Sombor.info

Enigmatsko društvo „Dr Đorđe Natošević“ upriličilo je od 2. do 4. juna u Somboru dvadeset drugu po redu „Enigmatsku koloniju“ na koju je stiglo osamnaest istinskih zaljubljenika u smišljanje i rešavanje raznih glavolomki, nadmudrivanje u igri i druženje iz Niša, Beograda, Novog Sada, Kljajićeva, Sarajeva, Rijeke, Osijeka i Vinkovaca. Održan je sedmi „Memorijal četiri M” na kojem su se učesnici kroz zanimljive turnire podsetili istaknutih članova „Natoševića”, koji više nisu sa njima.

Najuspešniji takmičar ove godine bio je Zoran Radisavljević iz Novog Sada, koji je sastavio najbolji „Naslovnjak“, pobedio na turniru „Brojke i slova” i bio drugi u rešavanju rebusa. Popularni „Naslovnjaci” sastavljali su se od naslova iz prošlog broja „Somborskih novina” , a najuspešniji anagram glasio je NA REDU PRIJATNO VEČE, AL` ZA INAT, LJUDIMA NENADAN TROŠAK! (od naslova „Najlepši dan za maturante, udar na novčanike roditelja”). On je pobedio i na konkursu za najbolji anagram na zadatu temu „Dvadeset drugi susret enigmokolonista” sa radom NUDI SE DRUGARSTVO, A SMISLITE ODGONETKE! Najbolji rad na temu kolonije, odlukom njenih učesnika, imao je Željko Dimović.

- Enigmatika počinje kao hobi, a posle prerasta u ljubav. Za nju volimo da kažemo da je gimnastika uma i igrarija duha – kažu enigmate.

ED “Natošević“ je najboljim takmičarima dodelilo lepe knjige i prigodne nagrade, a najuspešnijem učesniku pripao je poklon bravarije „DAVART“. Održavanje ovog nezaboravnog druženja pomogao je grad Sombor, dok su značajan doprinos manifestaciji pružili hotel „Barcode”, vinarija „Dragić“ i kompanija „SOMBOLED d.o.o.“ koja je poklon paketima svojih proizvoda darovala sve učesnike.

Građane Srbije očekuje novi trošak, pa će tako službenici Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) Srbije ponovo promeniti uniforme, a kako se nezvanično saznaje, vraćaju se šapke i kravate, što policajce i nije baš obradovalo.

Umesto dosadašnjih kačketa i polo majica, vraćaju se šapke, košulje i kravate. Policija se vraća na „retro fazon“, a trošak će, naravno, snositi građani.

Ko je proizvođač i koliko će koštati nova uniforma, nije poznato, jer je to, „stroga tajna“. Ipak, u planu je da se vrati stara, svetlo-plava košulja, tamnija, teget jakna, a sve će to biti ukrašeno kravatom.

U tamnom tonu bi trebalo da bude i šapka.

Ako se uzme u obzir da u MUP Srbije radi oko 40.000 ljudi, doduše ne nose svi uniformu, troškovi će, bez sumnje, biti ogromni. U obzir treba uzeti da će uniformisani pripadnici MUP Srbije, kojih ima najviše, dobiti po dva kompleta: dva para letnjih i dva para zimskih pantalona, dve letnje i dve zimske košulje, a tu su i jakne, nove šapke i kravate.

Osim što će to koštati građane Srbije, ni policajci nisu oduševljeni novim uniformama. Treba imati u vidu da su često troškovi uniforme toliki, kao da ih za MUP Srbije šiju poznati brendovi, poput „Armanija“ ili „Benetona“.

„Sindikati nisu oduševljeni izgledom novih uniformi i bili smo protiv, ali čini se da je to gotova stvar. Ono što policajcima smeta je da će im biti teško da intervenišu sa šapkom i kravatom“, potvrdio je saznanja portala Nova.rs Milan Dumanović, iz Novog policijskog sindikalnog saveza.

S obzirom na to da je odeća za policiju poprilično skupa, te se pretpostavlja da po policajcu ide i do nekoliko desetina hiljada dinara, pravo je pitanje koliko će nova nabavka koštati MUP.

Portal Nova pokušao je da sazna koliko će koštati nova uniforma, da li je već raspisan tender za nabavku novih uniformi, kao i da li se neko javio na tender ukoliko je raspisan, međutim, do objavljivanja teksta nismo dobili odgovore.

Nove uniforme, stara praksa

Novim uniformama nastavlja se stara praksa da gotovo svaki novi ministar oblači policiju po svojoj modi – izuzev Aleksandra Vulina, koji nije izgurao ceo mandat u srpskoj policiji.

Poslednji put policajce je obukao Nebojša Stefanović 2015. godine, kada su službenici MUP dobili sadašnje uniforme, pantalone poput trenerke, polo majice, kačkete, ali i borbene patike.

Zvuči neverovatno, ali nova promena će biti šesta za poslednjih 30 godina. Kako se menjala uloga policije i ministar, tako se menjala, iz nekog razloga, i uniforma.

Pre Stefanovića i 2015. godine, izgled srpske policije promenjen je 2002. godine, kada su uniforme koje su bile ozloglašene tokom režima Slobodana Miloševića zamenjene, a specifično je bilo to što su policajci dobili i džempere, a policajke su nosile šeširiće.

Apsolutni šampion u promenama uniforme policije bio je Slobodan Milošević, za čije vreme je nekadašnja „Titova“ narodna milicija promenila i namenu i ime, postala je policija, ali i izgled i to nekoliko puta. Prvo su stare, jugoslovenske sive milicijske uniforme zamenjene i policija je potpuno militarizovana.

U jednom trenutku su policajci čak dužili kamuflažne teget unifrome, što je bila policijska kopija vojnih uniformi, sa vojničkim pantalonama sa džepovima sa strane i beretkama, koje nisu nosili samo pripadnici nekih posebnih jedinica, već svi policajci.

Kada je potpisan Dejtonski sporazum i kada je Srbija Slobodana Miloševića zvanično izašla iz rata u kome zvanično nije bila, obavljena je i demilitizacija policijskih unifromi, koje su opet iz „vojničke“ prebačene u civilnu varijantu.

Izvor: nova.rs

U utorak, 13. 6. 2023. godine, u Maloj galeriji Kulturnog centra „Laza Kostić“ Sombor, biće upriličeno svečano otvaranje izložbe umetnice Gordane Isidore Ivetić, pod nazivom „Očima deteta“, s početkom u 19.00 časova.

Postavka izložbe trajaće do 7. 7. 2023. godine.

Biografija:

Gordana Isidora Ivetić (1965, Sombor)
Diplomirala je 1996. godine na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu na odseku za Slikarstvo u klasi profesorke Anđelke Bojović. Magistrirala je 1999. godine na istom Fakultetu. Završila je Likovno-pedagoški i Konzervatorsko-preparatorski odsek na Višoj školi likovnih i primenjenih umetnosti u Beogradu.
Freskopis i ikonopis učila je od akademskog slikara Časlava Colića u Galeriji fresaka u Beogradu.
Član je ULUS-a od 1997. godine, gde je stekla status slobodnog umetnika.
Bavi se slikarstvom, restauracijom i konzervacijom, ikonopisom, kao i pedagoškim radom.
Slike joj se nalaze u zemlji i inostranstvu.

Samostalne izložbe
2000. „DAR”, Galerija FLU, Beograd
2000. Galerija „Madam”, Pančevo
2002. „Art gallery Sue Ryder”, Herceg Novi
2006. „Tajna veza za sve nas”, Galerija „Atrijum”, Biblioteka grada Beograda
2011. „Obasjano plavim”, Galerija „Ikar”, Dom vazduhoplovstva Zemun
2015. „Tajanstveni zastupnici”, Galerija ’73, Beograd
2015. Izložba slika, Galerija „Bogotražitelj”, Beograd
2019. „Svetlost ravnice”, Galerija centa za kulturu i obrazovanje „Božidarac”, Beograd

NEVIDLJIVI SVETIONIK
U blesku svetlosti dolaska u svet dočekuju nas lica… I čekaju nas sledeća na toj stazi što se život zove… Lica detinjstva, lica koja se slute na kamejama. Ti zapisi vekova u nama… Lica koja kačimo pogledom u prolazu dok,
spotičući se u brzini, žurimo ka nekom novom teretu. Lica koja nisu scenografija… Ona koja su ličnosti, ma kakve one bile. Duboka… osećajna ili ne, osujećena ili ne, radosna ili ne, sujetna ili ne, krhka ili…
Tražimo svetlo iznutra. Gledamo očima deteta i očima starca… Jer lica su početak i kraj jednog lutanja, jednog traganja… našeg trena u Večnosti zapisanog…
Otvoreni i zatvoreni prozori jedne duše kazuju puno o njoj. I kada se ćuti, i kada se skriva, i kada se iznosi.

Lice, sa svim svojim nijansama jedinstvenog, u potretu izobraženog, nameće se kao stalni izazov umetnosti u postrojenim prostorima svih epoha. U njima se portretisani oblikovao i definisao kroz pažljivu studiju
ili se slutio kroz jednostavni crtež, nekad jasno definisan, a nekad zaustavljen u skici i često obojen stilizacijom …
Note, izatkane u nijansi pogleda slikanog modela, nose moć neizgovorenog, ostavljajući pečat u kamenu, na
platnu, zidu.

Kroz vreme svog delanja umetnik iščitava lica sa novim iskustvom, novom osećajnošću i drugim tonovima poštovanja.Tako smešten na nevidljivom svetioniku obasjava nove daljine u posmatranom i sebi samom, sa svim
osekama i plimama koje dočekuje život.
Sliku ispisuje služeći se kompasom osetljivim na misli i osećanja, prevodeći saznajni materijal energijom preobražaja na platno. Tako delo postaje ušće na kom se sreću dva života koja na čudesan način ostaju srećno
zarobljena u ramu slike, koji kao kakva Nojeva barka čuva sve ono za šta je vredelo živeti.
Gordana Isidora Ivetić

„…Gordana Ivetić je izraziti slikar osećanja, zagovornik postavke da je svaka forma, ukoliko se odvoji od unutrašnje neophodnosti, prestupnička…
…Odlika najboljih portreta kroz istoriju je da nisu ono što prikazuju već ono što prikrivaju. Za Gordanu Ivetić upravo to nastojanje da prodre u dubinu ljudske duše, otkrije ono ispod njegove spoljne predstave je
pokretački impuls u portretima…”

Minja Čelar, novinar, istoričar umetnosti

Juče je u Beogradu održana kontrola za reprezentaciju, gde su Kajak klub “Panonija” iz Apatina predstavljale Sonja i Dajana Urtajl, te Anja Kovačević.

Kako saznajemo od Đure Kovačiča, ispred Uprave kluba, Sonja Urtaj i Anja Kovačević, iako još kadetkinje, dobile su poziv da se nadmeću sa dve godine starijim takmičarkama i zauzele odlično treće mesto.

Dajana Urtajl je veslala jednosed na najkraćoj deonici od 200m i bila je petoplasirana.

“Sigurno da je poziv na kontrolu došao kao plod kontinuiniranih dobrih rezultata pulena trenera Jove Mandića. Posebno nas raduje poziv za Anju i Sonju koje su, iako su bile mlađe i 2 godine od ostalih takmičarki, izveslale odličnu trku”, izjavio je Kovačić za Radio Apatin, te dodao da se sad čeka odluka selektora.

Izvor: Radio Apatin

Gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković, danas je zajedno sa članicama Gradskog veća, Anitom Stojakov i Antonijom Nađ Kosanović, priredio prijem za učenice Gimnazije „Velјko Petrović“ koje su na Republičkom takmičenju u gimnastici postigle sjajan rezultat.

Naime, pod mentorstvom profesorice Dragane Šarčanski, učenice Mila Prijić, Teodora Topalov i Sofija Pezelј osvojile su treće ekipno mesto, te školi donele bronzanu medalјu.

Gradonačelnik je čestitao mladim sportistkinjama na ostvarenom uspehu i zahvalio im što na najlepši način predstavlјaju naš grad, a zatim su, zajedno sa članicama Gradskog veća, razgovarali o utiscima koji su na njih ostavila takmičenja. Na samom kraju, gradonačelnik je talentovanim gimnastičarkama uručio poklone, kao nagradu za postignute rezultate.

Prijemu je prisustvovao i direktor Gimnazije „Velјko Petrović“, Dušan Mišković.

U subotu, 3. juna, u organizaciji Kinološkog društva ,,Sivac“, na stadionu Fudbalskog kluba ,,Polet“, održana je 16. nacionalna izložba pasa svih rasa. Kao i prethodnih godina, interesovanje je bilo veliko, a na izložbi se predstavilo preko 300 izlagača iz zemlјe i inostranstva, a najviše iz Mađarske, Hrvatske, Bugarske, Rumunije, Austrije i Bosne i Hercegovine.

Izložbu je otvorio Sekretar mesne zajednice Sivac, Milenko Rajić, nakon čega je počeo takmičarski deo. Na više mesta na terenu bilo je grupisano po nekoliko rasa pasa, koje su vlasnici predvodili, sudije ocenjivale, a koje su meštani imali prilike da gledaju.

Dragan Rajić, potpredsednik Kinološkog društva Sivac i jedan od organizatora ove manifestacije, iskazao je zadovolјstvo jer svake godine imaju sve veći broj izlagača:
,,Ovo nam je 21. izložba koju organizujemo, ali 16. nacionalnog karaktera, a 5 je bilo internacionalnog karaktera. Svake godine imamo sve veći broj izlagača, taj broj se kreće oko 300“.

Na pitanje koji su kriterijumi koji odlučuju o tome koji psi će pobediti, rekao nam je da je to vrlo kompleksna oblast:
,,Sudije su iskusni internacionalci. Ocenjivanje pasa se vrši po standardima koji su propisani FCI međunarodnim pravilnikom, gde se svaka grupa polaže posebno, i na osnovu dobijanja dozvole iz Brisela, od strane FCI-ja i našeg matičnog Kinološkog saveza Srbije, vrši se licenciranje i sudije na osnovu primene tih kriterijuma, koji se tiču anatomije, zdravstvenog stanja psa, dresure, samog prikaza, vrše odabir od 1. do 3. mesta“.

U okviru izložbe održana je i druga po redu mini specijalka za rasu nemački ovčar. Kinološko društvo je obezbedilo veliki broj pehara, a sudije su bili kinolozi sa međunarodnim iskustvom – 5 ih je iz Srbije i jedan iz Hrvatske – on je sudio specijalku, a u pitanju je potpredsednik Evropske asocijacije nemačkih ovčara.

Potpredsednik Kinološkog društva Sivaczahvalio se svim sponzorima koji su doprineli organizaciji ovog događaja, Opštini Kula i Mesnoj zajednici Sivac.

U nedelju 04.06.2023. je uspešno završena 2/6 trka u seriji West Serbia Trails lige za 2023.godinu.
Ovoga puta trka je bila na planini Jablanik gde je učešće uzelo oko 250 trkača.
Takmičari su imali mogućnost da biraju izmedju dve trke.
Prva trka je bila 15km sa 850+m uspona a druga 34km sa 1700+m uspona.

Ark Somaraton su predstavljala tri člana i to Predrag Škoric (koji je bio i najbrži te je trku završio za 1h 45min što mu donelo 20. mesto u generalnom plasmanu), dok su Miroslav Lišcević i Daniel Šokac uzeli učešće na kraćoj stazi.
Zanimljivo za ovu trku je to da je u privih 5km bio ceo uspon od 850m što je trkačima bio dodatni izazov.

Sledeća u seriji trka je Vidra Gradac koja će biti održana za dve nedelje.

Turistička organizacija Grada Sombora će 23. i 24. juna 2023.godine, po petnaesti put, organizovati izložbeno prodajnu manifestaciju Ulica starih zanata, na prostoru Glavne ulice - Kralјa Petra I.
Radno vreme manifestacije će biti od 10 do 23 časa, a na dan održavanja manifestacije Somborski kotlić do 24 časa.

Tokom trajanja manifestacije, 24. juna realizovaće se i tradicionalna manifestacija Somborski kotlić. Navedene manifestacije su objedinjene kako bi stari zanati bili maksimalno promovisani.
Pozivamo Vas da uzmete učešće u manifestaciji Ulica starih zanata u Somboru i vašim proizvodima obogatite ponudu zanatskih proizvoda i rukotvorina.

Izlagački stolovi (dimenzija stola 2,00 m h 0,80 m) će biti postavlјeni ispod tendi, duž Glavne ulice.

Izlagači svoje stolove opremaju 23. juna, najkasnije do 9.00 časova (u tom periodu biće dozvolјen ulazak na Glavnu ulicu automobilima, period zadržavanja automobila je 15 min).
Kotizacija za izlagački sto iznosi 2.500,00 dinara (iznos kotizacije je za dva dana).

Broj tekućeg računa za uplatu kotizacije: 840-813668-32

Popunjenu prijavu za manifestaciju (u prilogu) možete dostaviti na e-mejl: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

ili na adresu Turistička organizacija Grada Sombora, Trg Svetog Đorđa 1, Gradska kuća, 25000 Sombor najkasnije do 16.06.2023. godine ili do popune mesta.

Organizator se obavezuje da u ceni kotizacije izlagaču obezbedi:
- izlagački stoili štand (natkriven)
-osvetlјenje
-medijsku pokrivenost manifestacije.

Ukoliko dođe do nepredviđenih vremenskih ili drugih poteškoća, organizator zadržava pravo promene rasporeda održavanja manifestacije.
Organizator ne snosi troškove eventualnog oštećenja izložbenih predmeta.
Izlagač se obavezuje da se u svemu pridržavazakona i podzakonskih akata RS i APV vezanih za svoju delatnost, u slučaju nepoštovanja istih, samostalno odgovara pred nadležnim organima. Izlagači koji imaju zakonsku obavezu izdavanja fiskalnih računa u obavezi su da ih izdaju na licu mesta.
Izlagač potvrđuje da je upoznat sa svim pravilima i obavezama i da iste prihvata svojim potpisom.

Prijave možete da preuzmete ovde: Prijava 1 strana Prijava 2 strana

U toku su radovi na rekonstrukciji Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke „Karlo Bijelicki“ Sombor, a iste su danas obišli gradonačelnik Sombora, Antonio Ratković i članica Gradskog veća zadužena za oblast kulture i obrazovanja, Anita Stojakov, zajedno sa direktorkom ove kulturne ustanove, Natašom Turkić.

Gradonačelnik je ovom prilikom istakao da je jedan od primarnijih zadataka lokalne samouprave obnavlјanje kulturnih ustanova na teritoriji grada Sombora, kao i da je cilј tih rekonstrukcija da se pruže što bolјi uslovi, kako onima koji rade u ovim prostorijama, tako i najmlađim posetiocima.

„U današnje vreme, doba digitalizacije, ugrožene su nam tradicionalne biblioteke, te je pravi momenat da se okrenemo bibliotekama, knjigama i čitanju. Biblioteke su srce zajednice i svesni smo koliko su bitne za razvoj, pre svega naše dece, za razvoj jezičkih sposobnosti, koncentracije, kao i pamćenja i zato je bitno da svi mi zajedno damo svoj maksimum kako bismo vratili u modu čitanje i knjige. Siguran sam da ćemo, zajedno sa svim zaposlenima u Gradskoj biblioteci, nastaviti na tome da radimo i u narednom periodu“, naveo je Ratković.

Radovi na rekonstrukciji Dečjeg odelјenja Gradske biblioteke podrazumevaju adaptaciju i sanaciju krova i fasade zgrade, kao i zamenu dotrajale stolarije. Za pomenute radove iz budžeta Grada Sombora izdvojeno je blizu 16,5 miliona dinara, dok je Pokrajinska vlada obezbedila nešto više od 13 miliona dinara.

Budući da ima korene u osnivanju Istorijskog društva Bač Bodroške županije daleke 1883.godine i da je time vršnjak Srpskog arheološkog društva, ovdašnji Gradski muzej je protekla tri dana bio domaćin 46. Skupštine udruženja srpskih arheologa.

Kako su domaćini saopštili trodnevni skup, pored svečarskog karaktera, bio je prilika i za rad po sekcijama, pa su se tako sastali članovi sekcije ovog društva za praistorijsku arheologiju, klasičnu arheologiju, za zaštitu arheološkog nasleđa, potom sekcija za srednjovekovnu arheologiju i arheometriju, te arheotehnologiju, geoarheologiju i eksperimentalnu arheologiju.

Besposleni nisu bili ni članovi sekcije za bioarheologiju i sesije „Living tnjice - sekundarna upotreba predmeta i prostora u arheološkom zapisu”, a događaj u Somboru obeležio je info -panel „Godina arheologije 2025.”, kao i otvaranje izložbe „Krug života i smrti – analize drugačijih perspektiva” čije su autorke Anđelka Putica i Viktorija Uzelac, viši kustosi arheolozi Gradskog muzeja Sombor. Izložbu, koja će biti otvorena do 1. jula, čini manji deo aktuelnih muzejskih akvizicija koje potiču sa arheoloških istraživanja i iskopavanja u proteklih dvadeset godina na teritoriji koju pokriva Gradski muzej Sombor, odnosno artefakte pronađene u Somboru, njegovoj okolini te na području opština Apatin, Kula i Odžaci od bronzanog doba do srednjeg veka.

- Većina lјudskih skeletnih ostataka nam omogućava uvid u različite identitete i nama nepoznate, daleke odnose. Rezultat studioznog interdisciplinarnog istraživanja i analiza ove vrste predmeta jeste detalјna životna priča pojedinca ili zajednice ispričana kroz prikaz njihove smrti i pokopa. Stvaranje identiteta temelјi se na međuigri uklјučivanja i isklјučivanja i oslanja se na isticanje različitosti. Povučene granice zavise od situacije i razlika u percepciji i proceni, u interpretaciji sebe i drugih. Identitet obuhvata i „istovetnost” i „različitost”, „biti poseban nasuprot...” i „biti drugačiji”. Grobove prave živi, za mrtve i žive – informišu se posetioci u katalogu ove izložbe.

Gradski muzej Sombor je u službenom izveštaju podsetio da ustanova, ove godine, zajedno sa Srpskim arheološkim društvom obeležava 140 godina od svog nastanka.

- Formiranjem Istorijskog društva Bač-Bodroške županije 1883. godine započeta je delatnost na sakuplјanju muzealija na prostoru koga delom danas pokriva Gradski muzej Sombor. Arheološka zbirka Gradskog muzeja u Somboru potiče delom iz vremena delatnosti Istorijskog društva Bač–Bodroške županije (1883—1918) tada je prikuplјen bogat fond arheoloških predmeta koji svedoče o dinamičnom smenjivanju kultura i naroda sa teritorije severozapadne i jugozapadne Bačke. – podsetili su na sjajnu tradiciju vojvođanske i srpske arheologije iz somborskog Gradskog muzeja i ukazali da je Srpsko arheološko društvo osnovano 1. jula 1883. godine u Beogradu, te da je prvi predsednik Društva bio Mihailo Valtrović, prvi profesor arheologije na Velikoj školi (od 1881. godine) i kustos beogradskog Narodnog muzeja koji je ukazom tadašnjeg srpskog ministra prosvete Jovana Sterije Popovića osnovan desetog majskog dana još dalјe 1844. godine kao „Muzeum serbski“.

Izvor: dnevnik.rs