Kakao napici mogu doprineti smanjenju stresa, a ujedno ublažiti štetne posledice masne hrane kojoj se mnogi okreću u takvim situacijama.
Ako jedete masnu hranu tokom stresnih perioda, pijenje kakaa može vam pomoći da se brže oporavite od stresa, sugeriše nova studija, piše Medical News Today.
Iako se često okrećemo hrani sa visokim sadržajem masti tokom stresnih faza, konzumiranje kakaa može nam pomoći da se brže oporavimo od fizioloških efekata stresa. To pokazuje nova studija Univerziteta u Birmingemu u Ujedinjenom Kraljevstvu.
Autori studije, koja je objavljena u časopisu Food & Function, ranije su dokazali da konzumiranje masne hrane može negativno uticati na vaskularnu funkciju i smanjiti kortikalnu oksigenaciju tokom stresnih situacija, i sprečiti kasniji oporavak organizma. Kakao sadrži flavanol, epikatehin, koji opušta sloj endotelnih ćelija krvnih sudova, poboljšava njihovu funkciju i rešava visok krvni pritisak, što je uobičajena reakcija na stres - prenosi Danas.
Konzumiranje kakao napitka povezano sa boljim odgovorom na stres
Za ovu studiju, istraživači su regrutovali 23 mlada, zdrava muškarca i žene. Svaki je dobio obrok sa visokim sadržajem masti praćen kakao napitkom sa visokim ili niskim sadržajem epikatehina sat i po vremena pre nego što je podvrgnut osmominutnom testu stresa. Njihova vaskularna funkcija je procenjena merenjem dilatacije posredovane protokom brahijalne arterije, indikatora koliko se arterija može proširiti kao odgovor na povećan protok krvi. Ovo je urađeno na početku studije, a zatim 30 i 90 minuta nakon stresnog zadatka.
Za grupu sa visokim sadržajem epikatehina, dilatacija posredovana protokom nakon 30 minuta bila je niža i već se značajno poboljšala nakon 90 minuta, što ukazuje na brži oporavak od efekata stresa. Takođe su mereni i drugi efekti stresa, uključujući prefrontalnu kortikalnu oksigenaciju, protok krvi u podlaktici, krvni pritisak, kardiovaskularnu aktivnost, prečnik i protok krvi zajedničke karotidne arterije, kao i raspoloženje. Nisu primećene razlike između grupa sa visokim i niskim sadržajem epikatehina u ovim merenjima.
Zašto hrana bogata mastima pogoršava stres?
Iako hrana bogata mastima može biti ukusna i utešna, prethodni rad istraživača snažno sugeriše da ako osoba želi da se oporavi od negativnih efekata stresa, zapravo je najbolje da izbegava takvu hranu. Ovo posebno važi za ljude koji imaju stresne poslove ili koji redovno doživljavaju stres. „Veoma stresni poslovi mogu povećati rizik od kardiovaskularnih bolesti i do 40% u poređenju sa osobama koje nemaju ove stresore. Ovo je verovatno, barem delimično, zbog stalnih oštećenja vaskularne funkcije izazvanih stresom koja mogu postati trajnija“, rekla je autorka studije, dr Katarina Rendeiro, predavač nutricionističkih nauka na Univerzitetu u Birmingemu.
Dr Čeng-Han Čen, sertifikovani interventni kardiolog i direktor Programa strukturnog srca u Medicinskom centru MemorijalKear Sedlbek u Kaliforniji, koji nije bio uključen u studiju, primetio je potencijalne efekte dugotrajnog stresa na ljude koji nemaju vremena za oporavak između stresnih događaja. On je napomenuo da „povišen nivo stresa tokom dužeg vremenskog perioda može dovesti do hroničnog povećanja hormona stresa, upale i krvnog pritiska, što zatim može dovesti do kardiovaskularnih poremećaja kao što su hipertenzija, srčani udar ili moždani udar“. Rendeiro je napomenuo da malo smanjenje dilatacije posredovane protokom može dovesti do značajnog povećanja rizika od kardiovaskularnih bolesti.
Zašto flavanoli kakaoa mogu da neutrališu efekte stresa
Prema rečima dr Katarine Rendeiro, nije sasvim jasno zašto konzumiranje masti odlaže oporavak dilatacije posredovane protokom nakon mentalnog stresa, iako postoje dokazi o povišenim nivoima triglicerida i C-reaktivnog proteina u krvi nekoliko sati nakon jedenja masnog obroka. Povišeni nivoi oba smanjuju azotni oksid izveden iz endotela, što narušava endotelnu funkciju. To je možda razlog zašto kakao pomaže. Mišel Rutenštajn, preventivna kardiološka dijetetičarka i stručnjak za zdravlje srca u EntirelyNourished-u, koja takođe nije bila uključena u studiju, kaže da flavanoli kakaa „mogu pomoći u smanjenju vremena oporavka od stresa bez obzira na jedenje masnog obroka zbog svoje sposobnosti da povećaju nivo azotnog oksida“.
Rendeiro je slično primetio da epikatehin u kakau povećava „dostupnost vazodilatatora azot-oksida, za koji je poznato da poboljšava vaskularnu funkciju“. „Flavanoli“, objasnio je Rutenštajn, „su vrsta flavonoida, grupe biljnih jedinjenja poznatih po svojim antioksidativnim i antiinflamatornim svojstvima. Drugi izvori flavanola uključuju zeleni čaj, koru jabuke, bobičasto voće i grožđe.“ Takođe postoje dokazi, rekao je Rendeiro, da „čestice lipoproteina bogate trigliceridima mogu izazvati direktno oštećenje vaskularnog zida. Nasuprot tome, konzumiranje masti može indirektno izazvati endotelnu disfunkciju povećanjem oksidativnog stresa.“
Kakao, zeleni čaj i bobice mogu pomoći u borbi protiv stresa
Međutim, naučnici su otkrili da kakao izgleda nema blagotvorno dejstvo na ograničenje oksigenacije mozga izazvano stresom. „Promene u protoku krvi u mozgu izazvane stresom mogu dovesti do kognitivnih promena kao što su teškoće sa koncentracijom, problemi sa pamćenjem, oštećeno donošenje odluka ili čak promene raspoloženja“, objasnio je Čen. Ipak, nalazi studije o kakau su dobrodošli. „Dobra vest“, zaključio je Rendeiro, „je da kada ste pod stresom, ako ne možete a da ne posegnete za masnom hranom, dodavanje zdrave hrane bogate flavanolima tom obroku može minimizirati efekte stresa i kombinovanih masti na vaskularnu funkciju.“
Studija sugeriše da biste mogli da konzumirate 5,5 kašika neprerađenog kakaoa, 2 šolje zelenog čaja ili 300 grama bobičastog voća da biste dobili sličnu količinu korisnih flavanola kao što je utvrđeno u studiji. „Za početak, ne želimo da podstičemo ljude da jedu masnu hranu u kontekstu stresa, ali u situacijama kada se to dešava, imate dodatnu dijetetsku strategiju koju možete koristiti da ublažite te efekte“, savetovala je dr Katarina Rendeiro, jedna od autorki studije.
