Sombor.info

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 4. decembar

Sombor je u poslednjih nekoliko godina prošao kroz značajne ekonomske promene, a 2026. godina donosi još jasniju sliku lokalnog tržišta rada.

Tradicionalne industrije ostaju snažne, ali paralelno raste broj kompanija koje uvode digitalne procese, otvaraju nova radna mesta i traže veštine koje su pre samo nekoliko godina bile retkost u manjim sredinama. Iako je Sombor miran grad sa jakim lokalnim biznisom, sve veći broj stanovnika uključuje se i u moderne, fleksibilne oblike rada, uključujući remote IT pozicije. Upravo ta kombinacija klasične industrije i digitalnih veština oblikuje jedinstvenu sliku lokalnog zapošljavanja.

Najbrže rastući sektori u Somboru

Proizvodnja i industrija i dalje predstavljaju jedan od najstabilnijih stubova zapošljavanja. Lokalne fabrike šire kapacitete, ulažu u moderniju opremu i zapošljavaju radnike koji imaju iskustvo u rukovanju mašinama, održavanju proizvodnih linija i kontroli kvaliteta. Zbog veće automatizacije, na ceni su radnici koji se razumeju u digitalne kontrolne sisteme i tehničku dokumentaciju.

Poljoprivreda i prehrambena industrija takođe doživljavaju stabilan rast. Potreba za logističarima, vozačima, agronomima i tehničarima koji poznaju savremene poljoprivredne alate veća je nego ranije. Digitalni alati za praćenje proizvodnje, navodnjavanja i skladišnih procesa više nisu novost, pa radnici sa osnovnim tehničkim znanjem imaju dodatnu prednost.

U sektoru trgovine, distribucije i usluga, širenje maloprodajnih lanaca i kurirskih službi otvara nova radna mesta. Traže se radnici sa iskustvom u prodaji, upravljanju zalihama i radu u poslovnim softverima. Uslužne delatnosti sve više vrednuju komunikacione veštine, brzo usvajanje novih digitalnih procedura i rad sa internim aplikacijama.

Rastuća važnost digitalnih i IT veština

Čak i kada posao nije direktno povezan sa IT sektorom, digitalne veštine postaju osnovni kriterijum. Većina kompanija u Somboru koristi interne softvere, online platforme, ERP sisteme i digitalnu komunikaciju. To znači da kandidati sa naprednijim digitalnim kompetencijama mogu lakše doći do dobro plaćenih pozicija, čak i u tradicionalnim industrijama.

Istovremeno, sve više stanovnika Sombora radi remote IT poslove za kompanije iz većih gradova ili inostranstva. Time grad dobija novu kategoriju profesionalaca koji kombinuju lokalni život sa globalnim tržištem rada.

Povezivanje lokalnih trendova sa globalnim IT tržištem

Zbog globalne potražnje za developerima, mnoge strane kompanije danas žele da hire offshore ruby on rails developers, što otvara vrata talentima i iz manjih gradova poput Sombora. Ovakvi modeli saradnje omogućavaju stabilan prihod, fleksibilno radno vreme i rad na međunarodnim projektima, bez potrebe za preseljenjem.

U tekst se mogu uklopiti i zanimljive interesting facts about software engineers, poput toga da većina developera preferira fleksibilno radno okruženje, učenje kroz realne projekte i mogućnost rada u distribuiranim timovima. Upravo zato je za mnoge Somborce IT sektor postao privlačna alternativa tradicionalnom zapošljavanju.

Koje će veštine biti ključne 2026. godine?

• tehničke veštine u industrijskoj i poljoprivrednoj proizvodnji
  
  
• rad u ERP, CRM i drugim digitalnim platformama
  
  
• osnove IT znanja i razumevanje digitalnih alata
  
  
• komunikacija, timski rad i prilagodljivost
  
  
• poznavanje stranih jezika, posebno engleskog
  
  

Zaključak

Tržište rada u Somboru 2026. godine predstavlja spoj tradicionalnih sektora koji jačaju i novih digitalnih prilika koje otvaraju vrata globalnom zapošljavanju. Kandidati koji kombinuju praktične veštine sa digitalnom pismenošću biće najtraženiji u gotovo svim sektorima. Sombor tako postaje primer kako manji gradovi mogu uspešno pratiti moderne trendove i omogućiti svojim stanovnicima stabilnu karijeru — bilo lokalno, bilo kroz globalno IT tržište rada.

Mnogima je izazov ujutru se izvući iz toplog kreveta dok još vlada mrak i otići na posao.

Međutim, ovo može značajno uticati na vaše zdravlje, što su potvrdili stručnjaci.

"Kada se stalno budite po mraku, od vašeg tela se traži da nadjača neke vrlo stare biološke ritmove. Svetlost je primarni regulator vašeg cirkadijalnog ritma, unutrašnjeg sata koji pomaže telu da odluči kada da se oseća budno, a kada pospano. Kada se probudite pre izlaska sunca, mozak ne prima taj jutarnji svetlosni signal", rekla je lekarka Suzanne Wylie za Metro.co.uk.

Bez svetlosti ne dolazi do porasta kortizola koji nas čini budnima, dok opada melatonin koji bi trebao da olakša buđenje. Ovo često dovodi do ošamućenosti i sporijeg kognitivnog procesiranja.

"Izloženost jutarnjoj svetlosti pomaže u regulaciji serotonina koji poboljšava raspoloženje tokom dana i pomaže u pretvaranju u melatonin noću. Kada se ljudi stalno bude u mraku, lošeg su raspoloženja, razdražljivi su i imaju smanjenu motivaciju", kazala je.

To je delom razlog zašto sezonski afektivni poremećaj (SAD) postaje češći zimi, kada su noći duže. No, čak i ljudi koji nemaju sezonski afektivni poremećaj osećaju se usporeno i imaju poteškoće sa koncentracijom - piše B92.

Buđenje iz dubokog sna dok je napolju još mrak zapravo može pogoršati kvalitet našeg sna. To može poremetiti cirkadijalni ritam i promeniti oslobađanje hormona poput melatonina.

"Ovaj nivo se obično povećava uveče kako bi se podstakao san, a opada ujutru kako bi nam pomogao da se probudimo, dok produženi periodi mraka mogu poremetiti ove signale, što dovodi do isprekidanog sna", objasnila je.

Loš san povezan je sa povećanim rizikom od visokog krvnog pritiska, dijabetesa tipa 2 i gojaznosti, jer ometa metaboličku regulaciju.

"Određene imunološke ćelije prate dnevne ritmove i aktivnije su u određeno doba dana. Poremećaj sna i neusklađen biološki sat mogu smanjiti efikasnost imunološkog odgovora", kazala je.

Metabolizam je još jedna stvar na koju utiče buđenje pre zore, jer je povezan sa cirkadijalnim ritmom.

Veštačka inteligencija brzo osvaja obrazovni sistem, a najnovija istraživanja ukazuju na to da bi mogla da menja naše mentalne sposobnosti i to često na načine koje ni ne primećujemo.

Međutim, rani nalazi naučnika pokazuju negativne posledice. U eksperimentu u kojem su učesnici pisali eseje uz različite nivoe pomoći, od potpunog oslanjanja na AI do samostalnog pisanja, primećeno je da je moždana aktivnost bila niža kod onih koji su koristili veštačku inteligenciju. Ovi učesnici su kasnije bili i lošiji u prisećanju sopstvenog teksta. Istraživači naglašavaju da je reč o preliminarnim rezultatima, ali upozoravaju na mogućnost pada sposobnosti učenja kod studenata koji se oslanjaju na velike jezičke modele.

Prema podacima iz istraživanja sprovedenog početkom godine, čak 88 odsto studenata u Britaniji koristilo je AI alate poput ChatGPT-a za pisanje zadataka, što je dramatičan porast u odnosu na prethodnu godinu. Slični trendovi primećeni su i u SAD. Kako se AI integrisao u svakodnevni akademski rad, mnogi ga koriste uz opravdanje da to "svi već rade".

Strah da tehnologija narušava memoriju nije nov. Još je Sokrat upozoravao da će pisana reč oslabiti sposobnost pamćenja. Savremena istraživanja ukazuju na slične pojave: već 2011. godine zabeležen je takozvani "Google efekat", prema kojem ljudi manje pamte informacije ako znaju da ih lako mogu ponovo naći na internetu.

Poseban problem, smatraju stručnjaci, jeste to što upotreba AI deluje kao učenje, iako često smanjuje kognitivni napor. Kada nam AI daje brze odgovore, može se stvoriti lažni osećaj kompetentnosti, što su istraživači označili kao opasni vrh "Planine gluposti", koncept povezan sa Dening–Krugerovim efektom.

Uprkos rizicima, univerziteti se sve više okreću formalnoj upotrebi AI tehnologija. Oksford je ove godine potpisao zvaničan sporazum sa OpenAI-jem nakon uspešnog pilot-projekta koji studentima obezbeđuje posebnu verziju ChatGPT-a sa dodatnim bezbednosnim mehanizmima. Prema rečima zvaničnika, cilj je da se studenti pripreme za svet u kojem je AI neizbežan deo akademskog i profesionalnog života.

Slično tome, i drugi univerziteti uvode pravila koja ne zabranjuju generativni AI, već naglašavaju potrebu za odgovornim korišćenjem, uključujući svest o mogućim greškama, pristrasnostima i opasnostima od tzv. halucinacija.

Kako AI postaje integralni deo obrazovanja, stručnjaci upozoravaju da će sedeca i mladi morati drugačije da se obrazuju. Profesorka Kejtlin Regir sa Univerzitetskog koledža u Londonu ističe da je potrebno razviti obrazovne programe koji uče mlade koliko je prihvatljivo prepustiti se veštačkoj inteligenciji u procesu razmišljanja. Kao analogiju navodi pojavu fizičkog vaspitanja u školama nakon industrijalizacije: ako tehnologija preuzima naše mentalne napore, biće nam potrebna "teretana za mozak" ili emocionalna i socijalna nastava koja razvija sposobnosti kritičkog mišljenja i razumevanja.

AI je već postao deo akademskog sveta. Pitanje više nije da li će studenti koristiti veštačku inteligenciju, već kako će naučiti da je koriste na način koji im ne oduzima, već razvija, mentalne sposobnosti.

Kuda god da ju je život vodio još od tinejdžerskih dana, nekad i predaleko od rodnog Stapara, Smiljana Vukov (26) mu se ipak vratila.

I ne samo mestu, svojoj ulici i svom dvorištu, već i svojoj porodici koja čini dom za kojim je vapila prethodnih godina. Njen povratak je krunisan i svojevrsnim etno prostorom, salašarasko-restoranskog tipa, pod nazivom „Topole kod Dare i Steve”, koji porodično vode u dvorištu i kući u kojoj su odrasle generacije - piše Dnevnik.rs.

– Kada se rodila Aleksija, ćerka moje sestre Ljiljane, hteli smo da organizujemo slavlje gde ćemo porodično da budemo muzika, jer svi pevamo i sviramo poneki instrument – priča nam Smilja, koja ima još i brata Uglješu, s tim da su svo troje završili muzičku školu u Novom Sadu.

Oko 270 stabala topole roditelji Darinka i Stevan Vukov posadili su u dvorištu pre više od deset godina kako bi rešili problem podzemnih voda, međutim sada ih imaju 250. Tada nisu slutili da će dobiti pravi mali privatni šumski raj koji će potom postati prepoznatljiv, privlačan i idealan za pokretanje neke ugostiteljske priče. Međutim, kad postoje želja, inicijativa i međusobna podrška, svaka zamisao se lako ostvaruje.

– Želim da podignemo svest o prednostima života na selu, a izuzetno je važno podsticati i seoski turizam. U ponudi imamo domaće proizvode, jer uzgajati i ubirati plod koji si sam uzgojio je najveće bogatstvo u današnjem vremenu. Za život na selu je najbitnije znati svrhu svog jedinstvenog bića, a mi gledamo da svi budemo na okupu, jer je nama porodica najbitnija od svega – naglašava naša mlada sagovornica, koja se inače bavi i marketingom.

Tvrdeći da se svaki trud isplati, Smilja dodaje i da je važno da se novi mladi preduzetnici međusobno bodre i podržavaju. Tako i planiraju da u nekom trenutku u svom dvorištu, uz raznu ukrasnu perad, ponude i časove jahanja koje bi realizovali u saradnji sa prijateljima koji imaju konje.

– Kad organizuju događaje kod nas, razne proslave, nijednom nisam videla da neko dete sedi i gleda u telefon, da je nervozno, da plače... Zato svi rado i dolaze kod nas, a mi imamo prostor koji može da primi do 120 ljudi – priča Vukov.

„Topole kod Dare i Steve” radi od marta do novembra, a svaki dolazak potrebno je najaviti na vreme.

Somborski sportski klub "Polet" objavio je izveštaj sa upravo održanog Međunarodnog plivačkog mitinga Kup Pančevo. Kako je saopšteno u klupskom izveštaju somborski plivači su osvojili četiri odličja.

U muškoj konkurenciji Todor Kamber je osvojio treće mesto i bronzano odličje u disciplini 50m leđno. U ženskoj konkurenciji osvojene su tri medalje.

Milica Milošević je imala najbrže prolazno vreme u trci na 100m prsno, dok je Nađa Rađenović osvojila dve bronza i to u disciplinama 100m kraul i 100m mešovito.

Do kraja ovog meseca biće održana još četiri takmičenja, a najznačajnije je svakako Prvenstvo Srbije za pionire i kadete (25m) u Novom Sadu, te Otvoreno masters prvenstvo Srbije u Subotici, koja će biti održana predstojećeg vikenda. Nedelju dana kasnije očekuje nas i Prvenstvo Srbije za juniore i apsolutno. Godina će biti zatvorena tradicionalnim Deda Mrazovim mitingom u Novom Sadu - piše somborsport.org.

Raspored sahrana na somborskim grobljima za 3. decembar

Gastroenterolog dr Zoran Milenković, opisao je poremećaje funkcije, simptome i znake koje ukazuju na oboljenja digestivnog sistema.

Poremećaje funkcije, simptome, znake i oboljenja gornjih partija sistema za varenje (jednjaka, želuca i dvanaestopalačnog creva-duodenuma) obično opisujemo u sklopu pojma dispepsija (poremećaj varenja, loše varenje), piše Stetoskop.info.

Dispepsija

Dispepsija može biti funkcionalna (u 60% slučajeva) i organska (40%).

Funkcionalna dispepsija isključuje postojanje organskog oboljenja (nakon sprovedenog inicijalnog tretmana i rezultata ispitivanja ) i odnosi se na individualnu preosetljivost digestivnog trakta, konstituciju, te odgovarajući aspekt autonomnog nervnog sistema koji je odgovoran za funkciju digestivnog trakta.

U osnovi, to je najčešće poremećaj pokretljivosti – motorike digestivnog trakta usled prenadraženosti glatkih mišića zida ovih organa, poremećaja ravnoteže neurotransmitera odgovornih za prenos impulsa za kretanje, te poremećaja sekrecije u digestivnom traktu. Posledično, nastaju simptomi koji mogu biti identični onima koji se viđaju kod organske dispepsije.

Autonomni ili periferni nervni sistem nije pod kontrolom naše volje, svesti, ali je u stalnoj i tesnoj vezi sa korom mozga i centrima odgovornim za afektivne i kognitivne funkcije. To objašnjava funkcionalne poremećaje kod osoba odgovarajuće psihološke konstitucije kao i pojavu i promenu intenziteta tegoba u sklopu životnih navika, stresa, promene sredine…

Organska dispepsija se definiše kao postojanje oboljenja digestivnog trakta. Ova oboljenja su obično povezana sa stanjima povećane produkcije želudačne kiseline, tzv. hiperaciditeta ( koji može biti prisutan i u stanjima funkcionalne dispepsije). Želudačna kiselina (HCl – hlorovodonična kiselina) se luči u tzv. parijetalnim ćelijama zida želuca (molekulskim mehanizmom tzv. protonske pumpe zamene jona – osnova dejstva današnjih lekova u lečenju poremećaja hiperaciditeta čine blokatori ove pumpe). Ona čini glavni sastojak želudačnog soka koji je odgovoran za inicijalni proces razgradnje i varenja hranjivih materija dospelih hranom u želudac. S obzirom da se radi o jakoj kiselini (korozivno sredstvo) i njenom agresivnom potencijalu, na površini sluznice želuca postoji odbrambeni sloj – mukus, koga čine bazne supstance i specifični protein (najvažniji su prostaglandini), a koji štiti od autodestruktivnog efekta želudačne kiseline. U ovakvom odnosu je bitna ravnoteža ovih supstanci i svaka situacija promene ovog odnosa favorizuje potencijalno oštećenje sluznice (infekcija, efekat lekova, zračenja, vrste namirnica, trauma, pridružene bolesti ) i stanje hiperaciditeta.

Lučenje želudačne kiseline se odvija u odgovarajućem fiziološkom ritmu koji je bitan za adekvatan proces varenja. Porast lučenja se odvija u ranim jutarnjim satima, u toku dana je obično konstantan, a u toku noći se sekrecija smanjuje, što je odredjeno aktivnošću autonomnog nervnog sistema i posebnim lokalnim mehanizmima.

Zbog toga je neophodno prilagoditi način ishrane i životne navike približnom fiziološkom “ritmu” rada želuca (manji, a češći obroci, obavezan doručak, smanjen unos hrane pred spavanje, selekcija manje štetnih namirnica ). Vrlo bitna je i adekvatna rehidracija, unos vode, jer se time postiže i svojevrsno razblaživanje želudačnog soka i kiseline (npr. u stanjima dehidracije su simptomi ovih oboljenja izraženiji).

Najčešća oboljenja gornjih partija digestivnog trakta povezanih sa stanjima hiperaciditeta:

Gastroezofagealna refluksna bolest ( GERB ili GERD)
Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom
Erozivni gastritis i ulkusna bolest
Bilijarni gastritis
Karcinom želuca

Gastroezofagealna refluksna bolest ( GERB ili GERD)

Nastaje u stanjima disfunkcije donjeg ezofagealnog sfinktera (prstenasti mišić koji propušta sadržaj iz jednjaka u želudac), često i u sklopu postojanja želudačne kile – hijatalne hernije. Naime, u ovim stanjima navedeni mišić ostaje vise-manje otvoren, omogućavajući povratni tok (refluks) kiselog sadržaja iz želuca ka jednjaku (sluznica jednjaka nije otporna na dejstvo kiseline, te nastaju oštećenja različite težine na sluznici donjeg dela jednjaka). Zbog toga i sadržaj ostaje duže u želucu i proces varenja se menja, usporeniji je.

Pacijenti najčešće imaju simptome kao što su:

gorušica,
osećaj težine nakon jela,
podrigivanje,
vraćanje hrane ka jednjaku i ždrelu (tipični simptomi).

Atipični simptomi kao što su:

grebanje u grlu,
kašalj,
osećaj otežanog disanja ili lupanja srca (tegobe nastaju nakon obilnijeg obroka ili konzumiranja provocirajućih namirnica kao što su slatkiši, topla testa, alkohol, začinjena hrana, kafa).
Često su tegobe izražene noću ukoliko se kasno konzumira hrana a i ležeći položaj favorizuje refluks.

 Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom

Gastritis izazvan Helicobacter pylori infekcijom predstavlja najčešći oblik organske dispepsije danas.

Podrazumeva zapaljenje sluznice želuca uzrokovano infekcijom sa H.Pylori. Smatra se da je polovina čovečanstva inficirano ovom bakterijom (veliki broj ljudi ne mora da ima ikakve simptome), a incidenca je veća u zemljama sa niskim standardom i higijenskim uslovima kao i u starijoj životnoj dobi. Prisustvo H.pylori infekcije se dovodi u vezu sa pojavom čira (ulkusa) i erozija na želucu i duodenumu u 80% slučajeva.

Proces zapaljenja se objašnjava narušenom ravnotežom u nivou sluznice želuca koja je posledica delovanja produkata same bakterije te lokalnim odgovorom na infekciju.

Glavne tegobe koje imaju pacijenti su:

bol u predelu želuca (lažice ili epigastrijuma) koji je najčešće u vidu tištanja, žarenja, ponekad tup,
mučnina,
povraćanje,
nadimanje,
ponekad poremećaj pražnjenja stolice,
oslabljen apetit.

Gastritis izazvan H.pylori infekcijom se dijagnostikuje endoskopskim pregledom gornjih partija digestivnog trakta (ezofagogastroduodenoskopija – EGDS) sa uzimanjem uzorka sluznice i histološkom potvrdom postojanja bakterije.

Postoje i senzitivni, neinvazivni testovi – tzv. izdisajni test ili test antigena H.pylori u stolici, koji u visokom procentu potvrdjuju ili isključuju infekciju.

S obzirom na sličnost tegoba i simptoma, prvi korak u razlikovanju funkcionalne od organske dispepsije je potvrda ili isključenje infekcije sa H.pylori. U slučaju potvrde, sprovodi se specifično lečenje (primena antibiotika i inhibitora protonske pumpe ), u drugom slučaju se sprovodi simptomatska terapija.

Erozivni gastritis i ulkusna bolest

Ovaj tip bolesti karakteriše površno (erozije ) ili dublje oštećenje sluznice i zida želuca i početnog dela duodenuma (ulkus – čir), a kao posledice delovanja štetnih faktora.

Najčešći uzroci danas ovakvih oštećenja je primena lekova. Tipično štetni lekovi su nesteroidni antiinflamatorni lekovi (NSAIL ili NSAID, salicilati, kortikosteroidi, lekovi protiv zgrušavanja krvi, preparati gvožđa itd). Znamo da se ovi lekovi široko koriste u populaciji, naročito kod osoba starije životne dobi, a u sklopu kardiološke ili reumatološke terapije.

Ovi lekovi dovode do smanjenog stvaranja prostaglandina kao glavnih sastojaka odbrambenog sloja (mucina) čime je sluznica direktno izložena agresivnom dejstvu želudačne kiseline (tome doprinosi i pridružena H.pylori infekcija u ovoj populaciji).

Tegobe kod ulkusne bolesti su slične kao kod gastritisa izazvanog H.pylori infekcijom, ali mogu biti intenzivnije i izraženije, naročito bol i povraćanje. Ponekad se ulkusna bolest ispolji komplikacijama u vidu krvarenja (povraćanje tamnog sadržaja i/ili pojava crno prebojene, katranaste stolice) ili, u težim slučajevima, perforacijom zida želuca ili duodenuma.

Lečenje je isto kao kod lečenja H.pylori infekcije uz obavezan prekid primene štetnih lekova.

Bilijarni gastritis

Vrsta upale sluznice želuca uslovljena dejstvom žučnog sadržaja na sluznicu želuca. Nastaje usled refluksa žuči iz duodenuma (gde se izlučuje fiziološki) u želudac, praveći vrstu hemijskog zapaljenja. Češće se vidja kod osoba kod kojih je učinjena operacija žučne kese ili imaju hroničnu upalu žučne kese. Leči se obično simptomatski.

Karcinom želuca

Povećana incidenca prethodnih godina, naročito u mladjoj populaciji. Uglavnom agresivna vrsta carcinoma kod koje se uspeh u lečenju očekuje samo ukoliko se dijagnostikuje u ranoj fazi (u sklopu dijagnostike je zato vrlo važno kod svakog ulkusa ili promene na sluznici želuca, čak i vrlo malih, uzeti isečak, a prethodno na osnovu podataka adekvatno postaviti indikaciju za endoskopski pregled).

Treba naglasiti da je, osim specifičnog lečenja opisanih oboljenja, vrlo bitna i primena adekvatnog režima ishrane i životnih navika.

Kod ovih oboljenja neophodna je upotreba manjih i češćih obroka (5-6 u toku dana) uz izbegavanje obroka u večernjim satima i pred spavanje kao i selekcija namirnica.

Treba izbegavati začinjenu, masnu hranu, gazirana pica, alkohol, kafu , preterano vruće ili hladne namirnice, dimljene namirnice, veći unos slatkiša, kiselih namirnica. Ove namirnice, sa jedne strane, stimulišu sekreciju kiseline,a sa druge, sporije i teže se vare.

Preporučuje se unos voća,povrća,žitarica,barenih namirnica , tzv.mršavih mesa (piletina,riba..), primena blagih čajeva (kamilica,đumbir), adekvatan unos vode, prekid pušenja i unosa alkohola.

Tegobe u sklopu navedenih oboljenja često imaju sezonski karakter (intenzivnije su u jesen i u proleće ). To je naročito bitno u našim uslovima, s obzirom na promenu načina ishrane (upotreba masne ,kalorijske hrane, začinjenih ,zaprženih jela I naročito zimnice – kiselih i ljutih namirnica). Sezonski karakter tegobe se objašnjava promenom dnevno-noćnog ritma (čime se menjaju i uslovi lučenja kiseline i ravnoteže), promenom atmosferskog pritiska, stanjima prolongiranog stresa u ovim periodima sa posledičnom promenom stanja autonomnog nervnog sistema.Takodje, kod izvesnog broja pacijenata tegobe mogu biti izraženije noću (smanjena sekrecija kiseline, smanjena motorika zida želuca, ležeći položaj – usporavanje varenja).

U svakodnevnoj kliničkoj praksi, najveći broj pacijenata se obrati gastroenterologu u sklopu tegoba po tipu funkcionalne dispepsije (način života, evolutivni momenti, prolongiran stres, neadekvatna ishrana…).

Medju organskim oboljenjima, najčešći je gastritis uzrokovan H.pylori infekcijom kao i oštećenja sluznice gornjih partija digestivnog trakta uzrokovana primenom štetnih lekova.

Po današnjim preporukama, dispepsija se dijagnostikuje i leči na nivou primarne zdravstvene zaštite. Naročito je bitna edukacija i sprovodjenje mera tzv.gastroprotekcije (zaštita sluznice želuca inhibitorima protonske pumpe – IPP ) kod pacijenata koji moraju kontinuirano da koriste salicylate ili NSAIL.

Pacijenta treba uputiti gastroenterologu u slučaju izostanka terapijskog efekta, sumnje na postojanje pridruženih bolesti sa zahvatom digestivnog trakta, a naročito u slučajevima pojave tzv.simptoma alarma.

Oni podrazumevaju:

pogoršavajuće bolove,
učestalo povraćanje,
progresivni, brz gubitak telesne težine,
znake krvarenja iz digestivnog trakta,
anemiju kao i palpabilnu masu u stomaku.

Mleko je nezaobilazan sastojak u gotovo svakoj kuhinji – koristi se od jutarnje kafe pa sve do kremastih supa. Ipak, velika je verovatnoća da ostatke mleka odlažete na pogrešan način.

Stručnjaci upozoravaju da, uprkos uobičajenom verovanju, mleku nije mesto u sudoperi, posebno sada, pred prazničnu sezonu pojačanog kuvanja i pripreme hrane, prenosi „Dejli mejl“.

Iako može delovati bezopasno, mleko sadrži visok udeo masti koje se ponašaju na isti način kao ulje ili mast u cevima – akumuliraju se i formiraju čepove. Stručnjaci iz kompanije Temz Voter savetuju da je preostalo mleko najbolje sipati u posudu koja se ne može reciklirati i baciti u kantu za smeće. Alternativno, staro mleko se može koristiti kao kompost ili prirodno đubrivo, ali ga je potrebno razblažiti vodom kako bi se izbegli neprijatni mirisi - prenosi Danas.

Upozorenje se odnosi i na sva pića na bazi mleka, kao što su topla čokolada, čaj sa mlekom i kafe sa mlekom.

Lista stvari koje uništavaju cevi

Temz Voter je objavio listu devet iznenađujućih stvari koje nikada ne bi trebalo da sipate u sudoperu, a koje mogu izazvati haos u vašim cevima:

Mleko
Čaj sa mlekom
Kafa sa mlekom
Topla čokolada
Sokovi i sosovi od pečenja
Ulja (suncokretovo, maslinovo, biljno)
Talog kafe
Supa
Jogurt

„Svakodnevne navike poput bacanja ostataka hrane, ulja i masnih tečnosti u sudoperu ili vlažnih maramica mogu nenamerno dovesti do začepljenja cevi. Ovi problemi su posebno česti tokom praznične sezone, kada su kuvanje i zabave u punom jeku. Poslednje što želimo je da prazničnu sezonu unište začepljeni odvodi“, dodao je Fajers.

Koliko ozbiljan problem može postati ilustruje nedavni primer iz Feltama, gde su radnici kompanije Temz Voter uklonili ogromnu akumulaciju masti, ulja i vlažnih maramica, poznatu kao „debeli tlo“. Grudva od 100 tona, ekvivalentna težini osam dvospratnih autobusa, začepila je kanalizaciju više od 10 metara ispod nivoa ulice. Stručnjacima je trebalo više od mesec dana da je uklone.

„Uklanjanje ove mase bilo je izuzetno složeno za naš tim inženjera i ističe neke od izazova sa kojima se suočavamo“, rekao je Aleksandar Dadfild iz kompanije Temz Voter. „Ali dok neke blokade u našim najvećim kanalizacijama mogu težiti i do 25 slonova, ne smemo zaboraviti da se većina blokada javlja u lokalnim cevima – često užim od mobilnog telefona i obično ih uzrokuje nekoliko domaćinstava.“

Dadfild je upozorio na razorne posledice: „Kada se te cevi začepe, ne možemo jednostavno da isključimo kanalizaciju. Ona se vraća i mora negde da se ispusti, bilo da su to putevi, reke ili čak domovi ljudi. Posledice mogu biti katastrofalne“.

Kako održavati odvode čistim?

Da biste izbegli probleme, Temz Voter preporučuje da se ostaci hrane iz prljavog posuđa, tiganja ili pribora sakupe u kantu za smeće ili kontejner za biootpad. Ostavite da se višak ulja, sokova od kuvanja ili sosova ohladi, a zatim ih sastružite u kantu. Talog kafe možete koristiti u bašti ili staviti u za to predviđene kante u supermarketima.

„Uverite se da vaš odvod ima cediljku sa korpom za hvatanje ostataka hrane i sprečavanje njihovog upadanja u odvod“, dodali su.