Sombor.info

Visok krvni pritisak može biti veoma veliki problem za naše zdravlje, a ako smo ga svesni, važno je da ga kontrolišemo svakodnevno kako bismo imali uvid u svaku promenu i mogućnost pravovremene reakcije.

Da li ste ikada osetili ekstremnu nelagodnost kada ste iznenada ustali? Ljudi čiji krvni pritisak vidljivo fluktuira kada ustanu ili ustanu imaju dvostruko veće šanse da dobiju srčani udar.

Oni koji se bore protiv krvnog pritiska možda su već upoznati sa alarmantnim parametrima krvnog pritiska, ali kažu da je ponavljanje majka znanja.

U većini slučajeva, gornji pritisak će blago pasti u trenutku naglog ustajanja. Ako niži dobije veću vrednost, to znači da ste u opasnosti od srčanog udara.

Istraživanjem, koje je objavljeno u članku „Hipertenzija“, obuhvaćeno je 1.207 pacijenata starosti od 18 do 45 godina kod kojih je potvrđen visok krvni pritisak prvog stepena, pri čemu su gornji parametri pritiska 140 do 159, a donje vrednosti 90 do 100.

Ovim istraživanjem je utvrđeno da su oni među ispitanicima čiji je niži krvni pritisak bio najviši u trenutku ustajanja bili pod dvostruko većim rizikom od srčanog udara od ostatka grupe.

Otkriće potvrđuje početnu sumnju, naime da je povišen krvni pritisak kod mladih ljudi važan za postavljanje dijagnoze.

„Iznenadilo nas je da čak i veoma mali skok pritiska može biti pokazatelj opasnosti. Nadamo se da će ovo otkriće doprineti terapiji pacijenata sa visokim krvnim pritiskom, čak i ako su pacijenti izuzetno mladi“, rekao je dr Paolo Palatini sa Univerziteta u Padovi.

Izvor: danas.rs

Jezikom cveća se vekovima govorilo i dan danas govori u mnogim zemljama širom sveta. Cveće je čak imalo veliku ulogu u delima engleskog pisca Vilijama Šekspira. Mitologije, folklori, soneti i drame starih Grka, Rimljana, Egipćana i Kineza začinjene su simbolikom cveća i bilja - i to sa dobrim razlogom.

Bez obzira da li darujete cveće za Osmi mart, prijateljima i rođacima za rođendan ili nekom drugom zgodom, skoro svako zamislivo osećanje može da se izrazi cvećem.

Cvet narandže, na primer, znači čednost, čistotu i ljupkost, dok, recimo, crvena hrizantema znači „volim te“.

Učenje posebne simbolike cveća postalo je popularna zabava tokom 1800-ih, a dublje značenje je dobilo tokom stroge vladavine kraljice Viktorije, koja je obožavala cveće. Skoro sve viktorijanske kuće su, uz Bibliju, imale i vodiče za dešifrovanje „jezika“ cveća, mada su se značenja menjala u zavisnosti od izvora.

U viktorijanskom dobu, kada strogi bonton nije dozvoljavao otvoreno izražavanje osećanja, cveće se prvobitno koristilo da se prenese poruka koja nije smela da se izgovori glasno. Kao vrsta nemog dijaloga, cveće je moglo da se koristi da se odgovori na „da“ i „ne“ pitanja.

Odgovor „da“ izražavao se cvećem predatim desnom rukom, a ako bi to bilo učinjeno levom, to je značilo „ne“.

Biljkama takođe mogu da se izraze i negativna osećanja, kao što su „uobraženost“ putem nara ili „gorčina“ putem aloje.

Slično tome, poklanjanjem ruže izražava se „posvećenost i ljubav“, dok cvet jabuke izražava „naklonost“, a vraćanjem udvaraču žutog karanfila izražava se „prezir“.

Zašto se baš karanfil poklanja za 8. mart

Na prvom Međunarodnom danu žena 1911. godine, žene su izašle na ulice s crvenim karanfilima na reverima kako bi demonstrirale. Karanfil je bio simbol da imaju pravo glasa. Crveni karanfil uzet je kao simbol jednakosti.

Naše bake i mame se sećaju svojih proslava u preduzećima kada je zapravo izgledalo kao da je karanfil jedino cveće na planeti, ali za to je postojao navedeni razlog, koji su kasnije mlađe generacije zaboravile.

Koliko je karanfil bio asocijacija na komunizam i nešto zastarelo govori scena iz filma Slobodana Šijana „Davitelj protiv davitelja“, koji je snimljen pre 40 godina. Čuveni prodavac karanfila, Pera Mitić, koga tumači maestralni Taško Načić, postaje serijski ubica, a žrtve bira po tome da li vole ili ne vole karanfile.

Takođe je bilo važno i kako je cveće bilo predstavljeno i u kakvom stanju.

Ako su cvetnice bile okrenute ka dole, onda je preneta poruka bila suprotna od onoga što se tradicionalno mislilo. Nešto je govorio i način na koji je ukrasna traka bila vezana: ako je traka vezana sa leve strane, simbolika cveća se odnosila na darivaoca, dok ako je bila vezana sa desne strane, osećanje je bilo u vezi sa primaocem.

Očiglednu poruku, naravno, prenosio je uveli buket.

Još primera poruka koje su se prenosile cvećem tokom viktorijanske ere uključuju zvončiće i ljubaznost, božure i stidljivost, ruzmarin i sećanje i lale i strast.

Značenja i tradicije povezane sa cvećem su se sigurno promenile tokom vremena, a različite kulture pripisuju različite ideje istoj vrsti.

Ipak, fascinacija „mirisnim rečima“ ostaje ista.

I, mada, u modernom dobu otvoreno pokazivanje emocija nije zabranjeno, štaviše psiholozi ga ohrabruju, cveće predstavlja i dalje, ne samo divan ukras, već se njime i danas šalju poruke.

Poruke poslate cvećem

Baš kao što je crvena moćna u prostoru i simboliše snažne emocije, crvena ruža je simbol ljubavi i strasti.

„Kraljica cveća“, kako je mnogi nazivaju, vezuje se i za rimsku boginju ljubavi Veneru. Prema predanju, na tlo gde je kročila prvi put Venera izrasle su crvene ruže.

Simbol ljubavi, ali i lepote i snage, predstavljaju i nežne i neobične orhideje. U drevnoj Kini smatrano je da podstiču plodnost, te su poklanjane mladim bračnim parovima, dok su u viktorijansko doba odslikavale luksuz.

Kada želimo nekome da izrazimo prijateljstvo, pravi izbor su žute ruže. Simbol prijateljstva su i delikatne frezije. One simbolizuju posvećenost i brigu, te su savršeni ukras u domovima, dok se nežnim belim margaritama ističe istinitost osećanja, nada i prijateljstvo.

Cvećem se može izraziti i poštovanje, divljenje i sreća.

Očaravajuća kamelija svojim prelepim laticama izaziva divljenje svakog ko je ugleda, te je savršeni simbol naklonosti i poštovanja. Isto prenose i ljubičaste ruže. Počev od sofisticiranih u nijansi lavande, pa do intenzivnog kolorita, one opravdano nose titulu „cvetne princeze“.

Za razliku od ljubičastih, ruže u ružičastim nijansama mogu vam pomoći da pokažete zahvalnost i uvažavanje, dok hortenzije simbolizuju zahvalnost za razumevanje. Naime, plave hortenzije se vezuju za zahvalnost, a ružičastima se prenose iskrena osećanja.

Ako nekome odlučite da poklonite gladiole, znajte da one izražavaju prirodnu gracioznost, ženstvenost, snagu i moralni integritet, iris simbolizuje nadu i veru, kala eleganciju i luksuz, lala je cveće ljubavi i zaljubljenosti, ljubičica simbol poštenja, privrženosti i pažnje, magnolija dostojanstva, a suncokret predstavlja snagu i dugovečnost.

Cveće u psihoterapiji

Dobrobit cveća je poznata i u psihoterapiji, gde je utvrđeno da ima pozitivan uticaj na raspoloženje ljudi.

Floralna ili cvetna terapija ukorenjena je u holističkoj i alternativnoj medicini i zasniva se na tome da vibraciona energija cveća može pozitivno da utiče na ljudske emocije i podstakne isceljenje.

Terapija uključuje korišćenje cvetnih esencija za lečenje različitih emocionalnih i psiholoških stanja.

Zagovornici cvetne terapije tvrde da ove esencije mogu da imaju interakciju sa rafiniranim telesnim energetskim sistemom, utičući na raspoloženje, smanjujući stres, i jačajući sveukupnu emocionalnu ravnotežu.

Dok je potrebno više istraživanja da bi se utvrdila naučna zasnovanost cvetne terapije, praksa i neke studije sugerišu da bi prisustvo i korišćenje cveća moglo da ima pozitivan uticaj na mentalno zdravlje i da doprinese osećaju boljitka.

Ono što je, međutim, očigledno je da cveće pruža vizuelno zadovoljstvo i ulepšava svaki prostor, stvarajući vizuelno stimulativnu i pozitivnu atmosferu. Prisustvo cveća u zatvorenim prostorima doprinosi biofilnom dizajnu, koji ističe povezanost ljudi i prirode. Istraživanja ukazuju da izloženost prirodi, čak i preko cveća, može da popravi raspoloženje, smanji stres i poveća produktivnost.

Potom, mnoge vrste cveća imaju veoma prijatne mirise, poput jasmina ili kamelije, što ima smirujući efekat. Mirisi su blisko povezani sa emocijama i sećanjima.

Neke studije čak sugerišu da prisustvo cveća u radnom prostoru može da poveća kreativnost i utiče na brže rešavanje problema.

Od kolevke pa do groba

Cveće je nezaobilazno i na mnogim proslavama – rođenjima, svadbama, rođendanima, gde podstiče radost i dobro raspoloženje.

Ne treba, međutim, zaboraviti da se njime ispraća i pokojnik, govoreći umesto nas kada u teškim trenucima ne možemo da pronađemo prave reči utehe. Cvetni aranžmani za sahrane su jedan od načina da kažemo poslednje „zbogom“ voljenoj osobi, ali i da iskažemo poštovanje njegovoj porodici.

Tradicija cveća na sahranama postoji više od 60.000 godina, o čemu svedoči otkriće američkog arheologa Ralfa Soleckog koji je 1960-ih u pećini Šinadar u Iraku pronašao grobnicu koja je bila ispunjena različitim vrstama biljaka.

Međutim, prvobitno, ono nije imalo sentimentalni značaj. Korišćeno je za prekrivanje neprijatnog mirisa tela koji se javljao pre nego što bi bila održana služba.

Dakle može se reći, od rođenja pa do smrti – cveće naše nasušno.

Izvor: n1info.rs

U intimnom okruženju svog dvorišta, uz neki koktel i laganu muziku, uživate pored bazena... Kako se leto bliži, ta slika je sve primamljivija, ali veliko je pitanje koliko bi ta uživancija koštala.

Na sajtu Gradnja dali su savete za izgradnju bazena u dvorištu, a mi smo proverili kakve su cene sada za taj poduhvat.

Betonski bazen sa pločicama ili PVC folijom

Betonski bazeni postoje sa dve završne obloge: pločicama ili PVC folijom. Razlika među njima osim cene je i vreme izgradnje. Zbog toga je u nastavku dati kratak pregled procesa izgradnje samog bazena, sa vremenom potrebnim za izvođenje, kao i sa okvirnim cenama.

Kako je za Gradnju naveo Đorđe Gudović iz jedne firme za proizvodnju i prodaju bazena, izgradnja betonskog bazena obloženog keramikom u proseku traje od dva do tri meseca, dok jer izgradnja betonskog bazena PVC folijom brža i traje oko jedasn do dva meseca.

Sama izgradnja se može podeliti u par faza, a imajući u vidu da postoji više vrsta bazena (prelivni, skimerski, infiniti) raznih oblicika i sa završnim obradama (folija, poliester, epoksid), uzeta je najčešća varijanta koja se gradi kod nas, a to je skimerski betonski bazen dimenzija 8x4x1,5 m dubine.

Prva faza izgradnje– planiranje i projektovanje, od 800-1.500 evra
Putovanje do novog bazena počinje dizajnom i projektom. Ovo je jako bitan faktor da biste dobili bazen kakav želite na kraju celog procesa, koji se kod nas, nažalost, često zanemaruje.

Za bazen iz primera cene projekta se kreću od 800 do 1.500 evra, kaže za Nova.rs Đorđe Gudović. Sam završni sloj ne utiče na cenu i vreme izrade projekta. Takođe je jako važno odrediti i sam položaj bazena u dvorištu. Preporuka je da se bira mesto koje je u toku dana najviše osunčano.

Prva sedmica – iskopavanje, od 1.500-3.000 evra
Iako je obično potrebno samo jedan ili dva dana da se iskopa rupa za bazen i instalaciju bazena, ponekad se mogu pojaviti komplikacije ako je pristup mestu kopanja ograničen komunalnim vodovima ili drugim preprekama.

Često se dešava, pogotovo u urbanim sredinama da je pristup građevinskim mašinama ograničen, pa se dešava da je potrebno vršiti čak i ručno iskopavanje, što na kraju može da potraje i do mesec dana.

Prosečna cena iskopa, sa odvoženjem viška zemlje i tamponiranjem donjeg sloja tucanikom se kreće od 1.500 do 3.000 evra i ona se nije promenila u odnosu na pre par godina. Proces je isti i isto traje za oba tipa bazena.

Oko mesec dana za armiranje i betoniranje, cena od 8.000 do 12.000 evra
Nakon što je bazen iskopan, vreme je za postavljanje armature i šalovanje podne ploče i zidova. Takođe je potrebno pored bazena izgraditi tehničku prostoriju za smeštanje bazenske opreme – ili, na primer, iskoristiti postojeći podrum u blizini.

U tehničku prostoriju je neophodno dovesti priključke infrastrukture – voda, struja, kanalizacija – kao i obezbediti samu ventilaciju i provetravanje iste. Pre betonaže potrebno je postaviti instalaciju bazenske opreme. Nakon postavke sve opreme, radi se betonaža, a ovaj proces obično traje oko dve nedelje.

Nakon završetka betonaže, u varijanti kada se radi keramika, neophodno je sačekati da prođe proces sušenja i sazrevanja betona koji po pravilu iznosi 28 dana. Ovaj period može da se iskoristi za instalaciju bazenske opreme u tehničkoj sobi, kao i za uređenje plaže oko samog bazena.

Kod bazena koji se oblažu PVC folijom nije potrebno da se čeka proces sušenja kao kod bazena sa keramikom, već jako brzo može da se pređe u fazu postavke PVC folije, pri čemu se štedi značajno vreme.

Cena ovih radova u proseku sa radom i materijalom iznosi od 8.000 do 12.000 evra, a ista je za obe varijante bazena.

Hidroizolacija bazena i postavka keramike ili folije: cene od 5.000 do 10.000 evra

Prvo se radi priprema zidova, obrađuju se svi prodori u bazenu, uklanjaju se eventualni ostaci od armature. Nakon toga se pristupa reprofilaciji zidova i poda bazena kako bi se dobila idealna podloga za nanošenje hidroizolacije.

Sam proces nanošenja hidroizolacije je jako važan jer sama hidroizolacija predstavlja vezu između betona i mozaik pločica. Nakon nanošenja hidroizolacije, keramičari rade lepljenje mozaika, a nakon toga se isti fuguje.

Cena postavljanja mozaika, sa svim slojevima i radom, kreće se u proseku od 70 do 120 evra po m2. Kod PVC folije, kao što smo već rekli, nije neophodno da se čeka proces sušenja betona. Folija može da se radi nekoliko dana nakon betonaže.

Cene kvalitetnih folija debljine 1,5 mm sa ugradnjom se kreću do 40, pa do 75 evra po m2 za premium modele PVC folija, kaže za naš portal Đorđe Gudović.

Plaža i bazenska oprema: od 4.000 do 12.000 evra

Nakon što je školjka bazena završena, možete pristupiti izradi plaže. Postoje razni načini da se odradi popločavanje, a neki od primera su keramika, deking, štampani beton, behaton itd. Cene variraju u zavisnosti od izbora, ali prosek po metru kvadratnom može da ide od 30, pa do čak i nekoliko stotina evra.

U bazensku opremu spadaju filter, pumpa, skimeri, rasveta, penjalice za silazak u bazen, elektro i cevna instalacija, ručni usisivač itd. U dodatnu opremu spadaju razni sistemi za dezinfekciju vode, razne vrste slapova, tuševa, masažera, turbodžetova, kao i oprema za dogrevanje bazenske vode.

Osnovni paket opreme sa montažom se kreće od 4.000 evra u zavisnosti od proizvođača opreme, a dodatna oprema može da podigne cenu izgradnje bazena i na 12.000 evra.

Najveća prednost izgradnje bazena s pločicama je izdržljivost površine. Pločice bazena mogu trajati i do 20 godina uz pravilno održavanje i izgledaju neverovatno.

Suma sumarum

Na osnovu svega navedenog, dolazi se do zaključka da se najpovoljnija cena betonskog bazena kreće od oko 19.000 evra, pa do oko 38.000 evra za bazen dimenzija 8×4 metra i dubine 150 cm, a u zavisnosti od obloge i ugrađene opreme.

Gotovi polipropilenski i fiberglas bazeni

Polipropilenski i fiberglas bazeni su dva tipa bazena napravljena od gotovog korita koji se postavlja u iskop zemlje. Oni su postali veoma popularni u poslednje vreme.

Polipropilenski bazeni se ugrađuju u prethodno pripremljeni iskop sa pločom od armiranog betona. Težina plastičnog bazena kreće se od 200 do 900 kilograma. Ručno rukovanje sa malim bazenima je moguće čak i bez dizalice.

Cene polipopilenskih bazena dimenzija 4×8 dubine 150 cm je oko 14.500 evra, dok cena fiberglas bazena oko 18.000 evra.

Nema hidroizolacije, brza izgradnja

Kao prednost izvođači ističu da je bazen gotova konstrukcija koja ne zahteva hidroizolaciju.

Kod polipropilenskih bazena zimi se može ispustiti voda jer materijal ima vrlo visoku otpornost na niske temperature. U zimskom periodu se onda može koristiti kao klizalište ili mali hokejaški teren.

Oblik polipropilenskih bazena se bira po želi, a bazen dolazi sa potrebnom opremom: mlaznicama, skimerom, uređajem za osvetljenje, dok se bazeni od fiberglasa uzimaju kao gotovi bazeni po predefinisanim merama.

Vreme instalacije za bazene sa gotovim koritom je oko dve nedelje.

Biobazeni – rešenje za ljubitelje prirode

Ljubitelji dizajna i poštovaoci odvažnog stila će ceniti modernu varijantu prirodnog bazena koju karakterišu nepravilni, ekstravagantni oblici.

Kao i kod klasičnih prirodnih bazena, glavna filtracija obavlja se u filtracionoj jedinici koja je smeštena na obodu bazena. Moderni prirodni bazeni se često oslanjaju isključivo na biološke filtere, bez upotrebe biljaka.

Prednosti prirodnih bazena su brojne: ekološki su prihvatljivi – bez hemikalija, zahtevaju manje održavanja od tradicionalnog bazena, a tu si niži tekući troškovi održavanja. Pritom, ovaj predivan, ekološki raznolik sistem podiže vrednost vašem imanju.

Okvirna cena izgradnje bazena sa osnovnom opremom koji odgovara standardnom bazenu od 5×10 metara, od oko 30 kvadrata vodene površine i 30 cm obale po obodu košta od 20.000 do 25.000 evra.

Izvor: nova.rs

Kupci vrlo često biraju automobil po izgledu, dizajnu, mnogi vozači smatraju da je kvalitet kod današnjih automobila skoro pa izjednačen, pa tako daju prednost vizuelnom utisku, opremi. Posle nekog vremena, kada požele noviji, moderniji auto, shvate da ne mogu da prodaju polovnjak koji imaju, a mislili su da se taj model dopada većini kupaca. Ponekad nije neobičan dizajn ono što odbija potencijalne kupce, već i nepoverenje prema određenim markama.

1. Ssangyong

Ssangyong je korejska marka automobila koja ima dugu tradiciju u proizvodnji SUV-ova, i maksimalno su iskoristili svoju dugogodišnju saradnju sa Mercedesom, od kojeg su uzimali motore, menjače i prenos preko svih točkova. Kupci pomisle da je Mercedesov motor garant kvaliteta, ali i mogućnost relativno lake dalje prodaje! Međutim kad oglase Ssangyong Rexton telefon ne zvoni. Kada znatno spuste cenu, počnu da se javljaju znatiželjni kupci (koji to nisu) sa čudnim pitanjima, jer nije im jasno zašto je cena tako povoljna, a auto ima toliko mnogo opreme, snažan motor, veliku karoseriju. Svako dalje spuštanje cene, dovodi do još čudnijih pitanja. Ljudi misle da je to kineski auto, i time opravdavaju povoljnu cenu. Enterijer nije naročito originalan, a nije posebno ni dopadljiv, pa i to delimično odbija kupce. Ako probaju da se savetuju sa svojim majstorom, mehaničari u prvi mah ne žele da priznaju da nemaju blage veze koji je to model Rexton, nisi sigurni da li su ga ikada videli, a tek ne znaju, da li njihova dijgnostika uopšte može da čita kompjuter tog “kineza”.

Najviše odbija kupce dizel motor od 2.7 litara! Svima se dopada što ima 165 KS, ali niko ne želi da plaća registraciju od 85.000 dinara za auto iz 2005.godine. Ne pomaže ni niska cena od oko 4.000 evra! Auto ne možete da prodate godinama……

 2. Suzuki Liana

Suzuki Liana je još jedan model koji je skoro pa nemoguće prodati. Za Suzuki kupci u Srbiji znaju da je japanska marka, ali mnogi vozači imaju podozrenju prema ovom brendu, posebno jer mehaničari nisu oduševljeni kvalitetom Suzukijevih automobila. Liana nema neki atraktivan dizajn, to je porodični auto, sa velikim prtljažnikom, ali je prostrana, i košta relativno malo. Prosečne cene su 2.500 evra za neko 2005.godište, pa samim tim ovaj model spada u najjeftnije japanske automobile C segmenta, ali ni to ne vredi, prosto kupci beže od ovog modela. Suzuki zaista ima loš kvalitet i motora, i limarije, i menjača, ali Liana je Made in Japan, i za nijansu je kvalitetnija od Suzukijevih modela koji se prave u Mađarskoj, koji nikako nisu za preporuku. Za razliku od Rextona koji je vrlo dobar SUV, sa kvalitetnim motorom, ozbiljnim 4 x4 prenosom, Liana ima motore koji nisu naročito pouzdani. Moj vam je savet preskočite Suzuki, ne samo jer im delovi nisu jeftini, nego jer je to najnepouzdaniji japanski auto, a Liana zbog svog dizajna dodatno odbija kupce. Dakle nemojte razmišljati o kupovini ovog modela!

 3. Daewoo Leganza

Daewoo Leganza je neki kažu “venčanica”! Ali ja se ne slažem, jer venčanicu možete da prodate, naravno ispod cene, ali Leganzu ne! To je prosto nemoguća misija! Loša ponuda delova, mali broj servisa koji rade Deawoo, marka koja u Srbiji nikada nije bila popularna, a osim toga žedni benzinski motori nikako ne privlaće one sa tanjim džepovima! Ne pomaže ni prosečna cena od 2.500 evra za model iz 2003.godine! Iako za taj novac ne možete kupiti ni jedan tako dobro opremljen auto, i ni jedan model iz D segmenta, kupaca za ovaj model prosto nema i nema. Kada vlasnici spuste cenu, onda kupce još dodatnu odbiju od tog modela, jer se onda oni pitaju a šta sve nedostaje ovom automobilu? Mehaničari nikako ne vole Daewoo, i nećete dobiti ni od majstora pozitivno mišljenje o ovom inače solidnom automobilu, koji nudi zavidan nivo komfora, i sasvim korektne performanse.

Čak su im i motori dosta pouzdani, kao i menjači. Ali imati auto koji ne možete da prodate prosto nije mudar izbor, jer ponuda polovnjaka na tržištu je velika, i prosečan Srbin će radije kupiti mnogo manji, nebezbedniji, lošiji Fiat Punto, jer njega majstor ume da popravi! Tu je i strah od nedostatka delova, koji je manje – više opravdan. Enterijer je dopadljiv, podseća na neke luksuznije japanske automobile. Finalna obrada je dosta dobra, a oprema bogata. Ipak kupci ne smeju da kupe ovaj auto. Preskočite ga i vi.

 4. Rover 75

Rover 75 je prelep automobil, čak ima i čuvene BMW motore, ali kupci kao po naredbi beže od njega! Redizajnirana verzija nakon 2004. godine je primetno kvalitetnija i pouzdanija, ali tržište prosto nije dobro prihvatilo ovaj model, čak i u Engleskoj. U oglasima ima ovih modela, ali je prodaja prosto nemoguća! Delove nije lako pronaći, a često su im cene paprene! Broj servisa koji radi Rover u Srbiji je mizerno mali, a kupci sa tanjim džepom beže i od BMW motora sa lancem, koji nije jeftin za zamenu. Sve u svemu, preskočite Rover, ali i model 75!

 5. Chery Tengo

Chery Tengo definitivno nije automobil koji lako može da se proda! Naprotiv, njega kupci zaobilaze kao da je to najgori auto koji postoji na tržištu. Iako modele iz 2010.godine možete kupiti za malo novca, niko se ne usuđeje da to učini. Kako je kineski Chery došao na tržište Srbije, tako su se preko noći i bez najave povukli, i ostavili vlasnike ovih automobila na cedilu! Nije bilo delova, kao što ih i sada nema! Mogu da se poruče, ali čeka se dugol, i cene nisu male. Preskočite Chery, a preskočite i najnovije modele ovog brenda koji se opet vratio u Srbiju, jer će opet kroz par godine nestati sa našeg tržišta! Prosto kineski automobili nisu dovoljno jeftini, a Srbi kada kupuju auto kupuju i marku, ali i žele brend za koji će imati servis, delove, sasvim opravdano!

 6. Renault Laguna II

Renault Laguna II je automobil koji ni jedan moj mehaničar ne želi da primi u servis. Da li znate zašto? Zato što je nemoguće valjano održavati ovaj model, stalno neki problemi sa elektronikom i elektrikom, kompjuterom, motorom. Jako ga je teško prodati.Možete je kupiti za samo 1.500 evra, ali nemojte!

Renult Laguna je posle Citroena C5 najudubniji automobil u srednjoj klasi. Takođe, spada u modele koji se i najviše kvare, pre svega je reč o problematičnoj elektronici i upravljačkom softveru. Od 2003.godine ti problemi su uglavnom rešeni, ali je Renault taj propust sa relativno skupim modelom papreno platio – gubitkom tržišta u ovom segmentu. Nova redizajnirana Laguna je nešto sasvim drugo, dobro prerađen i dorađen automobil bez onih početničkih grešaka koje su napravili pre 5 godina kada je ovaj model i predstavljen.

Polovnjaci sa preko 400.000 km nisu u cvetu mladosti, i zahtevaju ponekad i skupe popravke, kao što je remont turbine, ili zamena preskupih brizgaljki. Ako se radi o automobilu sa većom kilometražom, onda su i nepredviđeni kvarovi brojniji.

Renaultov menjač je prespor za moj ukus, sa relativno dugačkim hodovima, servo upravljač nije dovoljno direktan, a vozna dinamika ovog automobila će verovatno biti po mom ukusu kada budem imao više od 50 godina (ali nisam sasvim siguran).

Vozači koji ne mogu da priušte nov automobil, već moraju a kupe polovnjak, najčešće gledaju koliko će taj automobil da ih košta, dugoročno gledano, odnosno koliko će novca potrošiti na održavanje. Ako kupite Clio 1.2 za 2,500 evra star 15 godina, on će vas u narednih 5 godina sa održavanjem i kvarovima u proseku koštati između 1,000 i 1,500 evra. ako kupite Lagunu 1.9 DCI staru 15 godina, ona će vas u narednih pet godina koštati od 1,500 do 3,000 evra, sve zavisi šte će se sve pokvariti. Naši vozači, a i svi oni koji nemaju puno para, radije biraju da voze Clio, i da im nešto novca ostane u džepu. Zato Laguna košta manje nego Clio.

Kvarovi i problemi
Ćest problem dotrajalog turbo punjača je interkuler. Elektronika joj nije pouzdana, elektrika takođe: proverite podizače prozora, merače pritiska u gumama. Održavanje trapa Lagune nije preskupo, prosečno je nežan, i obavezno ga proverite pre kupovine! Elektronska kartica koja zamenjuje klasični ključ je nepouzdana i ona će vam često zadavati glavobolje.

Problem sa EGR ventilom i DPF-om su česti, kod loše održavanih primeraka.

Pod opterećenjem dolazi do proklizavanja kvačila kod dizela, izduvni sistem je sklon koroziji. Interkuler se takođe može pokvariti zbog kritičnog stanja turbine, nakon čega se pojavi dim i osetno padne snaga, preporuka čišćenja interkulera na 30 000 km. Kod motora 1,9 dCi često strada električna pumpa niskog pritiska koja dovodi gorivo iz rezervoara do pumpe visokog pritiska.

Popularni benzinac 1.8 nije bez mana i kvarova. Osetljivi su bobine, za svaki cilindar po jedna, a posebno posle pranja motora, upravljačka jedinica motora može da bude problem, a ponekad i klapna gasa, zbog čega motor nepravilno radi. Može da se desiti da usled nedovoljne količine benzina, otkaže potapajuća pumpa u rezervoaru. Kod benzinaca postoji i problem sa brizgaljkama, Sve ovo važi i za slabiji motor 1.6 16V. Menjač nije dugovečan, pa računajte na remont istog. Na prednjem trapu najčešće stradaju krajevi letve upravljača, a na zadnjem trapu slabu tačku predstavljaju silen blokovi, ali to je tako kod većine automobila u ovoj klasi. Stanje letve volana se najbolje vidi kada auto podignete na dizalicu- Tad možete videti koliko luft ima, i u kojoj meri curi ulje iz nje. Pore pregleda mehanike, elektronike, trapa, obavezno proverite da li je čitljiv broj motora, i da li su papiri od automobile koji gledate! Naravno, da može da se desi da auto bude legalan, a da ostanete bez njega! Često izvršitelji stave šapu na vozila, a notari da to ne proveravaju!

 7. Mercedes R klase

Da li je moguće da jedan Mercedes ne može da se proda? Da ga kupci ne žele? Itekako je moguće, jer ovaj model ima toliko odbojan dizajn, da većina kupaca ne bi vozila ovaj model sve da im ga neko i pokloni. Iako se jako teško prodaje, ne može da se kupi za par hiljada evra kao gore navedeni modeli. Skupo održavanje, a odbojan dizajn nisu nešto što ga preporučuje na tržištu polovnjaka! Preskočite ovaj automobil iako je Mercedes! Može da se kupi solidan primerak za oko 7.000 evra, neko 2008.godište! Najbolji izbor je dizelaš od 3.0 litra, ali je registracija za njega čak 85.000 dinara. Iako je ovo izuzetno bezbedan i kvalitetan auto, potrebno vam je više od godinu dana da bi imali prilike da ga prodate. Kupcima se ne dopada dizajn!

 8. Renault Thalia.

Ako imate ovaj automobil, a telefon ne zvoni ni godinu dana nakon što ste ga oglasili, mislim da je potrebno da zaključite da ste vlasnik automobila koji ne može da se proda. Dizajn je stvarno odvratan. Thalia se proizvodila u Turskoj, i vrlo je lošeg kvaliteta.

 9.Dacia Solenza

Dacia Solenza nije popularan model. Koliko god da je niska cena, kupci će oklevati. Iako to uopšte nije tako loš auto, čak mu je i limarija sasvim solidna i korektna, recimo puno je bolja nego kod Suzukija.

 10. Suzuki SX4

Suzuki SX4, su uglavnom birale žene, jedno vreme je bio popularan model. Danas to više nije, i jako se teško prodaje, morate puno da spustite cenu, da bi se javili prvi preprodavci, koji će vam ponudi naravno još manje. Preskočite ovaj auto!

 Izvor: najboljiauto.com

Malo znanja је velika opasnost. Samopouzdanje ide sa njim pod ruku.

Nisu ovo misli nekih od radocitiranih velikana, ali se mogu izvesti ako se pozabavite temom neznanja.

Recimo, analitičar kakav je Bertrand Rasel je tvrdio da su ’oni koji osećaju sigurnost glupi, a oni sa imalo mašte i razumevanja ispunjeni su sumnjom i neodlučnošću’.

U Šekspirovim redovima ćete pronaći da ’budala misli da je mudra, a mudar zna da je budala’.

Za Konfučija je pravo znanje znati nivo svog neznanja.

Problem je mnogo veći

I Bukovski je voleo ovu temu i pisao je da je ’problem sveta što su inteligentni ljudi puni sumnji, dok su glupani puni samopouzdanja’.

Bukovski u stvari ovakvim razmišljanjem pokreće temu neznanja koje ima i te kakvu moć da pokrene niz problema. I, tu nije kraj. Moć neznanja i samopouzdanja koje ga prati je toliko, da je ušlo u sve tokove ekonomskog i političkog funkcionisanja, pa se još jedna misao može uzeti kao podrška – ‘samopouzdanje neznalica je jedna od najvećih katastrofa čovečanstva’.

Bernard Šo je procenjivao ljude ovako: ako ništa ne znaju, a misle da sve znaju, bio je siguran da je u pitanju politička karijera. I veliki Volter je zapisao kao svedok jednog događaja:

“Mora da je veoma neupućen jer odgovara na svako pitanje koje mu se postavi.“

Tako da se može zaključiti da se trend naznalica sa sigurnim nastupom nastavlja i danas. Međutim, danas ima i ime i naziva se ’efektom’ krštenim po dvojici psihologa Daningu i Krugeru sa Cornell Univerziteta koji su nakon nekoliko istraživanja izdvojili ispitanike koji su veoma teško nepristrasno sudili o sebi. I ne samo da nisu imali sposobnost da sebe realno procene, već su o sebi imali pozitivno mišljenje, tačnije o svojim sposobnostima.

Šta je Daning-Krugerov efekat?

U pitanju je, dakle, vrsta saznajne ili kognitivne pristrasnosti – neko ko nema znanja ili ne vlada određenim veštinama sebe ipak nerealno pozitivno ocenjuje i doživljava. I ne samo to, već sebe u tom smislu uzdiže u odnosu na druge.

Nije posebno teško u praksi prepoznati osobe sa Daning-Krugerovim sindromom:

Glasniji su u grupi (dok oni mudriji ćute)
Vode glavnu reč i nameću svoje mišljenje
Donose zaključke na osnovu neproverenih i često netačnih podataka
Nemaju sposobnost da sebe sagledaju ’spolja’ i zbog ovakve limitirane perspektive misle da su veoma sposobni i superiorni.

Dejvid Daning, jedan od utemeljivača ovog sindroma zapisao je:

„U mnogim slučajevima ovakva nesposobnost ove ljude ne čini dezorijentisanim, zbunjenim ili opreznim. Naprotiv. Oni su često blagosloveni neprikladnim samopouzdanjem podstaknuti nečim što im se čini kao znanje“

Samopouzdanje i neznanje u poslu

Ovakav ’poremećaj’ ili ’nemogućnost’ realnog sagledavanja i sebe i okoline, poslednjih godina je jedna od važnijih tema u poslovnim krugovima. Pored činjenice da je mnogo započetih biznisa i kompanija doživelo kratak vek upravo zbog Daning-Krugerovog efekta koga su ’emitovali’ njihovi osnivači, postoji još veći problem koji se tiče samog funkcionisanja timova i čitavih poslovnih struktura.

Kako ovakav sindrom i njegovi ’vlasnici’ mogu da utiču na posao i poslovne odluke?

Problem je neznanje, ali i to što osobe sa ovakvim ponašanjem ne znaju da ne znaju
Neznanje vodi u nekompetenciju, a sve zajedno vodi u neuspeh
Dominacija ’neznalica’ u odnosu na ’znalce’ koji su daleko tiši i skloni stalnom preispitivanju i učenju
Daning-Krugerov efekat može da prouzrokuje takve odnose da će oni veštiji i kompetentniji biti saterani na margine ili pak odstranjeni
Ove osobe nemaju sposobnost da spoznaju svoje neznanje i svoje greške što može da bude presuda poslu
Potreba da nameću svoje stavove i da ih zastupaju polovičnim argumentima, vodi u neku vrstu kontaminacije poslovnih timova, ali i šire, i toga nisu ni svesni
Daning-Krugerov efekat je posebno plodno tle pronašao u medijima, pogotovo u eri vladavine društvenih mreža gde su najglasniji i najuticajniji

Ovaj efekat može da bude opasan ako je u pitanju liderska pozicija. Recimo, osnivač kompanije nije sposoban da identifikuje sposobnosti i znanje drugih ljudi. I ne samo to. Teško prihvata činjenicu da neko drugi može da zna bolje ili da ima jasniju sliku o industriji ili poslu. Kao rezultat, ne zapošljavaj ljude koji su izazov i koji donose konstruktivne ideje. ’Ja sve već znam’ jasno će reći lider ponosni ’vlasnik’ efekta kakav je Daning-Krugerov.

Izvor: bonitet.com

Koliko dete spava u uzrastu od 2, 3 i 4 godine? Dužina i ritam spavanja menjaju se sa uzrastom deteta, prateći njegov razvoj i sazrevanje. Krajem prve godine bebino spavanje postepeno prelazi iz polifaznog u bifazno Jednom kraće u toku dana, obično oko podne ili rano popodne i kontinuirano i dugo u toku noći. U ovom uzrastu deca prosečno spavaju 15 sati dnevno. Događa se da se dete, iako mirno zaspi, probudi usred noći i plače, što je posledica pojave snova koji ga plaše. Normalno je za ovaj uzrast. Plač može biti vezan i za nicanje zuba.

Koliko dete spava – da li dete spava dovoljno?

Postoje velike individualne razlike u dužini i ritmu spavanja u svakom životnom dobu. Veliki uticaj ima i okruženje u kome dete živi, navike, stavovi i ponašanje roditelja. Svako dete je ličnost za sebe, tako da nema saveta i metode koja odgovara svakoj bebi. Roditelji će najbolje proceniti šta njegovom detetu prija, a šta joj ne odgovara. Dnevna rutina je važna detetu, ona omogućava da se dete oseća sigurno i roditeljima olakšava svakodnevnu brigu o detetu.

Koliko dete spava u drugoj godini?

Deca vole da imaju stalni dnevni raspored spavanja, obroka, odlazaka u šetnju. Potrebno im je dovoljno sna. Ukoliko ne spava dovoljno dete postaje razdražljivo i plačljivo. Detetu od dve godine potrebno je od 11 do 13 sati sna noću. Ako se previše uzbudi (igra, glasna muzika, televizija), biće mu teško da zaspi.

Detetu je potreban san i tokom dana. Ukoliko nema svoju sobu, treba mu obezbediti miran kutak, u provetrenoj prostoriji bez duvanskog dima. Deca vole rituale pred spavanje. Potrebno je izabrati stalno vreme za spavanje. Izbegavati obilne obroke pred spavanje. Ušuškati dete u krevetu sa njegovom omiljenom igračkom. Prigušiti svetlo, otpevajte mu neku tihu pesmicu ili ispričajte kratku priču. Recite detetu da ste u blizini i da ćete doći ukoliko ste mu potrebni.

Mala deca se često puno razlikuju po navikama spavanja. Nikada ne kažnjavajte dete tako što ćete ga „terati da spava“. Ne dozvolite detetu da bude previše umorno. To će vam otežati da ga odvedete na spavanje. Pre spavanja smanjite igre sa puno trčanja i uzbudjenja i gledanje televizije. Promene u detetovim svakodnevnim navikama, dolazak nove bebe ili bolest mogu da utiču na navike spavanja.

Koliko dete spava u trećoj godini?

Trogodišnjacima je potrebno od 10 do 12 sati spavanja noću i ponekad i dvosatni dremež preko dana. Noćno buđenje deteta za neke roditelje predstavlja ozbiljni problem. Još gore je ako dete uveče ne želi da zaspi. Trogodišnje dete brine da će nešto propustiti ako zaspi. Ponekad se dete plaši da zaspi zbog brige da nećete biti stalno kraj njega.

Sve to mogu biti razlozi zbog kojih deca uveče ne žele u krevet. Mnogo dece u tom uzrastu spava u sobi svojih roditelja ili u bračnom krevetu. Jednostavnog pravila šta je ispravno i šta nije nema. Važno je da režim spavanja odgovara vama. Mnoga deca u krevetu roditelja prespavaju samo deo noći – kada se uplaše tada vam se pridruže. Teško ih je uveriti da ponovno zaspu u svom krevetu, neki roditelji to ni ne pokušavaju.

Koliko dete spava u 4. godini?

Četvorogodišnjoj deci potrebno je otprilike 11 do 12 sati spavanja noću. Većini je potreban još jedan kratak dremež tokom dana. Ako preko dana predugo spavaju ili uveče idu rano na spavanje to im može poremetiti noćni san; i inače se zbog svoje prevelike energije često bude prerano.

Većina dece uveče ide u krevet između sedam i devet. Decu tog uzrasta često je teško nagovoriti na spavanje; potrebno je držati se svakodnevne rutine i polaska u krevet u približno isto doba. Ako je dete do sada spavalo sa vama, a želite da se sada preseli u svoj krevet, budite strpljivi ali odlučni; najbolje je ići korak po korak. Lezite pored deteta, pročitajte mu priču, a zatim ga ostavite da samo zaspi. Obilazite ga, ako je potrebno, nekoliko puta dok ne zaspi. U ovom uzrastu deca često imaju strah od mraka ili čudovišta ispod kreveta; ako dete želi, ostavite upaljenu lampu.

Izvor: trudnocaizdravlje.com

U nedelju 12.05.2024. u Vrbasu održana je 4. ulična trka na distancama od 5 i 10 kilometara kao i trka pripadnika vojske i policije na hiljadu metara.

Na trci 10 km. u svojim starosnim kategorijama prva mesta su istrčale Vesna Bjelan i Danica G. Firanj, druga mesta su osvojili Robert Lalić i Mirjana Došen a treće mesto pripao je Arpadu Šarkezi. Trku su uspešno istrčali i Zoran Nikolić i Bogdan Nikolić.

Trku na pet kilometara strčali su Srđan Buzadžić, Vojin Buzadžić , Branko Nenadić, Đorđe Rackov, i Mina Bošnjak.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 13. i 14. maj

Kadeti somborskog "Džoker"a nisu uspeli da se plasiraju u polufinale plej – ofa Triglav kadetske lige Srbije.

U četvrtfinalnom duelu poraženi su od ekipe Dynamic Vip Pay sa 84:78 (Q1 – 26:19, Q2 – 14:26, Q3 – 26:23, Q4 – 18:10). Beograđani su sredinom prve četvrtine preuzeli inicijativu, poveli, a na isteku desetog minuta imali su plus 7. Iako su Somborci u 14. minutu gubili dvocifrenom razlikom (34:23) nisu se predavali. Na krilima odličnog Bojbaše, do odlaska na odmor, uspeli su potpuno da preokrenu meč u svoju korist i fantastičnom serijom (22:6) povedu 45:40. U nastavku meča Džoker je imao i dvocifreno vođstvo (51:61) koje nije uspeo sačuvati, pa su pred finalnu deonicu imali samo koš prednosti (68:66).

Početkom poslednjih deset minuta Dynamic je poveo i prednost nije ispuštao do poslednje sekunde. U poraženom sastavu najbolji pojedinac bio je Bojbaša sa čak 40 postignutih poena. Zmajević je pridodao 17, dok su se u strelce upisali još i Mijić (7), Saulić (5), Kovaćčević (5) i Bakula (4).

U ostalim četvrtfinalim mečevima postugnuti su sledeći rezultati: Mega MIS – Sloboda 101:63, Crvena Zvezda – Mladost 86:74, Partizan – Borac 81:74. U polufinalu sastaće se: Mega MIS – Crvena Zvezda i Partizan Dynamic VIP Pay.

Da podsetimo, i juniorski tim Džokera nastupio je na završnom turniru, ali je takmičenje završio već na prvom koraku.

Izvor: somborsport.org

U Srednjoj ekonomskoj školi u Somboru, održan je sada već tradicionalni 16. po redu Festival nacionalnih kuhinja regiona. Festival je rezultat IPA programa prekogranične saradnje Mađarske i Srbije, a ove godine 20 izlagača je prikazalo svoje proizvode. Ispred lokalne samouprave, festivalu su prisustvovali gradski većnici Đorđe Zorić, Srđan Savić i Anita Stojakov koja je zvanično i otvorila festival.

Učenici su u saradnji sa nastavnicima imali priliku da prezentuju rezultate svog rada, a uz njih su se predstavile i druge stručne škole, ugostitelji, vinarije i preduzetnici iz Sombora i regiona.

Tokom programa, uručene su zahvalnice učenicima i Stručnom veću ugostiteljstva, a gosti su mogli da uživaju u ukusima, pogledu i degustaciji odabranih specijaliteta koji su bili izloženi. Ove godine, Srednja ekonomska škola obeležava 135 godina rada u oblasti obrazovanja i vaspitanja, tako da je Festival bio odlična prilika da se kolektiv škole zahvali partnerima i saradnicima koji pružaju kontinuiranu podršku u realizaciji školskih aktivnosti.