lek je i otrov, samo je pitanje u kojoj dozi.” – kaže dr Milićević.

Psiholog Snežana Anđelić kaže da problem nastaje kada roditelji ne mogu da podnesu bebin plač koji doživljavaju kao atak na sebe ili kao znak da su loši roditelji.

“Roditelji veruju da moraju da smire bebu kad počne da plače. Ali bebin plač je normalno stanje, to je način na koji ona komunicira. Nekad će se smiriti brže, nekad će joj trebati više vremena. Zbog toga ne treba zapadati u očaj. Mi u našem društvu imamo neke sulude ideje kad je reč o roditeljstvu. Od dece očekujemo savršenstvo i vrlo smo skloni osuđivanju roditelja. Potreban nam je drugačiji stav. Da, dete plače. Da, preplakaće, ali ja sam tu za njega, nisam ga ostavila, ali ne mogu da mu skinem zvezdu sa neba da bi ućutalo.” – objašnjava Anđelić.

Ona kaže da nju, kao dečjeg psihoterapeuta jako zabrine kad joj neko kaže ‘moje dete je savršeno dobro’.

– Deca nisu savršeno dobra i ne treba da budu. Oni su živahna ljudska bića koja skaču, igraju se, zahtevaju. S njima uvek imate neku raspravu, oni probijaju granice, vi ih ponovo postavljate. I to je jedan NORMALAN proces. Ako vi očekujete od vašeg deteta da bude lutka, onda kupite lutku. Nemojte da rodite dete. A ako ste rešili da imate dete to podrazumeva jednu večitu borbu gde vi postavljate granice, a dete teži da ih pomera. To je prirodan proces u kom mi kao roditelji imamo jedan zdrav stav i granicu i borimo se. Ali, ako imate jako mirno dete, zabrinite se. Od čega to dete odustaje? Gde je njegova volja? Gde je njegova ličnost? To mene mnogo više zabrinjava.” – rekla je Anđelić.

Govoreći o umirivanju dece alkoholom, dr Milićević kaže da majke vrlo često tokom dojenja piju pivo, kako bi imale malo više mleka i da bi beba “bolje spavala”.

“To mora da se izbaci.” – kaže dr Milićević.

Izvor: Zelena učionica

U sredu, 15. maja, u 19.00 časova, u Maloj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, održaće se otvaranje izložbe pod nazivom “UNDERWATER FRIENDS”, Milana Zurkovića (podvodnog fotografa).

Policija u Somboru je, u saradnji sa policijom u Vrbasu, uhapsila A. V. (20) iz okoline Vrbasa zbog nelegalnog oružja.

Policija je u automobilu "pežo" kojim je upravlјao osumnjičeni pronašla pištolј i 23 metka.. V. je određeno zadržavanje do 48 sati.

On će, uz krivičnu prijavu, biti priveden Višem javnom tužilaštvu u Somboru.

Izvor: 021.rs

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 15. i 16. maj

Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu Višeg suda u Somboru kojom je A. G. (24) iz Bezdana osuđen na kaznu zatvora u trajanju od pet godina zbog izvršenja krivičnog dela teško delo protiv bezbednosti javnog saobraćaja u vezi sa krivičnim delom ugrožavanje javnog saobraćaja.

Okrivljeni je, podsećanja radi vozeći pod dejstvom alkohola, automobilom udario D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici.

Kako je za „Dnevnik” pojasnila portparol somborskog Višeg suda Manela Operta Podunavac, u krivičnom postupku okrivljenog A. G., presuda Višeg suda u Somboru od 2. novembra 2023. godine potvrđena je presudom Apelacionog suda u Novom Sadu od 20. marta 2024., te je sa navedenim datumom presuda Višeg suda u Somboru pravnosnažna.

Kako smo ranije pisali, u kaznu A. G. se uračunava i vreme provedeno u pritvoru počev od 15. januara do 2. novembra prošle godine.

Takođe, istom presudom, izrečena je i mera bezbednosti zabrana upravljanja motornim vozilom B kategorije u trajanju od četiri godine, računajući od pravnosnažnosti presude, s tim da se vreme provedeno na izdržavanju kazne zatvora ne uračunava u trajanje mere.

Okrivljeni je vozeći pod dejstvom akohola automobilom udario D. M. (13), koji je od zadobijenih povreda preminuo u somborskoj bolnici

Podsetimo, do nesreće je došlo 15. januara prošle godine oko 17 časova na Bezdanskom putu u Somboru, kada je A. G., vozeći pod dejstvom alkohola automobil fijat panda, udario trinaestogodišnjeg D. M. koji je pored kolovoza gurao bicikl, a potom napustio lice mesta.

Nesreća se dogodila, prema rečima žitelja, pred kućom u kojoj je živeo sada pokojni trinaestogodišnjak sa majkom, bakom i dedom. Nakon što je pobegao sa lica mesta, ovaj mladić iz Bezdana je pronađen tek nakon šest časova od saobraćajne nezgode, a zatim i uhapšen.

Izvor: dnevnik.rs