Sombor.info

Dečiji vrtić SterniPark u Ešeburgu, u nemačkoj državi Šlezvig-Holštajn, želi da deci pruži slobodu da otkriju sebe. Zbog toga je novi vlasnik vrtića uveo nova pravila koja ne uključuju nepotrebna ograničenja.

Kako prenosi Feniks magazin, jedna majka je objasnila da to znači da deca mogu da trče po dečijoj sobi potpuno gola ako žele i ako im je dovoljno toplo. Takođe, deca će navodno učiti o Holokaustu. Dok je većina uznemirena i užasnuta takvim pravilima, drugi roditelji podržavaju novi koncept.

Sve je dovelo do toga da neka deca više ne smeju da se igraju sa drugom decom“, rekla je jedna majka za nemački RTL.

Izvršna direktorka vrtića Lejla Mojsih smatra da ni u drugim vrtićima biti gol nije tabu.

Samo deca koja imaju neprekidan pozitivan odnos sa sopstvenim telom zadovoljna su sobom i postaju samopouzdani ljudi“, objasnili su stav vrtića.

Što se tiče nastave o holokaustu, Mojsih ističe da se deci neće pokazivati fotografije iz Aušvica, već će se učiti vrednostima kao što su tolerancija, sloboda i poštovanje.

Ovaj vrtić ima oko 110 učenika.

Za novi stan treba istresti ušteđevinu, dići kredit i krenuti u avanturu do svoja četiri zida. Ali, ako se kupi stan u izgradnji, pa građevinska firma propadne… e onda kreće maraton nervne i finansijske izdržljivosti.

Monika Danijel i njen suprug su u maju 2019. elektronskom poštom dobili košmarno obaveštenje – građevinska firma koja im je gradila stan je otišla u stečaj, piše DW.

Uplata je doduše dogovorena prema fazama gradnje, ali su već propaloj firmi uplatili preko trista hiljada evra.

A te pare, naravno, nisu imali – prodali su stan u kojem su živeli, podigli kredit i ispraznili svu ušteđevinu. I šta sad?

Njihov novi, nesuđeni stan, još uvek je gradilište. Doduše, zidovi postoje, ugrađeni su i prozori, ali ništa više od toga. Nema maltera, nema instalacija niti sanitarnog čvora, nema pločica niti podne obloge, na balkonu nema ni ograde. A svako ko je gradio zna da su tu troškovi ogromni.

Još gore od toga: kod gradnje stambenih zgrada, najčešće je firma koja gradi i formalni vlasnik sve do predaje gotovog stana.

Tako je firmi mnogo lakše da samostalno traži sve moguće dozvole i dozvole, inače bi morali sakupljati potpise svih suvlasnika.

Ali, šta kad firma dospe u stečaj? Je li sad i stan postao stečajna masa građevinske firme?

Katastrofa zvana „stornirani radovi“

Svaki san o četiri zida se veoma brzo pretvara u noćnu moru. A noćne more tog bračnog para iz okoline Frankfurta su u Nemačkoj opet postale prilično česte.

Tačnih brojki nema, ali mnogo govori statistika o „storniranim radovima“ u građevinskom sektoru. Nemački prosek je negde 3,5 odsto, ali prošle godine je bio vrtoglavih 21,4 odsto.

Bračnom paru Danijel je bilo jasno da će još morati da se bore za svoj stan. Nedugo nakon obaveštenja o stečaju je sama građevinska firma pozvala i njih i drugih šezdesetak porodica na sastanak u obližnju gostionicu.

Obratio im se stečajni upravnik građevinske firme. „Rekao nam je da nikome nije u interesu nešto dalje radi na toj zgradi, niti on, niti majstori koji su tamo radili. Jedini koji žele da završe zgradu smo mi, kupci stanova“, seća se Monika Danijel,

„Tu morate dobro svariti ono što čujete. Bez okolišanja je tu izrekao okrutne činjenice“, kaže ona.

Naravno da su se i pre kupovine raspitivali o opasnostima. Već pri podizanju kredita su razgovarali sa više banaka, to je bila glavna tema i razgovora s prijateljima, bilo građevincima, bilo pravnicima.

Dobro su se raspitali i o firmi koja je trebalo da izgradi njihov stan, ali nisu čuli ništa loše.

Zašto ovo još nije gotovo?

Na Božić, pre početka radova, Monikin brat joj je poklonio građevinski šlem i prsluk – zamišljeno kao šala, ali se brzo pokazalo da je to gorka potreba.

Jer radovi su zapinjali sve vreme. Trebalo je da se usele još u decembru 2018. ali još te jeseni nipošto nije izgledalo da će zgrada biti gotova u dogledno vreme.

Tako je ispalo da su im građevinski šlemovi bili potrebni. Iako im je teoretski bilo zabranjeno da uđu na gradilište, puštali su ih da, sa šlemom na glavi, vide kako radovi (ne) napreduju.
Radnici nisu dolazili na gradilište, nisu videli ni da je materijal isporučen, a onda u maju 2019. je i došla ta vest o stečaju.

Monika Danijel nam kaže da je upravo i o tom slučaju razgovarala sa službenikom u banci kad su dogovarali kredit. On im je rekao da ne moraju brinuti: sreća u nesreći je da nisu imali ušteđevinu, nego su morali da uzmu kredit.

A banka ne može dati novac dok nije zabeležena u vlasničkim ispravama budućeg stana, dakle stan ne može te tako postati stečajna masa propalog građevinca.

Najgore što im se može dogoditi jeste da neka druga firma završi zgradu.

Ne znaš dok sam ne doživiš

Ali na sastanku nesuđenih vlasnika drugih stanova su čuli da to nipošto neće biti tako: neka druga firma izrazito nerado nastavlja posao već i zato što će onda ona odgovarati za moguće propuste propale firme – loši su temelji, nije dobra izolacija…

„Kad razmišljam o svemu tome, jasno mi je da smo bili i gluvi na neke stvari“, priznaje Monika Danijel.

I svi ostali nesuđeni vlasnici su ostali bez reči: šta sad? Stečajni upravnik im je objasnio da bi im bilo najbolje da osnuju fond koji će zastupati interese svih njih.

On bi dogovarao nastavak posla i plaćao račune iz blagajne u koju će svi morati da uplaćuju. Stečajni upravnik propale firme im se ponudio da im on bude i upravnik tog fonda – tu nema nikakvih prljavih trikova, ali veći će problem biti naći firmu koja će nastaviti gradnju.

I tu se dugo tražilo dok jedna arhitektonska kancelarija nije prihvatila posao – više iz prijateljske usluge nego iz koristi. Ali i bračnom paru Danijel je bilo jasno da će sve to još potrajati – i još masno koštati.

„Živeli smo kao studenti“, seća se Monika Danijel. Svoj stan su prodali, ko zna kad će novi biti gotov tako da su i u zrelim godinama – Moniki je 57 – iznajmili stan od šezdesetak kvadrata nedaleko od gradilišta.

Iznenađenje jedne letnje noći

Problema je bilo bezbroj: niko nije znao gde su građevinski crteži, dozvole i dokumenti za novu zgradu. Onda je došla i korona, zastoji u isporuci i sve veće cene građevinskog materijala.

A trebalo je i otplaćivati kredit, plaćati stanarinu za stančić i za skladište gde su pohranili sve stvari, a tu je bio i račun za advokata. „Čitavog života sam bila štedljiva, a onda dođete u situaciju kad plaćate za tuđu grešku.“

Platiti se moralo – sve u svemu je to koštalo sto hiljada evra više nego što je trebalo. Monika je unovčila dodatno penziono osiguranje, ali i kod izbora pločica, podne obloge i sanitarija je cena postala glavni kriterijum izbora.

Ipak, radovi su odmicali i preko dve godine nakon što je trebalo biti gotovo, u avgustu 2021, suprug joj je pripremio iznenađenje. Dok je bila na poslu, preselio je njihov krevet u novi stan – konačno je bio gotov.

Samo zajedno smo uspeli

Da li bi se opet upustila u takvu rabotu? Kaže nam da je mnogo toga naučila: Neprocenjiva joj je bila podrška i prijatelja i porodice i poslodavca, čak i crkvena zajednica joj je pomogla koliko je mogla.

Ali, najviše je zahvalna suprugu: samo zajedno su mogli sve to izdržati. Nevolju su često okretali na šalu dok su skakali preko kutija sa stvarima u stančiću.

„Moj muž je bilo moja stena u oluji. Ali i on je snosio isti teret kao i ja, tako da sam ipak morala da olakšam dušu i pred prijateljicama“, kaže Monika.

Izvor: n1info.rs

Veterinari i stručnjaci budućim vlasnicima predlažu 9 rasa koje neće patiti ako ih ne izvodite napolje često, niti ako u prirodi ne ostanete dugo

Smatrate da je došlo vreme da nabavite psa. Možda već znate za sijaset prednosti posedovanja psa, od izostanka osećanja usamljenosti do opšteg poboljšanja mentalnog zdravlja. Ali, moguće je da još niste čvrsto odlučili za koju rasu da se opredelite, jer ste prezaposleni, odlazite na posao rano, a vrećate se kasno i evidentno nemate mnogo vremena da svog ljubimca šetate.

Postoji nekoliko rasa kojima je potrebno veoma malo šetnje da bi bili zadovoljni.

Kojim rasama pasa nisu neophodni česti izlasci i duge šetnje?

1. Buldog

Ako postoji rasa pasa koja treba da ima nadimak najvećih lenjivaca, to je verovatno buldog. Engleski buldozi su veći, dok su francuski buldozi manji, ali su obe rase velike lenštine.

Iako je ovoj rasi pasa potrebna umerena aktinvost da bi održala zdravu težinu, ona se zadovoljava sa nekoliko kratkih šetnji tokom dana i često su željni da se što pre vrate kući kako bi se opustili.

Vlasnicima buldoga savetuje se oprez u letnim danima, jer se lako zamore i teško dišu. Oni radije ostaju u zatvorenom klimatizovanom prostoru nego napolju na vrućini.

2. Jazavičar

Jazavičar je jedan od pasa koji nije nimalo zahtevan u pogledu održavanja. Njihova energija je niskog ili srednjeg nvoa i nije im potrebna aktivnost koju traže druge rase. Njihove kratke noge i malo telo ne mogu da izdrže dugo, pa su im dovoljne kratke svakodnevne šetnje i umereno vreme za igru, ali i mnogo maženja i opuštanja. I kratkodlakim i dugodlakim jazavčarima potrebna je minimalna briga, uz nedeljno četkanje i mesečno kupanje, što se može obaviti brzo, čak i kod kuće. Jazavičari su veoma strpljivi i zabavni, lako uče i odlični su psi za vlasnike početnike.

3. Čivava

Čivava je mali pas koji može da bude superaktivan u izuzetno ograničenom prostoru. Osim toga, čivava ima kratke noge i zahteva kraće šetnje. Mnogi vlasnici nose čivave u torbama. Iako male rastom, čivave nisu trome, rado trčkaraju po kući i igraju se s vlasnicima. Stoga je čivava izuzetna kao pas za stan.

4. Malteški pas

Ako tražite rasu koja ne traži mnogo nege, i prijateljski je raspoložena, maltezer je savršen izbort. Ovi psi su veoma raspoloženi da leže u krilu ili na jastuku i ne treba im mnogo aktivnosti. Maltezeri su puni energije, ali im je potrebna samo povremena vežba da bi bili zdravi i srećni. Svakodnevne kratke šetnje sa vlasnikom ili skakanje po stanu ili ograđenom dvorištu, obično su im dovoljni. Ipak, ne treba zanemariti dugu dlaku maltezera koja zahteva često češljanje i redovno kupanje.

5. Pembruk velški korgi

Ako tražite idealnog psa koji ne traži mnogo nege, nemojte zaboraviti pembruk velškog korgija, omiljenu rasu kraljice Elizabete II. To je divan pas za starije vlasnike: nije veliki pas i ne traži mnogo aktivnosti. Inteligentan je i brzo uči, voli svakodnevnu šetnju koja ne mora dugo da traje i stabilnog je temperamenta. Zbog toga je ovaj pas odličan za porodice sa decom koje su poprilino zauzete i nemaju mnogo vremena za šetnju.

6. Pekinezer

Pas koji pripada malim rasama najpoznatiji je po lavljoj grivi, dugoj dlaci koju ima oko lica i vrata. On traži zaista malo svakodnevne nege i uživa u igri sa vlasnikom. Iako mu je potrebna aktivnost, on će se zadovoljiti šetnjom koja ne mora da bude na duge staze i brzog koraka. Pekinezer hoda na poseban način i uživa u hladnom vremenu, jer ima skraćenu njušku, pa ne morate brinuti ako poželite da ga izvedete napolje kad stegne mraz.

7. Kavalirski španijel kralja Čarlsa

Ovaj lepi pas se apsolutno prilagođava načinu života svog vlasnika, pogotovo ako je on starija osoba. Prijateljski je raspoložen, prilagodljiv i voli maženje. Dobre genetike i malog tela, ne zadaje probleme vlasniku, čak i početniku. Odličan je izbor psa za stan i ne traži previše aktivnosti i šetnje. Ipak, potrudite se da mu obezbedite barem pola sata svakodnevne aktivnosti, u vidu lagane šetnje ili igre u domu.

8. Italijanski spinon

Spinon je relativno nova italijanska rasa koja je odličan izbor za vlasnike željne srednje velikog psa o kome ne treba previše brinuti. Oni su sportski psi, ali im nije neophodno konstantno trčanje i skakanje. Vole da se izležavaju u domu i da povremeno izađu u šetnju. Spinon voli igre hvatanja, veoma je inteligentan i potrudite se da mu uvek ostavite nešto za "fokusiranje", da ne bi postao štetočina u domu.

9. Engleski mastif

Verovali ili ne, čak i neke od najvećih rasa su mnogo statičnije nego što mislimo. Engleski mastif je baš takav: zahteva minimalnu aktivnost i lagnu šetnju, ukoliko napolju nije previše vruće.

Izvor: Telegraf.rs

Velike rase su generalno izazovnije od manjih, što je logično, ali to ne znači da su veći psi skloniji napadima od manjih. Napad manjeg psa u velikoj većini slučajeva prolazi nezapaženo, a kod velikih pasa dovoljan je jedan napad da se primeti.

Takođe, neki psi su genetski skloniji agresivnom ponašanju ili zaštitničkom.

Zbog toga svaki budući vlasnik mora da se upozna sa rasom i da uz stručnu pomoć otpočne obuku i edukaciju od najranijih dana.

Pogotovo ako je to jedna od rasa koje je World Dog Finder naveo kao najopasnije na svetu. Jer, samo uz trud, obuku i mnogo posvećenog vremena, pas će se razviti u dobrog i stabilnog.

Pit Bul

Kao rasa, pitbulovi su odgajani za borbu, ne samo sa drugim psima već i sa bikovima, pa otuda i „bull“ – bik u nazivu.

To su izuzetno jaki psi sa zastrašujuće jakim ugrizom, pa nije ni čudo što ih se mnogi plaše.

Ovi psi su nekada nosili nadimak „psi dadilje“, ali nakon svih negativnosti, mnogi ih vide potpuno drugačije. Oni su opasni i mogu biti agresivni, ali uz pravilnu obuku i ranu socijalizaciju mogu postati odlični kućni ljubimci.

Rotvajler

Oni su inteligentni i izuzetno dobri čuvari, ali se takođe smatraju jednom od najagresivnijih rasa, pa im je potrebna stalna obuka i socijalizacija.

Potreban im je i strog vlasnik koji će znati kako da se ophodi prema njima.

Nisu najbolji izbor za nove vlasnike pasa. Ako su od početka pravilno vaspitani, mogu biti porodični psi i dobri kućni ljubimci.

Kanariski pas

Veoma jaka, masivna i inteligentna rasa koja ima svoje korene na Kanarskim ostrvima. Odgajani su za čuvare. Potrebna im je rana socijalizacija i obuka.

Zbog svog snažnog lovačkog instinkta, oni nisu najbolji za neiskusne vlasnike. Ako im se ne obezbedi dovoljno aktivnosti, mogu postati destruktivni.

Brazilska doga

Veoma agresivna i zaštitnička rasa. Nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike. Čak i uz socijalizaciju i obuku, ovi psi će uvek biti prvenstveno psi čuvari.

Nemački ovčar

To je jedna od najpopularnijih rasa danas, bez obzira što se smatra jednom od najopasnijih rasa.

Zbog svojih karakteristika, ovi psi se najčešće koriste u vojne i policijske svrhe. Oni su radni psi, pa su im potrebne aktivnosti i okupacija da ne bi postali destruktivni.

Nisu najbolji izbor za nove vlasnike pasa. Kao i svaka druga rasa, oni mogu biti odlični porodični psi sa odgovarajućom obukom i socijalizacijom.

Doberman

Neustrašivi psi koji su odgajani da budu strašni. Oni su izuzetno pametni i snažni psi koji će učiniti sve da zaštite svog vlasnika.

Uglavnom se koriste kao čuvari. Ako se ne odgajaju kako treba, mogu prouzrokovati veliku štetu, ali ako su pravilno odgajani, to će biti porodični psi koje samo možete poželeti.

Kavkaski ovčar

Neustrašiv i oštar kada primeti pretnju, ali veoma odan, nežan i ljubazan prema svojoj porodici.

Ovi psi su vekovima korišćeni za čuvanje imovine i stoke. Neće oklevati da se suoči čak ni sa medvedom ili vukovima. Nisu najbolji izbor za neiskusne vlasnike pasa.

Burbul (Južnoafrički mastif)

To je retka i izuzetno opasna rasa. Oni su strašni psi, ali izuzetno dobri čuvari kuće i imovine. Južnoafrički mastifi su veoma raznovrsni i laki za obuku. Vole da provode vreme sa svojom porodicom.

Obuka i socijalizacija treba da počnu rano da bi se ovaj mastif razvio u psa dobrog ponašanja.

Dogo Argentino

Odgajani su za lov na krupnu divljač i smatraju se veoma opasnom rasom, ali se odlično slažu sa decom, posebno ako su odrasli zajedno. Ova rasa je zabranjena u mnogim zemljama.

Bulmastif

Snažni, oštri i energični psi. Oni su odlični psi čuvari sa prirodnom urođenom agresivnošću. Izuzetno su pouzdani i poslušni kada su pravilno obučeni.

Rana socijalizacija je neophodna da bi se izbegle potencijalno neprijatne situacije u budućnosti.

Aljaški malamut

Ova rasa se prvenstveno koristila za vuču saonica i kao pomoć pri nošenju teških tereta. Oni su u stanju da prežive na ekstremno niskim temperaturama.

Izuzetno su pametni i imaju jak lovački instinkt. Većini ljudi je teško da ih trenira.

Potreban im je iskusan vlasnik koji će ih obučavati i socijalizovati ih od malih nogu kako bi maksimalno suzbili njihovu agresivnost. Oni sporo uče i biće potrebno mnogo strpljenja tokom treninga.

Tosa inu (Japanski mastif)
Rasa je nastala u Japanu i korišćena je prvenstveno za borbe, zbog čega je zabranjena u mnogim zemljama. Oni su odlični čuvari i odani porodici, ali sa ovim psima vam je potrebno mnogo rada i strpljenja od malih nogu.

Bokser

Obično su razigrani i dobri porodični kućni ljubimci, ali su lovački psi i danas se uglavnom koriste kao čuvari.

Izuzetno su lojalni i učiniće sve da zaštite svoju porodicu, pa svoju „opasnu prirodu” ostavljaju za ljude i životinje koje smatraju pretnjom.

Mogu biti izuzetno tvrdoglavi, tako da obuka treba da bude konstantna. Takođe im je potrebno mnogo aktivnosti da bi bili srećni.

Sibirski haski

Odgajani su kao radna rasa. Imaju visok nivo energije i potreban im je vlasnik koji će tu energiju znati da kanališe u nešto pozitivno.

Oni imaju tendenciju da budu divlji, tako da je rana obuka neophodna. Imaju izuzetno visok lovački instinkt, pa ih nije pametno ostavljati nasamo sa drugim životinjama.

Akite, kane korso, aljaški malamuti, njufaundlendi i druge velike rase su među opasnim rasama. Ali, važno je ponoviti, čak i najopasnije rase mogu se razviti u dobre i stabilne pse ako radite sa njima i imate strpljenja.

Izvor: n1info.rs

Mlada majka Sofija doživela je brojne osude drugih roditelja kada je priznala da ne želi da učestvuje u skupljanju novca za papreno skup poklon učiteljici svog sina (6), smatrajući da tako nešto ne bi trebalo da postoji u školama.

Sofiji iz Novog Južnog Velsa u Australiji činilo se preteranim da daje oko 5.000 dinara (50 dolara) za plaćanje luksuznog putovanja učiteljici i njenom suprugu, zbog čega je u opuštenom razgovoru s drugim mamama priznala da tako nešto neće uraditi. Međutim, svojim priznanjem dobila je osude a kasnije i ignorisanje od strane drugih roditelja.

Sofija je naime bila šokirana neočekivanom porukom na Fejsbuku, koju je dobila u novembru prošle godine, u kojoj se od roditelja tražilo da skupe novac za vikend luksuzno putovanje učiteljice i njenog partnera.

"Jesam li im otela muževe? Nisam"

Kako je Sofija priznala da neće davati toliki novac, sada, kaže ona, oseća pravu tenziju i osuđujuće poglede drugih roditelja u školi. A majke koje je nekad smatrala bliskim prijateljicama otvoreno je ignorišu.

Iako joj se čini suludo da je ova drama započela zbog nečeg krajnje sitnog, majka ipak živi u strahu da će cela situacija uticati na njenog sina, koji sutra dan zbog njenog postupka možda neće biti pozivan na rođendane i druge igre.

"Jesam li obila prodavnicu, ukrala nešto? Ne. Jesam li im otela muževe? Nikako. Prosto mi nije jasno njihovo ponašanje", rekla je Sofija.

Takođe, objasnila je da je do skoro mislila da je u većini kada su pitanju ovakve situacije.

"Iznenađena sam što sam u manjini onih koji misle da to nije normalno! U predškolskoj ustanovi neki roditelji jesu kupovali poklone, ali to je bilo mnogo skromnije, jer su i sama deca često pravila darove za svoje učitelje. Na kraju krajeva nije bilo tolikog pritiska, ako si kupio kupio si, ako nisi, nisi. A sada postoji sav taj pritisak na roditelje da osmisle savršen dar i potroše mnogo novca", priznala je ona.

"Roditelji se očigledno trkaju da budu omiljeni"

Objasnila je da se ne radi o tome da ona ne želi da učiteljice dobiju poklon, samo smatra da su roditelji u svojim idejama preterali, dodajući da neki roditelji pored tih 50 dolara i pojedinačno kupuju poklone, što joj je van svake pameti.

"To je jednostavno ludo, nikad pre nisam doživela nešto slično. Ne znam da li se trkaju ko će biti najbolji roditelj. Mislim da mnoge majke misle da će zbog poklona učitelji baš njih favorizovati", kaže ona.

Ako je to motivacija roditeljima, Sofija je ozbiljno zabrinuta gde će sve ovo završiti.

"Ako ga date jednom učitelju jedne godine, onda to morate raditi svake godine - a to je jako skupo za roditelje", kaže ona.

Svakako, Sofija je uprkos pritisku roditelja objasnila da je rešena da ostane pri svom, pa je tako otišla do marketa i kupila mali dar za učiteljicu.

"Neću popustiti pod pritiskom roditelja", zaključila je ona.

Izvor: blic.rs

Princ Vilijam vratio se juče službenim dužnostima nakon što je Bakingemska palata u ponedeljak saopštila da njegov otac kralj Čarls boluje od raka i nakon što je njegova supruga Kejt Midlton imala operaciju abdomena 16. januara u istoj bolnici gde je operisan i britanski monarh. Bio je najpre u jutarnjim časovima domaćin ceremonije uručenja nagrada istaknutim umetnicima i sportistima u Vindzoru, koje je ranije predvodio kralj, a onda i na dobrotvornoj večeri u Londonu gde je otkrio sledeće detalje.

"Želio beh da iskoristim ovu priliku da vam se zahvalim na ljubaznim porukama podrške za Ketrin i za mog oca, naročito poslednjih dana", rekao je princ Vilijam na gala večeri za London's Air Ambulance fondaciju i poručio. "Svima nam to jako mnogo znači".

U šali je zatim dodao: "Pošteno je reći da su proteklih nekoliko nedelja bili više medicinski usmerene pa sam mislio da dođem na ovaj događaj kako bih pobegao od svega".

Čim je saopšteno da je Kejt Midlton imala operaciju abdomena, saznalo se da će Vilijam odložiti određene javne angažmane kako bi brinuo o supruzi i njihovoj deci. U međuvremenu je saopšteno da Čarls III boluje od raka, a onda je usledila vest da se vraća poslu iako ostaje posvećen brizi o princezi od Velsa koja će se vratiti dužnostima posle Uskrsa, kako se očekuje.

Vilijam je juče na ceremoniji uručenja MBE pričao o svojoj supruzi.

"Princ Vilijam je rekao da su o Ketrin brinule dve filipinske medicinske sestre koje su bile neverovatne i ljubazne", napisala je na LinkedIn Patriša Sprus koja je nagradu dobila zahvaljujući zapošljavanju stranih lekara u Nacionalnoj britanskoj zdravstvenoj službi.

Bivša fudbalerka Elen Vajt koja je takođe postala MBE poručila je Vilijamu da želi sve najbolje Kejt Midlton. Na pitanje kako je reagovao, rekla je: "Stvarno je cenio to. Pa da, bilo je očigledno da sam želela da pošaljem najbolje želje".

Čitač s usana Džeremi Frimen protumačio je da joj je Viljam poručio: "Bilo je lepo videti vas ponovo", a da mu je ona odgovorila: "Hvala, molim vas, prenesite ocu želje za oporavak", prenosi Daily mail.

Čarls III imao je pre dve nedelje operaciju zbog benignog povećanja prostate, ustanovljeno je u bolnici da ima rak, ali se radi o odvojenom problemu.

Volite da koristite arhaične reči srpskog jezika, ali da li znate koja je najlepša stara srpska reč?

Instagram stranica „Dnevna doza pravopisa“ svakodnevno bije bitku za jezičku kulturu. Osim toga što ukazuje na najčešće jezičke greške, na njoj često možemo videti zanimljivosti o značenju i poreklu reči, ali i stare srpske reči koje sve ređe koristimo.

U jednoj od poslednjih objava na Instagramu pod nazivom „Deset najlepših starih srpskih reči“ ova stranica je odabrala najlepšu starinsku srpsku reč, a evo koje su se još našle na spisku:

blagoslov,
obrazovanje,
vazda,
onomad,
dika,
čojstvo,
blagodarnost,
čedo,
ognjište,

A najlepšom starom srpskom reči proglasili su reč: dabome.

„Dabome“ znači – tako je, svakako, nema sumnje, naravno…

„Rečca za pojačavanje tvrđenja: naravno, dakako, svakako, razume se, sigurno. – Je li položila ispit; Dabogme da je položila. Ovim, dabome, nismo iscrpli sve mogućnosti“, piše u Rečniku srpskog jezika Matice srpske.

Istorijski revizionizam je kod nas već odavno uzeo maha, a udžbenici u kojima se nalaze i Tito i Draža postaju najnormalnija stvar.

Društvenim mrežama deli se fotografija još jednog udžbenika za istoriju za 8. razred u kojoj se uči podjednako o uspesima i partizanske i četničke vojske. Međutim u ilustracijama se otišlo korak dalje.

Na slici vidimo Tita i Dražu koji sede za istom stolom, čak i kako su primetili komentatori, deluje pomalo i kao da se drže za ruke i smišljaju zajedničke akcije.

U lekciji Jugoslavija i srpski narod u Drugom svetskom ratu 1941 -1945 našla se sporna ilustracija koja je privukla pažnju mnogih i to ne iz pozitivnih razloga. Prvenstveno što pristalice i jednih i drugih ne bi voleli da ovakva zajednička slika njihovih predvodnika postoji na ovaj način.

„Sa tim sto je Draza prikazan kao „šef“ a Tito kao neki jadan i nebitan lik“; „Titova ruka ispod stola, kao da štipa Dražu i govori, saberi se slikaju nas za udžebenike 21. veka“; „Tito i Draža pevaju Svi smo tu kao nekada“; „Fali samo Sveti Sava“; „Ko nas bre zavadi“ samo su neki od duhovitih komentara na ovu zaista specifičnu ilustraciju.

Pored komentara roditelji dodaju i da mnogi nastavnici ne predaju lekcije iz 8. razreda po udžbeniku, jer kako kažu u njima se krije i previše neistina. Došlo je neko vreme kad baš ne bi voleli da opet idemo u školu.

Izvor: danas.rs

i od proleća 2024, Grčka će primeniti novi sistem za regulisanje uređenih plaža i obezbeđenje javnog pristupa. Prema novom zakonu, najmanje 50% površine plaže moraće da ostane dostupno javnosti - znači, bez privatnih ležaljki.

Priča o plažama pretrpanim ležaljkama i besmislenim uslovima ugostitelja se izgleda završava novim zakonom i – bar u Grčkoj – više neće biti plaže na kojoj ne možete da bacite peškir i smestite se pod svojim suncobranom.

Ministarstvo nacionalne ekonomije i finansija Grčke uvelo je novi zakon za regulisanje plaža i obalnog javnog dobra u Grčkoj, po kojem površina koja se iznajmljuje više ne može biti veća od 50% ukupne površine plaže. Procenat dodatno opada za područja označena sa „Natura 2000“.

Novi sistem ima za cilj da reši pitanje privatnog zauzimanja javnih plaža. Grčki ustav priznaje obalu zemlje kao javno dobro, osiguravajući građanima neograničen pristup u bilo kom trenutku.

Posebno, novi zakon naglašava aspekte kao što su čišćenje plaža, pružanje usluga, pristup objektima i prisustvo spasilaca, napominje Real Greek Experiences i navodi ključne tačke.

Online tenderi za koncesije za plaže

Uvođenjem onlajn tendera za koncesije za plaže, ideja je da se poboljša transparentnost, ubrzaju procesi i uspostave standardizovani koncesioni ugovori. Ugovori o koncesiji će navoditi tačno dodeljenu površinu, odgovornosti izvođača, trajanje zakupa i iznos zakupa. Oni koji prođu, dobijaju privremenu dozvolu za vođenje sezonskog poslovanja na plaži u odobrenom području, što uključuje postavljanje suncobrana i ležaljki. Trajanje svakog ugovora o licenci biće do 3 godine.

Plaže u Grčkoj označene kao „visoko zaštićene“

Prema novom zakonu, određene plaže u Grčkoj biće klasifikovane kao „visoko zaštićene“. Da bi plaža bila uvrštena tu u kategoriju, mora da ispunjava određene kriterijume – na primer, mora da bude zaštićeno stanište retkih vrsta flore i faune, ili da bude označeno kao ključno područje biodiverziteta. Postavljanje suncobrana i ležaljki biće strogo zabranjeno na tim plažama.

Besplatan pristup plažama u Grčkoj

Novi zakon uvodi ograničenja za koncesije za plaže, ograničavajući ugovorenu površinu na maksimalno 500 m2, odnosno ne više od 50% ukupne površine plaže. Na primer, ako se plaža prostire na 10.000 m2, najmanje 5.000 m2 mora ostati slobodno. Što se tiče suncobrana i ležaljki, oni mogu pokriti do 60% odobrene površine, što se smanjuje na 30% u „Natura“ područjima.

Koncesionari su dužni da ispunjavaju različite obaveze, uključujući redovno čišćenje plaža i postavljanje sanitarne infrastrukture, a svoju opremu moraju da uklone po završetku letnje sezone.

Građani će moći da prijave prekršaje preko aplikacije

Da bi pratila poštovanje zakona, vlada će primeniti dva nova alata. Nova digitalna aplikacija omogućiće građanima da direktno prijave prekršaje, a situacija će se pratiti preko bespilotnih letelica i satelitskih snimaka. Za prekršioce su predviđene kazne. Na primer, za nezakonito osnivanje biznisa na plaži ili prekoračenja granica dodeljene površine, novčana kazna je četiri puta viša od cene mesečnog zakupa, a sva nelegalno postavljena oprema mora biti uklonjena u roku od 48 sati.

Odgovornosti koncesionara

Prema novom zakonu, koncesionari moraju da ispunjavaju sledeće:

– da obezbede nesmetan i bezbedan javni prolaz na plaži i obali, dajući prioritet potrebama pojedinaca sa izazovima u kretanju.

– da ograniče zauzimanje odobrenog područja suncobranima, ležaljkama i opremom za rekreaciju na maksimalno 60% (30% za Natura područja) i održavaju slobodnu zonu širine četiri metra od obale.

– da održavaju plažu uvek čistom.

– da jasno istaknu znak sa informacijama o koncesiji, uključujući javna i prava i obaveze koncesionara, sa jedinstvenim QR kodom za svaku koncesiju.

– da instaliraju tuševe i svlačionice za javnu upotrebu.

– da čuvaju ekološku ravnotežu dodeljenog područja.

– da obezbede prisustvo spasioca i postavljanje staza, osim ako to ne pokriva nadležna opština.

– da uklone mobilnu opremu na kraju svake sezone, kao i na kraju koncesije, i vrate plažu u prvobitno stanje.

Dodatne obaveze za koncesionare mogu da važe u zavisnosti od konkretne plaže.

Postojeća preduzeća koja su u blizini plaža

Objekti u blizini plaža, kao što su hoteli ili taverne, imaju mogućnost da zatraže koncesiju za plažu, ali i da ostave deo prostora slobodan za ljude koji nisu njihovi gosti – obavezna je slobodna zona širine 6 metara između koncesija. Propis koji primenjuje najmanje 50% besplatne plaže takođe se primenjuje na ove slučajeve.

Izvor: nova.rs

Soda bikarbona, sirće i so pomažu pri pranju veša da "belo bude zaista belo", ali crni biber otapa sve ostatke sapuna na vašoj odeći i vraća joj boju.

Iako uvek vodimo računa o odabiru pravog programa, najboljeg praška i analizi etiketa na garderobi, povremeno se dešava da se odeća prilikom pranja smanji ili izgubi boju.

Ukoliko želite da odeći vratite staru boju i šarm, potreban vam samo jedan začin koji sigurno već imate u kuhinji. Verovali ili ne, jedna kašičica crnog bibera može sve da popravi, piše Krstarica.

Crni biber otapa ostatke praška na vašoj odeći, a on je najveći krivac zbog kojeg nestaje pigment sa vaše garderobe. Važno je znati da ukoliko dodajete biber u veš mašinu, isti morate da perete u hladnoj vodi.

Biber pomešate sa praškom za veš, pa sipajte u odgovarajuću pregradu u mašini i uključite da se pere.

Crni biber otapa sve ostatke sapuna na vašoj odeći i vraća joj boju.