Kako je mеsеc јun prоglаšеn Nаciоnаlnim mеsеcоm mеntаlnоg zdrаvljа u Srbiјi, odlučili smo da u okviru naše kampanje „Nisam okej, hajde da pričamo o tome" na portalu Žena u saradnji sa Grand kafom do kraja juna objavljujemo seriju tekstova iz ove oblasti. Sa dr Goranom Đinđićem, psihijatrom i pomoćnikom direktora za medicinske poslove Klinike za psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarević“ pričali smo o depresiji i anksioznosti, problemima koje ima najveći broj građana Srbije, kako da ih prepoznamo i blagovremeno lečimo.
Depresija i anksioznost su problemi koje ima najveći broj građana Srbije, a naš stručnjak otkriva kako da ih prepoznamo i blagovremeno lečimo
Depresivni poremećaji smatraju se jednim od najvećih zdravstvenih problema od javnog značaja. Depresija se može ispoljiti kao simptom ili kao sindrom u okviru raznih psihijatrijskih poremećaja, ili kao samostalan entitet. Radost i tuga predstavljaju normalna ljudska osećanja. Kada tuga i tužno raspoloženje, po svom intenzitetu i simptomima, prevaziđu uzrok koji ih je izazvao, onda ona postaju bolesna stanja koja zahtevaju lečenje. Depresija predstavlja patološko raspoloženje, koje se po intenzitetu simptoma, u kvalitativnom i kvantitativnom smislu bitno razlikuje od tuge i tužnog raspoloženja – objašnjava dr Đinđić.
Svi simptomi depresije
Simptomi depresije su depresivno raspoloženje, gubitak interesovanja i zadovoljstva u aktivnostima koje su ranije pričinjavale zadovoljstvo, osećaj smanjenja energije, pojačano zamaranje, promene apetita, poremećaji spavanja. Takođe, simptomi depresije su i osećaj bespomoćnosti i beznadežnosti kao i sniženo samopoštovanje.
- Osećanje krivice je stalni simptom u depresiji koji se dovodi u vezu sa suicidalnim razmišljanjima. Kod osoba koje boluju od depresije vrlo često dolazi do poremećaja koncentracije i pamćenja što uzrokuje poteškoće u svakodnevnom funkcionisanju depresivnih osoba u socijalnom i profesionalnom okruženju. Tipično za depresivni poremećaj je da su sumptomi najizraženiji u jutarnjim časovima, a kako dan odmiče simptomi mogu biti manje izraženi. Životna prevalenca depresije je prema različitim studijama od dva do četiri odsto u opštoj populaciji. Žene češće obolevaju od muškaraca, a taj odnos je 2:1.
Pravilno lečenje, potpun oporavak
Prema rečima dr Đinđića pravovremeno prepoznavanje simptoma depresije i pravilno lečenje omogućavaju u većini slučajeva potpun oporavak.
Pravilno postavljanje dijagnoze predstavlja prvi korak u lečenju depresije
- Pravilno postavljanje dijagnoze predstavlja prvi korak u lečenju depresije koje je kompleksno i uključuje bioleške metode lečenja(psihofarmaci) i psihoterapijske metode. Lečenje akutne faze podrazumeva primenu psihofarmaka. Najbolji rezultati u lečenju depresivnog poremećaja postižu se kombinacijom psihofarmaka i psihoterapije.
Ukoliko želite da o svojim problemima porazgovarate sa psihologom, u okviru naše akcije "Nisam okej, hajde da pričamo o tome" sad to možete učiniti besplatno, a više informacija pronađite na ovom linku.
Anksioznost je patološki strah
Anksiozni poremećaji predstavljaju jednu od najučestalijih poremećaja u svakodnevnoj psihijatrijskoj praksi.
- To su nepsihotični mentalni poremećaji kod kojih je anksioznost jedini ili vodeći simptom, s tim da anksioznost nije uzrokovana organskim oboljenjima mozga ili drugim psihijatrijskim poremećajima. Kako bi razumeli anksiozne poremećaje potrebno je napraviti razliku između normalnog i patološkog straha – ističe dr Đinđić.
Strah je, navodi, jedna od osnovnih emocija i ima evolutivno zaštitnu ulogu u našoj psihi, javlja se u situacijama kada postoji objektivna opasnost po osobu i najčešće je praćen telesnim simptomima kao što su osećaj lupanja srca, pojačano znojenje, osećaj gušenja, pritisak u grudima…
- Možemo reći da je strah poput alarma za organizam, predstavlja signal koji upozorava na neku objektivnu opasnost. U tom smislu strah je normalan i prilagođen odgovor sa svrhom očuvanja života. Anksioznost je patološki strah, emocija koja ima slične manifestacije kao i normalan strah, ali se javlja kada objektivna opasnost ne postoji ili je njen intenzitet značajno slabiji u odnosu na intenzitet straha koji osećamo. Anksioznost zapravo predstavlja predviđanje nečega što tek treba da se dogodi i odnosi se na razne oblasti života.
I anksioznost se češće javlja kod žena
Gotovo svaki čovek je iskusio anksioznost, a svaki treći, četvrti čovek je nekad imao iskustvo sa anksioznim poremećajem. Ovaj poremećaj se češće javlja kod žena.
- U poremećaje anksioznosti spadaju, agorafobija ( bez paničnog poremećaja ili sa paničnim poremećajem, socijalna fobija, specifična fobija, panični poremećaj, generalizovani anksiozni poremećaj i mešoviti anksiozno-depresivni poremećaj.
Znaci koji ukazuju da smo anksiozni
Najčešći simptomi anksioznosti su doživljaj nadolazeće opasnosti, osećaj slabosti i umora, napeto isčekivanje, izražena briga, razdražljivost, nesanica, teškoće u koncetraciji, izbegavanje određenih mesta i situacija, doživljaj neadekvatnosti…
- Kada anksioznost postane toliko učestala i intenzivna da narušava kvalitet života i remeti svakodnevno funkcionisanje tada govorimo o mentalnom poremećaju tj. anksioznom poremećaju koji zahteva lečenje. U lečenju anksioznog poremećaja koriste se medikamenti, psihoterapija i nemedikamentozne metode lečenja. Najbolji rezultati u lečenju postižu se kombinacijom medikamenata i psihoterapije.
"Nisam okej, hajde da pričam o tome" je kampanja koju je pokrenuo portal Žena uz podršku Grand kafe
„Nisam okej, hajde da pričamo o tome“ je kampanja kojom portal Žena i Grand kafa obeležavaju nacionalni mesec mentalnog zdravlja i pridružuju se Ministarstvu zdravlja, Klinici „Laza Lazarević“ i Institutu za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“, institucijama koje tokom juna sprovode važne aktivnosti na ovom polju. Hajde da imamo vremena za brigu o sebi, hajde da imamo vremena da pričamo o mentalnom zdravlju, jer je važno! Važno je reći prijateljici, važno je reći suprugu, važno je reći – „nisam okej, pomozi mi“. Važno je da ne zaobilazimo ovu temu i da ne patimo u tišini, već da naučimo da čitamo svoje emocije, da govorimo jasno o njima i da se obratimo ljudima koji nam mogu pomoći. Zato što je važno da razgovaramo o onome što nas tišti "Grand kafa" će za 100 osoba omogućiti po jednu besplatnu konsultaciju sa psihologom.
izvor:zena.blic.rs
