Za ubistvo životinja i kazne zatvora, ali takvi slučajevi najčešće prolaze „ispod radara“

Početak nedelje obeležila je vest o pronađenom lešu psa u kanalu kod Rumenke. Ni kraj sedmice nije prošao ništa bolje. Meštane Kosmaja poslednjeg dana januara dočekao je tužan prizor - veliki broj vlasničkih i nevlasničkih pasa i mačaka tog dana je otrovan.

Meštani Kosmaja slučaj su prijavili nadležnima, a neki od vlasnika i dalje tragaju za svojim ljubimcima.

Pet dana trajala je potraga za psom Benijem. On je danas pronađen, ali nažalost, mrtav.

Vlasnik Benija, Uroš Urošević, kaže da su ga našli u dvorištu kod prvog komšije.

„Ne možemo da verujemo šta se desilo. Dešavalo se i to do sada, ali u mnogo manjoj meri. Ovo sad je najviše. Ogromna količina otrova je bačena. Veliki broj životinja je uginuo, najviše pasa. Procenjuje se preko 20 vlasničkih, nevlasničkih“, rekao je vlasnik otrovanog psa Uroš Urošević.

Otrov je, pretpostavlja se, bio u kobasicama i viršlama.

„Otrov je bačen u naše dvorište, na zadnju kapiju. Na pet mesta je bačen otrov koji je Beni pojeo“, kazao je vlasnik.

Leš psa pronađen u kanalu
Ovo nažalost nije izolovan slučaj. Samo par dana ranije, u kanalu kod Rumenke, naselju kod Novog Sada, pronađen je leš psa. Udruženje za zaštitu životinja Novi Sad – SPANS objavilo je fotografije na kojima se vidi da je pas ubijen na svirep način.

Volonterka ovog Udruženja Milena Brkljačić navodi za naš sajt da su prijavu da je pas viđen u kanalu dobili 26. januara predveče, a da su na teren izašli naredno jutro. Prema njenim rečima, lokacija gde je pas pronađen bila je prilično nepristupačna.

„Pas je bio u vodi. Štene. Trakom oblepljen oko vrata, oko njuške. Imao je ogrlicu, ali nije čipovan. Bio je mlad pas, šest ili sedam meseci”, navodi volonterka Udruženja.

Policija je po prijavi Udruženja obavila uviđaj, a Zoohigijena je odnela telo psa. O slučaju je obaveštena i veterinaska inspekcija. Kako ističe, neizvesno je da li će biti rađena obdukcija stradalog psa.

„Nama deluje da je smrti prethodilo zlostavljanje, ali to moraju da utvrde nadležni“, navodi volonterka.

Kao Udruženje, ističe, neretko se susreću sa ovakvim događajima jer im upravo pojedini građani javljaju kada vide ovako nešto.

Ubijanje životinja – krivično delo

Aktivistkinja Tatjana Laketa spašava i udomljava životinje. Za tri godine, sa ulice je sklonila njih 150.

Ovaj slučaj samo je jedan u nizu na koji je reagovala tako što upozorava koje su krajnje posledice nekoga ko ovakvo delo počini.

Laketa podseća da Zakon o dobrobiti životinja propisuje zaštitu životinja od zlostavljanja, mučenja i ubijanja.

„Zlostavljanje životinja nije nikakav prekršaj, nije samo društveno neprihvatljivo, nemoralno – nego je i krivično delo. Član 269 Krivičnog zakonika predviđa kazne za mučenje, zlostavljanje i ubistvo životinja”, podseća Laketa.

Ubijanje i zlostavljanje životinja u Srbiji regulisano je Krivičnim zakonikom čije odredbe, između ostalog predviđaju:

– Ko kršeći propise ubije, povredi, muči ili na drugi način zlostavlja životinju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine.

– Ako je došlo do ubijanja, mučenja ili povređivanja većeg broja životinja, ili je delo učinjeno u odnosu na životinju koja pripada posebno zaštićenim životinjskim vrstama, učinilac će se kazniti novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Aleksandar Gavrić iz organizacije Animal Rescue Serbia ranije je rekao da je od 2006. do 2020. godine, podneto više od 6.500 krivičnih prijava, od čega je do suda došlo 400 slučajeva, a od toga 299 rezultiralo osuđujućim presudama.

„Mahom su bile u pitanju novčane kazne koje su smešne 20.000-30.000, dinara, najveća za koju znam je 130.000 dinara za ubijenu ženku sa štencima u okolini Valjeva, početkom 2022, po neka uslovna osuda a često se primenjivao načelo oportuniteta, odnosno odustanak tužioca od gonjenja ukoliko se određeni novčani iznos uplati u humanitarne svrhe i taj iznos se određuje od slučaja do slučaja“, naveo je Gavrić.

Prema njegovim rečima, izrečeno je samo 26 zatvorskih kazni u trajanju od dva do šest meseci, i samo jedna u trajanju od šest do 12 meseci. Što se maloletnika tiče, kako je naveo, podneto je 46 krivičnih prijava, osuđeno je 13 njih, ali ni u jednom slučaju nije izrečena kazna maloletnickog zatvora niti bilo koja druga zavodska mera.

„Ljudi otvoreno krše zakon“

Aktivistkinja Laketa govoreći o kaznenoj politici za zlostavljanje životinja navodi i manjkavosti same primene.

„Tu dolazimo opet do to priče da zakon predviđa sankcije ali da se nažalost vrlo retko dešava da neko bude osuđen za to krivično delo“, navodi.

Kako kaže, motivacija za prijavu zlostavljanja životinja izostaje.

„Ako komšija tuče psa i ako ga prijavim, tući će mene. Ako država ne odreaguje ja ću snositi posledice te prijave. Ljudi se boje nasilnika“, navodi Laketa.

Pored sporosti samog sistema u rešavanju ovakvih slučajeva, navodi, postoje i oni poput ovog u Rumenki, gde za sada nema dokaza koji bi upućivali na počinioca, a samim tim i na izostanak odgovornosti.

Prema njenim rečima, ljudi u Srbiji nemaju svest o zaštiti prava životinja.

„Mislim da 90 odsto Srbije ne razume da psu nije dobro ako živi na pola metra lanca, da ne treba da jede buđav hleb i koske koje ostanu od ručka, bez vode…“, ističe Laketa.

Nelegalna prodaja

Pored toga, Laketa upozorava i na nelegalnu prodaju kućnih ljubimaca.

Kako navodi, Zakon o dobrobiti životinja predviđa da prodajom kućnih ljubimaca može da se bavi samo odgajivačnica, kada su psi i mačke u pitanju, a kada se radi o ostalim kućnim ljubimcima mogu i pet šopovi koji su na odgovarajući način registovani.

„Međutim, u svakom trenutku, vi kad otvorite oglase KupujemProdajem vi ćete naći pet hiljada oglasa sigurno za prodaju štenaca, najčešće te iz kućne radinosti. Ljudi otvoreno krše zakon“, ističe.

„Kazne vrlo blage“

Volonterka Udruženja SPANS Milena Brkljačić navodi da su slučajevi ubistava životinja mnogo češći nego što to pokazuje zvanična statistika.

„Mnogo veći broj slučajeva prođe ispod radara, a ljudi ne prijavljuju svaki put kad vide ili jednostavno ignorišu“, ističe volonterka.

Kako bi ovakvih slučajeva bilo sve manje, a slučajeva prijavljivanja sve više neophodno je, smatra, da postoji konstantna edukacija stanovništva.

„Neophodno je da postoji edukacija građana da razumeju da su životinje bića sa emocijama i osećanjima i da shvate da je nanošenje ovakvih povreda, ubistvo – krivično delo za koje će sigurno odgovarati. Edukujemo ljude da počnu da osećaju empatiju i prema drugim živim bićima, da se kažnjava svako napuštanje životinja, izostanak mikročipovanja i ostalo“, objašnjava.

Čak i kada dođe do nekog sudskog procesa, navodi, kazne su vrlo blage.

„Od početka do kraja ništa ne funkcioniše. Nisam stekla utisak iz ranijih slučajeva da policija intezivno radi na ovakim slučajevima i da istražuju do kraja šta se dogodilo“, pojašnjava naša sagovornica.

„I psi osećaju“

Aktivistkinja Tatjana Laketa navodi da veliki broj ljudi nema razvijenu empatiju prema životinjama.

„Jako je mali broj ljudi koji zaista razumeju da ta bića osećju i bol i strah i veruju, imaju emocije, mogu da budu povređeni, kao ljudi“, ističe aktivistkinja.

Ona smatra da je Zakon o dobrobiti životinja prilično dobar i Krivični zakonik predviđa sankcije, ali da bi te novčane kazne mogle da budu veće.

„Čak i te kazne niko ne plati, odnosno toliko ih retko plate, i to bude najniži iznos. To nije dovoljna motivacija za ljude da se drže zakona“, zaključuje.

Izvor: n1info.rs

Slobodno vreme

Lifestyle

Nikola Tesla, jedan od najplodnijih i najkreativnijih umova koje je čovečanstvo ikada imalo, ostavio je neizbrisiv trag ...

Kućni ljubimci

Disclaimer I

Sve informacije na ovoj veb stranici objavljuju se u dobroj nameri i samo u opšte informativne svrhe. Veb stranica sombor.info ne daje nikakve garancije o potpunosti, pouzdanosti ili tačnosti objavljenih informacija. Svaka radnja koju preduzmete u vezi sa informacijama koje pronađete na ovoj veb stranici je na vaš sopstveni rizik i vlasnik sajta neće biti odgovoran za bilo kakve nastale gubitke i/ili štetu.

Disclaimer II

Materijal preuzet sa interneta smatra se javno dostupnim osim ako nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi sa autorskim pravima na određenom materijalu, kršenje autorskih prava je učinjeno nenamerno.

Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.