Sombor.info

Evropska unija ima novu direktivu koja bi potrošačima trebalo da olakša popravke uređaja i učini ih jeftinijim.

Ko se odluči na popravku dobija produženje zakonske garancije za još godinu – ne samo za besplatne popravke i zamenski uređaj dok ona traje, već i za najpovoljnije servisiranje. Taj propis bi za nekoliko godina trebalo da se primeni i u Srbiji, piše RTS.

Prošle godine potrošači u Srbiji najviše su se žalili na obuću, a od elektronskih uređaja na mobilne telefone. Složni su u oceni – najsporije i najteže ide sa reklamacijama električnih uređaja.

„Veš mašinu, frižider i zamrzivač smo uzeli, neću da reklamiram firmu, i kada je istekla garancija crkla je veš mašina posle tri dana“, kaže jedan sugrađanin.

I drugi su saglasni da bilo koji uređaj traje koliko i garancija.

„Kupila sam bojler, imala garanciju, zvala sam, kad god su došli – ništa te garancije ne važe, možeš i da ne uzmeš“, objašnjava jedna sugrađanka.

I serviseri kažu – najveći problem je nabavka rezervnih delova, pa se popravka oduži. Uz to su skupi, a na tržištu je i mnogo robe lošeg kvaliteta.

„Završimo posao pa posle čekamo da nam stigne rezervni deo i da naplatimo uslugu. Ima tu par slučajeva gde se u prvih mesec dana desio kvar. Čovek insistira na zameni uređaja, centralni servis izbegava odgovornost. Tako da je situacija prilično nategnuta“, kaže Bratislav Jovanović, serviser bele tehnike iz Prokuplja.

Nova direktiva Evropske unije trebalo bi da omogući ne samo bržu popravku, već i isplativiju od kupovine novih električnih i elektronskih uređaja. Predviđeno je da na istoj platformi budu: proizvođači, trgovci, serviseri i potrošači – kako bi popravka bila što povoljnija.

„Cilj ove direktive je ‘pravo na popravku’. Potrošači u Evropskoj uniji su u 77 procenata, u velikom broju ispitanika, odgovorili da bi radije popravili telefon nego kupili novi. Ovde govorimo i o nečemu što se zove kućni budžet. Zašto biste zbog nekog malog kvara bili prinuđeni da bacite uređaj ili je skupa opravka ili neće da ga poprave“, navodi Zoran Nikolić, potpredsednik Nacionalne organizacije potrošača Srbije.

Novim propisima, Brisel želi da više angažuje potrošače u borbi protiv klimatskih promena i gomilanja elektronskog otpada.

Izvor: danas.rs

Daliborka Stojšić je bila i ostala jedna od najlepših žena jugoslovenske i srpske javne scene.

Ova uspešna pevačica zabavne muzike ali i voditeljka, glumica, bivša Mis Jugoslavije i književnica je, na iznenađenje mnogih, 1996. godine objavla svoj poslednji album i povukla se iz javnog života.

Tada je govorila da je glavni razlog bio taj što su neke stvari u muzici počele da se menjaju iz korena. Ona je te promene osetila, nisu joj se dopale, tako da je odlučila da ne bude deo njih.

- Ušla sam u javni svet sasvim slučajno. Spremala sam se za nešto drugo, ali sve u životu mi se dešavalo mimo planova. Tako da uopšte ne verujem da čovek može da isplanira svoj život i da ostvari sve ciljeve baš onako kako je zamislio. U tom smislu može se reći da sam na neki način pomalo fatalista jer mi se lično događalo uvek nešto drugo od onoga što sam planirala. Moj deda je bio inženjer hemije, a tata mi je bio elektrotehničar i oni su uticali na mene da i ja zavolim nauku. Smatrala sam da je to normalno da nastavim dedina istraživanja kojim se on bavio. Rođena sam i živela do petnaeste godine u Ćupriji, gde je bila fabrika šećera u kojoj je moj deda bio glavni inženjer. Prešli smo u Beograd gde sam u Desetoj gimnaziji upisala matematički smer, ali i Srednju muzičku školu „Josip Slavenski“ gde sam učila klavir i solo pevanje. Iako su svi mislili da ću upisati tehničke nauke, ja sam se opredelila za svetsku književnost na beogradskom Univerzitetu odnosno, otišla sam tamo gde me je srce vodilo - započinje priču za „Blic magazin“ Daliborka Stojšić (80).

Mis Jugoslavije

Na fakultetu nije „pala“ nijedan ispit i već u 21. godini je bila apsolvent. Tokom studiranja su je koleginuice nagovarale da se prijavi na konkurs za „Mis Universe Yugoslavia”, ali to nju nije previše zanimalo. Međutim, u jednom trenutku, tačnije 1967. Godine, se iz znatiželje prijavila i ušla u uži izbor. I te godine je postala Mis Jugoslavije i već 1968. je predstavljala našu zemlju u Majamiju i na neki način, ušla u tu “mašineriju”.

- Nisam se ničemu specijalno nadala ali zaista je bilo uzbudljivo. U Majamiju sam proglašena za najfotogeničniju ženu sveta. Inače, u to vreme sam se uveliko bavila muzikom. Osim što sam bila u „Abraševiću“, pevala sam i u muzičkoj sekciji koju je vodio mladi Miša Blam. Tako sam već tada stekla skustvo na sceni i osetila da želim da se bavim muzikom. Išla sam i na časove klasičnog pevanja. Sećam se da sam te 1968. godine dobila poziv iz Zagreba, od Antona Martija koji je imao čuveni šou program. Tada sam prvi put u životu sama išla na put avionom. Imala sam samo jednu večernju haljinu u kojoj sam pobedila i razmišljala kako ću i šta ću. Kada sam došla u Zagreb, smestivši se u hotel „Dubrovnik“ u centru grada, odmah sam krenula u studio da snimim pesmu. Snimak je ispao fantastično. Sećam se da se pesma zvala „Reci mi“. Sutradan su mi uzeli mere, sašili srebrno odelo, dala sam intervju Antonu Martiju i bila sam spremna za TV nastup. Od tada počinje moja muzička karijera...

U međuvremenu Daliborka je završila manekenski kurs kod Tamare Bakić, iako nikada nije imala želju da bude manekenka. Profesija fotomodela tada nije postojala, tako da je te godine uradila i brojne reklame, ali i revije iako ističe da nikada nije želela da bude „hodajuća vešalica“.

Muzika za žestoke momke i lake žene

- Želelela sam da predstavim sebe u najboljem svetlu a to sam mogla samo pevanjem. To sam smatrala delom mog obrazovanja. Međutim, kada sam shvatila da ne želim više na taj način da se bavim ovom umetnošću, rekla sam muzici doviđenja iako sam mogla još dosta toga da pružim. Ne volim preterano o tome da pričam ali sada ko ima sopstvene pare ili sponzora može da napravi karijeru. Tada to nije tako išlo. Sada se jednostavno dresira publika unapred agresivnim marketingom i predstavlja se proizvod koji možda i nema neki kvalitet, ali je uložen veliki novac u njega. Sada dolaze u prvi plan osobe koje nemaju pravi kvalitet za to što rade već imaju iza sebe nekoga ko ih podržava i sponzore. Jedino što imaju da ponude je njihovo telo, kao i „odrađeno“ lice da bi bile ekskluzivne. Naravno da je lepota vrlo važna i sigurno da ne želite da gledate neko ružno lice koje treba da vas oraspoloži i zabavi. Ali ovo danas je otišlo u ekstrem, tako da je to sada karikatura. Kada su počeli silikoni i ostala čuda da „niču“, počelo je da se razara biće publike jer ono više ne zna šta gleda i šta sluša. Nestalo je prave poezije i pesama i prave ženstvenosti i sve je otišlo u nekakvu agresiju i primarna čula. To više nema nikakve veze sa umetnošću. Zašto mladi danas i dalje slušaju muziku sedamadesetih i osmadesetih godina? Zato što dobijaju poruku iz tih pesama i mogu da se identifikuju sa nekakvim porukama kada su tada mladi ljudi svojim vršnjacima slali. Sada imate pesme koje šalju poruku žestokim momcima i lakim ženama. Kada sam ja to osetila da dolazi i da sve preplavljuje, odlučila sam se za penziju i to u 55. godini. Iza sebe sam već imala dovoljnu karijeru. Mogla sam i više ali meni je to bilo dovoljno - zaključuje pevačica

Sedmdesetih i osamdesetih godina Daliborka je bila uspešna i u voditeljskim vodama. Radila je brojne manifestacije, ali i emisije sa Mićom Orlovićem, Branom Surutkom, Dunjom Figenvald, Oliverom Mlakarom a snimala je i filmove i serije.

Grupa "One i oni"

- Radila sam i brojne muzičke spotove. Mislim da je gluma pomoćno sredstvo koje se izgovara kroz pesme, a sve je začinjeno energijom. Mislim da bih tek sada mogla da otpevam prave pesme a to bi uglavnom bile balade ili starogradske. Na početku karijere sam pevale šlagere i nastupala sam na Beogradskom proleću, Opatijskom festivalu..., a onda sam postala deo grupe „One i oni“ koju su još činili i: Minja Subota, Lidija Kodrič, Boba Stefanović, koga je posle godinu dana zamenio Žarko Dančuo. Osnovali smo 1970. godine grupu po uzoru na italijanski bend „Ricchi e Poveri“. Publika nas je prozvala jugoslovenskim „Abbama“. To je bila ideja Saše Subote koji je bio odličan pijanista i orguljaš. Imali smo divne turneje po Sovjetskom Savezu, ali i koncerte po Jugoslaviji. Sećam se da smo prvi nastup imali na Beogradskom proleću sa pesmom „Šta je babi milo“. Kada smo snimili tu pesmu na singlici, sa druge strane je bila numera „Hej, curo medena“. Kao grupa smo odlično funcionisali šest godina. U međuvremenu sa sam se udala za Žarka Dančua i na poslednjoj turneji sa grupom sam ostala u drugom stanju. Dobili smo sina Bojana avgusta 1976. . priseća se umetnica.

Iako je sin izuzetno muzikalan i kao mali imao glas „bečkih dečaka“, nije želeo da se bavi muzikom.

- Vodila sam ga još kao malog na sve svoje nastupe. Dragan Laković ga je obožavao, a i Branko Kockica. Znao je sve dečje pesme, ali u jednom trenutku je shvatio da mu muzika neće biti životni poziv. Iako su mu i deda i otac i ja pevači, kao i očuh koji je izvanredan muzičar, on nije želeo da se bavi muzikom, već se okrenuo IT tehnologiji. Godinama je radio smart telefone za stranu kompaniju a sada je u pregovorima za drugu firmu. Velika želja mi je da se oženi a najveća mi je da postanem baka. Sve ono što sam želela na neki način sam doživela i ispunilo me je. Sada bih puno volela da imam svoje unuče, jer umem da decom i mislim da bih tu mogla da dođem do izražaja kao baka - smatra ona.

Daliborka je 43 godine u srećnom braku sa muzičarom Branimirom Đokićem. Na pitanje kako funkcioniše brak dva muzičara, Daliborka odgovara:

- Mnogo teško jer traži surovo prilagođavanje i veliku toleranciju. Ti brakovi su naporni. Imaju i dobre strane a to je da svako razume onog drugog i koje su žrtve potrebne za taj posao, koje je vreme potrebno, čega morate da se lišite da bi se išlo napred. Dosta smo radili i putovali zajedno, skoro stalno posle venčanja. Zaista sam najviše radila sa njegovim orkestrom koji je fantastičan. Pre nego što smo se upoznali, njega sam zapazila po čuvenom osmehu na televiziji. I on je znao za mene. Stanovali smo oboje na Banovom brdu ali se nikada nismo sretali. Sećam se da sam dobila poziv za turneju po Vojvodini, a trebao je da svira orkestar Branimira Đokića. Kažem ja menadžeru: „Čoveće, to su narodnjaci. Ja imam note i pevam zabavnjake. Ne možemo se uklopiti“. Međutim, moj menažer mi je tada rekao da ne brinem i da treba da odem na probu i sama se uverim kako sviraju i zabavnjake. Odem na probu, skeptično im pružim note, a oni sve u cugu odsviraju odlično. Tada me je Bane pitao da li je sve u redu i da li sam zadovoljna? Zaista sam apsolutno bila zadovoljna, pa čak sam mu se tada i izvinila što sam imala predrasude. Od tada smo puno radili zajedno, snimali ploče i išli na velike turneje.

Susret sa Titom

Daliborka naglašava da je od tinejdžerskih dana piskarala za svoju dušu. Odmah se okrenula poeziji, ali ju je interesovala i proza.

- Priznajem da prezirem da čitam herc romane i sladunjave autobiografije. To mi je zaista odvratno. Ja ću svakako jednu svoju biografiju napisati da bi ona ostala mom sinu. Nosim u sebi knjigu koja će biti slična mojoj biografiji ali će se likovi zvati drugačije i biće malih odstupanja. Imam već inserte u glavi i pomalo „kljucam“. To će biti razvojni put mojih misli i mog stava prema životu garnirano sa mnogim stvarima koje sam doživela, kao i sve ono što je uticalo na moj duhovni rast, za koji mislim da je to osnovni cilj. Dosada sam napisala tri knjige poezije i to: „Lutka koja govori“, „Prividna daljina“ i „Vuk od srebrne kiše“. Pisanje traži zrelost i vreme i to je moj duhovni poriv. Inače, u slobodnom vremenu dosta čitam, pa se čak sada vraćam i piscima koji su ranije drastično uticili na moj svet. Trenutno ponovo čitam Dostojevskog - otkriva Stojšićeva.

Za kraj razgovora Dalibora se prisetila i susreta sa drugom Titom.

- Na moje veliko zadovoljstvo imala sam priliku da se i lično upoznam sa drugom Titom. On je bilo veoma harizmatična ličnost. Tri puta sam pevala za Tita. Prvi put se me pozvali iz redakcije Borbe 1968. godine i rekli da idem u Beli dvor, gde ću pevati predsedniku za Novu godinu. Nosila sam Joksimovićevu venčanicu od izvezenih bisera, a na glavi sam imala moju dijademu od belog zlata. U ponoć sam pevala pesmu „Srećna Nova godina“ Lole Novaković. Sećam se tada velikog broja ljudi u Belom dvoru a u centu su bili Tito i Jovanka. Imam i dalje ceo album fotografija sa tog nastupa i susreta sa Titom i Jovankom. Tada sam im i lično čestitala Novu godinu. Te slike Tomislava Peterneka su godinu dana bile u izlogu Borbe. Drugi put smo se videli na Dan Republike na Brionima. I treći put sam pevala Titu takođe za Dan Republike na Tari. Videlo se već tada da je bolestan a samo nekoliko meseci kasnije je preminuo u Ljubljani. Sećam se da je tada sedeo sam i tužan bez Jovanke - priseća se Daliborka.

Izvor: blic.rs

Dominantne osobe imaju snažnu ličnost, samouverene su, odlučne i zalažu se za svoje ideje. Ako ste rođeni u ova tri znaka zodijaka, vi ste dominantni.

U svetu astrologije, određeni znakovi zodijaka se ističu svojom dominantnošću, bilo da je reč o njihovoj prisutnosti, sposobnosti vođenja ili jednostavno snazi volje.

Iako dominacija može da bude moćno oružje u mnogim aspektima života, ključ je u ravnoteži.

Učenje kada preuzeti kontrolu, a kada pustiti da stvari teku svojim tokom može da pomogne ovim znakovima da svoje prednosti iznesu do maksimuma i minimiziraju potencijalne gubitke.

Donosimo vam tri najdominantnija horoskopska znaka.

Ovan

Ovnovi su prirodni lideri. Njihova hrabrost, inicijativa i neustrašivost stavljaju ih u prve redove bilo koje bitke ili izazova. Njihova dominacija dolazi iz sposobnosti brzog delovanja i preuzimanja kontrole nad situacijom.

Ovaj pristup čini Ovnove sjajnim u ulogama koje zahtevaju odlučnost i donošenje brzih odluka, kao što su menadžerske pozicije ili preduzetništvo. Oni su takođe odlični u kriznim situacijama gde je potrebno hitno delovanje.

Međutim, njihova sklonost delovanju bez dubokog razmišljanja može da ih dovede u probleme, posebno u međuljudskim odnosima, gde je potrebna veća diplomatija i strpljenje.

Lav

Lavovi zrače samopouzdanjem i harizmom. Njihova želja za time da budu u centru pažnje i prirodni šarm čine ih vrlo dominantnima u svakoj grupi. Lavovi vole da budu vođe i lako preuzimaju kontrolu.

Ova dominantnost čini ih sjajnim vođama u kreativnim industrijama, zabavi i bilo kojem polju gde je potrebno inspirisati i motivisati druge. Lavovi su takođe odlični u pregovaranju i uveravanju, što ih čini odličnim prodajnim stručnjacima ili marketinškim profesionalcima.

Njihova potreba za dominacijom može da ih učini tvrdoglavima i nepopustljivima u situacijama koje zahtevaju kompromis. Takođe, njihova težnja za pažnjom može da ih dovede do sukoba s onima koji takođe traže svoje mesto pod suncem.

Škorpija

Škorpije dominiraju svojom intenzivnošću, strašću i iznimnom sposobnošću da uđu u srž problema. Njihova mentalna snaga i emocionalna dubina daju im sposobnost uticaja koja se retko može ignorisati.

Škorpije su izvanredni u svim ulogama koje zahtevaju analizu, istraživanje i rešavanje problema. Njihova sposobnost da vide ono što drugi ne vide čini ih sjajnim detektivima, istraživačima ili psiholozima.

Njihova intenzivnost može da bude i njihova Ahilova peta, posebno u odnosima gde njihova sklonost kontroli i ljubomori može da stvori napetost. Takođe, njihova potreba za dubokom povezanošću može da ih dovede do emocionalne iscrpljenosti

Budući da se bliži Sretenje – Dan državnosti Srbije, donosimo vam ideje gde možete da otputujete za neradne dane, a za male pare.

Svako putovanje je lek za dušu. To je prilika da uronite u drugačiju kulturu i pijete kafu ili koktel na istorijskim, suncem okupanim trgovima. Najbolje od svega je što postoje jeftine destinacije koje vam neće isprazniti novčanik, a garantuju sjajan provod.

Portal Which? je uporedio godišnji prosečni trošak povratnog leta i boravka dve noći u hotelu za urbana mesta koja turisti najviše vole.

Otkrivamo vam pet najjeftinijih evropskih gradova za kratki odmor:

Krakov, Poljska

Najjeftiniji i najbolji, prema mišljenju posetioca – drugi po veličini grad u Poljskoj – na prvom je mestu u nedavnom istraživanju najboljih evropskih gradova za odmor.

Istraživanje očaravajućeg srednjovekovnog starog grada neće vas koštati puno, a videćete veliki broj crkava i velepnih palata, ali i najveću evropsku pijacu.

Svakako posetite Kazimierz, istorijsku jevrejsku četvrt s obnovljenom sinagogom i grobljem iz 19. veka koja je danas kreativno središte prepuno umetničkih galerija, neobičnih i starinskih radnjica, ali i modernih koktel barova.

Iznad grada se uzdižu utvrđeni tornjevi kraljevskog dvorca Vavel, gde su se krunisani poljski kraljevi i kraljice.

Unutra ćete pronaći originalne renesansne freske, zlatom pozlaćeni nameštaj i poljske krunske dragulje. Ako ogladnite, kompletan obrok za dvoje ( predjelo, glavno jelo i desert) s flašom vina košta oko 73 evra.

Nemojte propustiti izlet u obližnji Aušvic – mesto najsmrtonosnijeg koncentracijskog logora nacističke Nemačke. Prosečna avionska karta iznosi 120 evra, a cena hotela 76 evra.

Bordo, Francuska

Možda je poznat po svojim vinima (koja mogu da ispijaju po najnižim cenama u lepim kafićima), ali ovaj živahni lučki grad ima mnogo zanimljivosti koje ne uključuju mamurluk.

Veličanstveni neoklasični trgovi i elegantne avenije Starog centra – UNESCO-ve svetske baštine – prepuni su više od 300 zaštićenih zgrada. Zlatni trougao nalazi se u njegovom središtu, gde ćete pronaći otmene kafiće i luksuzne butike. Nemojte zaobići katedralu Saint-Andre sa gotičkim kraljevskim ulazom.

S druge strane, prazan prostor pred velikim građevinama, morska obala sa palatama iz 18. veka i bujnim javnim vrtovima – jedno je od najlepših šetališta u Evropi.

Nije iznenađujuće da je Bordo dobio pet zvezdica za svoju hranu i piće, a noćenje u hotelu s tri ili četiri zvezdice u proseku košta samo 96 evra – manje od pola cene nego u Parizu.

Ne propustite ultramoderni muzej Cité du Vin, čije interaktivne izložbe i pokrivaju 2.000 godina lokalnog vinarstva.

Vaša ulaznica od 22 evra uključuje besplatnu čašu vina u baru na krovu. Prosečna avionska karta iznosi 115 evra.

Prag, Češka

Poznat kao ‘Grad sa stotinu tornjeva’, bezbroj ulica češke prestonice prepune su dobro očuvanih zgrada i živopisne barokne arhitekture. Prošetajte uz reku Vltavu, koju presecaju nizovi mostova – uključujući i znameniti Karlov most s kipovima.

Impozantni Praški dvorac, koji je bio sedište češke vlade više od 1.000 godina, dominira horizontom na levoj obali. Ističu se vijugavi zasvođeni plafon dvorane Vladislav i gotička katedrala sv. Vida.

Prag možda nije skromna destinacija kakva je nekad bio, ali restorani su i dalje prilično jeftini. Uživajte u lokalnim klasicima (kao što su gulaš i šnicle) uz čašu češkog piva.

Ne propustite paradu mehaničkih figura na astronomskom satu Starogradske kule – najstarije koja još uvek radi. Prosečna avionska karta je 140 evra, a hotel 96 evra.

Budimpešta, Mađarska

Mađarska prestonica je dva grada po ceni jednog: Budim – srednjovekovna citadela na vrhu brda i Pešta – modernija strana stvorena za carsko doba.

Ako ste raspoloženi za odlazak u spa centar, Budimpešta je pravo mesto za vas. Széchenyi je jedan od najvećih evropskih spa kompleksa, a pre nego što uživate u opuštajućoj masaži, možete da se okupate u 16 bazena – svaki ima različitu temperaturu.

Noćni život je sjajan. Barovi u ruševinama grada su neobični i jeftini, a Szimpla Kert, smešten u raspadnutoj, napuštenoj fabrici, najstariji je i najpoznatiji bar. Svake nedelje se održava i farmerska pijaca na kojoj proizvođači izlažu svoje meso, sireve, med i džemove.

Ne propustite da posetite Kraljevsku palatu kako biste videli zbirku veličanstvenih gotičkih oltara prekrivenih pozlatom. Prosečna avonska karta iznosi 150 evra, a hotel 100 evra.

Valeta, Malta

Glavni grad Malte okružen zidinama ne samo da se nalazi na brdovitom poluostrvu između dve najlepše prirodne luke na Mediteranu, već ima više od 300 sunčanih dana godišnje.

Njegove uske, dobro očuvane popločane ulice – prepune neobičnih prodavnica a i kafića – vrlo je prohodna i laka za kretanje. Ako želite da vidite glavne znamenitosti Valete, prošetajte ulicom Republic koja se proteže 1 km.

Konkatedrala svetog Ivana – s raskošnim freskama i pozlaćenim baroknim enterijerima – ne sme se propustiti.

Hoteli su 85 evra po noćenju, a ulična hrana u Valeti pomoći će vam da svoje troškove držite pod kontrolom. U ukusnim lokalnim jelima kao što su zečji paprikaš, sveža sabljarka i peciva punjena graškom možete uživati ​​u sporednim gradskim ulicama – pešačka tura za gurmane najbolji je način da ih iskusite, prenosi Večernji.hr.

Prvi put u Somboru, publika koja je pokazala istinsku ljubav prema MMA sportu, imaće priliku uživo da gleda najveći domaći MMA spektakl „ARMMADA“!

Sedmo izdanje Armmada promocije održaće se 17. februara u somborskoj hali Mostonga sa početkom u 19:00. Organizatori su već sa prvim izdanjem postavili sebi visoke ciljeve kada je reč o svakom detalju turnira. Za sada su više nego uspešni sa ispunjenjem, pa sa pravom očekujemo pravi spektakl.

Na samo pominjanje Armmada promocije, ljubitelji MMA sporta znaju da je na prvom mestu reč o izvanrednom fight card-u, napetim i neizvesnim borbama, ali i o vrhunskom audio vizuelnom scenskom spektaklu. Ova promocija je poznata po tome što je u svakom izdanju imala međunarodne borce, pa tako i ovaj put, imaćemo priliku da vidimo fantastične sportiste iz Srbije, Grčke, Rumunije, Brazila, Irana, Kipra i Turske.

Velika privilegija za sve koji budu uz Armmada turnir u subotu, 17. februara jeste ta, što će imati prilike da vide nastup našeg najperspektivnijeg teškaša, Jovana Leke za kog stručnjaci predviđaju međunarodni uspeh. Za sve prethodne turnire tražila se karta više, a sale u kojim Armmada organizuje turnire su male da prime sve zainteresovane. Iz tog razloga, organizatori apeluju na posetioce da svoju ulaznicu nabave na vreme, a one se mogu kupiti na blagajnama zatvorenog gradskog bazena u Somboru, u hotelu Barcode kao i u kafe restoranu Barcode.

Izvor: kurir.rs

Crveni krst Sombor u saradnji sa Zavodom za transfuziju krvi Vojvodine, u utorak, 13. februara, organizuje redovnu akciju davanja krvi. Akcija će se sprovesti u periodu od 09.00 do 13.00 časova, u prostorijama Centra za edukaciju Crvenog krsta Sombor, na adresi Apatinski put broj 19.

Crveni krst poziva sve naše sugrađane koji se osećaju zdravim i sposobnim da se odazovu akciji i da pomognu onima kojima je pomoć najpotrebnija.

Gradonačelnik Grada Sombora Antonio Ratković, članica Gradskog veća za sport, decu, omladinu i zdravstvo Antonija Nađ Kosanović i pomoćnik gradonačelnika za oblast investicija i međunarodne saradnje Branislav Svorcan, posetili su prostorije budućeg Omladinskog centra u Somboru, gde su u razgovoru sa predstavnicima Somborskog edukativnog centra razgovarali o trenutnim radovima i daljim planovima na uređenju objekta.

U toku su radovi na uređenju ulične i dvorišne fasade, kao i postavljanju podnih pločica. Pored toga, privode se kraju radovi na uređenju unutrašnjeg prostora, a kada je reč o završenim radovima, rekonstruisana je krovna konstrukcija i postavljena PVC stolarija.

Grad Sombor je uz podršku OPENS-a iz Novog Sada i SEC-a, pokrenuo proces uspostavljanja Omladinskog centra, a projekat je podržalo Ministarstvo turizma i omladine. Pored rekonstrukcije objekta, lokalna samouprava radi i na kreiranju programa koji će biti dostupni mladima kao što su osnivanje Kluba za mentalno zdravlje mladih koji podrazumeva kontinuiranu individualnu podršku mladima u vidu psihološkog savetovališta, vršnjačke podrške i edukacija, kao i obuke za pisanje projekata i podrške za realizaciju istih.

Gradska uprava Grada Sombora, Odeljenje lokalne poreske administracije, podseća obveznike – fizička lica, preduzetnike i pravna lica da 14. februara 2024. godine dospeva prva akontacija za uplatu godišnjeg poreza na imovinu za 2024. godinu u iznosu poslednje rate obaveze ( novembarska rata) utvrđene za prethodnu godinu.

Pored toga, dospeva i prva akontacija za uplatu komunalne takse za isticanje firme u visini obaveze za poslednje tromesečje prethodne godine.

Takođe, po osnovu naknade za zaštitu i unapređivanje životne sredine, do utvrđivanja ove naknade za 2024. godinu, plaća se mesečna akontacija, u roku od 15 dana po isteku meseca, u visini mesečne obaveze za prethodnu godinu.
Ukoliko se novim rešenjem utvrdi veći iznos obaveze, nego što je plaćena akontacija, razliku je potrebno uplatiti u roku od 15 dana od dana dostavljanja rešenja.

Redovnim i blagovremenim izmirivanjem poreskih obaveza, obveznici ne podležu obračunu i naplati zakonom propisane kamate zbog kašnjenja uplata.

Za sve potrebne informacije obveznici se mogu obratiti Odeljenju lokalne poreske administracije, šalter 2 i 3 Uslužnog centra (zgrada „Županije“) ili na telefone 025/468-152, 025/468-198.

Zavičajno udruženje Ličana „Nikola Tesla” iz Apatina u saradnji sa Gradskim kulturno-umetničkim društvom „Dunav” iz Apatina i udruženjem građana „Prajm 8” iz Novog Sada, pozivaju vas na prvo Svetsko prvenstvo u tradicionalnoj Ličkoj društvenoj igri „Kozanje”, znanoj i pod drugim imenom „Mica”. Organizatori takmičenja su predvideli učešće udruženja građana, odnosno krajiških zavičajnih udruženja, koja čuvaju tradiciju srpskog naroda sa tih prostora.

Svaka ekipa treba da ima tri (3) člana. Ekipe mogu biti mešovitog sastava, a svako udruženje treba da odabere svoje predstavnike. Pravila igre su usklađena od strane komisije i verifikovana, a sa propozicijama takmičari će biti upoznati pre takmičenja. Nakon završetka takmičenja biće proglašene tri najuspešnije ekipe koje će dobiti vredne nagrade i pehare, a predviđene su nagrade i za najbolje pojedince. Kotizacija i prijava za takmičenje po ekipi iznosi 5.000 dinara. Takmičenje će se održati u petak, 23. februara 2024. godine sa početkom u 16 časova u svečanoj sali kuglane „Elkop”. Proglašenje pobednika i dodela nagrada sledi istog dana u večernjem programu u okviru Ličkog prela uz zajedničku Ličku večeru (uštipci sa basom, jagnjeće i praseće pečenje i piće po želji) koje počinje u 19 časova. Gosti večeri su krajiška grupa „MAJKANI” I „SAVO I LJUBIŠA”
Kontakt telefon: 063 511 812

Izvor: apatinskenovine.rs