Sombor.info

Opština Apatin je u prethodnom periodu realizovala niz aktivnosti u saradnji sa nemačkom organizacijom GIZ koje su imale za cilj osnaživanje socijalne inkluzije osoba sa invaliditetom.

Kao poslednju aktivnost, predvideli smo mini sajam organizacija koje se bave pitanjima podrške osobama sa invaliditetom.

Pozivamo vas da u petak 24.05. u 10 časova posetite sajam u pešačkoj zoni u glavnoj ulici, gde ćete imati priliku da vidite radove nastale tokom trajanja projekta, upoznate predstavnika i članove različitih udruženja i institucija, kao da prisustvujete radionici na otvorenom gde ćemo prikazati tehnike izrade suvenira i upotrebnih predmeta.

Izložba će biti prodajnog karaktera.

Kada u braku nešto ne štima, evo šta da radite da biste to prevazišli.

Divimo se dugim brakovima, srebrnim i zlatnim svadbama, privrženosti koja traje decenijama... I treba, jer brak i jeste savez dvoje ljudi da odgaje zdravo potomstvo i uz njih prožive svoje zemaljske dane.

Stari brakovi imaju svoje priče. Neki počivaju na iskrenoj ljudskoj ljubavi, dok u mnogima navika i tolerancija srode ljude da ne mogu da zamisle život jedno bez drugog. Trpi se, prelazi preko mana, veličaju vrline, a vezivno tkivo su uspomene, kao poklon zajednički provedenog vremena.

Moderni brakovi, uprkos ljubavi, ne pokazuju želju da traju po svaku cenu. Fitilji su kraći, niko ne želi da se muči ni da trpi, a filozofija takvih zajednica glasi: bolje dobar razvod nego loš brak.

A da bi sve prošlo bezbolnije, treba primetiti prve znakove da u bračnoj zajednici nešto ne štima, da se supružnici polako udaljavaju. Najgore je kad okrećemo glavu pred naizgled nevažnim sitnicama, a onda "iznenada" shvatimo da smo davno ostavljeni, iako i dalje živimo u istoj kući.

Zbog toga obratite pažnju na nekoliko signala koji mirišu na kraj.

Previše vremena s drugima

Čini se normalnim da svako od partnera ima sopstveno društvo. Sve je to u redu, ali ako se vreme s drugima povećava u odnosu na vreme koje možete da provedete zajedno, onda je brak ušao u kolotečinu. Ljudi žude za onim što ne dobijaju ili ne žele da dobiju kod kuće. Čim dom postane manje drago mesto od kafića i kafana, čim u njemu nema slobodnih, već samo obaveznih aktivnosti, to je znak da je mužu i ženi zapravo lepše s drugima. Uvek se nađe neki dobar razlog, slavlje koje se ne može izbeći, a gde bračni drug nije poželjan, izgovora ima napretek, i ako se takve situacije sve češće ponavljaju... upalila se crvena lampica! Treba je primetiti.

Tako blizu, a tako daleko

Mnogi brakovi se gase veoma tiho, neprimetno, jer su supružnici - za razliku od onih koji izbivaju iz kuće - zajedno non-stop. Popodnevne i večernje trenutke provode jedno s drugim, ali ako nema onog starog žara da se diskutuje o provedenom danu ili ljudima, ako svako gleda na svom televizoru ono što voli, bliskosti očigledno više nema. Ljudi sede jedni do drugih gledajući film, a u mislima su miljama daleko, ne komentarišu, ne kritikuju, ne dive se, samo su dva tela koja dele isti prostor. Još ako jedno stalno provodi veče igrajući igrice na kompjuteru, a drugo gleda seriju... Blizina ne znači bliskost, a prisustvo bračnog druga nije garancija da je on i emotivno blizu. Prema tome, ako je zajednički provedeno vreme nekvalitetno, otuđeno, bez emocija - otreznite se.

Kuckanje je možda puckanje

Dok jedan nešto priča i objašnjava, drugi uzima telefon, gleda svoj Fejsbuk, piše poruke i uopšte ne sluša partnera... Loš je to znak ako postane praksa. Ljudi su danas zaista okupirani mobilnim telefonima, pomoću njih se i završavaju poslovi, ali je ružno i uvredljivo da se bez izvinjenja on grabi čim se ukaže slobodnih pet minuta, a na biće pored vas ne obraća pažnja. Čim neko počinje da izbegava važne razgovore kao što su ponašanje dece, finansije u kući ili zdravstveni problemi porodice, taj je otplovio iz bračne luke suštinski iako je tu. Bezobzirnost, nekultura, nepoštovanje zrače jače od mobilnog i zato zamolite partnera da ga odloži dok mu govorite bitne stvari. Ili vi odložite svoj telefon, neće pobeći.

Prevelika ljubaznost ili prevelika nervoza

Ne zna se šta je gore: kada jedan od partnera plane za svaku sitnicu ili kada je veoma kulturan i fin kada je atmosfera usijana. U prvom slučaju znači da ga kod vas sve nervira, a u drugom da mu je svejedno šta se zbiva. Za brak još ima nade ako dođe do razgovora, ako se u sličnim situacijama stvari rasprave, dođe do nekog zaključka, makar i ne bio najsrećniji. Partner može da kaže šta mu smeta, i to je dobro za početak. Ali ako se i najmanja svađa završava da neko ode iz kuće, bez objašnjenja izgovorivši otrcanu frazu da "nema tu šta da se priča", onda i - nema. Ne vredi da zavlačite glavu u pesak, isterajte stvari na čistac.

Gde ti je pogled?

Iako partneri najčešće padaju na ženske obline i muške mišiće, pogled je ono što zavodi. Koliko se puta dogodilo da vas pogled nekog neznanca ili neznanke pomeri? Šta tek reći o pogledu nekoga sa kime živite godinama, možda i decenijama? Navikli ste da se volite gledajući, bez reči. I onda jednoga dana primetite da taj pogled ne gleda u vas, već kroz vas. Nema kontakta očima, izbegava se gledanje u oči. On ne zapaža njenu novu frizuru, novu haljinu, a ona ne vidi da je on neobrijan i svejedno joj je što mu je košulja izgužvana. Dovoljan je samo jedan od ovih nagoveštaja da se brak promenio, da polako propada i da je samo pitanje trenutka kada će i ko da svira kraj.

Izvor: direktno.rs

Pre 73 godine, 12. februara 1951, iranski šah Mohamad Reza Pahlavi venčao se sa Sorajom Esfandijari-Bahtijari u raskošnoj palati Gulistan u Teheranu. No, samo sedam godina kasnije, 1958, par se razveo, a Soraja je iz tog braka izašla sa epitetom koji ju je pratio do kraja života - "princeza tužnih očiju". Mnogi tvrde da su supružnici imali pravu ljubav, ali, nažalost, nisu uspeli da pobede prepreke.

Priča kaže da je iranski šah, tada sveže razveden od egipatske princeze Favzije Fuad, video sliku 18-godišnje Soraje, koju mu je pokazao njen blizak rođak, i istog trena se "zaljubio".

Odmah ju je pozvao u svoju palatu na večeru sa kraljicom majkom, Tadž Ol-Muluk. Nakon svečane večere Sorajin otac joj je navodno rekao: "Šahu si se mnogo dopala. Da li si spremna da se udaš za njega?" Već sutradan par je bio veren, a Reza je ovu lepoticu zaprosio vereničkim prstenom sa dijamantom od 22,37 karata.

Međutim, Soraja nije naišla na dobar prijem kao princeza u Iranu, njeno katoličko vaspitanje i odrastanje u Nemačkoj, te školovanje u Švajcarskoj i Engleskoj, učinili su je osobom u koju narod nije imao poverenja, a islamski sveštenici javno su govorili da šah nije trebalo da oženi ženu koja je polu Evropljanka i koja nije vaspitana kao muslimanska. Mnogo godina kasnije Soraja će napisati: "Bila sam glupača. Nisam znala skoro ništa o geografiji, legendama moje zemlje; ništa o svojoj istoriji, ništa o muslimanskoj religiji".

Nakon što se nevesta razbolela od tifusne groznice, venčanje je odloženo sa 27. decembra 1950. na 12. februar 1951, dve godine od njihovog prvog susreta. Iako se Soraja nije u potpunosti oporavila do dana venčanja, doneta je odluka da ono mora da se održi. Kako legenda kaže, šah joj je svaki dan donosio dragulj tokom borbe sa tifusom, stavljajući svoje darove na njen jastuk.

Venčanje sa 1, 5 tonom cveća, 2.000 zvanica i venčanicom od 6.000 dijamanata

Venčanje je održano u Gulistan palati, a bilo je u najmanju ruku spektakularno - ukrašeno je sa 1, 5 tonom orhideja, lala i karanfila, koje su dopremljene avionom iz Holandije. Svadbi je prisustvovalo preko 2.000 zvanica, a zabavljao ih je čak i konjički cirkus iz Rima.

Iako je šah goste zamolio da umesto poklona novac doniraju dobrotvornim organizacijama, par je dobio skupocene darove poput stola sa crnim dijamantima od Josifa Staljina, staklenu činiju koju je dizajnirao legendarni Sidni Vo od američkog predsednika Harija S. Trumana, srebrne antikvarne svećnjake od kraljice Elizabete i još mnogo toga ekstravagantnog i skupog.

Soraja je nosila haljinu brenda Christian Dior, napravljenu od 34 metara srebrnog lamea optočenog biserima, 6.000 komada dijamanata i 20.000 pera marabu ptice. Haljinu je upotpunila sakoom u velom za svečanu ceremoniju, a ova spektakularna kreacija je navodno težila 20 kilograma. U stvari, haljina je bila toliko teška da je usred venčanja jedna od Sorajinih pratilja otišla sa makazama do šlepa kako bi pokušala da je učini lakšom. Nakon ceremonije, sako i veo zamenjeni su kompletom nakita, odnosno ogrlicom, narukvicama, prstenjem, minđušama i krunom, od smaragda i dijamanata. S obzirom na to da je bila sredina februara i da se palata nije grejala, mlada je u večernjim satima nosila i ogrtač od nerca i vunene čarape, koje je skrivala ispod haljine, kako bi se ugrejala.

Gala venčanje i lepa ljubav, ali neslavan kraj

Istoričari svedoče da je ova dama obožavala Evropu i da je za nju stari kontinent bio model za sve u životu. Tako je i svog supruga hvalila kada je pokazivao "evropske" osobine ličnosti, dok ga je kritikovala kada se ponašao na "orijentalan" način. Ona nije volela Iran i teško je podnosila tamošnji stil života i atmosferu u Teheranu. S druge strane, bila je srećna jer se školovala u Evropi i obožavala je Pariz, pišući o njemu najlepše reči: "Tamo je moje srce svakog dana ispunjeno suncem. Život je tamo bio lagan... Bilo je divno što mogu da odem u bioskop, popijem čašu limunade na terasi bara... mala, "zabranjena" zadovoljstva".

Par je uživao u balovima pod maskama, i sa zadovoljstvom su ih često organizovali, a Soraja je jednom prilikom otkrila i da je jedino što je moglo njenog supruga da izvuče iz depresije, u koju bi ponekad upadao, bio - seks. Ona ga je zato, po sopstvenom priznanju, često i rado pozivala u svoju postelju.

Uprkos međusubnoj privlačnosti i slozi Soraja i Reza imali su i niz problema u braku - ona se loše slagala sa njegovom majkom i sestrom, koje su bile posesivne i dominatne i težile su da svu njegovu ljubav zadrže za sebe, a kamen spoticanja je bio i njen slobodan duh, koji se nije uklapao sa iranskim vrednostima. Tako je njena fotografija u kupaćem kostimu iz Majamija, nastala prilikom posete Americi, naišla na oštre osude u Iranu, a potom je i zabranjeno njeno objavljivanje.

No, ono što je bio početak kraja u braku iranskog šaha i kraljice bila je činjenica da ona nije uspela da obezbedi šahu muškog naslednika. Kada su im lekari saopštili da Soraja nikada neće moći da ima decu, nastupila je velika kriza u braku. Šah se susreo sa pritiscima da dobije naslednika po svaku cenu, a i sam je to želeo, te je predložio Soraji da formalno oženi drugu ženu kako bi mu rodila dete. S druge strane, ona je insistirala da on promeni Ustav tako da tron može da nasledi njegov polubrat, ali niko se nije slagao sa idejom onog drugog.

Uprkos Sorajinoj borbi da do razvoda ne dođe, te opsežnim pregovorima koje je šah imao sa njom kako bi je nagovorio da oženi još jednu ženu da mu rodi dete, ona nije želela da podlegne pritiscima i "naruši svetost braka". "Ne mogu da prihvatim da delim ljubav svog muža sa drugom ženom", rekla je tada.

Šah je na kraju 1958, sedam godina posle venčanja, u suzama objavio njihov razvod u govoru koji je emitovan na radiju i televiziji. Soraja je naknadno izjavila da on nije imao drugg izbora osim da se razvede od nje, a da je ona sama "žrtvovala svoju sreću".

"Pošto je Njegovo carsko veličanstvo Mohamed Reza Pahlavi smatrao neophodnim da naslednik prestola mora da bude direktnog porekla po muškoj liniji iz generacije u generaciju, ja ću, uz najdublje žaljenje, u interesu budućnosti države i dobrobiti naroda i u skladu sa željom Njegovog Veličanstva Cara, žrtvovati svoju sreću i izjaviću da pristajem da se razvedem", izjavila je tada 25-godišnja carica iz kuće svojih roditelja u Kelnu u Nemačkoj.

Britanski ambasador u Iranu medijima je tada rekao da je "Soraja bila šahova jedina prava ljubav" i da je on "čovek na emotivnoj raskrsnici koji nije mogao da se suoči sa tim da se upravo razveo". Sam šah je jednom novinaru nakon razvoda, na pitanje o osećanjima prema bivšoj ženi, odgovorio da "niko ne može da gaji tajnu ljubav duže od njega".

Sorajin život posle razvoda od šaha

Godinu dana kasnije Mohamad Reza Pahlavi ponovo se oženio, sa Irankom Farom Dibom, sa kojom je dobio četvoro dece, uključujući i dva sina. Ironično, na kraju se ispostavilo da mu naslednik nije ni bio potreban. Naime, nakon političkih pobuna 1978. i 1979. godine i Iranske revolucije monarhija je u ovoj zemlji ukinuta. Šah je umro godinu dana kasnije, u julu 1980.

Soraja je, pak, bila dobro nagrađena za razvod od šaha; zadržala je titulu NJ.K.V. Soraja od Iran, a dobila je i neverovatnu finansijsku odštetu. Šah joj je kupio penthaus u Parizu procenjen na 3 miliona dolara, isplaćivana joj ogromna mesečna alimentacija sve do 1979, kada je šah svrgut sa prestola. a uz to je dobijala u različite luksuzne poklone u vidu luksuznih automobila i skupocenog nakita.

Ona je živela na visokoj nozi i u gala stilu u Evropi, a čak je na kratko bila i glumica, pojavivši se u filmu "I tre volti" iz 1965. godine. Takođe se pojavila kao lik po imenu Soraja u filmu "She", a imala je i nekoliko usputnih romansi sa evropskim glumcima i režiserima.

Imala je sve, ali je izgubila ljubav

Tokom svojih poslednjih godina Soraja je živela u luksuznom kvartu u centru Pariza, često je posećivala zabave koje je organizovala vojvotkinja de La Rošfuko i uživala je u ispijanju pića u baru hotela "Plaza Athénée", koji se nalazio preko puta njenog stana. Često je bila u društvu drugih uticajnih, slavnih ličnosti, uključujući Lili Kler Saran, još jednu damu omiljenu u pariskom visokom društvu.

Iako je Soraja bila okružena bogatstvom i luksuzom, do kraja života nije uspela da pronađe pravu sreću: romantičnu vezu sa italijanskim rediteljem Frankom Indovinom prekinula je njegova tragična smrt u avionskoj nesreći. O tome koliko je zapravo čeznula sa bliskošću možda najbolje svedoči naziv njenih memoara - "Palata usamljenosti".

Soraja je navodno do kraja života volela šaha

Kada je krajem 70-ih saznala da njen bivši muž, šah Reza, umire od raka, pisala mu je da ga i dalje voli i da bi volela da ga vidi. On joj je odgovorio, izrazivši želju da i on nju vidi. Međutim, dok je doputovala u Kairo, gde se šah tada nalazio, on je već preminuo. Njihova ljubavna priča, iako nesrećna, dovela je do toga da ih je istoričar Abas Milani opisao kao ljubavnike koji su bili pravi jedno za drugo, ali im nije bilo suđeno da opstanu.

Izvor: blic.rs

Kapi za nos su nezamenljive u tretiranju simptoma prehlade, ali mnogi ne uzimaju u obzir upozorenje da se smeju koristiti samo nekoliko dana. Specijalista otorinolaringologije, Vladan Šubarević je objasnio kada dolazi do zavisnosti od kapi za nos i koliko ona može da bude opasna.

„Oboljenje Rhinits medicamentosa koje se u praksi ogleda kao zavisnost od upotrebe vazonkstriktornih kapi ili sprejeva za nos je sve češće, pre svega u mlađoj i srednjoj populaciji ljudi i učestalost pojavljivanja se kreće od 1 do 9%, što je jako veliki broj“, priča doktor Šubarević.

U pitanju su, kako kaže, hronične upalne promene nosne sluznice izazvane preteranim korišćenjem nazalnih vazokonstriktornih kapi ili sprejeva.

„Treba ih koristiti selektivno, samo u određenim situacijama i, poželjno, po savetu lekara. Svakako je savet da se koriste modernije generacije lekova na bazi imidazolina, koji su mnogo bezbedniji i efikasniji i mnogo ređe izazivaju medikamentozni rinitis. Stariji nazalni dekongestanti su uglavnom derivati na bazi efedrina i oni su relativno brzo pacijenta vodili ka medikamentoznom rinitisu i bolesti zavisnosti, ponekad već nakon desetak dana svakodnevne upotrebe“, ističe doktor.

Kako se stvara zavisnost od kapi za nos?

„Uzroci ove pojave su realna potreba ljudi koji imaju probleme sa disanjem na nos izazvane različitim oboljenima, od kojih su najčešća alergijski i vazomotorni rinitis, ponavljani akutni rinitisi (kijavice), devijacija nosnog septuma, nosni polipi, ali i velika efikasnost nazalnih dekongestiva da brzo daju efekat i olakšaju tegobe. Zbog toga se ljudi veoma lako odlučuju da koriste ove preparate“, objašnjava dr Šubarević.

Problem nastaje kad ljudi često i predugo koriste nazalne dekongestive, što vodi do obrnutog efekta.

„Periodi poboljšanja disanja na nos su sve kraći, a između toga dolazi do još težeg disanja na nos, što je opet razlog da se dekongestivi koriste sve više i sve češće i tako se ulazi u začarani krug. Razlog za to su hronične promene koje se razvijaju u sluznici nosa kod zloupotrebe dekongestiva. Vidljivi rezultat je upadljivi otok kompletne nosne sluznice, koji u značajnoj meri smanjuje prostor za disanje, ali se slabi i nazocilijarna funkcija, koja je od velike važnosti za funkciju nosa.“

Opasne posledice – od atrofije sluznice do ivice depresije

„Pacijenti sa medikamentoznim rinitisom navode često ili stalno otežano disanje sa povremenim naletima sekrecije, što takođe vodi u hronično disanje na usta, suvoću u ustima i hrkanje. Ove tegobe nagone pacijenta da sve češće koriste ove preparate i u praksi sam nailazio na pacijente koji su koristili jednu bočicu spreja dnevno, a pojedini su išli dotle da bočicu sa sprejom nisu ispuštali iz ruke.“

To može da izazove brojne posledice.

„Tokom vremena sluznica nosa može da ode u atrofiju sa krastama i u nos bez ikakve funkcije. Svi pacijenti sa ovim problemom navode da im je kvalitet života značajno smanjen, a pojedini su bili na ivici depresije zbog toga“, priča doktor Šubarević.

Lečenje

Lečenje zavisnosti od kapi za nos pre svega podrazumeva da se prestane sa korišćenjem ovih preparata.

„Kao i kod svake bolesti zavisnosti, kod pacijenta mora da postoji svest o problemu i želja i volja da se problem reši. Terapija koja se koristi je uglavnom vezana za nazalne kortkosteroide i u manjoj meri antihistaminike i sprejeve morske vode sa dodatkom eukaliptusa. U ekstremnim slučajevima se rade i manje intervencije u vidu intranazalnog ubrizgavanja kortikosteroida“, kaže dr Šubarević i dodaje da je nekada je rezultat potpun i za mesec dana, a ponekad traje šest do 12 meseci ili duže.

Izvor: nova.rs

Automobili nisu samo vid transporta koji služi da stignemo do željenog odredište. Oni su i prostor u kojem provodimo značajan deo svojih života, pa čak i prave male pokretne kancelarije. Zato je bitno opremiti ih dodacima koji će nam biti veoma korisni i olakšati putovanje.

Izdvojili smo 5 dodataka za koje smatramo da svako treba da ima u svom automobilu, i to onih koji neće previše opteretiti budžet. Pa, hajde da vidimo šta je u pitanju.

Fleksibilni držač za telefon

Fleksibilni držač za telefon, koji često sadrži termin "spider" u svom imenu jer podseća na pauka, veoma je korisna stvarčica. Poseduje osam krakova koji se mogu savijati po želji, a sve kako bi se formirao oblik koji odgovara telefonu, odnosno površini ili otvoru za koji će se pričvrstiti.

Ukoliko ne možete da pronađete držač koji možete bezbedno montirati ili koji ne zadržava vaš telefon na siguran način, fleksibilni držač će vam biti od velike pomoći. Zbog svoje prilagodljivosti se može postaviti bilo gde u kabini automobila, pa čak i okačiti iza vozačevog sedišta kako bi deca mogla da gledaju crtane filmove tokom dugih putovanja.

Anti Slip podloga

Anti-slip podloge su idealan dodatak vašem automobilu. Prilagođavaju se obliku površine na koju ćete ih zalepiti, a kada to učinite, moći ćete da na nju postavite skoro sve što poželite, bez bojazni da će vam predmet skliznuti tokom ubrzavanja ili kočenja.

Iako je podloga lepljiva na dodir, ona neće ostaviti lepljive tragove na predmetima koje na nju postavljate, te će ključevi, sitan novac, naočare, telefon, novčanik ili bilo šta drugo ostati čisti. Kada je zaprljate, a sigurno hoćete, podloga će izgubiti svoju sposobnost zadržavanja predmeta. Kako biste je povratili ne morate kupovati novu, već postojeću jednostavno operite pod mlazom vode.

USB punjač za automobil

Jedno je sigurno tokom putovanja - desiće vam se da neki od uređaja u vašem posedu ostane bez baterije. Zato je bitno da u svom automobilu posedujete punjač pomoću kojeg ćete moći da ga napunite. USB punjač za automobil preporučujemo svima, čak i onima koji poseduju integrisane USB portove. Zašto? Razlog je veoma jednostavan - brzina punjenja. Kupovni auto punjači često poseduju veću snagu, te uređaje mogu da napune mnogo brže nego što je to slučaj sa postojećim USB portovima.

Prilikom kupovine vam savetujemo da birate punjač poznatog brenda kako biste osigurali da se pridržava dogovorenih standarda, ali i kako biste izbegli neprijatnosti poput prenapona, kratkog spoja i pregrevanja.

Prilikom odabira USB punjača za automobil bi idealno bilo da vaš izbor padne na onaj koji poseduje dva porta - jedan USB-A i jedan USB-C. Kako moderni uređaji već dolaze sa USB-C priključkom na oba kraja kabla, na ovaj način ćete osigurati mogućnost punjenja svih svojih prenosivih uređaja, bez potrebe za kupovinom dodatnih kablova.

Bluetooth adapter

Ukoliko vaš automobil ne poseduje mogućnost Bluetooth povezivanja sa telefonom, a želite da slušate muziku sa svog mobilnog uređaja, verovatno ste koristili AUX kabl. Nema potrebe da se zapetljavate - na tržištu postoje Bluetooth adapteri koji će vam omogućiti da uživanje u muzici postane bežično iskustvo.

Postoje razni modeli na tržištu, ali, ukoliko da kupite ovaj uređaj za svoj automobil, mi vas savetujemo da odaberete onaj koji se pridržava Bluetooth 5.0 ili novijeg standarda kako bi veza bila stabilna i brza. Takođe je bitno da poseduje integrisan mikrofon kako biste mogli da obavljate hendsfri pozive.

Ukoliko vaš automobil ne poseduje AUX ulaz, postoje i modeli koji primaju Bluetooth, a odašilju FM signal. Ovi Bluetooth FM transmiteri će učiniti da muziku sa telefona čujete na unapred određenoj radio stanici, a na sebi vrlo često poseduju USB port, te mogu zameniti namenski USB punjač.

Power bank

Prazan telefon može biti ozbiljan problem ukoliko vaš automobil nije u stanju da ga napuni. Nikada ne znate gde i kada se kvar može desiti, te je bitno da u svakom momentu imate spreman alternativni izvor energije, a power bank je upravo to.

Što više mAh, to će cena biti veća. Na vama je da odaberete kapacitet koji odgovara vašem budžetu. Ipak, reklamirani i stvarni kapacitet nisu isti. Kako postoje određeni gubici, ne preporučujemo da kupujete išta ispod 5.000 mAh, a smatramo da je 10.000 mAh idealan odnos kapaciteta i prenosivosti.

Izvor: mondo.rs

Drugi osnovni sud u Beogradu izrekao je danas prvostepenu presudu okrivljenoj S.Đ. iz Grocke kojom je oglasio krivom za krivično delo nasilje u porodici, odnosno svojim maloletnim detetom i osudio je na kaznu zatvora u trajanju od dve godine.

S.Đ. se teretila za nasilje u porodici, kao i da je zajedno sa P.P izvršila krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica.

„Nakon izvođenja svih dokaza na glavnom pretresu usled nedostatka istih da su S.Đ. i P.P. izvršili krivično delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica , tužilštvo je odustalo od krivičnog gonjenja za ovo krivično delo protiv okrivljenih“, navode iz Drugog OJT.

Zbog toga je predloženo da se S.Đ. oglasi krivom za krivično delo nasilje u porodici i osudi na kaznu zatvora u trajanju od dve godine, koju je sud prihvatio i izrekao okrivljenoj, pišu Novosti.

Direktorka Treće beogradske gimnazije Olga Čokaš potvrdila je za "Danas" da se u utorak na fudbalskoj utakmici, u okviru sportskog i humanitarnog turnira „Gimnazijada“, dogodio incident u kojem je profesor te škole, u pokušaju da razdvoji učenike, zadobio teške telesne povrede.

„Treća beogradska gimnazija je donela odluku da se ovogodišnja ‘Gimnazijada’ prekida jer je svaki oblik nasilja apsolutno neprihvatljiv. Sva takmičenja koja je trebalo da se održe u sredu (15. maja) i četvrtak (16. maja) su otkazana”, navodi direktorka za Danas.

Ona dodaje da je incident prijavljen policiji koja će dalje ispitati činjenice vezane za ovaj slučaj.

„Naš kolega jeste zadobio navedene povrede i trenutno se nalazi na pregledu. Nastava se danas odvija redovno“, rekla je Čohaš za Danas.

Ona nije potvrdila, ali ni demantovala nezvanična saznanja Danasa da će u Trećoj gimnaziji sutra biti prekinuta nastava u znak protesta zbog napada na profesora.

Podsetimo da je za sutra najavljen protest prosvetnih radnika zbog prebijanja nastavnika u Bačkoj Palanci.

O prekidu “Gimnazijade” Treća gimnazija je sinoć obavestila ostale škole učesnice.

Izvor: nova.rs

Predstavnica Srbije na najprestižnijem svetskom dečijem takmičenju „Miss & Mister World“, Rajna Batalo iz Čonoplje, donosi kući čak dve lente.

Ovo veliko takmičenje održano je u Turskoj, gde je Rajna, u pratnji svoje majke, provele poslednjih desetak dana, i odakle se vraća puna lepih utisaka.

Rajna je pobednica u svojoj kategoriji, devojčice od 7 do 11 godina, u konkurenciji od ukupno 27 takmičarki iz celog sveta (Photomodel Of The Globe), a takođe je i proglašena za Top model „Junior Top Model Of The Universe“.

Kako saznajemo, zahvaljujući mladoj Čonopljanki, nakon 36 godina postojanja ovog svetskog takmičenja, Srbija po prvi put osvaja dve najjače titule.

Podsećamo, Rajna Batalo odlična je učenica petog razreda OŠ „Miroslav Antić“ u Čonoplji. Posvećeno se bavi gimnastikom godinama unazad. Obožava da vozi bicikl, rolere, trotinet, da igra odbojku sa drugaricama, skijanje i plivanje, ali iznad svega izdvaja gimnastiku. Uči mađarski, engleski i francuski jezik. Izuzetno je vredna, odgovorna, ali i skromna. Potiče iz velike porodice, čiji su roditelji vredni ljudi i dobri domaćini, i koji pored Rajne imaju još troje dece. Voli da pomaže roditeljima na farmi i u mlekari oko proizvodnje i pakovanja.

Izvor: Radio Apatin

U periodu od 6. do 12. maja na području Policijske uprave u Somboru evidentirano je osam saobraćajnih nezgoda u kojima su tri osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržano je pet vozača, zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci četiri, a zbog nasilničke vožnje dva vozača.

Na teritoriji grada Sombora evidentirano je pet saobraćajnih nezgoda u kojima su dve osobe zadobile lake telesne povrede. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci, kao i zbog nasilničke vožnje zadržan je po jedan vozač.

Na području opštine Odžaci evidentirana je jedna saobraćajna nezgoda u kojoj je jedna osoba lakše povređena. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola i psihoaktivnih supstanci zadržana su po dva vozača, a zbog nasilničke vožnje jedan.

Na području opštine Kula evidentirane su dve saobraćajne nezgode. Zbog vožnje pod dejstvom alkohola zadržana su dva vozača, a zbog vožnje pod dejstvom psihoaktivnih supstanci jedan.

U pomenutom periodu napisano je 65 zahteva za pokretanje prekršajnog postupka i izdato je 313 prekršajnih naloga.

U Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ biće upriličena svečanost povodom Dana slovenske pismenosti i dodela priznanja ZLATNO PERO RAVANGRADA.

Dobitnica ove nagrade za 2024. godinu je Nada Dušanić, književnica iz Sombora

Svake godine, a uz Dan slovenske pismenosti, Udruženje građana „Ravangradsko proleće“ i Kulturni centar „Laza Kostić“ Sombor priređuju svečanost povodom dodele društvenog priznanja „Zlatno pero Ravangrada“. Dan je to sećanja na solunsku braću Ćirila i Metodija, tvorce glagoljice, prvog slovenskog pisma, odnosno dan sećanja na njihovo veliko misionarstvo i vizionarstvo kojim zauvek ostaše upamćeni kao „solunski apostoli jedinstvene hrišćanske crkve“. U pravoslavnom kalendaru taj dan je uvek 24. maja .

U realizaciji programa organizatorima se od ove godine ulogom domaćina priključuje Srpska čitaonica „Laza Kostić“ koja, inače, mnogim svojim programskim sadržajima takođe daje i te kakav doprinos afirmaciji knjige i stvaranja, očuvanju srpskog jezika i ćirilice, svega onog što je oličenje srpskog nacionalnog i duhovnog bića, identiteta našeg naroda.

Odlukom žirija na čijem je čelu književnik Stojan Berber, inače, predsednik Udruženja građana „Ravangradsko proleće, priznanje „Zlatno pero Ravangrada“ za 2024. godinu, dobiće Nada Dušanić, književnica koja živi i stvara u Somboru.

Svečanost povodom dodele nagrade biće održana u petak, 24. maja, u Srpskoj čitaonici „Laza Kostić“ s početkom u 18 časova.