Sombor.info

Ljudi su prema nama bili srdačni, spremni na saradnju i to smo shvatili kao signal dobrodošlice, kaže predsednik Islamske zajednice u Subotici, koji je pomogao u otvaranju somborskog molitvenog doma

Muslimani u Somboru nakon dugog vremena dobili su svoj molitveni dom. Prva molitva u njemu održana je 28. januara, a prisustvovali su dr Mevlud Dudić, muftija Islamske zajednice u Srbiji, Rešad Plojović, muftija beogradski, hafiz Nedžad Hasanović, muftija novosadski. Domaćini su bili Dino Džinović, predsednik Džemajskog odbora džamije u Somboru, i imam Abudlkadir Džadhar, ali i Ibazer Uzairi, predsednik Islamske zajednice u Subotici.

Upravo je subotička Islamska zajednica zajedno sa muslimanima iz Sombora, i vernicima iz Novog Sada pomogla u otvaranju prve džamije, odnosno mesdžida u Somboru.

„Muslimani iz Sombora su članovi naše zajednice, i već nekoliko godina govori se o tome da im je potreban molitveni dom gde će moći da se okupljaju, sarađuju, da obavljaju svoje verske obrede”, kaže nam Uzairi. Dodaje da je Subotica i svojevrsni centar u ovom delu Vojvodine ka kome gravitiraju pripadnici islamske zajednice jer ovde imaju uslove i da se okupe i da na primeren način upražnjavaju obrede svoje vere.

Uzairi objašnjava da je duže vreme tražen odgovarajući prostor, i da je nedavno pronađen u širem centru Sombora. Unutrašnjost je adaptirana i uređena u skladu sa njihovim potrebama.

„Naišli smo na jako dobar prijem, na srdačne ljude spremne da nam izađu u susret i to smo shvatili kao signal dobrodošlice”, kaže Uzairi. Predsednik Islamske zajednice u Subotici objašnjava da su oni tokom godina rada izgradili dobre kontakte i odnos razumevanja i podrške sa lokalnom samoupravom, ali i državnim institucijama u gradu.

„Onako kako to činimo u Subotici, gde odlično sarađujemo sa gradonačelnikom i gradskim službama, uradili smo i u Somboru gde nas je primio u posetu gradonačelnik Antonio Ratković. Takođe smo obavestili Policijsku upravu o formiranju Islamske zajednice u Somboru, a svugde smo naišli na razumevanje i iskren odnos, i hvala im na tome”, kaže Uzairi.

Formalno, džamija u Subotici je medžlis koji je hijerarhijski iznad mesdžida, odnosno džamije u Somboru. Molitveni dom u Somboru poneo je ime putopisca Evlije Čelebije, a kako se čulo i na otvaranju, prošlo je više od 160 godina kako su muslimani u Somboru imali svoju džamiju.

Milan Stepanović, hroničar Sombora, na svom internet portalu navodi da je u Somboru postojalo nekoliko džamija. Po različitim istorijskim izvorima, u 16. i 17. veku na ovom prostoru bilo je od pet do sedam džamija, a u drugoj polovini 17. veka čak 14 islamskih bogomolja. Tragovi njihovog postojanja danas se mogu pronaći tek u pojedinim fragmentima.

Volonteri iz galerije
Tokom prošle sedmice džamiju u Subotici posetila je grupa volontera i saradnika Savremene galerije, zajedno sa istoričarkom umetnosti Nelom Tonković. Domaćin je bio Ibazer Uzairi, predsednik Islamske zajednici u Subotici, koji im je pružio objašnjenja o izgledu molitvenog doma, njegovim simbolima i karakterističnim obeležjima.

Izvor: Politika

Nakon što je od letos pet beba umrlo od velikog kašlja i zbog porasta broja obolelih od ove bakterijske respiratorne infekcije, što je posledica nedovoljnog vakcinalnog obuhvata, u Srbiji će se od sledeće godine, prema programu obavezne imunizacije, vakcina protiv pertusisa davati i deci u 8. razredu.

Uvođenje šeste obavezne doze vakcine protiv pertusisa ili velikog kašlja, poznatijeg kao magareći kašalj ili „bolest od 100 dana“, najavila je dr Slavica Maris, načelnica Jedinice za zarazne bolesti Zavoda za javno zdravlje u Beogradu.

Od velikog kašlja najviše obolevaju:

deca od 10 do 19 godina - 60 odsto
najmlađi, do 4 godine - 9,7 odsto

Uključenje komponente protiv pertusisa u vakcinu protiv difterije i tetanusa

Epidemiolog prof. dr Zoran Radovanović kaže za „Blic“ da je svakako korisno da se komponenta protiv pertusisa uključi u postojeću obaveznu vakcinaciju protiv difterije i tetanusa na kraju osmogodišnjeg školovanja.

- Pozdravljam i podržavam takvu odluku. Vakcina protiv difterije i tetanusa i sada je obavezna na kraju osmogodišnjeg školovanja, a otvorena je mogućnost da se primenjuje sa komponentom protiv velikog kašlja. Za razliku od obaveze, preporuka je u Srbiji da se vakcina protiv difterije, tetanusa i pertusisa (Tdap) da osobama starijim od 30 godina, a da onda oni u 10-godišnjim intervalima primaju ili vakcinu protiv tetanusa (TT) ili protiv difterije i tetanusa (Td). Dobro je da se ta preporuka proširi i na pertusis – poručuje prof. dr Radovanović.

Kada se sve vakcinišemo protiv velikog kašlja?

Prema obaveznom Programu imunizacije u Srbiji je do sada bilo predviđeno pet vakcina protiv velikog kašlja.

Dete u prevakcinalnom periodu dobija prvo petovalentnu vakcinu „Pentaxim", u tri doze:

sa navršena dva meseca
navršena tri i po meseca
u šestom mesecu

Prva revakcinacija istom vakcinom sledi sa navršenih 18 meseci, a najranije šest meseci od davanja treće doze vakcine.

U Srbiji je 2022. uvedena je i peta doza koja se daje pred polazak u 1. razred osnovne škole. Deca tada dobijaju „Tetraksim“, za četiri zarazne bolesti, među kojima je i pertusis.

"Šesta doza fantastična stvar!"

Epidemiolog dr Nebojša Bohucki kaže da je uvođenje šeste doze protiv pertusisa fantastična stvar!

- Smatram da je to prava i fantastična stvar koja će produžiti imunitet za narednih 10 do 15 godina. Tinejdžeri i adolescenti će biti pokriveni, a to je važno jer oni nakon male dece sledeći imaju težu kliničku sliku – kaže dr Bohucki.

Koliko dugo nas štiti vakcina protiv pertusisa

Vakcina protiv pertusisa obezbeđuje imunitet u trajanju od 10 do 15 godina, dok nakon preležane bolesti imunitet traje kraće od imuniteta koji obezbeđuje vakcina, ali se ne zna tačno o kom periodu je reč. Osoba koja je preležala pertusis može ponovo da oboli jer taj imunitet nije dugotrajan.

- Vakcinalni imunitet je dugotrajniji i postojaniji – potvrđuje dr Bohucki.

Ko prenosi bakterije

Veliki kašalj prenose odrasle osobe na decu, ali i deca međusobno mogu biti prenosioci bakterije. Zbog toga je važno da sva deca budu vakcinisana, jer oni imaju najtežu kliničku sliku i komplikacije i posledice pertusisa su znatno teže kod njih nego kod odraslih.

U retkim slučajevima kod odraslih dolazi do komplikacija, to se dešava kod onih koji tokom detinjstva nisu vakcinisani. Zbog intenzivnog kašlja mogu zadobiti abdominalne hernije ili kile, prelom rebara i oštećenja krvnih sudova, kapilara u mrežnjači.

- Isključivo i samo od odraslih se zaražavaju deca. Zato je bitan vakcinalni obuhvat od 95 odsto za kojim zaostajemo. Kada se bolest pojavi, majke i očevi malih beba mogu da se zaraze i verovatno da će doneti agens u kuću i zaraziti još nevakcinisanu bebu – kaže dr Bohucki.

Da li i odrasli treba da se vakcinišu

Prema najnovijim stavovima stručnjaka koji se bave prevencijom bolesti, smatra se da bi barem jednom tokom života svaka odrasla osoba trebalo da dobije vakcinu koja čuva od tetanusa, difterije i velikog kašlja.

U našoj zemlji ne postoje vakcine predviđene za vakcinaciju odraslih od pertusisa, ali se u pojedinim privatnim apotekama mogu naći vakcine iz uvoza.

- Inače, kada kada je reč o tetanusu, smatra da osoba koja je kompletno vakcinisana ima imunitet svega 10 godina. Zbog toga, ako dođe do povređivanja, a prošlo je više od 10 godina osoba prima zaštitu od tetanusa. To bi bilo ujedno prilika, kada pružamo zaštitu protiv tetanusa odrasloj osobi, da barem jednom vakcina koja se aplikuje ne bude samo protiv tetanusa, već da pruža zaštitu protiv tri zarazne bolesti. To su preovlađujući stavovi u epidemiologiji. Tako bi bio produžen imunitet od ovih bolesti koji inače slabi – objašnjava dr Bohucki.

Imunizacija trudnica

U nekim zemljama se već primenjuje imunizacija trudnica, prilikom svake trudnoće.

- Koliko god da je u pitanju trudnoća, ona dobije vakcinu protiv pertusisa da bi bila zaštićena i da pasivnim putem prenese antitela kroz posteljicu svom plodu, koje će biti zaštićeno u prvim mesecima života, dok ne stasa za vakcinaciju kada je najopasnije oboljenje – kaže dr Bohucki.

Kako da prepoznati pertusis

Prvi stadijum velikog kašlja je kateralni, traje nedelju do dve i u tom stadijumu je osoba najzaraznija. Simptomi su netipični, i podsećaju na prehladu ili drugo lakše respiratorno obljenje:

blag kašalj, neprepoznatljiv
kod odojčadi ne mora da se javi kašalj
bebama može samo da curi nos
kod beba može da dođe do prekida disanja i da dete poplavi
odrasli imaju simptome slične prehlade (curi im nos, grebe ih grlo,...)

U drugoj fazi se razvija ozbiljniji kašalj. U periodu od tri do šest nedelja javljaju se:

napadi kašlja
osoba se zacenjuje
dolazi do nagona za povraćanjem ili do povraćanja

Kod beba i dece do godinu dana je ovaj stadijum dramatičan zbog :

prekida disanja
posledica koje apnea može da izazove
Trećina obolelih beba, starosti do godinu dana, zahteva bolničko lečenje.

- Od beba koje su na bolničkom lečenju, dve od tri će imati prekide u disanju. Jedna od pet će imati upalu pluća. Jedna od 50 će imati nevoljne pokrete, odnosno konvulzije. Jedna od 150 će imati oštećenja mozga, odnosno encefalopatiju, a nažalost jedna od 100 tih beba će umreti – kaže dr Slavica Maris.

U poslednjoj, trećoj fazi, bolest se smiruje, a do toga prođe i tri meseca.

Bez vakcine nema kolektivne zaštite

- Dok vakcinalni obuhvat ne bude 95 odsto u bilo kojoj zemlji ta zemlja će imati veliki problem sa velikim kašljem. Tek kada dostignemo 95 odsto ili još bolje ako ga pređemo, problematika će nestati. Čim se opet smanji ponovo će se javiti problemi zato što planetarno gledano obuhvat nije 95 odsto. U nekim zemljama ne postoji uopšte imunizacija protiv ove bolesti i svako ko nam dođe iz te zemlje ili naši odrasli odu kod njih, mogu u povratku da nam donesu bolest. Ali, to neće biti problem ako budemo imali veliki vakcinalni obuhvat – zaključuje dr Bohucki.

Izvor. blic.rs

Kašalj često prati alergije, sezonske prehlade ili neprijatan refluks kiseline. Međutim, ono što možda ne povezujete s kašljem je zatajenje srca.

Kašalj može da bude znak da vam srce ne radi kako treba.

Suprotno srčanom udaru, zatajenje srca nastaje kada srce nije u mogućnosti da pravilno snabdeva krvlju naše organe. Osobe sa hipertenzijom, prekomernom težinom ili koronarnom arterijskom bolešću (KAB) – gde se plak skuplja u zidovima arterija i ograničava protok krvi – mogu biti podložnije zatajenju srca.

Ovo važi i za pušače, osobe koje ne vežbaju dovoljno ili konzumiraju alkohol u prekomernim količinama. Česti znakovi upozorenja za zatajenje srca uključuju slabost, otežano disanje, oticanje stomaka ili donjih ekstremiteta, i još mnogo toga. Takođe, neobičan kašalj može biti simptom zatajenja srca. Evo šta podrazumevamo pod neobičnim kašljem u odnosu na običan, svakodnevni kašalj, piše healthdigest.com, a prenosi N1 Zagreb.

Uobičajeni znakovi upozorenja zatajenja srca uključuju slabost, otežano disanje, oticanje želuca ili donjih ekstremiteta i još mnogo toga. Osim toga, abnormalni kašalj takođe može biti simptom zatajenja srca.

 Uporan mokar kašalj može biti simptom zatajenja srca

Povremeno udisanje prašine ili grebanje u grlu može izazvati kratkotrajni napad kašlja, ali uporan kašalj koji se ne povlači može ukazivati na moguće zatajenje srca, izveštava Američko udruženje za srce (AHA).

Naravno, dugotrajan kašalj može biti povezan i s astmom, gripom, hroničnom opstruktivnom bolešću pluća (HOBP) ili nekim drugim zdravstvenim problemima.

Kako biste razlikovali, znajte da je kašalj povezan sa zatajenjem srca često mokar kašalj zbog zadržavanja tečnosti u plućima. Poznat i kao kongestivno zatajenje srca, sluz koja se stvara iz ovakvog kašlja može biti bele ili ružičaste boje.

Postajemo još specifičniji kada je reč o vremenu tokom dana i položaju tela kada se kašalj javlja.

Ažurirana istraživanja iz 2023. godine objavljena u StatPearls detaljno opisuju kako noćni kašalj koji se pogoršava kada osoba leži na leđima takođe može biti simptom zatajenja srca. Međutim, noćni kašalj se smatra ređim simptomom hroničnog zatajenja srca (prema fiziološkim istraživanjima).

Terapija

Osobe sa zatajenjem srca koriste lekova, u zavisnosti od ozbiljnosti i specifične vrste zatajenja srca. To mogu biti diuretici za smanjenje natrijuma, lekovi za regulisanje krvnog pritiska ili sredstva za opuštanje krvnih sudova i podršku radu srca.

Pored terapije lekovima, očuvanje zdravih životnih navika je takođe preporučljivo za osobe koje pate od zatajenja srca. Ovo uključuje smanjenje unosa soli, kontrolu stresa, tretman poznatih poremećaja spavanja, održavanje zdrave telesne težine, redovno vežbanje i kontrolu krvnog pritiska.

Izvor. danas.rs

Da je Miloš Biković izgubio ulogu u trećoj sezoni popularne HBO serije “Beli Lotos” („White Lotus“) nije samo odjeknulo u domaćim medijima, već i svetskim.

Biković je u saopštenju, između ostalog, rekao da se neće “poklanjati narativu koji ugrožava njegov integritet”.

Brojni svetski mediji pišu o Bikoviću, pa tako Gardijan prenosi izveštaj AFP-a da je HBO iz hit serije “Beli lotos” izbacio Bikovića “zbog veza sa Rusijom”.

 “Mreža kaže da će uloga biti preinačena nakon što je Ukrajina reagovala oko izbora Srbina za novu sezonu”, prenosi Gardijan.

Kako dodaje ovaj britanski list, Biković je saopštio da želi da svi “aktivni ratovi prestanu” i da “prevladaju principi ljubavi”.

“HBO izbacio prokremljanskog glumca Bikovića iz ekipe Belog lotosa nakon osude Ukrajine”, piše Kijev idenpendent.

 “Biković je radio u Rusiji više od jedne decenije, a ruski diktator Vladimir Putin mu je dao rusko državljanstvo. Glumac je više puta opravdavao rusku ilegalnu aneksiju Krima i nije osudio invaziju na Ukrajinu 2022.”, navodi ovaj ukrajinski medij.

Njujork tajms piše da je ukrajinsko ministarstvo spoljnih poslova osudilo kasting Bikovića, ukazujući na njegove veze sa Rusijom.

“Biković je rekao da odlazi zbog spoljnog pritiska”, dodaje Njujork tajms.

 I Biznis insajder piše da HBO menja ulogu u “Belom lotosu” nakon što je Ukrajina optužila glumca da podržava Rusiju, ukazujući da je snimanje serije trebalo da počne u februaru.

“U saopštenju se ne pojašnjava zašto se Biković, koji je dobio ulogu velnes gurua u emisiji, više neće pojavljivati, ali je glumca nedavno optužilo ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova krajem januara da podržava rat Rusije u Ukrajini”, piše Biznis insajder.

Izvor: danas.rs

Jelena Marušić, psihološkinja i terapeutkinja, objasnila nam je pojam lepo vaspitane dece koja pucaju pod pritiskom, ali i različite stilove vaspitanja koji utiču na razvoj agresivnosti kod dece.

Roditeljstvo nije lako, a deluje kao da postaje sve teže. Društvene promene, moć mreža, uticaj, ali i osude okoline su dostigli vrhunac koji čini da se skoro sve mame i tate osećaju kao u vrtlogu iz kojeg ne vide izlaz. Ipak, među savetima iskusnih mama ili onih koji samo imaju potrebu da nešto kažu, novih metoda koje se smenjuju brzinom tornada i tradicionalnih stavova na kojima smo rasli, moderan roditelj ima za cilj da odgaji srećno, ali uvek lepo vaspitano i kulturno dete.

Tantrum u prodavnici nikad nije prijatan, ni za dete ni za roditelja, a prolaznici će sigurno otežati celu situaciju prevrtanjem očima ili par usputnim cvokotima. Ukoliko dete na putu do škole smetne sa uma da svakom komšiji usput kaže „Dobar dan“, isti oni će prekoreti njegove roditelje u prvoj sledećoj situaciji. Ukratko, mnogim mama i tama prioritet postaje tuđe mišljenje o ponašanju njihovog deteta, stoga, ili iz nekih drugih razloga, „lepo vaspitanje“ postaje samo za sebe cilj.

Ipak, nekad se događa da ovaj stav dobije malo širu i opasniju dimenziju, pa pritisak stvori od deteta povučeno biće koje ćuti, ne protivreči, ne negira, sluša, poštuje, govori dobar dan, ima odlične ocene i nikada ne pravi probleme.

Ipak, šta se dešava kad takvo dete „pukne“, kada iz ćutanja odjekne prezir? Pitali smo našu poznatu psihološkinju i terapeutkinju Jelenu Marušić, koja se prvo osvrnula na sam pojam „lepo vaspitane dece“.

„Krenula bih od toga šta se podrazumeva pod lepo vaspitanom decom? Na primer: Da li je dete koje ćuti i ne prekida odrasle dok pričaju vaspitano, dok drugo koje želi nešto da doda nevaspitano? Danas često možemo čuti da imamo nevaspitanu, agresivnu decu zahvaljujući modernom roditeljstvu koje je okarakterisano bez granica i pravila, dečije želje se ispunjavaju da bi dete bilo srećno. Čini mi da je promašena poenta i da su roditelji zapravo zbunjeni šta je ispravno – važno je postaviti granice, ali i pokazati deci da su prihvaćena i voljena“, priča ona.

Nas je interesovalo i gde dolazi do problema, koje roditeljske greške mogu izazvati da dete koje je kod kuće primerno i razumno, među vršnjacima iskazuje agresiju.

„Porodica u kojoj dete odrasta i vaspitni stil roditelja itekako će uticati na razvoj ličnosti deteta, na njegovo izražavanje o osećanjima i stavovima. Zamislite situaciju u kojoj vidite decu koja pokazuju različite emocije. Jedno pokazuje ljutnju, drugo sreću, treće tugu, četvrto nezadovoljstvo, peto dosadu, šesto frustraciju. Šta mislite na koje emocije uglavnom odrasli odreaguju ljutnjom? Na emocije poput frustracije, ljutnje i nezadovoljstva i time smo poslali poruku da ove emocije nisu u redu i da dete nije dobro. Kada zabranjujemo pomenute neprijatne emocije to direktno utiče na mentalno zdravlje dece kao i njihovu samosvest i samopouzdanje. Dakle, poenta je ne braniti emocije, važno je razumeti šta osećaju ali ukazujemo na pogrešno ponašanje. Ako dete ne dobije prostor u svojoj porodici da bude slobodno i iskreno, tragaće gde to može biti“, objašnjava Jelena.

Nije tajna da decu od najranijeg uzrasta pogrešno iseckana banana može navesti na izliv besa. U tim i sličnim trenucima roditelji imaju veliku odgovornost – loša ili ispravna reakcija može uticati u velikoj meri na mentalni sklop naše dece.

„Tokom rada sa roditeljima često bi bila tema ujedi u vrtiću, udaranje i bacanje kada su u pitanju deca 2-3 godine. Tom uzrastu jeste svojstveno ovakvo ponašanje jer nemaju skroz razvijen govor, ne umeju sve emocije da prepoznaju. Važno je da roditelji znaju da se deo mozga (prefrontalni korteks) koji je odgovoran za regulaciju emocija razvija do 25. godine. Ali kada kažem da je takvo ponašanje očekivano u ovom uzrastu, to ne znači da dete treba pustiti da radi šta god želi već mu treba pomoći kako da se izrazi, a da druge ne povređuje. Dakle, ne govorimo: “Pusti ga mali je/faza je, proći će” već: “Razumem zašto se dete naljutilo i potrebna sam da mu pomognem kako da se izrazi”. U tom malom uzrastu kada dete pokazuje agresiju važno je postaviti granicu: ukazujemo da ne sme da nas udara, ujeda, da lomi igračke… Sa druge strane, pokazujemo kako može da nam pokaže svoju ljutnju/bes: Namrštiti, nogom o pod udariti, reći glasno ljut sam… Kako rastu sve više radimo na komunikaciji“, priča psihološkinja.

A zatim dodaje i neke primere.

„Razumem da je iscrpljujuće da ponavljate, ali to je neophodno“, nastavlja. „Na primer: Ako se deca guraju, podsetite kako mogu da kažu jedno drugom šta im smeta. Znam da smo kao pokvarena ploča, međutim, na tome se zaista radi godinama. Vaspitni stilovi mogu doprineti da se pojača agresija kod dece. Ako smo previše strogi u vaspitanju tada deca nemaju puno prostora za izražavanje jer se očekuje poslušnost. Međutim, tokom adolescencije mogu pojačano pokazati frustraciju, bes, početi da lažu ili se povući“.

Prisutnost roditelja, kako fizička, tako i emotivna, jedan je od najznačajnijih faktora i ima najveći uticaj na odgajanje deteta.

„Jednog dana ćerka je podelila sa mnom da su joj određene drugarice rekle da je ružna i čudna. To ju je pogodilo, preispitivala se, gledala se u ogledalu. Dve stvari jačam kod svoje dece i to savetujem roditelje. Da veruju u sebe, dakle da imaju samopouzdanja i da umeju da odgovore odnosno da se zauzmu za sebe. Nisam govorila svom detetu da je lepo, ona zna koliko je volim, ali sam joj postavljala pitanja da li se njoj sviđa njena kosa, lice, podsećala je šta ona misli o sebi. Dete želi da se oseti prihvaćeno i dešava se da rade stvari zbog vršnjaka sa kojima žele da se druže. Obično ih privuku stvari koje su njima zabranjene i voleli bi da vide kako je to. Kada kod kuće dete ne oseća toplinu i ne oseća da je deo porodice potražiće mesto gde će se tako osećati“, ističe Jelena.

A koliko je detetu potreban roditelj i šta je ono sve spremno da uradi zarad njegove prisutnosti, govori i jedan primer.

„Nikada neću zaboraviti situaciju iz Prihvatilišta za decu i mlade kada je štićenik koji je dolazio u dnevni boravak, s vremena na vreme znao je da ukrade sa trafike žvake ili slične sitnice. Tada bi ga policija privela. Znate šta se tada dešavalo? Pojavio bi se otac. Dete je našlo način kako da privuče očevu pažnju. Tako da nije jednostavno dati odgovor da li će ih nasilnicima napraviti, koliko je važno da vidimo šta je ispod tog ponašanja“, objašnjava ona.

Pitali smo je i koliko uticaja na agresivnost kod dece mogu imati društvene mreže i razvoj tehnologije.

„Ukoliko mlada osoba nema samopouzdanja, preispituje se, kreira sliku o sebi, društvene mreže mogu doprineti da se lošije oseća. Društvene mreže sa jedne strane mogu nam biti korisne ali sa druge strane decu je potrebno često podsećati da mnoge stvari nisu realne. Kada deca ulaze u svet društvenih mreža mnogo je bitno naučiti ih kako se koriste i još bitnije je da imaju poverenja u vas da podele šta se tamo dešava. U želji da se dopadnu mogu bitii na udaru starijih osoba koje od njih kasnije traže neprimerene stvari. Mi ne možemo decu zaštiti od svega i iz tog razloga je bitno da ih učimo šta je dobro šta loše, da nam deca veruju i da se nama prvo obrate kada postoji problem kako bismo mogli da odreagujemo“, podvlači Jelena.

Pitali smo Jelenu i da li skriveni psihološki problemi i traume mogu biti okidač za agresivnost.

„Odrastanje u sredini u kojoj je postojalo nasilje može uticati na različite načine. Neko neće alkohol okusiti jer je otac tukao majku u alkoholisanom stanju, međutim postoje i one situacije gde žena misli da je normalno da dobije batine ‘jer je zaslužila’. To su jako kompleksne ekstremne priče i godinama se radi na tim traumama“, objašnjava ona.

Nastavnici zajedno sa roditeljima mogu prepoznati rane znakove da dete počinje da se ponaša kao nasilnik, i zajedno preduzeti preventivne mere, ali, akcenat je upravo na „zajedno“.

„Danas se jako puno priča u medijima o nasilju. Međutim, čini mi se da je danas napravljen veći jaz između nastavnika i roditelja. I dalje se skrivaju situacije kada nečije dete napravi neki problem. Ako kao roditelji štitimo svoje dete kada napravi grešku i ne učimo ih da preuzmu odgovornost onda ih tome i navikavamo. Uvek će neko biti tu da ih zaštiti. Međutim, kada odrastu shvatiće realnost i da roditelji neće uvek biti tu. Dešavaće se da zbog toga budu ljuti i besni. Ako dobijemo sa više strana informaciju o jednom istom detetu da se deca žale već je znak za uzbunu. Deca ne znaju šta je sve nasilje i šta se podrazumeva pod tim. Pričamo o odnosima dete-dete, roditelj-dete, dete-nastavnik. Ne treba odmah razmišljati kako da se dete kazni već kao što sam pomenula šta je uzrok ponašanja. Ako je potrebno naknadno uvesti i posledice“, ističe ona.

Svi smo mi na rođenju isti, i svi imamo i dobru i lošu stranu. A šta će preovladati? Zavisi upravo od uticaja okoline.

„Kod svake osobe postoji urođen potencijal ka agresivnom reagovanju kada se osetimo ugroženo. Agresija nam pomogne da se odbranimo kada se nađemo u nebezbednoj situaciji. Ukoliko od malih nogu ne usmeravamo i ne pokazujemo detetu kako da se izrazi na socijalno adekvatan način može se razviti agresivnost. Dakle, agresivno ponašanje se može naučiti kroz iskustvo i društvene interakcije. Zato se skreće toliko pažnja na važnost ranog uzrasta kada se radi sa decom na samokontroli, učenju tolerancije na frustraciju, ukazati detetu koji su razlozi javljanja određenih emocija kao i koje su posledice za određeno ponašanje“, zaključuje ona.

Izvor: zadovoljna.nova.rs

Ako ste u toku sa najnovijim dostignućima estetske medicine, velike su šanse da ste čuli ili isprobali Profhilo. Stručnjaci ga opisuju kao najpopularniji hijaluronski tretman koji se injektuje u kožu.

Dok se dermalni fileri obično primenjuju u određenim zonama lica (na primer obrazi, vilica i nos), Profhilo se ravnomerno širi po celom licu da bi dao sveobuhvatniji izgled. Rezultati su prirodni – koža postaje malo zategnutija i dobija onaj poželjan sjaj.

Na TikToku, hešteg #Profhilo je sakupio 87,9 miliona pregleda (do ovog trenutka sigurno i dosta više), a ljudi masovno šeruju svoje videe pre i posle.

Devojka koja za Glamour testira različite tretmane i zove se Loti, je probala Prophilo i napisala je iskrenu recenziju, ali pre toga je dala detaljne informacije koje će vas verovatno zanimati.

Šta je Profhilo?

Prvi te vrste, Profhilo je stabilizovani oblik čudesnog hidratantnog molekula hijaluronske kiseline. Kada se ubrizga „stimuliše proizvodnju kolagena i elastina, privlačeći vodu u dublje slojeve kože kako bi se ona efikasno napunila i hidrirala iznutra, poput unutrašnjeg hidratantnog sredstva“, objašnjava dr Marjam Zamani, okuloplastična hiruškinja, doktorka estetike lica.

„Profhilo se strateški pozicionira na ključnim mestima tako da podstiče kožu da stvara kolagen“, objašnjava dr Majkl Prager.

Šta radi vašem licu?

„Zamislite da uzmete jako hidratantnu kremu i, umesto da je nanesete na lice, ubrizgavate je u kožu radi podmlađivanja“, kaže dr Zamani. Profhilo privlači vodu u dublje slojeve kože i istovremeno stimuliše četiri različite vrste proizvodnje kolagena i elastina.

„Zajedno, ovo može rezultirati efektom zatezanja i podizanja, dok koži daje blistav sjaj“, nastavlja dr Zamani.

Koje su prednosti?

Revolucionarni tretman je posebno efikasan u tretiranju onih područja sklonih opuštanju poput obraza, vrata, grudi i dekoltea.

„Tradicionalniji dermalni fileri nisu prikladni za ove oblasti jer delikatna koža otežava ubrizgavanje i kontrolu distribucije, ali su ove zone takođe posebno sklone starenju“, kaže dr Prager.

Ali Profhilo nije efikasan samo za bore i protiv starenja kože – on takođe pomaže kod sjaja i hidratacije. Stručnjaci kažu da podmlađuje i vraća čvrstinu bolje od bilo koje kozmetike koja se koristi lokalno.

Kako su mi ubrizgali Profhilo

Nakon konsultacija, doktor mi čisti kožu pre nego što mi ubrizga tečnost u pet ključnih tačaka na mom licu, počevši sa svake strane tik do ušiju, zatim na nazolabijalni pregib (bore od smeha oko usta), bradu, ispod očiju i na vrhove obraza.

Neću da vas lažem – boli, ne mnogo, ali stvara neprijatan osećaj peckanja koji traje oko 20 sekundi, tako da ako tražite opuštajući spa tretman, ovo možda nije za vas. Ja čvrsto verujem da „bez bola nema boljitka“, pa sam napravila bolnu grimasu i bila sam srećna kada je prestao nekoliko trenutaka kasnije.

Kakve rezultate možete očekivati?

Rezultati se mogu videti za dve do tri nedelje.

„Poboljšana hidratacija kože može se videti ubrzo nakon prvog tretmana Profhilo-om, a potpuni rezultati sa poboljšanjem teksture i opuštenosti kože vide se nakon drugog puta,“ kaže dr Zamani.

Ono što je važno je da rezultati uvek daju prirodan izgled, a najveći efekat se vidi oko šest nedelja kasnije kada će vaše telo početi da proizvodi više kolagena.

Koliko traje?

Nije baš jeftin, u zavisnosti od toga gde idete – tako da ima smisla što mnogi od nas na Guglu pretražuju „koliko dugo Profhilo traje“. Prema rečima svih stručnjaka, rezultati uglavnom traju šest meseci (ako se daju dva tretmana, u razmaku od mesec dana).

Da li postoje loše strane?

Izašla sam bez vidljivih tragova da sam upravo dobila više injekcija i mogla sam odmah da se vratim svakodnevnom životu. Prošlo je nekoliko dana pre nego što sam počela da primećujem bilo kakvo vidljivo poboljšanje, uglavnom zato što za razliku od dermalnih filera, telo mora samo da proizvodi sastojke za jačanje kože, za šta je razumljivo potrebno vreme.

Ako ste u pravim rukama, to je veoma bezbedan tretman, sa malim vidljivim znakovima ili totalno bez njih. Može doći do pojave malih lokalizovanih modrica, otoka i blage osetljivosti na tretiranim područjima tokom 24-72 sata. Kao i kod svih injekcionih tretmana, preporučuje se da izbegavate vežbanje, paru i saunu 24 sata.

Ni sa jednom kremom, pilingom ili serumom nisam primetila takav sjaj i postajalo je sve bolje kako je moja koža proizvodila sve više i više kolagena.

Preporučuje se da se vratite na dopunski termin nakon mesec dana i da ponovite proces dva puta godišnje da biste uživali u trajnim efektima – i to je ono što ću ja i raditi.

„To je tretman iz dva dela, koji se radi u dve sesije u razmaku od četiri do šest nedelja. Svaki tretman uključuje pet injekcija na svakoj strani lica. Da bi se održali rezultati, preporučuju se dve ponovljene sesije svakih šest do devet meseci“, objasnila mi je dr Zamani.

Izvor: nova.rs

Počeli su konkursi za prijavu dece u predškolske ustanove širom Srbije za školsku 2024/2025. godinu, i to elektronskim putem na Portalu eUprava, izjavila je danas pomoćnica direktora Kancelarije za IT i eUpravu Biljana Marić.

„Usluga eVrtić je trenutno dostupna, svoja vrata za upis u predškolske ustanove otvorile su ustanove u Nišu, Somboru, Vranju, Boru, Zaječaru i Užicu, a u februaru očekujemo da taj broj bude 30 predškolskih ustanova“, rekla je Marić za Tanjug.

Ona je izjavila da je prošle godine podneto 76.400 zahteva, a ukupno, od kako je usluga pokrenuta 2016. godine – putem Portala eUprava podneto je 344.500 zahteva.

„Usluga eVrtić je dostupna na Portalu eUprava svim registrovanim korisnicima Portala za elektronsku identifikaciju eID, a roditelji mogu koristiti uslugu i prijaviti dete u željenu predškolsku ustanovu dok traje konkurs te predškolske ustanove“, rekla je Marić.

Ona je izjavila da će ostale predškolske ustanove, od ukupno 158 koliko ih ima na teritoriji Republike Srbije, sukcesivno otvarati svoje konkurse tokom marta i aprila, o čemu roditelji mogu da se informišu na portalu eUprave i lokalnoj samoupravi.

„Prilikom korišćenja usluge eVrtić automatski se pribavljaju neophodni podaci iz matične knjige rođenih, Centralnog registra obaveznog socijalnog osiguranja i evidencije prebivališta, tako da roditelji ne moraju da dostavljaju nijedan dokument prilikom upisa deteta, niti da odlaze na bilo koji šalter“, rekla je Marić.

Ona je podsetila roditelje da u svojim lokalnim samoupravama prate kada je konkurs za upis dece u vrtiće u njihovom gradu otvoren, kako bi mogli da podnesu zahtev za upis deteta u predškolsku ustanovu elektronskim putem.

Ona je dodala da je usluga eVrtić namenjena roditeljima koji su državljani Republike Srbije, a pojedine predškolske ustanove pružaju ovu uslugu i u slučaju da je jedan od roditelja strani državljanin.

„Za decu samohranih roditelja, decu žrtava nasilja u porodici, decu sa smetnjama u psihofizičkom razvoju ili decu iz porodica koje koriste neki oblik socijalne zaštite, predškolska ustanova je u mogućnosti da prihvati prijavu elektronskim putem, ali je potrebno da roditelji podnesu relevantnu dokumentaciju, kojom dokazuju navedeni status lično u predškolsku ustanovu“, objasnila je Marić.

Na Portalu eUprava je još uvek dostupna usluga prijava dece u predškolske ustanove u Beogradu za prošlogodišnji konkurs (2023/2024), a o terminu ovogodišnjeg upisnog roka roditelji će biti naknadno obavešteni, rekla je Marić.

U subotu 02.02.2024. u Beogradu održan je 7. Zimski noćni polumaraton uz rekordan broj učesnika.

Među 1300 trkača Atletski klub Somaraton imao je dva učesnika. Zapaženi rezultat postigao je Robert Lalić koji je u jakoj konkurenciji postigao je visoko 16. mesto sa svojim ličnim rekordom 1:26:45. Suzana Filipović je uspela da istrči prvo mesto u svojoj starosnoj kategoriji.

Dan kasnije u Italiji u mestu Bergamo održana je polumaratonska trka na kojem je učestvovala i jedna grupa trkača iz Srbije. Među njima nalazila se i Jelena Stanimirović koja je uspešno istrčala polumaratonsku razdaljinu.

Gotovo da nema čoveka sa teritorije naše zemlje koji ne zna da je jedna reč iz srpskog jezika ušla u sve ostale svetske jezike.

Jedinstvenost ove reči ogleda se u tome što za nju danas ne postoji zamena, već se samo njom označava mitološko biće koga smo se plašili kao deca, a danas je glavni junak brojnih romana, filmova, serija, ali i likovnih prikaza.

Vampir je jedina reč iz srpskog jezika koja je opšteprihvaćena u svim svetskim jezicima.

Na engleskom jeziku "vampire", francuskom "vampire", italijanskom "vampiro", španski "vampiro", turski "vampir", nemački "vampir", danski "vampyr", poljski "wampir" itd.

Slovenska mitologija obiluje bićima koja kao da su izašla iz najgore noćne more. Neka od tih stvorenja postala su internacionalno popularna i završila u mnogobrojnim romanima i filmovima.

Legende o pojedinim čudovištima još su strašnija od holivudske interpretacije, a takav je slučaj i sa najčuvenijim slovenskim monstrumom – vampirom.

Opšte je poznato da je reč "vampir" jedna od retkih reči srpskog jezika koja se koristi u celom svetu.

Pa ipak, pored nje, tu su i reči slava, kao i vila, reč koja je takođe iz folklora srpskog naroda.

Kada govorimo o običajima koji su povezani sa etnologijom srpskog naroda tu si i reči kolo i gusle.

Izvor: b92.net

Početak nedelje obeležila je vest o pronađenom lešu psa u kanalu kod Rumenke. Ni kraj sedmice nije prošao ništa bolje. Meštane Kosmaja poslednjeg dana januara dočekao je tužan prizor - veliki broj vlasničkih i nevlasničkih pasa i mačaka tog dana je otrovan.

Meštani Kosmaja slučaj su prijavili nadležnima, a neki od vlasnika i dalje tragaju za svojim ljubimcima.

Pet dana trajala je potraga za psom Benijem. On je danas pronađen, ali nažalost, mrtav.

Vlasnik Benija, Uroš Urošević, kaže da su ga našli u dvorištu kod prvog komšije.

„Ne možemo da verujemo šta se desilo. Dešavalo se i to do sada, ali u mnogo manjoj meri. Ovo sad je najviše. Ogromna količina otrova je bačena. Veliki broj životinja je uginuo, najviše pasa. Procenjuje se preko 20 vlasničkih, nevlasničkih“, rekao je vlasnik otrovanog psa Uroš Urošević.

Otrov je, pretpostavlja se, bio u kobasicama i viršlama.

„Otrov je bačen u naše dvorište, na zadnju kapiju. Na pet mesta je bačen otrov koji je Beni pojeo“, kazao je vlasnik.

Leš psa pronađen u kanalu
Ovo nažalost nije izolovan slučaj. Samo par dana ranije, u kanalu kod Rumenke, naselju kod Novog Sada, pronađen je leš psa. Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS objavilo je fotografije na kojima se vidi da je pas ubijen na svirep način.

Volonterka ovog Udruženja Milena Brkljačić navodi za naš sajt da su prijavu da je pas viđen u kanalu dobili 26. januara predveče, a da su na teren izašli naredno jutro. Prema njenim rečima, lokacija gde je pas pronađen bila je prilično nepristupačna.

„Pas je bio u vodi. Štene. Trakom oblepljen oko vrata, oko njuške. Imao je ogrlicu, ali nije čipovan. Bio je mlad pas, šest ili sedam meseci”, navodi volonterka Udruženja.

Policija je po prijavi Udruženja obavila uviđaj, a Zoohigijena je odnela telo psa. O slučaju je obaveštena i veterinaska inspekcija. Kako ističe, neizvesno je da li će biti rađena obdukcija stradalog psa.

„Nama deluje da je smrti prethodilo zlostavljanje, ali to moraju da utvrde nadležni“, navodi volonterka.

Kao Udruženje, ističe, neretko se susreću sa ovakvim događajima jer im upravo pojedini građani javljaju kada vide ovako nešto.

Ubijanje životinja – krivično delo

Aktivistkinja Tatjana Laketa spašava i udomljava životinje. Za tri godine, sa ulice je sklonila njih 150.

Ovaj slučaj samo je jedan u nizu na koji je reagovala tako što upozorava koje su krajnje posledice nekoga ko ovakvo delo počini.

Laketa podseća da Zakon o dobrobiti životinja propisuje zaštitu životinja od zlostavljanja, mučenja i ubijanja.

„Zlostavljanje životinja nije nikakav prekršaj, nije samo društveno neprihvatljivo, nemoralno – nego je i krivično delo. Član 269 Krivičnog zakonika predviđa kazne za mučenje, zlostavljanje i ubistvo životinja”, podseća Laketa.

Ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji regulisano je Krivičnim zakonikom čije odredbe, između ostalog predviđaju:

– Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

– Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia ranije je rekao da je od 2006. do 2020. godine, podneto više od 6.500 krivičnih prijava, od čega je do suda došlo 400 slučajeva, a od toga 299 rezultiralo osuđujućim presudama.

„Mahom su bile u pitanju novčane kazne koje su smešne 20.000-30.000, dinara, najveća za koju znam je 130.000 dinara za ubijenu ženku sa štencima u okolini Valjeva, početkom 2022, po neka uslovna osuda a često se primenjivao načelo oportuniteta, odnosno odustanak tužioca od gonjenja ukoliko se određeni novčani iznos uplati u humanitarne svrhe i taj iznos se određuje od slučaja do slučaja“, naveo je Gavrić.

Prema njegovim rečima, izrečeno je samo 26 zatvorskih kazni u trajanju od dva do šest meseci, i samo jedna u trajanju od šest do 12 meseci. Što se maloletnika tiče, kako je naveo, podneto je 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 njih, ali ni u jednom slučaju nije izrečena kazna maloletnickog zatvora niti bilo koja druga zavodska mera.

„Ljudi otvoreno krše zakon“

Aktivistkinja Laketa govoreći o kaznenoj politici za zlostavljanje životinja navodi i manjkavosti same primene.

„Tu dolazimo opet do to priče da zakon predviđa sankcije ali da se nažalost vrlo retko dešava da neko bude osuđen za to krivično delo“, navodi.

Kako kaže, motivacija za prijavu zlostavljanja životinja izostaje.

„Ako komšija tuče psa i ako ga prijavim, tući će mene. Ako država ne odreaguje ja ću snositi posledice te prijave. Ljudi se boje nasilnika“, navodi Laketa.

Pored sporosti samog sistema u rešavanju ovakvih slučajeva, navodi, postoje i oni poput ovog u Rumenki, gde za sada nema dokaza koji bi upućivali na počinioca, a samim tim i na izostanak odgovornosti.

Prema njenim rečima, ljudi u Srbiji nemaju svest o zaštiti prava životinja.

„Mislim da 90 odsto Srbije ne razume da psu nije dobro ako živi na pola metra lanca, da ne treba da jede buđav hleb i koske koje ostanu od ručka, bez vode…“, ističe Laketa.

Nelegalna prodaja

Pored toga, Laketa upozorava i na nelegalnu prodaju kućnih ljubimaca.

Kako navodi, Zakon o dobrobiti životinja predviđa da prodajom kućnih ljubimaca može da se bavi samo odgajivačnica, kada su psi i mačke u pitanju, a kada se radi o ostalim kućnim ljubimcima mogu i pet šopovi koji su na odgovarajući način registovani.

„Međutim, u svakom trenutku, vi kad otvorite oglase KupujemProdajem vi ćete naći pet hiljada oglasa sigurno za prodaju štenaca, najčešće te iz kućne radinosti. Ljudi otvoreno krše zakon“, ističe.

„Kazne vrlo blage“

Volonterka Udruženja SPANS Milena Brkljačić navodi da su slučajevi ubistava životinja mnogo češći nego što to pokazuje zvanična statistika.

„Mnogo veći broj slučajeva prođe ispod radara, a ljudi ne prijavljuju svaki put kad vide ili jednostavno ignorišu“, ističe volonterka.

Kako bi ovakvih slučajeva bilo sve manje, a slučajeva prijavljivanja sve više neophodno je, smatra, da postoji konstantna edukacija stanovništva.

„Neophodno je da postoji edukacija građana da razumeju da su životinje bića sa emocijama i osećanjima i da shvate da je nanošenje ovakvih povreda, ubistvo – krivično delo za koje će sigurno odgovarati. Edukujemo ljude da počnu da osećaju empatiju i prema drugim živim bićima, da se kažnjava svako napuštanje životinja, izostanak mikročipovanja i ostalo“, objašnjava.

Čak i kada dođe do nekog sudskog procesa, navodi, kazne su vrlo blage.

„Od početka do kraja ništa ne funkcioniše. Nisam stekla utisak iz ranijih slučajeva da policija intezivno radi na ovakim slučajevima i da istražuju do kraja šta se dogodilo“, pojašnjava naša sagovornica.

„I psi osećaju“

Aktivistkinja Tatjana Laketa navodi da veliki broj ljudi nema razvijenu empatiju prema životinjama.

„Jako je mali broj ljudi koji zaista razumeju da ta bića osećju i bol i strah i veruju, imaju emocije, mogu da budu povređeni, kao ljudi“, ističe aktivistkinja.

Ona smatra da je Zakon o dobrobiti životinja prilično dobar i Krivični zakonik predviđa sankcije, ali da bi te novčane kazne mogle da budu veće.

„Čak i te kazne niko ne plati, odnosno toliko ih retko plate, i to bude najniži iznos. To nije dovoljna motivacija za ljude da se drže zakona“, zaključuje.

Izvor: n1info.rs