Sombor.info

Amerikanci su u opširnom članku predstavili dvojicu košarkaša rođenih u Somboru koji su ispisali stranice istorije

Srpski košarkaš Nikola Jokića po treći put u poslednje četiri sezone, proglašen je za MVP-a regularnog dela NBA lige. U istom danu, najboljem košarkašu današnjice i jednom od najboljih u istoriji ove igre, čestitke stižu sa svih strana, a kako u Americi, tkao i širom sveta, nižu se hvalospevi o postignutom uspehu. Među mnogima, izdvoji se moćan tekst prestižnog ESPN-a koji je uporedio dvojicu "najvećih" Somboraca, Radivoja Koraća i Nikolu Jokića.

Naime, u članku: "Nikola Jokić i zaboravljeni košarkaški junak: "MVP veza koja nastaje 60 godina", prestižni američki mediji piše o srpskim košarkašima koji su svojom magijom uticali na košarku kao igru. Tako, publici u Sjedinjenim Američkim Državama, kao i u svetu, ESPN, kroz prizmu nove MVP titule Nikole Jokića predstavio je priču o popularnomg Žućku, koja je mnoge iznenadila.

- Korać drži rekord Evrolige po broju poena na jednoj utakmici sa 99, drugi je sa 71 i peti sa 60 poena. Njegov prosečan broj poena po utakmici u Evroligi je rekordnih 43,6. Bio je najbolji strelac u profesionalnim ligama u Italiji, Belgiji, Jugoslaviji i na Olimpijskim igrama 1960. godine u Rimu. Predvodio je svoju zemlju do medalja na Olimpijskim igrama, FIBA i Evropskim prvenstvima. Primljen je u Kuću slavnih FIBA-e (i imenovan jednim od 50 najboljih igrača svih vremena) i u Kuću slavnih košarke Naismith Memorial. Postao je jedini košarkaš na svetu koji je imao veliki međunarodni turnir nazvan po njemu. Bio je levoruk, crvenokos i poznat kao "Žućko." Francuzi su ga zvali "Strašni Levoša." Italijani su ga zvali "Furia Rossa" (Crvena Furija) - piše ESPN i dodaje da je Korać, kao i Jokić rođen u Somboru, a onda navodi sve uspehe koje je popularni Žućko ostvario tokom karijere.

- Gde god da je išao, velike mase ljudi su ga pratile. Bio je senzacija. [Ljudi] vole strelce - rekao je kasnije Stanković o Koraću, "pa su ljudi dolazili da vide ovaj fenomen, najboljeg strelca Evrope i Olimpijskih igara.

- Ljudi su dolazili da ga vide gde god se igrala košarka. Dolazili su samo da vide njega - seća se Pazman.

Između ostalog, ESPN navodi da je Korać osvojio šest medalja sa jugoslovenskom reprezentacijom, uključujući olimpijsku srebrnu medalju na Olimpijskim igrama 1968. u Meksiko Sitiju. Poput Jokića, nije pričao o svojoj izvrsnosti, sjajnim utakmicama ili rekordima. Nije skupljao trofeje i ponekad ih je poklanjao. Jednom je rekao da nije više vežbao šutiranje od drugih igrača, posvećujući se isključivo tome samo jedan dan u nedelji, i to, subotu.

Korać je diplomirao elektrotehniku, ali je pauzirao studije kako bi se fokusirao na košarku, verujući da će se kasnije vratiti da završi svoj diplomski studij. To se nikada nije dogodilo.

U tekstu se pominju momnenti u kojima je Korać igrao protiv NBA ekipa, i navodi se da je označen kao neko ko bi jedini od evropskih košarkaša tog vremena mogao da zaigra u NBA. Takođe, opuisuje se i tragična smrt Koraća u saobraćajnoj nesreći.

- U Somboru, kuća u kojoj je Korać rođen postala je spomenik. U Beogradu, napravljen je spomenik, a sportska hala nosi njegovo ime. Osam ulica u osam gradova širom Srbije nosi njegovo ime. Postoje muški i ženski klubovi koji nose njegovo ime. Dve godine nakon njegove smrti, FIBA je osnovala "Kup Korać", međunarodni turnir koji je trajao do 2003. godine, kada je Košarkaški savez Srbije i Crne Gore preimenovao nacionalni kup u Kup Radivoja Koraća, domaći turnir koji i dalje traje. Spomenik za njega živi unutar FIBA-ine sedišta u Ženevi. Jugoslovenski košarkaški savez je proglasio da se utakmice više neće igrati 2. juna, dan kada je on preminuo. OKK Beograd je povukao broj 5, a danas, sala u kojoj igraju nosi njegovo ime. Fotografija njega visi ispred njihove arene. I, svake godine, ekipa se vraća na njegov grob u Beogradu i stavlja cveće - piše ESPN.

Jokić je predvodio Nagetse do prve titlu prošle sezone, osvojivši priznanje za MVP-a finala.

- I mesec dana nakon te titule, Košarkaški savez Srbije podigao je zastavu na fasadi kule Zapadna Kapija u Beogradu, neboderu od 36 spratova koji je decenijama bio najviša zgrada u zemlji.

Drugi igrač na zastavi, odmah pored Jokića, bio je još jedan mitski sin Sombora: Radivoj Korać.

Izvor: telegraf.rs

Obojici muškaraca određeno je policijsko zadržavanje

Dva vozača isključena su iz saobraćaja zbog vožnje pod dejstvom alkohola i droga.

Policija je u Kuli zaustavila muškarca (40) koji je upravljao "golfom" pod dejstvom kanabisa, a u okolini Odžaka mušarca (59) koji je vozio bicikl sa 2,43 promila alkohola u organizmu, saopšteno je iz MUP Srbije.

Obojici je određeno policijsko zadržavanje i protiv njih će biti podnete odgovarajuće prekršajne prijave.

Izvor: telegraf.rs

Povodom Međunarodnog dana Muzeja,18. maja, u Velikoj galeriji Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe “Geneza”, umetnika Todora M. Stevanovića, s početkom u 19.30 časova.

Todor M. Stevanović slikar i akademik (1937, Zalužnje kod Leskovca) Pored slikarstva bavi se crtežom, grafikom, filmom, keramikom, mozaikom, alternativama slobodnog medija, likovnom kritikom, teorijom umetnosti, filozofijom i književnošću. Samostalno izlaže od 1956, a učestvuje na kolektivnim izložbama od 1962. Akademik Stevanović je predstavljao Jugoslaviju na Venecijanskom bijenalu 1999. godine. Njegova dela nalaze se u Narodnom muzeju u Beogradu, Muzeju savremene umetnosti u Beogradu i Muzeju grada u Beogradu, kao i u muzejima država bivše Jugoslavije, te u Engleskoj, Danskoj, Holandiji, Belgiji, Španiji, Švedskoj, Austriji, Rusiji, Kanarskim ostrvima, Australiji, Južnoj Americi, SAD, Kanadi, u privatnim kolekcijama u zemlji i inostranstvu.Član je ULUS-a, UKS-a i redovni član Odeljenja umetnosti SANU.

Radovi sa izložbe “Geneza” u Galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor vlasništvo su kolekcionara Vojislava R.Vićića.

Galerija će tog dana raditi do 22.00 časa.

“Todor mi je uvek bio uzor, nedostižan uzor, jer njegova dela možete samo da gledate širom otvorenih usta. Za njim ne treba ni trčati, treba gledati i nešto udahnuti, sve šta se može udahnuti.”
Nikola Kusovac, istoričar umetnosti

“Njegova dela jesu odraz naizgled neuhvatljivog i nerazumljivog, sadržanog u čoveku, u društvu, svakom biću i kosmosu, pokušaj da se odgonetne tajna nastajanja i postojanja.”
Ljubica Miljković, istoričar umetnosti

Novosadska „Ciklonizacija“ je saopštila da će tretman protiv komaraca sa zemlje i iz vazduha na području opštine Apatin biti izveden u periodu od 13. do 27. maja 2024. godine, u prvom terminu sa povoljnim meteo uslovima.

Tretman će se izvoditi preparatom na bazi lambda-cihalotrina i deltametrina koji toksičan za pčele, pa pčelari svoje košnice treba da zatvore ili uklone najmanje pet kilometara od mesta tretiranja. Dejstvo preparata traje jedan dan.

Izvor: Radio Dunav

Povodom Međunarodnog dana muzeja, Muzej priprema poseban program za subotu, 18. maja, od 17 do 22 časa. Ulaz u Gradski muzej i Muzej Podunavskih Švaba u tom periodu je besplatan.

Gradski muzej Sombor

Subota, 18. maj 2024. od 17.00 do 22.00

17.00 — 19.00
Muzejska igra Potraga za muzejskim blagom — program za decu na Stalnoj postavci, na spratu Muzeja

17.00 — 22.00
Izložba Nadežda Petrović: bez boje — crteži iz kolekcije Narodnog muzeja Srbije, izložbeni prostor u prizemlju Muzeja

17.00 — 22.00
Stalna postavka

20.00 — 22.00
Koncert benda The Hat Matters u dvorištu Muzeja

Muzej Podunavskih Švaba

Subota, 18. maj 2024. od 17.00 do 21.00

17.00 — 21.00
Stalna postavka

17.00 — 21.00
Izložba u okviru 9. Internacionalnog festivala stripa i fantastike

Ulaz je slobodan!

Srpski košarkaš Nikola Jokić proglašen je najkorisnijim igračem NBA lige za regularni deo sezone. Njemu je ovo treće priznanje za najkorisnijeg igrača, pošto je bio najbolji i 2021. i 2022. godine.

Superstar Denver Nagetsa je i prošle godine mogao mirne duše da kaže da zaslužuje MVP priznanje, koje je otišlo u ruke Džoela Embida.

Jokić je tada osvojio nagradu za najboljeg u finalu Zapada i u velikom finalu NBA lige kada se Denver prošetao do prve titule u klupskoj istoriji.

Ove godine mu je taj put u startu teži, pošto se klub iz Kolorada izborio sa Los Anđeles Lejkersima u prvoj rundi plej-ofa, ali je u drugoj izgubio obe utakmice kod kuće od Minesote Timbervulvs.

Jokić je tokom regularnog dela sezone vukao svoju ekipu do drugog mesta u svojoj konferenciji, skora 57:25 koji je imala i prvoplasirana Oklahoma.

Somborac je do MVP priznanja došao posle 79 odigranih utakmica i sa 26,4 poena, 12,4 skoka i 9 asistencija po utakmici.

Imao je i 58,3 posto šuta iz igre, odnosno 35,9 posto šuta za tri poena. Imao je i skoro jednu i po ukradenu loptu po meču skoro jednu blokadu u proseku.

Uz njega su u najužoj konkurenciji bili i Šej Gildžes-Aleksander iz Oklahome i Luka Dončić iz Dalas Maveriksa.

Luka je u ovoj sezoni n 70 utakmica imao 33,9 poena, 9,2 skoka i 9,8 asistencija prosečno, ali uz slabije procente šuta iz igre od „Džokera“, dok je Šej na 75 utakmica imao 30,1 poena, 5,5 skokova i 6,2 asistencije po meču.

U MVP trci je i ove sezone bio Embid, koji je otpao iz konkurencije jer nije odigrao dovoljan broj utakmica da bi uopšte bio razmatran za izbor. Embid je u regularnom delu sezone imao 34,7 poena po meču, ali nije odigrao ni blizu potrebnih 65 mečeva. Stao je na brojci 39.

Jokić je ovom trećom MVP nagradom ušao u elitno društvo najboljih stranaca koji su ikada igrali u Americi, jer po tri MVP titule imaju još samo Mozes Maloun, Leri Bird i Medžik Džonson.

Po četiri imaju Lebron Džejms i Vilt Čemberlen, po pet Bil Rasel i Majkl Džordan i jedini koji ih ima šest je Karim Abdul-Džabar.

Izvor: nova.rs

Vlakna su veoma važna za redovnu defekaciju, a jedan od najboljih načina da se vlakna unose u organizam je putem hrane.

Dijetetičarke Anet Snajder i Ejmi Pendlton Kej izdvojile su jednu od najboljih vrsta orašastih plodova koja bi mogla da obezbedi redovno pražnjenje creva i spreči zatvor.

Kao najbolju vrstu orašastih plodova, dijetetičari su izdvojili bademe i otkrili tri razloga zašto ih treba uključiti u ishranu kako ne bismo imali problema sa zatvorom, piše „Eating Well“.

Dobar izvor magnezijuma

Magnezijum je važan mineral iz više razloga, a takođe je odličan za ublažavanje problema sa opstipacijom.

„Vlakna, magnezijum i drugi antioksidansi koji se nalaze u bademima mogu pomoći kod problema sa varenjem i obezbediti zdrav crevni mikrobiom. Zdrava crevna flora sa nizom dobrih bakterija doprinosi boljem varenju u celini, što pomaže u sprečavanju hroničnog zatvora“, ističe dijetetičarka Ejmi Pendleton Kej .

Bogati su vlaknima

Osim što sadrže magnezijum, bademi su takođe odličan izvor vlakana. Dijetetičarka Kej ističe da je „hrana bogata vlaknima važna jer povećava učestalost pražnjenja creva, što dovodi do poboljšanja kod onih koji pate od zatvora“.

Ovi orašasti plodovi sadrže rastvorljiva i nerastvorljiva vlakna. Svaka od ovih vrsta vlakana je neophodna za normalno funkcionisanje creva, a samim tim i za redovno pražnjenje, prenosi Index.hr.

Sadrže visok udeo zdravih masti

Ishrana zdravih masti takođe može pomoći dobrom varenju, slažu se dijetetičari. Snajder objašnjava da „masti u ishrani mogu pomoći u oslobađanju od zatvora tako što povećavaju snagu mišićnih kontrakcija koje istiskuju fekalnu materiju i stimulišu debelo crevo da započne pražnjenje creva“.

Zdrave masti u kombinaciji sa vlaknima pomažu u održavanju zaštitnih crevnih bakterija.

Izvor: n1info.rs

Naučnici su objavili istraživanje u časopisu Cell koje je otkrilo do sada nepoznat mehanizam deaktivacije gena koji sprečavaju razvoj tumora.

Otkriće ovog mehanizma omogućava razumevanje povezanosti rizika od raka sa nezdravom ishranom ili nelečenim metaboličkim stanjima kao što je dijabetes.

U novoj studiji naučnici iz Singapura i Velike Britanije pokazalo se da promene u metabolizmu glukoze mogu da podstaknu razvoj tumora privremenim deaktiviranjem gena BRCA2, koji štiti ljudsko telo od tumora.

Šta su BRCA1 i BRCA2?

BRCA1 i BRCA2 su ljudski geni povezani sa naslednim oblicima raka dojke i jajnika.

BRCA1 kodira protein koji pomaže u sprečavanju ćelija da se brzo dele i rastu van kontrole. BRCA2 kodira protein uključen u popravku oštećenog DNK.

Svako ima dve kopije ovih gena, jednu nasleđenu od majke, a drugu od oca. Ako osoba nasledi mutirani BRCA1 ili BRCA2 od jednog roditelja, i dalje će imati normalnu kopiju od drugog roditelja.

Prema konvencionalnom shvatanju, rak nastaje kada se mutacija dogodi u drugoj normalnoj kopiji gena, nakon čega osoba više nema BRCA1 ili BRCA2 gen koji radi ispravno. Međutim, nova studija je pokazala da ovaj uslov ne mora biti ispunjen, o čemu će biti reči kasnije.

Oko 3% karcinoma dojke i 10% raka jajnika su rezultat naslednih mutacija u genima BRCA1 i BRCA2.

Ljudima sa ovakvim mutacijama se savetuje da razmotre preventivne mere za smanjenje rizika od raka dojke, jajnika i drugih karcinoma, kao što su češći pregledi, mamografi itd.

Na primer, poznat je kancer Anđelina Džoli – glumica je odlučila da se podvrgne bilateralnoj mastektomiji nakon što je saznala da nosi naslednu mutaciju gena BRCA1, što je izazvalo preranu smrt njene majke.

Rezultati podižu svest o važnosti ishrane i kontrole težine

Prvi autor nove studije, farmakolog Li Ren Kong sa Instituta za istraživanje raka u Singapuru, rekao je da njihovi nalazi podižu svest o uticaju ishrane i kontrole telesne težine na upravljanje rizicima od raka.

„Započeli smo studiju sa ciljem da razumemo koji faktori povećavaju rizik u porodicama podložnim raku, ali smo na kraju otkrili mehanizam koji povezuje ključni put potrošnje energije sa razvojem raka“, rekao je Li Ren Kong.

Promena paradigme

Kao što smo ranije u tekstu aludirali, novo otkriće dovodi u pitanje teoriju o genima koji štite od raka, što je poznato kao Knudsonova paradigma „dva pogotka“.

Prema ovoj paradigmi, koja je prvi put predložena 1971. godine, obe kopije gena za supresor tumora moraju biti trajno inaktivirane da bi se rak pojavio.

Međutim, neka nedavna istraživanja su pokazala da je mutacija u jednom od dva BRCA2 gena u ćeliji povezana sa različitim vrstama raka. Naime, pokazalo se da su ćelije sa ovom mutacijom osetljivije na stres, kao što je izlaganje toksinima iz okoline i sopstvenih ćelija, poput formaldehida ili acetaldehida, koji mogu da smanje nivo BRCA2 proteina, što, pak, dovodi do funkcionalnog probleme.

„Još uvek nije sasvim jasno kako takvi faktori životne sredine povećavaju rizik od raka, ali je važno razumeti vezu ako želimo da preduzmemo preventivne mere koje nam pomažu da duže ostanemo zdravi“, rekao je onkolog Ašok Venkitaraman sa Instituta za nauku o raku u Singapur.

Kako je otkriven novi mehanizam?

U novoj studiji, naučnici su prvo pogledali ljude koji su nasledili jednu neispravnu kopiju BRCA2. Otkrili su da su ćelije ovih ljudi osetljivije na metilglioksal (MGO), koji se proizvodi kada ćelije prave energiju iz glukoze u procesu glikolize.

Glikoliza generiše više od 90 procenata MGO u ćelijama, koji se održava na minimalnim nivoima pomoću para enzima. Ako ne uspeju, visoki nivoi MGO mogu dovesti do stvaranja štetnih jedinjenja koja oštećuju DNK i proteine. U uslovima kao što je dijabetes, gde su nivoi MGO povišeni zbog visokog šećera u krvi, ova štetna jedinjenja doprinose komplikacijama bolesti.

Naučnici su otkrili da MGO može privremeno da onesposobi funkcije proteina BRCA2, što dovodi do mutacija povezanih sa razvojem raka. Ovaj efekat se može videti u nekanceroznim ćelijama i uzorcima tkiva dobijenim od pacijenata, u nekim slučajevima raka dojke kod ljudi i na mišjim modelima za rak pankreasa, prenosi Index.hr.

Pošto gen BRCA2 nije trajno inaktiviran (već samo protein), funkcionalni oblici proteina koji se proizvode mogu kasnije da se vrate na normalne nivoe. Ali ćelije koje su više puta izložene MGO mogu nastaviti da akumuliraju mutacije, koje na kraju izazivaju rak.

Ovi nalazi sugerišu da promene u metabolizmu glukoze mogu poremetiti funkciju BRCA2 preko MGO-a, doprinoseći tako razvoju raka.

Potrebno je više studija, ali mehanizam je logičan

Budući da je studija sprovedena u laboratoriji na životinjskim modelima, na malim uzorcima ljudskog tkiva i organoida, biće potrebne dodatne studije koje koriste veća klinička ispitivanja i više životinjskih modela kako bi se istražile moguće veze između faktora u ishrani, dijabetesa i drugih metaboličkih poremećaja.

Ali pošto MGO može privremeno da blokira sposobnost BRCA2 proteina da popravi DNK, logično je očekivati da loša ishrana ili nekontrolisani dijabetes mogu doprineti većem riziku od raka tokom vremena, čak i kod ljudi sa dve funkcionalne kopije BRCA2 gena. Ovi nalazi mogu biti korisni za razvoj strategija za prevenciju ili rano otkrivanje raka.

„Metilglioksal se može lako otkriti testom krvi na HbA1C, koji bi se mogao koristiti kao marker za potencijalni rizik kojem smo izloženi“, rekao je Venkitaraman.

„Dalje, visoki nivoi metilglioksala se obično mogu kontrolisati lekovima i dobrom ishranom, otvarajući vrata za proaktivne mere protiv početka razvoja raka“, dodao je on.

Nije sve u genima

Šef splitske laboratorije za tumore Janoš Terzić kaže da ovo otkriće još jednom pokazuje da nije sve u genima.

Iako redovno govorimo o genima koji izazivaju rak, a i sami smo pronašli gen koji je povezan sa rakom jetre (doi: 10.1038/ng.3103), to su proteini čije funkcionisanje sprečava ili podstiče razvoj raka“, kaže Terzić.

„Ovo je jedno od otkrića koje pokazuje da naša sudbina nije zapečaćena u našim genima. To jest, promenom ponašanja zdravom ishranom, vežbanjem, u većini slučajeva možemo izbeći rizike koje smo nasledili. Ali važi i obrnuto, odnosno rizike koje nemamo možemo pokrenuti na rizično ponašanje, jer nemamo rezervnog kad se ovo pokvari“, rekao je Terzić.

Izvor: nova.rs

Na prvi pogled, sa određene distance, ovo izgleda kao idilična peščana plaža. Ali kada joj se približite… Situacija se drastično menja.

Plaža na japanskom ostrvu Okinava izgleda kao savršena destinacija za sve one turiste koji traže sitan beli pesak i tirkizno more, što znači, otprilike, sve turiste na svetu. Baš zato je potpuno neverovatna činjenica da je ova plaža uvek prazna. Ali, sve će vam postati jasnije kada vam kažemo da ovo na slici nije zapravo plaža već…

… more prekriveno vulkanskim plovućcem po kom je potpuno nemoguće hodati.

Šta je vulkanski plovućac?

Vulkanski plovućac je laka, bela ili siva stena, tačnije delići stene koji plutaju po površini mora i stvaraju izgled peščane plaže. Ovaj „problem“ je izazvala podvodna vulkanska erupcija u avgustu 2021. godine, koja se nalazi u oblasti lanca ostrva Bonin (Ogasavara).

Međutim, ovi plovućci ne prave probleme samo nasumičnim posetiocima, već su izazvali i veliku katastrofu na plažama, prave velike probleme i ribarima i transportu uopšte, jer začepljuju brodske motore, ali i turističkoj industriji.

Šta se dešava ako odete na ovakvu plažu?

Pa, za početak, propadnete u vodu, okruženi sitnim, šupljikavim kamenčićima. A, da li će se ova „situacija“ uskoro rešiti? Još uvek se ne zna.

Istraživači sa Instituta za nauku i tehnologiju na Okinavi od oktobra 2021. prate situaciju i pokušavaju da saznaju koliko će plovućci ostati u okolini Okinave. Istovremeno, istraživanje bi moglo da pomogne i u razumevanju mrešćenja korala i drugih bioaktivnih supstanci, smatra profesor Emil Tuber i drugi uključeni u istraživanje, piše Aktivni.si.

„Ako se rak debelog creva rano otkrije, većina pacijenata se izleči i može da ima normalan život“.

Rak debelog creva je relativno čest. Američko društvo za rak (ACS) procenjuje da je to treći najčešći rak (isključujući rak kože) i više od 106.000 ljudi će imati dijagnostikovan rak debelog creva samo u 2024. godini. ACS primećuje da se stope novih slučajeva kod osoba mlađih od 55 godina povećavaju za 1 do 2% svake godine. Međutim, sveukupne stope raka debelog creva se smanjuju – velikim delom zato što se sve više ljudi pregleda i menja svoje navike kako bi smanjili rizik, prenosi Yahoo.

Skrining je vitalan iz još jednog razloga: rano otkrivanje raka debelog creva može spasiti živote. „Ako se rak debelog creva rano otkrije, većina pacijenata se izleči i može imati normalan život’, kaže hirurški onkolog dr Anton Bilčik. Osim skrininga, označavanje simptoma raka debelog creva takođe može podstaknuti rano otkrivanje.

Nažalost, „često se simptomi raka debelog creva pogrešno mešaju s drugim uobičajenim stvarima poput sindroma iritabilnog creva ili hemoroida, a zatim se zanemaruju’, kaže dr Rosario Ligresti, šef Odela za gastroenterologiju u Medicinskom centru Univerziteta Hakensak. Lekari su podelili znakove raka debelog creva koje nikad, baš nikada ne treba zanemariti, plus uvide u mogućnosti lečenja i prognoze.

Gastroenterolozi upozoravaju da ne ignorišete krv u stolici. „Krv u stolici jedan je od češćih simptoma raka debelog creva kod starijih pacijenata – manje kod mlađih pacijenata“, kaže dr Ligresti.

Zašto rak debelog creva može izazvati krv u stolici? „Kako se prekancerozni polipi, takođe poznati kao adenomi, povećavaju i postaju sve abnormalniji i mogu napredovati do raka, potrebna im je povećano snabdevanje krvlju“, objašnjava gastroenterolog dr Bruks Keš, „Budući da su adenomatozna i kancerogena tkiva nezrela i abnormalna u smislu njihove ćelijske strukture u odnosu na normalno tkivo debelog creva, krvni sudovi koji snabdevaju te lezije takođe su abnormalne i sklonije su curenju krvi što može biti vidljivo u pokretima creva“.

Takođe, krv u stolici nije uvek vidljiva. ‘Može rezultirati tamnom stolicom, ali mala količina krvi moći će se otkriti samo posebnim testovima stolice koji otkrivaju vrlo male količine krvi’, kaže dr Bilčik. U trenutku kad neko primeti krv u stolici, to možda više neće biti ‘rani simptom’ raka debelog creva. ‘Krv u stolici je relativno kasni znak kolorektalnog karcinoma i ne pojavljuje se kod svakog pacijenta’, kaže dr Keš.

Primećivanje krvi u stolici može biti alarmantno, što je i razumljivo. Iako to može biti rani (ili kasniji) simptom raka debelog creva, ne mora biti. ‘Češće je to zbog lezija blizu dna debelog creva, kao što su hemoroidi ili male pukotine koje se nazivaju fisure’, kaže dr Ligresti, „Moglo bi da dolazi i iz urinarnog trakta ili vagine, što se ponekad može zameniti s rektalnim krvarenjem“.

Dr Bilčik kaže da je krv u stolici koja je povezana s hemoroidima obično jarko crvena. Bez obzira na to, ovaj znak ne bi trebalo ignorisati. ‘Vidljiva crvena krv u stolici poznata je kao hematohezija i nikada se ne sme zanemariti’, kaže dr Keš.

Krv u stolici jedan je od mogućih znakova raka debelog creva, ali nije jedini na koji treba obratiti pažnju. Dr Keš kaže da drugi simptomi raka debelog creva uključuju:

– Nenamerni gubitak težine

– Bolovi u stomaku

– Promena u navikama pražnjenja creva

– Znakovi koji se pojavljuju zato što se rak debelog creva širi na druge organe izvan debelog creva, poput napada s metastazama u mozgu ili preloma s metastazama na kostima

Dr Ligresti se slaže da znakovi raka debelog creva nisu uvek povezani s gastroenterologijom, objašnjavajući: „Mlađi pacijenti takođe često imaju neobjašnjivu anemiju i povezani umor. To bi moglo biti teško razlikovati od anemije zbog menstrualnih problema. Nije normalno biti anemičan“.

Takođe postoji mogućnost da uopšte nećete imati simptome. „Ljudi možda uopšte nemaju simptome, stoga je važno pregledati sve osobe starije od 45 godina, bez obzira na simptome’, kaže dr Bilčik.

„Ako primetite krv u stolici, trebalo bi da kontaktirate svog lekara i razgovarate o svojim simptomima“, kaže dr Keš, „Možda ćete morati da se podvrgnete pregledu debelog creva poznatom kao kolonoskopija“. Kolonoskopija se koristi za otkrivanje raka debelog creva i drugih uzroka krvi u stolici. „Ako se prekancerozni polip pronađe tokom kolonoskopije, često se može ukloniti, kao i neki kolorektalni karcinomi, zavisno od njihove veličine i lokacije“, objašnjava dr Keš.

Dr Bilčik kaže da je hirurško uklanjanje generalno preporučena opcija: „Najbolja šansa za izlečenje je hirurško uklanjanje. Hemoterapija, biološka terapija i terapija zračenjem često se koriste u kombinaciji s operacijom kako bi se poboljšale šanse za izlečenje. Ti se tretmani mogu dati pre ili posle operacije“.

Tokom procesa verovatno ćete imati veliki tim stručnjaka koji će vam pomoći da postignete najbolje rezultate. ‘Rak debelog creva najbolje leči tim lekara — gastroenterologa, hirurga, onkologa i stručnjaka za zračenje’, kaže dr Ligresti.

I opet, postoje dobre vesti u vezi s prognozom raka debelog creva ako se uoči dovoljno rano. ‘Rani kolorektalni rak koji se otkrije pre nego što se proširi kroz zid debelog creva ili na druge organe ima petogodišnje preživljavanje od više od 90%’, kaže dr Keš, „Najnapredniji rak debelog creva je stadijum 4 i identifikuju se kada se rak proširi na druge organe. Rak debelog creva stadijuma 4 ima petogodišnje preživljenje manje od 15%“.

Izvor: danas.rs