Sombor.info

Nacionalno udruženje roditelja dece obolele od raka (NURDOR) i ove godine obeležava Svetski dan dece obolele od raka - 15. februar.

Program koji se tradicionalno organizuje na Ćelavom trgu biće održan u četvrtak od 12 do 14 sati.

Ovom prilikom biće postavljen štand za prodaju NURDOR poklona i prikupljanje donacija.

Šta roditelji mogu da učine da deca izrastu u sigurne ljude, koji neće teško podnositi poraze i lako odustajati na prvoj prepreci.

Profesor Julian Stanley sa Univerziteta John Hopkins proučavao je visoko inteligentnu decu te pratio njihov razvoj narednih 45 godina – njihovu karijeru, intelektualni napredak i slično. Kasnije je osnovao Centar za talentovanu omladinu.

Neka od te dece, koja su imala odlične rezultate na testovima, među njima je bila i Camilla Benbow. Ona je danas dekan na Univerzitetu Vanderbilt i izdvojila je osam stvari koje bi roditelj trebao da praktikuje kako bi povećao intelektualni razvoj svoje dece, što je dobra podloga za uspeh u životu, piše portal Biti roditelj.

1. Izložite svoju decu različitim iskustvima.

2. Podržavajte ih i na emocionalnom i na intelektualnom nivou.

3. Uverite se da imaju pozitivan i snažan odnos sa svojim nastavnicima. Naime, vrlo pametni učenici često trebaju više izazova u školi, a nastavnik im to može omogućiti – što je jako važno u njihovom napretku.

4. Ako je dete posebno zainteresovano za neku temu ili neki hobi, dajte mu priliku da razvijaju svoje sposobnosti u tom smeru.

5. Hvalite njihov trud, bolje nego njihove sposobnosti. To će im pomoći da razviju poseban način razmišljanja koji pridaje važnost stalnom napredovanju, a ne tome da su statični jer su zadovoljni svojim sposobnostima.

6. Podstaknite decu da postavljaju pitanja i da preuzimaju intelektualne rizike. Budu li rano izložena neuspehu, a to im predstavite kao deo života u kojem nešto nauče, to će na njih delovati podsticajno.

7. Izbegavajte korištenje izraza kao što su “nadaren si” i “vrlo si inteligentan.” To deci može postati teret.

8. Testirajte njihove sposobnosti.

Prema istraživanju sa Univerziteta Njukasl i Tisajd, energetska pića mogu da imaju negativan uticaj na dečji mozak jer njihova upotreba povećava rizik od mentalnih problema, uključujući poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD), depresiju, anksioznost i suicidne misli.

Konzumiranje energetskih napitaka ima za cilj povećanje energije uz kofein i druge stimulanse.

U studiji objavljenoj u časopisu „Public Health“, naučnici su uzeli u obzir podatke iz 57 studija koje su obuhvatile 1,2 miliona dece i mladih iz više od 21 zemlje koji su konzumirali energetska pića.

Britanski naučnici su sproveli ovu studiju kao nastavak inicijalnog istraživanja iz 2016. godine i otkrili još više negativnih posledica po mentalno i fizičko zdravlje dece izazvanih konzumiranjem energetskih napitaka, rekla je glavna autorka studije, profesorka Amelia Lejk sa Univerziteta Tisajd za Fox News.

„Ponovili smo istraživanje samo da bismo pronašli veći, očigledan, dokaz koji ukazuje na to da je konzumiranje ovih pića povezano sa negativnim zdravstvenim ishodima“, dodala je ona.

Na osnovu ovih nalaza, istraživači i druge britanske zdravstvene organizacije pozvale su vladu da zabrani prodaju energetskih napitaka deci mlađoj od 16 godina.

Sadržaj kofeina u energetskim napicima kreće se od 50 mg do 505 mg po jednom piću.

„Ovi dokazi ukazuju na to da energetskim pićima nije mesto u ishrani dece i mladih“, zaključila je Lejk.

Izvor: n1info.rs

Povodom Dana grada Sombora, u subotu, 17. februara u 11 časova u Muzeju Podunavskih Švaba, depandansu Gradskog muzeja Sombor, biće otvorena izložba „Šetnja Glavnim sokakom”.

Gradski muzej Sombor i Istorijski arhiv Sombor još jednim zajedničkim autorskim poduhvatom istorijskog odeljenja i arhivista predstaviće vam svoja najnovija istraživanja.

Izložba Šetnja Glavnim sokakom istražuje kako je somborski Glavni sokak menjao izgled od 1541. godine i vremena osmanske uprave kada je nastalo centralno gradsko jezgro — Venac, preko perioda ulaska u okvire Habsburške monarhije i sticanja statusa Slobodnog kraljevskog grada nakon čega kreće i uređenje ove ulice, sve do najskorije rekonstrukcije u delu ispred Županije.

Grad koji se diči svojim vekovnim trajanjem i nasleđem iz minulih vremena beleži brojne promene, različita stremljenja i hod u skladu sa vremenom. Tako izrasta prepoznatljivo lice bačkog, a po karakteru evropskog, gradića Sombora sa Glavnim sokakom po sredini venaca, žilom kucavicom svakodnevice somborske u prohujalim i sadašnjem vremenima.

Izložba će biti otvorena do 10. marta 2024. godine.

U sklopu obeležavanja Dana grada Sombora, Kulturni centar “Laza Kostić” Sombor organizuje prikazivanje predstave “Čorba od kanarinca”, u petak 16. 2. 2024. godine, u Velikoj sali Kulturnog centra “Laza Kostić” Sombor, na adresi Venac Radomira Putnika 2, u 21.00 čas, kao i dečiju predstavu “U svetu bajki”, u subotu, 17.2.2024. godine, u dva termina, od 10.00 i 12.00 časova.

Pozivamo vas da zajedno sa nama i na najlepši način proslavimo dan našeg voljenog Grada.

Besplatne ulaznice možete preuzeti na Blagajni Kulturnog centra, na Vencu Radomira Putnika 2, u utorak i sredu, 13. i 14. februara od 10.00 do 13.00 časova, kao i u četvrtak i petak, 15. i 16. februara, od 15.00 do 20.00 časova.

Broj mesta je ograničen.

Rezervacije nisu moguće!

Gradsko veće grada Sombora održalo je 195. sednicu na čijem dnevnom redu se našlo 22 tačke.

Između ostalog, usvojena je informacija Odeljenja za poljoprivredu i zaštitu životne sredine o dostavljenim ponudama banaka po Javnom pozivu bankama zainteresovanim za kratkoročno kreditiranje registrovanih poljoprivrednih gazdinstva na teritoriji grada Sombora, uz učešće Grada Sombora u subvencionisanju kamate i naknade troškova obrade kredita za nabavku obrtnih sredstava.

Na 195. sednici, Gradsko veće donelo je odluku o raspisivanju pet gradskih konkursa i to:

- Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa Lokalnog akcionog plana za mlade u 2024. godini,
- Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata, programa i manifestacija u kulturi za 2024. godinu,
- Javni konkurs za dodelu sredstava Grada Sombora za očuvanje kulturnog nasleđa i razvoja savremenog načina interpretacije lokalnih običaja i tradicija u 2024. godini,
- Javni konkurs za finansiranje i sufinansiranje projekata i programa iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite u 2024. godini,
- Javni konkurs za finansiranje ili sufinansiranje programa / projekata udruženja koja neguju identitet nacionalnih manjina – nacionalnih zajednica na teritoriji grada Sombora u 2024. godini.

Konkursi će biti objavljeni u petak, 9. februara, u Somborskim novinama i na zvaničnom graskom sajtu https://www.sombor.rs/ u rubrici aktuelnosti/konkursi i trajaće petnaest dana od dana objavljivanja.

Mališanima koji zbog bolesti imaju problema sa motorikom u oporavku pomaže plivanje. Sombor je jedan od gradova u kome program terapijskog plivanja postoji već deset godina. Uz podršku grada, tretman terapijskog plivanja dece sa smetnjama u razvoju, sprovodi Sportsko udruženje adaptivnog plivanja „Anđeli“.

Zbog ozbiljne bolesti Milica ima problem sa motorikom. Pomaže joj u terapiji adaptivno plivanje, na koje je baka Zorka dovodi dva puta nedeljno.

„Pomaže puno i jako voli svog čika Sašu i jedva čeka utorak i četvrtak da dođe kod čika Saše. Opuštena je i motorika joj je mnogo bolja nego što je bila“, kaže Zorka Pajić iz Sombora.

Aleksandra Josić majka je dečaka Lazara, koji redovno dolazi na treninge od oktobra meseca, a ima teškoće u govoru.

„Počeo je da spaja rečenice i mnogo bolje se izražava, i malo još ta hiperaktivnost, ali pomaže i u tome“, istakla je Aleksandra Josić.

Trener adaptivnog plivanja Saša Plavšić po profesiji pravnik, na bazenu pomaže svima kojima je potrebno u ovoj vrsti plivanja. Trener je 36 godina, a 21 godinu radi sa decom koja imaju smetnje u razvoju.

„Ako se počne sa terapijskim plivanjem u predškolskoj dobi, onda može puno da se pomogne. Može da se pomogne u toj meri da prvo prohodaju oni koji su imali problem sa ravnotežom i hodom – prvo proplivaju pa onda prohodaju“, objašnjava Plavšić.

Zbog plutanja tela opterećenje na kičmu je manje, sile na ekstremitete u vodi su drugačije nego na suvom, pa se telo spontano adaptira tim drugačijim pokretima i postaje motorički spretnije.

„Odgovorno tvrdim da brojem dece polaznika sa rezultatima koje postižemo najjači smo u državi, možda čak i u regionu. Izuzetni rezultati, jedino mi je žao što nemamo uslove za više ljudi. Ja sam sam. Jedan roditelj sa mnom radi kao pomoć, treba nam više volontera, više roditelja u vodi. Samo je nebo granica, piše tamo na baneru iza mojih leđa“, naglasio je koordinator terapijskog plivanja.

U Somboru adaptivno plivanje trenutno pohađa 22 dece, od kojih je najviše onih sa poremećajem pažnje. Dosadašnja iskustva govore da je napredak u ovakvom vidu terapije vidan kod svih mališana koji ovde dođu.

Izvor: RTS

Skupština grada Sombora usvojila je Odluku o pokretanju postupka javno-privatnog partnerstva sa elementima koncesije za uspostavljanje rada Lemeške banje u Svetozaru Miletiću.

Početkom šezdesetih godina prošlog veka, nakon olujnog nevremena koje je razorilo selo i banju u Svetozar Miletiću, Lemeška banja sa banjskim paviljonom, kadama i bazenima je prestala da radi dok je kupalište postojalo do osamdesetih godina.

Od 2018. grad Sombor je započeo izradu detaljnih analiza, dokumentacije opravdanosti i idejno rešenje realizacije projekta revitalizacije Lemeške banje.

"Sada smo potpisali ugovor o izradi samog ugovora za javno-privatno partnerstvo gde ćemo utvrditi uslove tako da se nadam da će za šest meseci biti sve završeno. Važno je napomenuti da će to biti javno privatno partnerstvo sa koncesijom pošto koncesionar ostvaruje određene prihode od kojih će ustupati deo gradu. Planira se da koncesija ne traje kraće od 15 godina da bi se ulaganja u taj objekat, koja neće biti mala, isplatila našim partnerima" ističe Sava Dojić, gradski većnik za finansije i privredu grada Sombora.

Prema prvim idejnim planovima, banjski kompleks bi obuhvatao: blatni blok, bazenski kompleks, inhalacioni blok, centar za masažu, centar za lepotu i kinezi – fitnes salu.

"Idejno rešenje postoji a investitor će sigurno imati ideje kojima se nećemo protiviti, s tim da se zadrže predviđeni sadržaji. Ne pravimo spa ili welnes centar već pravimo banju nadaleko poznatu po svom lekovitom blatu" objasnio je Dojić.

Lemeška banja raspolaže sa prirodnom lekovitom vodom i blatom te lekovitim klimatom što predstavlja najbitnije prirodne lekovite činioce po zdravlje.

"Iz podzemnih voda, znači ne iz velike dubine, voda kao i sama zemlja, pored organskih sastojaka, sadrži dosta minerala – natrijum karbonata, natrijum hrlorida koji lekovito deluju svojim hemijskim sastavom na mnoge upalne procese. Koriste se i kao tzv biostimulatori koji pokreću određene mehanizme poboljšanja metabolizma i cirkulacije i smanjenja bola" objasnio je dr Viktor Belanji, specijalista fizikalne medicine - rehabilitacije

Procenjena vrednost izgradnje banjskog kompleksa u Svetozaru Miletiću (urađena 2022. godine), iznosi oko 5 miliona evra.

Izvor: RTV

Fudbalska pravila će posle 50 godina doživeti veliku promenu, uvođenje plavog kartona!

On će značiti da igrač zbog grubog faula ili neprimerenog ponašanja izlazi iz igre na 10 minuta i potom se vraća u igru. Posle pola veka primene samo plavog i crvenog kartona, ova promena biće veliko osveženje za najpopularniji sport.

Prema pisanju britanskog "Telegrafa", revolucionarna mera biće usvojena u nadležnom telu Međunarodnog odbora fudbalskih saveza, koje određuje fudbalska pravila i osnovano je 1986. godine. Očekuje se da novo pravilo bude primenjeno u utakmicama engleskog FA Kupa u muškoj i ženskoj konkurenciji, a Fudbalska asocijacija Engleske nagađa da bi sve moglo da bude pokrenuto sledeće sezone.

Plavi kartoni probno su juvođeni u Velsu, a odlučeno je da bude plava boja samo da bi se razlikovala od žutog ili crvenog kartona. Takođe, Portugal je već uveo novu boju kartona, da bi njom istakao akt fer-pleja na terenu.

U oktobru prošle godine u Portugalu je u petoj ligi prvi put korišćen beli karton i pokazan je igraču koji nije hteo da šutira na gol kada je defanzivac protivničkog tima pao na teren i žalio se na povredu. Napadač tog petoligaša je odmah shvatio da mu je protivnik povređen i zato se okrenuo od gola, a sudija ga je nagradio belim kartonom, dok je publika aplaudirala.

Izvor:  Mondo

Nisu samo muškarci oblikovali mračne stranice istorije okrutnosti - jedna žena izranja kao centralna figura, uprkos svojoj naoko krhkoj pojavi.

Eržebet Batori (1560. - 1614.) ostavlja zastrašujući trag, iako je prošlo više od četiri veka od njenog vremena. Njeni nadimci, poput "Ledi Drakula" i "Krvava grofica", sami po sebi otkrivaju strašne čine koje je izvršila. U savremenom kontekstu, ona bi bila označena kao serijski ubica.

Tokom perioda od 1590. do 1610. godine, ova žena visoke staleži i izopačenih sklonosti odgovorna je za gubitak života stotina mladih devojaka, neke lično, a druge uz pomoć svojih saradnika. Neki izvori čak spominju brojku od 650 žrtava poremećene grofice, izveštava Povjest.hr.

Eržebet je bila kćerka barona Jurja VI Batorija i baronice Ane, odrasla u uglednoj porodici u istočnoj Ugarskoj. Njeno poreklo ju je povezalo sa mnogim bogatim ličnostima tog doba, od kardinala do poljskog kralja Stjepana.

Da joj nisu “sve ovce na broju”, postalo je jasno još kad je bila devojčica. Patila je od nesanice, imala nekontrolisane izlive besa, a navodno je bolovala i od neke vrste padavice. Zaključivši da je devojčica previše zahtevna, majka ju je ćušnula na brigu dadilji. Ova, neuka i bogobojazna žena, imala je najbolje moguće namere, ali vaspitni model koji je primenjivala - dopustiti detetu da radi šta hoće i ispunjavati mu svaku želju - pokazao se tragično promašenim.

Kako je odrastala, razmažena Eržebet se razvila u punokrvnu nasilnicu, a služavke su u njenom porodičnom dvoru bile u strahu, pa su joj se sklanjale sa puta.

Možda je sadističku prirodu nasledila od oca, prema nekim pričama koje kruže. Kaže se da je on na okrutan način kaznio Roma optuženog za krađu: nesrećnika su ušili u rašireni stomak konja, ostavljajući ga da umire od gladi i žeđi.

Mlada Eržebet bila je svedok ovog jezivog događaja, mirno posmatrajući sa strane. Sudbina nesrećnog čoveka nije joj izazvala nikakvu empatiju, naprotiv, u njenom umu se rodila ideja da može postupati kako god želi sa ljudima koji nisu plemićkog porekla.

Njene mračne osobine nisu je sprečile da uživa u ljubavnom životu - bila je bogata plemkinja, inteligentna i obrazovana (vladala je grčkim, latinskim i nemačkim jezikom), kao i jedna od najlepših žena u zemlji!

Već sa deset godina obećana je grofu Ferencu Nadašdiju. Venčali su se nedugo nakon njenog petnaestog rođendana, a čini se da je pristupila braku s velikim entuzijazmom, žudeći za avanturom i uzbuđenjem. Iako veoma mlada, pokazala je svoj čelični karakter - odbijajući da uzme suprugovo prezime jer je njena porodica bila uglednija, nesumnjivo je zadržala svoje prezime.

Na svadbi, skoro pet hiljada gostiju uživalo je u biranim jelima i vinima, dok je mlada plesala poput vrtoglave dervišice, uvek sa osmehom na licu. Bila je presrećna jer je "skromni" poklon koji je dobila od muža bio grandiozni dvorac Čachtice (mađ. Csejte), smešten u današnjoj Slovačkoj, uz sedamnaest sela kao dodatak.

Godine 1578., grof Ferenc Nadašdi-Batori postaje zapovednik mađarskih trupa, koje je poveo u rat protiv Otomanskog carstva. Bio je to početak njegove uspešne vojne karijere, tokom koje je zaradio nadimak “Crni junak”. Većinu vremena je provodio na ratištu, a kad god bi se vratio kući, radio je na prokreaciji: Eržebet mu je rodila dva sina i tri ćerke. Decu je, baš kao što su to učinili njeni roditelji, poverila na brigu dadiljama. U suprugovoj odsutnosti, pokazala se vrlo spretnom u upravljanju posedima, pa čak i rešavanju pravnih pitanja.

Dok je njen muž sekao glave neprijatelja, grofica se upustila u ljubavnu vezu s lepim slugom Torkom, koji ju je navodno upoznao s okultnom literaturom i praksama. Patološki tašta, sate i sate je provodila pred ogledalom, ulepšavajući se za mladog ljubavnika. Ove sve stavke, čitanje mračnih knjiga i želja za zadržavanjem mladolikog izgleda, pokazat će se presudnima u formiranju njene psihopatološke ličnosti. Drčna i borbena, u životu se bojala samo jednog: starenja. Kako bi zaustavila ovaj prirodni proces, naučila je iz svojih knjiga, trebala se okupati u svežoj krvi mladih devojaka, po mogućnosti devica. Nakon suprugove smrti, ništa više nije stajalo na putu njenoj opsesiji. Opredelila se za žrtve niskog roda, koje neće nikome nedostajati - vlastite sluškinje.

Uz pomoć ljubavnika, vremešnog domara i dve lokalne žene koje su mnogi smatrali vešticama, upustila se u krvavu odiseju. Nije se zadovoljila time da žrtve, koje je nazivala “mesom” i mamila ih u dvorac pričama o dobro plaćenom poslu, jednostavno ubije - pre nego što bi iscedila njihovu krv u veliki kotao, mučila ih je satima, katkad i danima. Sekla je njihova lica britvom, odgrizala im komade mesa, a posebno je uživala kad bi im među nožne prste stavila slamu i zapalila je: njihovo bacakanje u agoniji nazivala je “plesom”.

Katkad, kad joj se žurilo, jednostavno bi ih žive zapalila bakljom. Na repertoaru joj je bilo i bičevanje, drobljenje kostiju toljagom, zamrzavanje u snegu, čupanje noktiju i zabijanje eksera ispod istih. Navodno je čak uspela nabaviti gvozdenu devicu, omiljeni instrument srednjovjekovnih inkvizitora. Reč je o metalnom sarkofagu ljudskog obličja i veličine, ispunjenom oštrim šiljcima: onaj koga bi zatvorili u tu napravu umirao je u najgorim mukama, krvareći iz bezbrojnih rana!

Priče o onome što se događa u dvorcu šaptom su se širile krajem ali, zbog grofičina položaja i imanja, pune dve decenije niko se nije usudio da reaguje. Tek kad je, u nedostatku sirotica, počela ubijati devojke plemićkog roda, vlasti su odlučile da preduzmu nešto.

Nedugo nakon Božića 1610. godine, u njen su dvorac upale snage zakona: užasnuti, istražitelji su otkrili na stotine leševa, a u tamnici se nalazilo i nekoliko napola živih devojaka, strahovito unakaženih. Istražitelji su povraćali od jezivog prizora koji su zatekli u dvorcu.

Sudije su, ponovno zbog grofičinog statusa, bili milostivi: umesto da je smaknu, kao što su to učinili njenim sudionicima, stavili su je u doživotni kućni pritvor. Živa je zazidana u vlastitom zamku, a sluge su joj kroz neveliki otvor svakodnevno dostavljali hranu i vodu. Godine 1614, jedan od stražara je, gonjen znatiželjom, provirio kroz taj prozor. Krvava grofica ležala je na podu, mrtva.

(Stil/Povijest.hr)